1. Koju važnu zapovest je Isus dao svojim učenicima? (Videti sliku na naslovnoj strani.)

VEČE pre svoje smrti, Isus je svojim učenicima dao jednu važnu zapovest. Rekao im je: „Kao što sam ja voleo vas, tako i vi volite jedan drugoga.“ Zatim je dodao: „Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako budete voleli jedan drugoga“ (Jov. 13:34, 35).

2. Zašto je važno da volimo jedni druge?

² Isus je rekao da će svima biti jasno ko su njegovi pravi sledbenici ako oni budu voleli druge kao što je on voleo njih. Tako je bilo u prvom veku, a tako je i danas. Zato je veoma važno da volimo jedni druge i onda kad se pojave problemi.

3. Šta ćemo osmotriti u ovom članku?

³ Pošto smo svi nesavršeni, nije nam uvek lako da od srca volimo jedni druge. Ali moramo se truditi da se ugledamo na Hrista. U ovom članku ćemo osmotriti kako nam ljubav pomaže da gradimo mir, da budemo nepristrasni i gostoljubivi. Tokom proučavanja, razmišljaj o sledećem pitanju: „Šta mogu da naučim od braće i sestara koji su nastavili da pokazuju ljubav uprkos preprekama?“

4. Prema Mateju 5:23, 24, zašto treba da se pomirimo sa suvernikom koji ima nešto protiv nas?

⁴ Isus nas je poučio koliko je važno pomiriti se s bratom koji ima nešto protiv nas. (Pročitati Mateja 5:23, 24.) Naglasio je da je važno da budemo u dobrim odnosima s drugima ako želimo da ugodimo Bogu. Jehovu raduje kad dajemo sve od sebe da budemo u miru  s braćom. Ono što činimo za njega nema nikakvu vrednost ako smo ozlojeđeni i ne želimo čak ni da pokušamo da se pomirimo s nekim (1. Jov. 4:20).

5. Zbog čega je Marku bilo teško da reši nesuglasicu?

⁵ Ponekad je teško pomiriti se s nekim. Zbog čega? Pogledajmo šta se desilo Marku *. Njega je povredilo kad ga je jedan brat kritikovao i govorio loše stvari o njemu drugima u skupštini. Kako je Mark reagovao na to? On kaže: „Izgubio sam kontrolu i bio sam grub prema njemu.“ Mark je kasnije zažalio zbog svog ponašanja, pa je pokušao da se izvini bratu i da se pomiri s njim. Ali brat nije prihvatio njegovo izvinjenje. U početku, Mark je razmišljao: „Zašto da se ja trudim da se pomirim s njim ako on to ne želi?“ Međutim, Marku je pomogao razgovor s pokrajinskim nadglednikom koji mu je rekao da ne treba da odustane. Šta je Mark uradio?

6. (a) Kako je Mark pokušao da se pomiri s bratom koji je bio ljut na njega? (b) Kako je Mark primenio savet iz Kološanima 3:13, 14?

⁶ Mark je razmišljao o svom stavu i zaključio je da treba da bude ponizniji i da ne smatra sebe previše važnim. Shvatio je da mora nešto da promeni kod sebe (Kol. 3:8, 9, 12). Otišao je kod drugog brata i ponovo mu se izvinio zbog svog ponašanja. Napisao mu je i nekoliko pisama u kojima je istakao da mu je žao i da želi da ponovo budu prijatelji. Ponekad bi mu čak kupio poklon, nešto za šta je mislio da će mu se dopasti. Nažalost, taj brat je i dalje bio ljut. Uprkos tome, Mark je ostao poslušan Isusovoj zapovesti da voli svog brata i da oprašta. (Pročitati Kološanima 3:13, 14.) Čak i ako drugi ne reaguju povoljno na naša  nastojanja da se pomirimo, prava hrišćanska ljubav će nam pomoći da im i dalje opraštamo i da se molimo da se situacija popravi (Mat. 18:21, 22; Gal. 6:9).

7. (a) Na šta nas je Isus podstakao? (b) S kojom neprijatnom situacijom se suočila jedna sestra?

⁷ Isus nas je podstakao da se s drugima ophodimo onako kako bismo želeli da se oni ophode s nama. Takođe je rekao da ne treba da volimo samo one koji vole nas (Luka 6:31-33). Međutim, šta ako te neko iz skupštine izbegava i neće da se pozdravi s tobom? Iako je to veoma retko, tako nešto se desilo Lari. Ona kaže: „Jedna sestra me je ignorisala, a nije mi bilo jasno zašto. Zbog toga sam bila pod tolikim stresom da mi se nije išlo na sastanke.“ U početku, Lara je razmišljala: „Ja nisam uradila ništa loše. Uostalom, i drugi iz skupštine kažu da se ta sestra čudno ponaša.“

8. Šta je Lara preduzela da bi rešila problem s jednom sestrom i šta možemo naučiti iz njenog iskustva?

