1. Yog ib tug neeg xav ua ib lub tsev, nws yuav tsum ua dabtsi ua ntej?

PIV TXWV tias muaj ib tug neeg xav ua ib lub tsev. Yog nws twb paub tias nws xav ua lub tsev zoo li cas lawm, nws puas cia li mus yuav khoom los ua tsev xwb? Nws yeej tsis lam ua li ntawd. Nws yuav ua tib zoo xam seb yuav siv nyiaj npaum li cas tso, nws thiaj paub seb puas muaj nyiaj txaus. Yog nws ua tib zoo xam ua ntej nws pib ces nws thiaj yuav ua tau lub tsev ntawd tiav.

2. Raws li Lukas 14:27-30, ua ntej koj ua kevcai raus dej koj yuav tsum ua tib zoo xav txog dabtsi?

² Puas yog koj xav ua kevcai raus dej rau qhov koj hlub Yehauvas thiab ris nws txiaj ntsig? Yog muaj li ntawd ces qhov uas koj xav ua kevcai raus dej zoo ib yam li thaum ib tug neeg xav ua ib lub tsev. Vim li cas peb thiaj hais li ntawd? Xav txog Yexus cov lus hauv Lukas 14:27-30. (Nyeem.) Hauv cov nqi Vajlugkub no Yexus qhia tias yog peb xav los ua nws ib tug thwjtim ces peb yuav tau ua siab ntev thev tej uas yuav los raug peb thiab yuav tau tso yam puav tseg. (Lukas 9:23-26; 12:51-53) Yog li ntawd, koj yuav tsum ua tib zoo xav seb koj yuav raug dabtsi yog koj los ua kevcai raus dej los ua Khetos ib tug thwjtim. Yog koj ua li no ces thaum koj ua kevcai raus dej tas lawm koj thiaj yuav muaj siab teev tiam Vajtswv.

3. Hauv zaj kawm no peb yuav tham txog dabtsi?

³ Puas tsim nyog thev tej kev txom nyem thiab tso yam puav tseg los ua kevcai raus dej thiab ua Khetos ib tug thwjtim? Yeej tsim nyog kawg. Cov ua kevcai raus dej yuav txais koob hmoov ntau heev tamsim no thiab rau yav tom hauv ntej. Cia peb tham txog ob peb lo lus nug ntsig txog ua kevcai raus dej. Koj  cov lus teb yuav qhia tias koj npaj tau ua kevcai raus dej lawm los tsis tau.

4. (1) Muab koj lub neej cob rau Yehauvas yog dabtsi? (2) ‘Tswj koj lub siab’ hauv Mathais 16:24 txhais li cas?

⁴ Muab koj lub neej cob rau Yehauvas yog dabtsi? Ua ntej ib tug ua kevcai raus dej, nws yuav tsum xub muab nws lub neej cob rau Yehauvas. Thaum koj cob koj lub neej rau Yehauvas koj thov thiab cog lus rau nws tias koj yuav teev tiam nws mus ib txhis. Koj yuav ‘tswj koj lub siab’ tsis ua raws li koj lub siab nyiam tiamsis ua raws li Vajtswv lub siab nyiam xwb. (Nyeem Mathais 16:24.) Koj yog Yehauvas tug lawm, qhov no yog ib qho koob hmoov zoo kawg nkaus. (Loos 14:8) Yehauvas tsis yuam kom peb muab peb lub neej cob rau nws tiamsis thaum peb cog lus lawm ces peb yuav tsum ua li peb tej lus cog tseg.​—Phau Ntawv Nkauj 116:12, 14.

5. Muab koj lub neej cob rau Yehauvas thiab ua kevcai raus dej sib txawv li cas?

⁵ Muab koj lub neej cob rau Yehauvas thiab ua kevcai raus dej sib txawv li cas? Thaum koj muab koj lub neej cob rau Yehauvas tsis muaj leejtwg paub, tsuas yog koj thiab Yehauvas paub xwb. Thaum koj ua kevcai raus dej tom lub rooj sib txoos, koj ua rau sawvdaws pom tias koj twb muab koj lub neej cob rau Yehauvas lawm * thiab koj hlub Yehauvas kawg siab kawg ntsws, kawg plab kawg plawv thiab kawg lub dag lub zog thiab koj yuav teev tiam nws mus ib txhis.​—Malakaus 12:30.

6, 7. Raws li 1 Petus 3:21, 22, vim li cas thiaj tsim nyog peb ua kevcai raus dej?

