1. Због чега смо понекад забринути и узнемирени и како то може утицати на нас?

ДА ЛИ си некада био оптерећен бригама *? Можда си узнемирен због нечега што је неко рекао или урадио. Или те мучи нешто што си ти рекао или урадио. На пример, можда си починио неки грех и бојиш се да ти Јехова никада неће опростити. Да ствари буду још горе, можда мислиш да то што су те савладале бриге показује да немаш довољно вере и да си лоша особа. Међутим, да ли је то тачно?

2. Који библијски примери показују да забринутост није знак недостатка вере?

² Осмотримо неке библијске примере. Ана, мајка пророка Самуила, била је жена јаке вере. Међутим, била је веома узнемирена јер је у кругу породице трпела увреде (1. Сам. 1:7). Апостол Павле је имао јаку веру, али га је притискала „брига за све скупштине“ (2. Кор. 11:28). Краљ Давид је због своје снажне вере био посебно драг Јехови (Дела 13:22). Па ипак, Давид је направио грешке због којих је био сломљен (Пс. 38:4). Јехова је сваког од њих утешио и улио му мир. Погледајмо шта можемо научити из њихових примера.

3. Како туђе речи могу утицати на нас?

³ Можемо бити узнемирени због нечијих грубих речи и поступака. То је посебно случај када нас повреди  близак пријатељ или члан породице. Можда нам се чини да више никада нећемо бити блиски. Понекад се деси да неко каже нешто непромишљено што нас такорећи прободе попут мача (Посл. 12:18). С друге стране, неко може намерно користити речи као оружје. Тако нешто је доживела једна млада сестра. Она каже: „Пре неколико година, девојка коју сам сматрала добром пријатељицом почела је да ме оговара на друштвеним мрежама. Била сам повређена и узнемирена. Нисам могла да разумем зашто ми је тако забола нож у леђа.“ Ако је и тебе повредио близак пријатељ или члан породице, много можеш научити од Ане.

4. У каквој ситуацији је била Ана?

⁴ Ана је била у веома тешкој ситуацији. Годинама није могла да има деце (1. Сам. 1:2). У израелској култури се сматрало да је жена нероткиња због тога што јој је Бог ускратио благослов. Зато је Ана осећала велику срамоту (Пост. 30:1, 2). Као да то није било довољно, Анин муж је имао још једну жену, Фенину, која му је родила децу. Пошто је сматрала Ану супарницом, Фенина ју је „стално вређала и узнемиравала“ (1. Сам. 1:6). У почетку је Ана све то тешко подносила. Била је толико узнемирена да је „плакала и ништа није јела“. Била је очајна (1. Сам. 1:7, 10). Шта је утешило Ану?

5. Како је молитва помогла Ани?

⁵ Ана је у молитви рекла Јехови како се осећа. Након што се помолила, објаснила је првосвештенику Илију кроз шта пролази. Он јој је тада рекао: „Иди с миром, и нека ти Израелов Бог услиши молитву.“ До чега је то довело? Ана је „отишла својим путем, јела је и лице јој више није било забринуто“ (1. Сам. 1:17, 18). Молитва је помогла Ани да поново стекне мир.

6. Шта о молитви можемо научити од Ане и из Филипљанима 4:6, 7?

⁶ Можемо поново стећи мир ако истрајемо у молитви. Ана се дуго молила свом небеском Оцу (1. Сам. 1:12). И ми дуго можемо говорити Јехови о  својим бригама, страховима и манама. Наше молитве не морају бити савршено срочене нити морамо користити поетске изразе. Може се десити да јецамо док се молимо Јехови јер су нас осећања савладала. Чак и тада, Јехова ће нас стрпљиво слушати. Осим што у молитви говоримо о својим проблемима, треба да имамо на уму и савет из Филипљанима 4:6, 7. (Прочитати.) Павле је посебно истакао да у молитви треба и да захваљујемо Јехови. За то имамо много разлога. На пример, можемо му захвалити за дар живота, за све што је створио, за његову верну љубав и за изузетну наду коју нам је дао. Шта још можемо научити од Ане?

7. Где су Ана и њен муж редовно ишли?

