1. Šta svi moramo da radimo?

DA LI bi želeo da trčiš u teškoj trci, posebno ako se ne osećaš dobro ili si umoran? Verovatno ne bi. Međutim, apostol Pavle je rekao da svi pravi hrišćani učestvuju u jednoj trci (Jevr. 12:1). Svi mi, mladi ili stari, puni snage ili umorni, moramo istrajati do kraja ako želimo da dobijemo nagradu koju je Jehova obećao (Mat. 24:13).

2. Prema 2. Timoteju 4:7, 8, zašto je Pavle imao slobodu govora?

² Pavle je imao slobodu govora jer je „trku [...] do kraja istrčao“. (Pročitati 2. Timoteju 4:7, 8.) Ali o kakvoj trci je govorio?

3. O kakvoj trci je Pavle govorio?

³ Pavle je ponekad koristio igre koje su se održavale u antičkoj Grčkoj da bi istakao važne pouke (1. Kor. 9:25-27; 2. Tim. 2:5). Više puta je život jednog hrišćanina uporedio s trkom (1. Kor. 9:24; Gal. 2:2; Fil. 2:16). Neko započinje tu „trku“ kada se preda Jehovi i krsti se (1. Petr. 3:21). Na cilj stiže kada mu Jehova da nagradu večnog života (Mat. 25:31-34, 46; 2. Tim. 4:8).

4. O čemu će biti reči u ovom članku?

⁴ Koje sličnosti postoje između trke na duge staze i života jednog hrišćanina? Postoji dosta sličnosti. Osmotrićemo samo tri. Kao prvo, moramo biti na ispravnoj stazi, kao drugo, moramo biti usredsređeni na cilj i kao treće, moramo savladati sve prepreke na koje naiđemo.

5. Koji put treba da izaberemo i zašto?

⁵ Da bi mogli da osvoje nagradu, trkači moraju trčati po stazi koju je odredio organizator trke. Slično tome, ako želimo da osvojimo nagradu večnog života, moramo se držati puta kojim je išao Hrist, to jest živeti kao hrišćani (Dela 20:24; 1. Petr. 2:21). Međutim, Satana i njegovi sledbenici žele da izaberemo drugi put, to jest da trčimo s njima (1. Petr. 4:4). Oni ismevaju naš način života i tvrde da je njihov put mnogo bolji jer vodi u slobodu. Ali to nije tačno (2. Petr. 2:19).

6. Šta učimo iz Brajanovog primera?

⁶ Svi koji počnu da trče sa onima koji su pod uticajem Sataninog sveta vrlo brzo otkriju da ih ta staza ne vodi u slobodu već u ropstvo (Rimlj. 6:16). Pogledajmo Brajanov primer. Roditelji su ga odgajali po hrišćanskim merilima. Ali u tinejdžerskom uzrastu počeo je da sumnja da će ga takav način života usrećiti. Odlučio je da trči sa onima koji su se držali Sataninih merila. „Nisam uviđao da će me ’sloboda‘ koju sam želeo zapravo odvesti u okove zavisnosti“, rekao je. „S vremenom sam počeo da koristim drogu i alkohol i da živim nemoralno. Narednih nekoliko godina, postepeno sam prelazio na jače droge i postao njihov rob. Tonuo sam sve dublje u svoju zavisnost, pa sam počeo da prodajem drogu kako bih finansirao svoje poroke.“ Na kraju je Brajan odlučio da živi po Jehovinim merilima. Vratio se na pravi put i krstio se 2001. Sada je zaista srećan jer se drži hrišćanskih merila. *

7. Prema Mateju 7:13, 14, koja dva puta postoje?

⁷ Izuzetno je važno da izaberemo pravi put! Satana želi da prestanemo da trčimo tesnim putem „koji vodi u život“ i pređemo na širok put na kome se nalazi većina ljudi. Taj put je popularniji i njime je lakše ići, ali „vodi u uništenje“. (Pročitati Mateja 7:13, 14.) Da bismo ostali na pravom putu i da ne bismo skrenuli s njega, moramo imati poverenja u Jehovu i slušati ga.

8. Šta će uraditi trkač ako se spotakne?

⁸ Učesnici u trkama na duže staze gledaju put pred sobom kako se ne bi  spotakli. Međutim, može se desiti da ih slučajno saplete drugi trkač ili da stanu u rupu. Ako padnu, ustaće i nastaviće da trče. Oni nisu usredsređeni na ono zbog čega su pali, već na cilj i nagradu koju žele da osvoje.

9. Šta treba da radimo ako se spotaknemo?