⁶ Puas tsim nyog peb ua kevcai raus dej? Yeej tsim nyog. Xav txog 1 Petus 3:21, 22 (NWT). Nqi no hais tias: “Cov tubtxib saum ntuj ntawd yog cov uas tsis mloog Vajtswv lus rau lub caij uas Nau-es nyob. Lub caij ntawd Vajtswv ua siab ntev tos Nau-es ua lub nkoj. Hauv lub nkoj tsuas muaj 8 leej dim dej nyab xwb. Tej uas muaj tshwm sim ntawd piv txog qhov uas ua kevcai raus dej uas nimno pab nej dim los ntawm qhov uas Yexus Khetos ciaj sawv rov los. Qhov uas ua kevcai raus dej tsis yog ntxuav tej qias ntawm lub cev kom huv tiamsis yog tej lus thov rau Vajtswv kom nws muab lub siab dawb huv rau nej.” Lub nkoj ua pov thawj tias Nau-es muaj kev ntseeg rau Vajtswv. Zoo ib yam li ntawd, kevcai raus dej ua pov thawj tias koj muab koj lub neej cob rau Yehauvas lawm. Petus qhia lawm tias vim li cas tsim nyog ua kevcai raus dej. Yam 1, kevcai raus dej yuav ‘pab peb dim’ peb txojsia yog peb lub neej qhia tias peb ntseeg Yexus, ntseeg tias nws tuag theej peb lub txhoj, ntseeg tias Vajtswv tsa nws sawv rov mus saum ntuj, thiab ntseeg tias nimno Yexus “zaum ntawm Vajtswv sab xis” lawm.​—Henplais 10:10, 12.

⁷ Yam 2, kevcai raus dej pab kom peb muaj “lub siab dawb huv.” Thaum peb muab peb lub neej cob rau Yehauvas thiab ua kevcai raus dej peb muaj kev sib raug zoo nrog nws. Vim peb tso peb tej kev txhaum tseg thiab ntseeg tus nqi txhiv, Vajtswv thiaj zam peb lub txim. Qhov no pab peb muaj “lub siab dawb huv.”

8. Ua cas koj thiaj xav ua kevcai raus dej?

⁸ Ua cas koj thiaj xav ua kevcai raus dej? Twb yog koj kawm txog Yehauvas tias nws zoo li cas thiab coj li cas. Tej koj kawm no ua rau koj hlub nws, koj thiaj xav ua kevcai raus dej. Yog li ntawd, qhov uas koj hlub Yehauvas yog qhov tseem ceeb tshaj.

9. Mathais 28:19, 20 hais tias peb yuav tsum “ua kevcai raus dej los ntawm Leej Txiv, Leej Tub, thiab lub hwj huam dawb huv lub npe.” Cov lus no txhais li cas?

⁹ Tsis tas li ntawd, twb yog koj ntseeg tej koj  kawm hauv phau Vajlugkub koj thiaj xav ua kevcai raus dej. Xav txog Yexus cov lus sam hwm kom mus coj tibneeg los ua nws cov thwjtim. (Nyeem Mathais 28:19, 20. *) Yexus hais tias cov xav los ua nws cov thwjtim yuav tsum “ua kevcai raus dej los ntawm Leej Txiv, Leej Tub, thiab lub hwj huam dawb huv lub npe.” Yexus cov lus no txhais tias koj yuav tsum ntseeg tiag tiag tej uas koj kawm hauv phau Vajlugkub txog Yehauvas, nws tus Tub Yexus, thiab lub hwj huam dawb huv. Tej koj kawm no hloov tau koj lub siab lub ntsws. (Henplais 4:12) Cia peb tham txog yam puav uas peb tau kawm lawm.

10, 11. Koj tau kawm li cas txog Leej Txiv uas nyob saum ntuj?

¹⁰ Xav txog tej koj tau kawm txog Leej Txiv saum ntuj. Koj kawm tias nws lub npe yog Yehauvas. Nws “yog tus muaj hwjchim loj kawg nkaus uas kav lub ntiajteb no.” Thiab nws ‘tib leeg xwb thiaj yog Vajtswv.’ (Khiav Dim 3:14, cov lus hauv qab taw qhia; Phau Ntawv Nkauj 83:18; Yaxayas 37:16) Nws yog tus tsim ib puas tsav yam thiab nws cawm peb dim ntawm kev txhaum thiab kev ploj kev tuag. (Phau Ntawv Nkauj 3:8; 36:9) Yav tom hauv ntej nws yuav muab txojsia ib txhis tsis kawg rau peb. (Yauhas 17:3) Thaum koj muab koj lub neej cob rau Yehauvas thiab ua kevcai raus dej ces koj yog Yehauvas ib tug Timkhawv lawm. (Yaxayas 43:10-12) Koj yuav nrog cuab kwvtij thoob qab ntuj qhuas Yehauvas.​—Phau Ntawv Nkauj 86:12.

