1. Soske šaj te ova sekirime, hem sar šaj adava te vlijajnel upri amende?

DALI nekogaš sian but sekirimo? * Šaj pharo tuke adaleske so nekoj vakergja ili kergja nešto kolea so dukhavgja tut. Ili, šaj sekirinea tut adaleske so tu vakergjan ili kergjan nešto pogrešno. Na primer, ako kergjan seriozno grevo, šaj daraja kaj o Jehova nikogaš nane te prostinel tuke. A panda pološno, šaj mislinea kaj, adaleske so sian doborom sekirimo hem voznemirimo, sigurno falinela tuke vera hem kaj sian lošno manuš. Ama, dali čače tano agjaar?

2. Kola bibliska primerija sikavena kaj adava so siem sekirime na značinela kaj falinela amenge vera?

² Te dikha nekobor bibliska primerija. I Ana, e Samoileskiri daj, sine la bari vera. Sepak, sine lake but pharo adaleske so i Fenina, i javer romni lakere romeskiri, ponašinela pe sine laja lošno (1. Sam. 1:7). O apostol Pavle, kole so isto agjaar sine le silno vera, but sekirinela pe sine bašo sa o sobranija (2. Kor. 11:28). E care e Davide sine le isto asavki vera, hem adaleske o Jehova but mangela le sine (Dela 13:22). Iako sine agjaar, o David kergja grevija bašo kola so mučinela le sine i sovest (Ps. 38:4). O Jehova utešingja hem smiringja sekole jekhe lendar. Te dikha so šaj te sikljova taro akala sluge e Devleskere.

3. Soske šaj te osetina amen voznemirime hem dukhavde taro nekaskere lafija?

³ Keda o javera kerena amencar grubo lafi ili ponašinena pe amencar lošno, adava šaj te dukhavel amen. Posebno šaj te ovel amenge pharo ako dukhavela amen nesavo paše amal ili nekoj tari familija. Šaj daraja kaj nikogaš više našti te ova paše lea. Ponekogaš nekoj šaj te vakerel nešto bizo te razmislinel, hem adalea sar te phene khuvgja amen čhurikaja! (Izr. 12:18). A ponekogaš šaj nekoj čak namerno te kerel adava. Asavko nešto slučingja pe jekhe terne phenjake. Oj vakerela: „Angleder nekobor berša, jekh čhaj baši koja so mislingjum kaj mange šukar amalin širingja hovajba baši mange ko socijalna mreže. Adava but dukhavgja man hem voznemiringja man. Našti sine te haljovav sar šaj te kerel mange adava!“ Ako tute da dukhavgja tut nesavo paše amal ili nekoj tari familija, šaj but te sikljove tari Ana.

4. Save phare problemija sine e Ana?

⁴ E Ana sine la bare problemija. Beršencar našti sine te oven la čhave (1. Sam. 1:2). Ko purano Izrael mislinela pe sine kaj e džuvljen so našti te oven len čhave tane kaznime taro Devel. Adaleske, i Ana osetinela pe sine ponižimi (1. Moj. 30:1, 2). Panda pološno e Anake sine adava so lakere rome sine le javer romni, i Fenina, koja so bijangja leske čhave. Adaleske so i Fenina sine ljubomorno e Anake, stalno frdela lake sine lafija te šaj te nervirinel la (1. Sam. 1:6). Ko početok e Anake sine but pharo te ikljovel ko krajo adalea. Oj sine doborom but razočarimi so rovela sine hem na mangela sine te hal maro. I Ana osetinela sine „kerkipe ki duša“ (1. Sam. 1:7, 10). Kote arakhlja uteha?

5. Sar i molitva pomožingja e Anake?

⁵ I Ana phravgja plo vilo e Jehovaske ki molitva. Otkeda molingja pe, oj objasningja pli situacija e prvosveštenikoske, e Ilijaske. A ov vakergja lake: „Dža tuke ko mir! Hem o Devel e Izraeleskoro neka šunel tli molitva“. Sar vlijajngja adava upri Ana? I Biblija vakerela: „[Oj] geli peske ko plo drumo, pa hala sine hem na sine više tažno“ (1. Sam. 1:17, 18). I molitva pomožingja e Anake te ovel la andruno mir.