⁷ Упркос проблемима, Ана је редовно са својим мужем ишла у Јеховин свети шатор у Силому (1. Сам. 1:1-5). Управо тамо ју је првосвештеник Илије охрабрио рекавши да се нада да ће Јехова услишити њену молитву (1. Сам. 1:9, 17).

8. Како нам састанци помажу? Објасни.

⁸ Можемо поново стећи мир ако редовно идемо на скупштинске састанке. У молитви на почетку састанка брат се обично моли и за Божји дух. Мир је плод тог духа (Гал. 5:22). Ако идемо на састанке чак и када смо под стресом, пружамо Јехови и браћи и сестрама прилику да нас охрабре и помогну нам да поново стекнемо унутрашњи мир. Јехова нам првенствено улива мир у одговору на наше молитве и путем састанака (Јевр. 10:24, 25). Запазимо шта још можемо научити из онога што је Ана доживела.

9. Шта се у Анином животу није променило, а шта јесте?

⁹ Анини проблеми нису нестали преко ноћи. И након повратка из светог шатора, живела је под истим кровом са Фенином. Библија нигде не говори да се Фенинино понашање променило. Ана је вероватно и даље трпела њене заједљиве речи. Али поново је стекла и сачувала унутрашњи мир. Након што је своје бриге поверила Јехови, више није била узнемирена. Дозволила му је да је утеши и улије јој мир. Након неког времена, Јехова је услишио Анину молитву и она је добила децу (1. Сам. 1:19, 20; 2:21).

10. Шта учимо из онога што је Ана доживела?

¹⁰ Можемо поново стећи мир чак и ако узрок наших брига није нестао. Неки проблеми ће постојати упркос томе што се истрајно молимо и редовно идемо на састанке. Међутим, из онога што је Ана доживела видели смо да ништа не може спречити Јехову да нам да мир. Јехова нас никада неће заборавити и пре или касније ће нас наградити јер смо му верни (Јевр. 11:6).

11. Које разлоге за бригу је Павле имао?

¹¹ Павле је имао много разлога да буде забринут. На пример, волео је браћу и сестре и зато му је било тешко када су се суочавали с проблемима (2. Кор. 2:4; 11:28). Док је обављао своју службу, Павлу су се многи противили, па је више пута био претучен и затваран. Осим тога, знао је „шта  значи оскудевати“, што је такође био разлог за бригу (Фил. 4:12). А пошто је најмање три пута доживео бродолом, можемо само замислити колико је стрепео када је путовао бродом (2. Кор. 11:23-27). Како је Павле излазио на крај с бригама?

12. Шта је умањило Павлове бриге?

¹² Павле је био забринут за браћу и сестре који су пролазили кроз тешке ситуације, али није покушавао да сам реши све њихове проблеме. Био је свестан својих граница. Замолио је друге да му помогну у бризи за скупштину. На пример, многе одговорности је поверио поузданим људима попут Тимотеја и Тита. Оно што су та браћа радила сигурно је Павлу олакшало терет брига (Фил. 2:19, 20; Титу 1:1, 4, 5).

13. Како се старешине могу угледати на Павла?

¹³ Замоли друге за помоћ. Попут Павла, данас многе саосећајне старешине брину за сувернике који имају проблеме. Међутим, један старешина не може сам помоћи свима у скупштини. Скромност ће га подстаћи да тај терет подели с другом зрелом браћом, као и да обучава младу браћу да помогну у бризи о Божјем стаду (2. Тим. 2:2).

14. О чему Павле није бринуо и шта можемо научити од њега?

¹⁴ Признај да ти је потребна утеха. Павле је био понизан и зато је тражио и прихватао охрабрење од својих пријатеља. Очигледно није бринуо да ће га други сматрати слабим зато што му је потребна утеха. У свом писму Филимону, Павле је написао: „Веома си ме обрадовао и утешио својом љубављу“ (Филим. 7). Павле је споменуо још неколико својих сарадника који су га много охрабрили у тешким тренуцима (Кол. 4:7-11). Када понизно признамо да нам је потребно охрабрење, браћа и сестре ће нам радо пружити подршку.

15. Где је Павле пронашао утеху кад је био у тешкој ситуацији?