¹¹ Yeej yog ib qho koob hmoov zoo kawg uas koj los paub txog Leej Txiv uas nyob saum ntuj. Thaum koj ntseeg tej uas phau Vajlugkub qhia txog Leej Txiv Yehauvas lawm koj yuav xav muab koj lub neej cob rau nws thiab ua kevcai raus dej.

12, 13. Koj tau kawm li cas txog Leej Tub?

¹² Xav txog tej koj tau kawm txog Leej Tub. Dua ntawm Yehauvas lawm, tus uas tseem ceeb tshaj plaws hauv qab ntuj khwb yog nws tus Tub Yexus. Yexus yog tus tuag txhiv peb txojsia thiab yog peb tus Pov Thawj Hlob. Nws xav pab peb dim peb txojsia. Yog peb lub neej qhia tias peb ntseeg tus nqi txhiv ces Vajtswv yuav zam peb tej kev txhaum, peb ua tau Vajtswv tus phoojywg, thiab peb yuav tau nyob mus ib txhis. (Yauhas 3:16; Henplais 4:15; 7:24, 25) Tsis tas li ntawd xwb, Yexus yog tus Vajntxwv kav Vajtswv lub Nceeg Vaj. Yexus yog tus yuav ua kom Yehauvas lub npe dawb huv, yuav rhuav tshem tej kev phem kev lim hiam, thiab hauv Vaj Kaj Siab nws yuav muab koob hmoov rau sawvdaws. (Mathais 6:9, 10; Tshwmsim 11:15) Yexus tso tau ib tug qauv zoo rau peb xyaum. Nws siv tag nrho nws lub dag lub zog los ua raws li Vajtswv lub siab nyiam.​—Yauhas 4:34; 1 Petus 2:21.

¹³ Thaum koj ntseeg tej uas phau Vajlugkub qhia txog Yexus, koj yuav hlub nws heev. Ib yam li Yexus, koj yuav siv tag nrho koj lub dag lub zog ua li Vajtswv lub siab nyiam. Koj yuav muab koj lub neej cob rau Yehauvas thiab ua kevcai raus dej.

14, 15. Koj tau kawm li cas txog lub hwj huam dawb huv?

¹⁴ Xav txog tej koj tau kawm txog lub hwj huam dawb huv. Lub hwj huam dawb huv tsis yog ib tug ntsuj plig lossis Vaj Peb Leeg tiamsis yog Vajtswv lub hwjchim. Yehauvas siv nws lub hwj huam dawb huv tshoov neeg sau phau Vajlugkub. Lub hwj huam pab peb to taub tej peb nyeem thiab paub muab coj los siv hauv  peb lub neej. (Yauhas 14:26; 2 Petus 1:21) Yehauvas lub hwj huam pab peb mus tshaj tawm txoj xov zoo, zam kev sim siab, pab peb thaum peb qaug zog, thiab thev taus kev tsim txom. (2 Kauleethaus 4:7) Vajtswv lub hwj huam pab kom peb coj tau tej yeeb yam hauv Kalatias 5:22, 23. Vajtswv pub nws lub hwj huam rau cov uas thov nws thiab tso siab plhuav rau nws.​—Lukas 11:13.

¹⁵ Peb tso siab tau tias Yehauvas lub hwj huam dawb huv yuav pab peb teev tiam nws. Thaum koj ntseeg tej koj tau kawm hauv phau Vajlugkub txog Vajtswv lub hwj huam dawb huv ces koj yuav muab koj lub neej cob rau Yehauvas thiab ua kevcai raus dej.

16. Tej peb kawm tag los no yog dabtsi?

¹⁶ Qhov uas koj xav muab koj lub neej cob rau Vajtswv thiab ua kevcai raus dej yog ib qho tseem ceeb heev. Zoo li peb kawm no, koj yuav tau ua siab ntev thev tej uas yuav los raug koj thiab yuav tau tso yam puav tseg. Tiamsis tej koob hmoov uas koj tau yuav ntau tshaj tej uas koj muab tso tseg lawm. Kevcai raus dej ‘pab koj dim’ koj txojsia thiab pab koj muaj “lub siab dawb huv.” Vim koj hlub Vajtswv Yehauvas koj thiaj xav ua kevcai raus dej. Tsis tas li ntawd xwb, koj yuav tsum ntseeg tiag tiag tej uas koj kawm hauv phau Vajlugkub txog Leej Txiv, Leej Tub, thiab lub hwj huam dawb huv. Yog li, koj npaj tau ua kevcai raus dej lawm los tsis tau?