6. So šaj te sikljova baši molitva tari Ana hem taro adava so vakergja o Pavle ko Filipjanite 4:6, 7?

⁶ Šaj te irana amaro andruno mir ako stalno molinaja amen e Jehovaske. I Ana but vreme kergja lafi ki molitva ple Dadea  soj ko nebo (1. Sam. 1:12). Amen da šaj but vreme te kera lafi ki molitva e Jehovaja bašo amare sekiracie, bašo adava so daravkerela amen hem bašo amare slabostija. Nane potreba ko amare molitve te vakera poetska lafija ili te kera lafi ko nesavo posebno način. Nesavo puti šaj čak te rova keda ka vakera e Jehovaske bašo amare sekiracie. Ama, o Jehova nikogaš nane te dosadinel pe te šunel amen. Osven so ka molina le bašo amare problemija na valjani te bistra o sovet soj amenge dendo ko Filipjanite 4:6, 7. (Čitin.) O Pavle konkretno vakergja kaj isto agjaar valjani te blagodarina e Devleske ki molitva. Isi amen but pričine te kera adava. Na primer, šaj te blagodarina leske bašo životo so dengja amen, bašo šuže bukja so stvoringja, bašo leskoro verno mangipe hem baši but šuži nadež so isi amen. So javer šaj te sikljova tari Ana?

7. So kerena sine sekova berš i Ana hem lakoro rom?

⁷ Iako sine la problemija, i Ana sekova berš džala sine ple romea ko sveto šatori ko Silo (1. Sam. 1:1-5). Baš ki jekh asavki prilika o prvosvešteniko o Ilij vakergja kaj nadinela pe kaj o Jehova ka šunel lakiri molitva hem akava ohrabringja la (1. Sam. 1:9, 17).

8. Sar šaj te pomožinen amenge o sostanokija?

⁸ Šaj te arakha amaro andruno mir ako džaja ko sostanokija. Keda počminela o sostanok, o phral so molinela pe obično rodela taro Jehova te del amen sveti duh ki adaja prilika. O mir tano jekh taro osobine so avena taro e Devleskoro sveti duh (Gal. 5:22). Keda džaja ko sostanokija, čak ako isi amen problemija, daja prilika e Jehovaske hem amare phralenge hem phenjenge te ohrabrinen amen hem te pomožinen amenge palem te ovel amen andruno mir. I molitva hem o sostanokija tane glavna načinija sar o Jehova utešinela amen hem smirinela amen (Evr. 10:24, 25). Te dikha so javer šaj te sikljova taro adava so slučingja pe e Anake.

9. a) Dali meningja pe e Anakiri situacija? Objasnin. b) So pomožingja lake?

⁹ E Anakoro problemi na rešingja pe odma. Keda irangja pe taro sveto šatori, oj ponadari da živinela sine ko isto kher e Feninaja. Osven adava, i Biblija na vakerela kaj i Fenina meningja plo stavi. I Ana verojatno ponadari da mora sine te trpinel lakere ponižuvačka lafija kola so dukhavena la sine but. Sepak, i Ana na sine više sekirimi. Otkeda mukhlja o bukja e Jehovaske ko vasta, oj čhinavgja te sekirinel pe bašo plo problemi. I Ana mukhlja o Jehova te utešinel la hem te smirinel la. Nesavo vreme palo adava, o Jehova odgovoringja ki lakiri molitva, hem oj dobingja čhave (1. Sam. 1:19, 20; 2:21).

10. So sikljovaja taro e Anakoro primer?

¹⁰ Šaj te arakha amaro andruno mir iako amaro problemi nane rešimo. Iako taro vilo molinaja e Jehova hem redovno džaja ko sostanokija, nesave problemija šaj ka ačhoven. Sepak, taro e Anakoro primer dikhaja kaj ništo našti te čhinavel e Jehova te smirinel amen. Ama, amen mora te dozvolina e Jehovaske adava. Ov nikogaš nane te bistrel amen, hem porano ili pokasno ka nagradinel amen baši amari vernost (Evr. 11:6).