⁸ Lara je preduzela nešto da promeni situaciju. Molila se Jehovi i odlučila je da razgovara sa sestrom. Razgovarale su o tom problemu, zagrlile su se i ponovo su bile u dobrim odnosima. Izgledalo je da je sve u redu. Lara priča: „Ali kasnije je ta sestra ponovo bila hladna prema meni. Bilo mi je mnogo teško zbog toga.“ Jedno vreme, Lara je mislila da neće biti srećna dok ta sestra ne promeni svoje ponašanje prema njoj. Ali onda je shvatila da je najbolje da se i dalje ophodi prema sestri s ljubavlju i da bude spremna da joj oprosti (Ef. 4:32–5:2). Imala je na umu da prava hrišćanska ljubav „ne pamti zlo. Sve podnosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi“ (1. Kor. 13:5, 7). Više nije bila toliko zabrinuta zbog tog problema. S vremenom je ta sestra postala prijatnija prema  njoj. Ako se trudiš da budeš u dobrim odnosima s braćom i sestrama i da im pokazuješ da ih voliš, možeš biti uveren da će „Bog ljubavi i mira“ biti s tobom (2. Kor. 13:11).

9. Prema Delima apostolskim 10:34, 35, zašto treba da budemo nepristrasni?

⁹ Jehova nije pristrastan. (Pročitati Dela apostolska 10:34, 35.) Ako se ugledamo na njega, pokazujemo da smo njegova deca. Ujedno smo poslušni zapovesti da volimo bližnjeg kao samog sebe i čuvamo mir unutar skupštine (Rimlj. 12:9, 10; Jak. 2:8, 9).

10-11. Kako je jedna sestra savladala negativna osećanja?

¹⁰ Nekima nije lako da savladaju predrasude. Primera radi, pogledajmo šta se desilo sestri po imenu Rut. Kad je bila tinejdžerka, jedna osoba iz druge zemlje je postupila veoma ružno prema njoj. Kako je to uticalo na Rut? Ona kaže: „Mrzela sam sve što je imalo ikakve veze s tom zemljom. Mislila sam da su svi ljudi odatle isti, pa čak i braća i sestre.“ Kako je Rut savladala ta negativna osećanja?

¹¹ Shvatila je da mora da uloži mnogo truda da bi pobedila svoje predrasude. U Godišnjaku je čitala iskustva i izveštaje iz te zemlje. Ona priča: „Trudila sam se da razmišljam pozitivno o ljudima iz te zemlje. Zapazila sam da tamošnja braća i sestre revno služe Jehovi. Shvatila sam da su i oni deo naše međunarodne porodice.“ Rut je s vremenom uvidela da mora da učini više od toga. Ona kaže: „Kad god bih srela braću i sestre iz te zemlje, trudila sam se da se sprijateljim s njima. Razgovarala sam s njima i bolje sam ih upoznala.“ Do čega je to dovelo? Rut kaže: „Moja negativna osećanja su postepeno iščezla.“

12. Koji problem je Sara imala?

¹² Neki mogu biti pristrasni, a da toga nisu ni svesni. Na primer, naša sestra Sara je smatrala da nema predrasude jer nije prosuđivala ljude na osnovu njihovog porekla, imovinskog stanja ili odgovornosti koje imaju u organizaciji. Ali ona priznaje: „U jednom trenutku, shvatila sam da ipak imam predrasude.“ U kom smislu? Sara potiče iz porodice u kojoj svi imaju visoko obrazovanje i birala je društvo ljudi koji su takođe obrazovani. Čak je jednom porodičnom prijatelju rekla: „Družim se s braćom i sestrama koji su obrazovani. Ostali nisu društvo za mene.“ Jasno je da je Sara morala da promeni stav. Kako je to učinila?