17. Koj yuav tau ua dabtsi ua ntej koj ua kevcai raus dej?

¹⁷ Koj tau ua ntau yam kom koj muaj kev sib raug zoo nrog Yehauvas koj thiaj xav ua kevcai raus dej. * Vim koj rau siab kawm Vajlugkub koj thiaj paub zoo txog Yehauvas thiab Yexus. Qhov no qhia tias koj muaj kev ntseeg. (Henplais 11:6) Koj ntseeg Yehauvas tej lus cog tseg hauv phau Vajlugkub thiab ntseeg tias Yexus txojkev theej txhoj cawm tau koj dim ntawm kev txhaum thiab kev tuag. Koj thov Yehauvas zam txim rau koj tej kev txhaum yav tas los. Koj tso koj tej kev txhaum tseg thiab hloov koj lub neej kom haum Vajtswv siab. (Tes Haujlwm 3:19) Koj xav qhia lwm tus txog koj txojkev ntseeg koj thiaj ua ib tug tshaj tawm uas tsis tau raus dej. (Mathais 24:14) Koj ua rau Yehauvas zoo siab kawg nkaus li.​—Pajlug 27:11.

18. Ua ntej koj yuav ua kevcai raus dej, tseem tshuav dabtsi uas koj yuav tau ua?

¹⁸ Tseem tshuav ob peb yam koj yuav tau ua, ua ntej koj ua kevcai raus dej. Zoo li peb tau kawm, koj yuav tsum muab koj lub neej cob rau Vajtswv. Thaum koj nyob ib leeg, thov Vajtswv thiab cog lus rau nws tias koj yuav ua koj lub neej raws li nws lub siab nyiam. (1 Petus 4:2) Tom qab ntawd, mus qhia tus kwvtij uas dhia haujlwm ntawm pab txwj laus paub tias koj xav ua kevcai raus dej. Nws mam hais kom  ob peb tug txwj laus ntsib nrog koj. Tsis txhob ntshai nrog lawv tham. Nco ntsoov tias cov kwvtij no paub koj zoo thiab hlub koj heev. Lawv yuav nrog koj tham seb koj puas to taub zoo txog tej uas koj kawm hauv phau Vajlugkub. Thiab seb koj puas to taub tias qhov uas koj muab koj lub neej cob rau Yehauvas thiab ua kevcai raus dej tseem ceeb npaum li cas. Yog lawv pom tias koj to taub zoo lawm ces lawv yuav qhia koj tias koj ua tau kevcai raus dej rau lub rooj sib txoos yuav los tom ntej.

19, 20. Thaum koj ua kevcai raus dej tag lawd, koj yuav tau ua dabtsi ntxiv?

¹⁹ Thaum koj muab koj lub neej cob rau Yehauvas, koj cog lus rau nws tias koj yuav ua raws li nws lub siab nyiam. Thaum koj ua kevcai raus dej tag lawm Yehauvas xav kom koj ua raws li koj tau cog lus tseg ntawd. * Koj yuav ua li cas koj thiaj ua tau li ntawd?

²⁰ Thaum koj ua kevcai raus dej koj los koom nrog “cov ntseeg” ua ib cuab kwvtij. (1 Petus 2:17) Cov kwvtij nkauj muam hauv koj lub koom txoos yuav yog koj tsev neeg. Yog koj rau siab mus kev sib txoos ces yuav ua rau koj ncawg lawv. Nco ntsoov nyeem Vajtswv Txojlus txhua hnub thiab ua tib zoo xav txog tej nqi Vajlugkub uas koj nyeem. (Phau Ntawv Nkauj 1:1, 2) Vajtswv Txojlus thiaj li nyob hauv koj lub siab. Nco ntsoov “thov Vajtswv.” (Mathais 26:41) Koj tej lus thov yuav pab koj txav ze rau Yehauvas. Nco ntsoov muab Vajtswv lub Nceeg Vaj tso ua ntej. (Mathais 6:33) Koj ua tau li no yog koj rau siab ntso mus tshaj tawm. Thaum koj rau siab ntso mus tshaj tawm, yuav ua rau koj txojkev ntseeg ruaj khov thiab koj yuav pab lwm tus tau txojsia mus ib txhis.​—1 Timautes 4:16.

21. Thaum koj ua kevcai raus dej koj yuav tau dabtsi?

²¹ Qhov uas koj muab koj lub neej cob rau Yehauvas thiab ua kevcai raus dej yog ib qho uas tseem ceeb tshaj plaws hauv koj lub neej. Koj yuav tau ua siab ntev thev tej uas yuav los raug koj thiab koj yuav tau tso yam puav tseg. Tiamsis tej teebmeem uas koj raug tsuas yog “ib nyuag ntu” thiab me me xwb. (2 Kauleethaus 4:17) Thaum koj ua kevcai raus dej koj yuav tau lub neej zoo tshaj rau tam sim no thiab yuav “tau txojsia uas tsis txawj ploj mus ibtxhis.” (1 Timautes 6:19) Ua tib zoo xav thiab thov Vajtswv seb koj npaj tau ua kevcai raus dej lawm los tsis tau.