11. Save pričine sine e Pavle te sekirinel pe?

¹¹ E Pavle sine le but pričine te ovel sekirimo. Na primer, adaleske so mangela sine e phralen hem e phenjen, sine leske but pharo keda sine len problemija (2. Kor. 2:4; 11:28). Džikote o Pavle propovedinela sine, o manuša so protivinena pe sine leske but puti margje le hem čhivgje le ko zatvor. Osven  adava, but puti sine „ko čorolipe“ (Fil. 4:12). A adaleske so najhari trin puti doživingja brodolom, šaj te zamislina amenge samo kobor darala sine te patujnel brodea (2. Kor. 11:23-27). Sar uspejngja o Pavle te ikljovel ko krajo sa adale sekiraciencar?

12. So pomožingja e Pavleske te ovel le pohari sekiracie?

¹² Iako sine sekirimo keda e phralen hem e phenjen sine len pharipa, o Pavle na probingja korkori te rešinel sa lengere problemija. Ov sine skromno. Zamolingja javeren da te pomožinen e phralenge hem e phenjenge. Na primer, ov dengja nesave zadače e phralenge kola so sine dostojna baši doverba, sar so sine o Timotej hem o Tit. Adaleske so pomožingje leske akala phralja, e Pavle sigurno sine le pohari sekiracie (Fil. 2:19, 20; Tit 1:1, 4, 5).

13. Sar šaj o starešine te džan palo primer e Pavleskoro?

¹³ Rode pomoš taro javera. Isto sar o Pavle, avdive but ljubezna starešine sekirinena pe ple phralenge hem phenjenge kolen so isi len problemija. Ama, kobor te mangel, jekh starešina našti te pomožinel sarinenge ko sobranie. I skromnost ka pottikninel le te delinel o tovar javere zrela phralencar hem te obučinel e poternen te pomožinen leske te grižinel pe bašo e Devleskoro stado (2. Tim. 2:2).

14. Taro so na darandilo o Pavle, hem so šaj te sikljova taro leskoro primer?

¹⁴ Priznajn kaj valjani tuke ohrabruvanje. Adaleske so sine ponizno, o Pavle rodingja hem dobingja ohrabruvanje taro ple amala. Na sekirinela pe sine dali o javera ka mislinen kaj tano slabo ako priznajnela kaj leskere amala ohrabringje le. Ko plo pismo dži ko Filimon, o Pavle pišingja: „Tlo mangipe kergja man but bahtalo hem utešingja man“ (Filim. 7). O Pavle spomningja ko anav nesave javere da sorabotnikon kola so but ohrabringje le keda sine leske pharo (Kol. 4:7-11). Ako ponizno priznajnaja amenge kaj valjanela amenge ohrabruvanje, amare phralja hem phenja spremno ka pomožinen amenge.

15. So utešingja e Pavle keda sine ko but phare okolnostija?

¹⁵ Neka ovel tut doverba ko e Devleskoro lafi. O Pavle džanlja kaj šaj te arakhel uteha ko sveta spisija (Rim. 15:4). Isto agjaar, džanlja kaj lendar šaj te dobinel mudrost  te šaj te ikljol ko krajo sekole nevoljaja (2. Tim. 3:15, 16). Keda dujto puti sine phanlo ko Rim, o Pavle sine svesno kaj panda hari ka merel. So kergja ko adava but pharo periodi taro plo životo? Zamolingja e Timotee te avel ki leste so šaj posigate hem te anel leske o svitokija (2. Tim. 4:6, 7, 9, 13). Soske? Adaleske so adala svitokija verojatno sine delo taro Hebrejska spisija kola so šaj sine te proučinel len. Slično sar o Pavle, ako amen da redovno proučinaja e  Devleskoro Lafi, o Jehova preku leste ka utešinel amen bizi razlika taro save pharipa hem nevolje nakhaja.

16. Sar osetinela pe sine o David keda kergja grevo?

¹⁶ E Davide mučinela le sine leskiri sovest. Ov kergja preljuba e Vitsaveaja, kergja te ovel mudardo lakoro rom hem probingja te garavel adava so kergja (2. Sam. 12:9). Ko početok, o David na mangela sine te šunel pli sovest. Adaleske, na samo so rumingja plo amalipe e Jehovaja nego isto agjaar emocionalno mučinela pe sine, pa čak nasvalilo (Ps. 32:3, 4). So pomožingja e Davideske te ikljol ko krajo e čuvstvoncar so mučinena le sine bašo adava so kergja, hem so ka pomožinel amenge ako grešingjem e Jehovaske?