13. Kako je Sara promenila stav i šta učimo iz toga?

¹³ Pokrajinski nadglednik je pomogao Sari da razmisli o svom stavu. Ona kaže: „Pohvalio me je za istrajnost u službi, za lepe komentare na sastancima i za to što dobro poznajem Bibliju. Zatim mi je objasnio da, dok stičemo više znanja, treba i da razvijamo osobine kao što su poniznost, skromnost i milosrđe.“ Sara je ozbiljno shvatila taj savet. Ona kaže: „Uvidela sam da je najvažnije biti dobar i voleti druge.“ Zato je počela da drugačije gleda na braću i sestre. „Nastojala sam da zapazim zbog kojih osobina ih Jehova smatra dragocenima“, dodaje ona. Šta učimo iz toga? Nikad  ne treba da smatramo sebe boljim od drugih zbog svog obrazovanja. Ako od srca volimo „svu braću“, bićemo nepristrasni (1. Petr. 2:17).

14. Prema Jevrejima 13:16, kako Jehova gleda na gostoljubivost?

¹⁴ Jehovi je gostoljubivost veoma važna. (Pročitati Jevrejima 13:16.) On od svojih slugu očekuje da budu gostoljubivi, naročito prema onima u teškoj situaciji (Jak. 1:27; 2:14-17). Sveto pismo nas podstiče: „Budite gostoljubivi“ (Rimlj. 12:13). Kad to činimo, pokazujemo drugima da nam je iskreno stalo do njih, da ih volimo i želimo da im budemo prijatelji. Šta god da uradimo za druge – pozovemo ih na kafu ili čaj, neki obrok ili im samo posvetimo vreme i pažnju – Jehovi je drago zbog toga (1. Petr. 4:8-10). Međutim, neke stvari nas mogu sprečavati da pokazujemo gostoljubivost.

15-16. (a) Zašto se neki ustručavaju da pozovu druge u goste? (b) Šta je pomoglo Edit da bude gostoljubiva?

¹⁵ Ponekad se zbog svojih okolnosti ustručavamo da pozovemo druge u goste. Osmotrimo primer udovice po imenu Edit. Pre nego što je postala Jehovin svedok, više je volela da bude sama. Smatrala je da su drugi u boljoj prilici da pokazuju gostoljubivost.

¹⁶ Edit se promenila kad je postala Svedok. Potrudila se da bude gostoljubiva. Ona kaže: „Kad se gradila Dvorana Kraljevstva, starešina mi je rekao da će jedan bračni par doći da radi na tom projektu i pitao me je da li bi mogli da budu kod mene dve nedelje. Setila sam se kako je Jehova blagoslovio udovicu iz Sarepte“ (1. Kralj. 17:12-16). Edit je prihvatila da ugosti taj bračni par. Da li je i ona dobila  blagoslov? Ona kaže: „Nisu ostali kod mene dve nedelje, već dva meseca. Za to vreme postali smo dobri prijatelji.“ Edit je takođe sklopila čvrsta prijateljstva s drugima iz skupštine. Sada je pionir i voli da posle službe pozove one s kojima sarađuje da svrate kod nje. Ona kaže: „Divan je osećaj kad s drugima podeliš ono što imaš! I ne samo to – zauzvrat dobijam mnoge blagoslove“ (Jevr. 13:1, 2).

17. Šta su Luk i njegova supruga shvatili?

¹⁷ Možda smo već gostoljubivi, ali možemo li se poboljšati u tome? Na primer, Luk i njegova supruga su gostoljubivi. Oni su imali običaj da pozivaju u goste svoje roditelje, rođake i prijatelje, kao i pokrajinskog nadglednika i njegovu suprugu. Luk kaže: „Shvatili smo da smo pozivali u goste samo one s kojima imamo nešto zajedničko.“ Šta su njih dvoje učinili da bi bili gostoljubiviji?

18. Kako su Luk i njegova supruga postali gostoljubiviji?

¹⁸ Luk i njegova supruga su odlučili da nešto promene nakon što su razmišljali o Isusovim rečima: „Ako volite one koji vas vole, kakva vam je plata?“ (Mat. 5:45-47). Shvatili su da treba da se ugledaju na Jehovu, koji je velikodušan prema svima. Zato su rešili da pozivaju u goste braću i sestre koji još nisu bili kod njih. Luk kaže: „Svima nam bude lepo u tim prilikama. Tako se zbližavamo i međusobno hrabrimo.“

19. Po čemu se vidi da smo Isusovi učenici i šta želiš da činiš nadalje?

¹⁹ U ovom članku smo govorili o tome kako će nam ljubav pomoći da gradimo mir, da budemo nepristrasni i gostoljubivi. Moramo savladati negativna osećanja i od srca voleti našu braću i sestre. Ako to budemo činili, bićemo srećni i dokazaćemo da smo Isusovi učenici (Jov. 13:17, 35).