¹⁵ Тражи утеху у Божјој Речи. Павле је знао да у Писму може пронаћи утеху (Римљ. 15:4). Поред тога, мудрост из Писма му је помагала да изађе на крај  са сваком кушњом (2. Тим. 3:15, 16). Када је по други пут био у затвору у Риму, Павле је био свестан да се његов живот ближи крају. Шта је урадио у тако тешкој ситуацији? Замолио је Тимотеја да брзо дође и донесе му свитке (2. Тим. 4:6, 7, 9, 13). Због чега? То су вероватно били делови Писма написани на хебрејском језику које је Павле темељно истраживао. Када попут Павла редовно проучавамо Божју Реч, Јехова ће нам путем ње улити мир, без обзира на то кроз какве кушње пролазимо.

16. Како се Давид осећао због озбиљних греха које је починио?

¹⁶ Давида је мучила грижа савести због онога што је урадио. Починио је прељубу с Витсавејом, побринуо се да њен муж буде убијен и неко време је настојао да све то заташка (2. Сам. 12:9). У почетку је Давид покушао да живи са осећањем кривице. Али то је нарушило његово пријатељство с Јеховом и нанело му много емоционалног бола, због чега се чак и разболео (Пс. 32:3, 4). Шта је помогло Давиду да се избори са својим осећањима и шта нама може помоћи ако починимо озбиљан грех?

17. Како Псалам 51:1-4 показује да се Давид искрено покајао?

¹⁷ Моли се за опроштај. Давид се на крају помолио Јехови. Искрено се покајао и признао своје грехе. (Прочитати Псалам 51:1-4.) То му је сигурно донело велико олакшање (Пс. 32:1, 2, 4, 5). Ако починиш озбиљан грех, немој покушавати да га прикријеш, већ се помоли Јехови и искрено му реци шта си учинио. То ће те у извесној мери умирити и неће те више толико мучити грижа савести. Али ако желиш да обновиш пријатељство с Јеховом, потребно је више од молитве.

18. Како је Давид реаговао на укор?

¹⁸ Прихвати укор. Када је Јехова послао пророка Натана да разоткрије Давидов грех, Давид није покушавао да се оправда или да умањи озбиљност својих поступака. Одмах је признао  да је згрешио не само Витсавејином мужу него првенствено Јехови. Давид је прихватио Јеховин укор и Јехова му је опростио (2. Сам. 12:10-14). Ако смо починили озбиљан грех, морамо разговарати о томе са онима којима је Јехова поверио бригу о нама (Јак. 5:14, 15). Осим тога, морамо се одупрети жељи да се правдамо. Што пре прихватимо и применимо све савете које добијемо, пре ће нам се вратити мир и радост.

19. На шта треба посебно да пазимо?

¹⁹ Свесрдно се труди да не понављаш исте грешке. Краљ Давид је знао да ће му бити потребна Јеховина помоћ да не би поновио исте грехе (Пс. 51:7, 10, 12). Након што му је Јехова опростио, Давид се трудио да му мисли буду чисте. Захваљујући томе поново је стекао унутрашњи мир.

20. Како показујемо да смо захвални Јехови што нам опрашта?

²⁰ Када се молимо за Јеховин опроштај, прихватамо укор и трудимо се да не понављамо исте грешке, показујемо да смо захвални за Јеховину спремност да нам опрости. Све то ће нам помоћи да поново стекнемо унутрашњи мир. У то се уверио наш брат Џејмс, који је починио озбиљан грех. Он каже: „Кад сам старешинама признао свој грех, пао ми је тежак камен са срца. Поново сам осећао мир.“ Утешно је знати да је Јехова „близу оних који су сломљеног срца, и спасава оне који су скрханог духа“ (Пс. 34:18).

21. Како можемо допустити Јехови да нас утеши?

²¹ Што смо ближе крају последњих дана, вероватно ће бити све више тога што нас брине и узнемирава. Кад си забринут и узнемирен, одмах тражи Јеховину помоћ. Марљиво проучавај Библију. Угледај се на Ану, Павла и Давида. Моли свог небеског Оца да ти помогне да препознаш узрок својих брига (Пс. 139:23). Препусти Јехови свој терет, то јест своје проблеме, посебно оне који су ван твоје моћи. Тада ћеш и ти, попут псалмисте, моћи да кажеш Јехови: „Кад се у мени умноже мисли неспокојне, утехе твоје милују душу моју“ (Пс. 94:19).