17. Sar e Davideskere lafija soj pišime ko Psalm 51:1-4 sikavena kaj iskreno kaingja pe bašo adava so kergja?

¹⁷ Molin e Jehova te prostinel tuke. Ko krajo, o David molingja pe e Jehovaske. Ov iskreno kainela pe sine hem priznajngja ple greške. (Čitin Psalm 51:1-4.) Akava pomožingja leske te ovel smirimo hem palem te ovel bahtalo! (Ps. 32:1, 2, 4, 5). Ako kergjan pharo grevo, ma probin te garave le. Namesto adava, molin tut e Jehovaske hem vaker leske sa so kergjan. Adava ka pomožinel tuke te osetine tut smirimo hem te na osetine tut više krivo. Ama, ako mangea palem te ove paše e Jehovaja, nane dovolno samo te moline tut leske — valjani te kere nešto poviše.

18. Sar reagiringja o David keda dobingja ukor?

¹⁸ Prifatin o ukor. Keda o Jehova bičhalgja e proroko e Natane te kerel lafi e Davidea bašo leskoro grevo, o David na probingja te opravdinel pe, ili te vakerel kaj adava so kergja nane doborom lošno. Ov odma priznajngja kaj na grešingja samo e Vitsaveakere romeske nego, soj postrašno, grešingja  e Devleske. O David prifatingja o ukor taro Jehova, hem adaleske ov prostingja leske (2. Sam. 12:10-14). Ako kergjem pharo grevo, valjani te kera lafi e starešinencar kolen so o Jehova čhivgja te grižinen pe amenge (Jak. 5:14, 15). Hem nikogaš na valjani te probina te opravdina amen. Kobor posigate ka prifatina hem ka primenina o sovet so ka dobina, doborom posigate ka irana amaro mir hem bahtalipe.

19. Ko so valjani te ova odlučna?

¹⁹ Ov odlučno te na kere o ista greške. O David džanlja kaj valjani leske pomoš taro Jehova te šaj te na kerel o ista grevija (Ps. 51:7, 10, 12). Otkeda o Jehova prostingja leske, o David sine odlučno te na oven le više pogrešna misle. Adava pomožingja leske palem te ovel le andruno mir.

20. Sar šaj te sikava kaj ceninaja e Jehovaskiri spremnost te prostinel?

²⁰ Sikavaja kaj ceninaja e Jehovaskiri spremnost te prostinel keda molinaja le bašo adava, keda prifatinaja o ukor hem keda daja sa amendar te na povtorina o ista greške. Ako keraja akala bukja, ka arakha amaro mir . O Džejms, jekh phral kova so kergja seriozno grevo, osetingja akava ki pli koža. Ov vakerela: „Keda priznajngjum mlo grevo e starešinenge, pelo mandar pharipe taro pikje. O mir pohari iranela pe sine mange“. But utešinela amen adava so džanaja kaj „o Jehova tano paše uzo adala soj phagje vilea hem spasinela adalen soj phagje duhoja“ (Ps. 34:18).

21. Sar šaj te dozvolina e Jehovaske te utešinel amen?

²¹ Džikote avela sa popaše o krajo, verojatno ka oven amen sa poviše pričine bašo sekiracie. Keda ka počminen te mučinen tut sekiracie, odma molin tut e Jehovaske te pomožinel tuke. Temelno proučin i Biblija. Sikljov taro primer e Anakoro, e Pavleskoro hem e Davideskoro. Molin amare Dade soj ko nebo te pomožinel tuke te haljove soske sian doborom sekirimo (Ps. 139:23). Dozvolin leske te phiravel tlo tovar, posebno ako kerela pe lafi bašo nešto upro kova so nane tut skoro nisavi kontrola. Ako kerea adava, tu da ka šaj te vakere leske adava so vakergja o psalmisti: „Keda pherdiljum but misle so na dena man mir, tu utešingjan man hem smiringjan man“ (Ps. 94:19).