⁹ Dok trčimo možda ćemo se mnogo puta spotaći, to jest reći ili uraditi nešto pogrešno. Može se desiti i da nas povrede oni koji trče s nama. To nas ne iznenađuje. Svi smo nesavršeni i svi trčimo tesnim putem koji vodi u život. Zbog toga ponekad „zakačimo“ jedni druge. Pavle je rekao da ćemo s vremena na vreme imati „pritužbu na nekoga“ (Kol. 3:13). Ali nemojmo se usredsrediti na ono što nas je spotaklo, već na nagradu koja je pred nama. Ako se ipak spotaknemo, ustanimo i nastavimo da trčimo. Ako postanemo ogorčeni i ozlojeđeni i ne želimo da ustanemo, nećemo stići do cilja i nećemo osvojiti nagradu. Osim toga, vrlo je verovatno da ćemo postati prepreka za druge koji trče tesnim putem koji vodi u život.

10. Šta treba da radimo kako ne bismo spoticali druge?

¹⁰ Još jedan način da ne spotičemo one koji trče s nama jeste da, kad god je to moguće, poštujemo njihovo pravo izbora i ne insistiramo na svojim pravima (Rimlj. 14:13, 19-21; 1. Kor. 8:9, 13). To je značajna razlika između nas i trkača u doslovnoj trci. Oni se međusobno takmiče i svaki od njih želi nagradu samo za sebe. Oni prvenstveno misle na svoju korist. Zato će možda izgurati druge da bi izbili na čelo trke. Za razliku od njih, mi se ne takmičimo (Gal. 5:26; 6:4). Mi želimo da pomognemo što većem broju ljudi da stigne do cilja i osvoji nagradu života. Zato se trudimo da primenimo Pavlov savet da ne gledamo „samo na svoju korist nego i na korist drugih“ (Fil. 2:4).

11. Na šta je trkač usredsređen i zašto?

¹¹ Osim što gledaju ispred sebe, trkači u doslovnoj trci su takođe usredsređeni  na cilj. Čak i ako ga ne mogu videti, oni mogu zamisliti sebe kako prolaze cilj i dobijaju nagradu. To što jasno vide nagradu, motiviše ih da nastave da trče.

12. Šta nam je Jehova obećao?

¹² U našoj trci, Jehova je svima koji istrče do kraja obećao sigurnu nagradu – večni život na nebu ili u raju na zemlji. Biblija otkriva neke pojedinosti o toj nagradi tako da možemo da zamislimo koliko će taj život biti lep. Što je ta nada jasnija u našem umu i srcu to je manja verovatnoća da ćemo zbog nečega odustati od trke.

13. U kakvoj smo prednosti u odnosu na doslovne trkače?

¹³ Na igrama u Grčkoj, trkači su se suočavali s problemima poput umora i bola. Ali oni su mogli da se oslone samo na svoje treninge i sopstvenu snagu. Poput tih trkača i mi dobijamo obuku kako da trčimo trku. Ali mi smo u prednosti u odnosu na njih. Mi se oslanjamo na Jehovu koji je neiscrpan izvor snage. Sve dok to činimo, on nam obećava da će nam pored obuke dati i snagu (1. Petr. 5:10).

14. Kako nam 2. Korinćanima 12:9, 10 pomaže da se suočimo s problemima?

¹⁴ Pavle je imao mnogo problema. Osim što je trpeo uvrede i bio progonjen, morao je da se bori i sa onim što je nazvao „trn u telu“ (2. Kor. 12:7). Ali on na te probleme nije gledao kao na razlog da odustane, već kao na priliku da se osloni na Jehovu. (Pročitati 2. Korinćanima 12:9, 10.) Zbog takvog stava, Jehova mu je pomogao u svim njegovim kušnjama.

15. Šta ćemo doživeti ako se ugledamo na Pavla?

¹⁵ Možda i nas vređaju i progone zbog naše vere. Možda smo iscrpljeni i slabog zdravlja. Ali ako se ugledamo na Pavla, ti problemi mogu postati prilike da osetimo Jehovinu brigu i podršku.

16. Šta možeš raditi iako ti je zdravlje loše?

¹⁶ Da li si vezan za krevet ili invalidska kolica? Da li su ti kolena slaba ili vid loš? Da li onda možeš da trčiš sa onima koji su mladi i zdravi? Naravno da možeš! Mnogi stari i bolesni trče na putu koji vodi u život. Oni to nikad ne bi uspeli svojom snagom. Snagu dobijaju od Jehove tako što prate hrišćanske sastanke preko telefona ili interneta. Osim toga, učestvuju u stvaranju učenika tako što svedoče lekarima, medicinskim sestrama i rođacima.

17. Kako Jehova gleda na one koji su lošeg zdravlja?

¹⁷ Nikada nemoj dozvoliti da zbog lošeg zdravlja postaneš toliko obeshrabren da izgubiš volju da trčiš putem koji vodi u život. Jehova te voli zbog vere koju pokazuješ u njega i zbog svega što si učinio za njega tokom godina. Sada ti je njegova pomoć potrebnija nego ikada i on te neće napustiti (Ps. 9:10). Pružiće ti još veću podršku. Zapazi šta je rekla jedna sestra koja ima ozbiljnih zdravstvenih problema: „Kako mi se zdravlje pogoršava, sve je manje prilika da govorim o istini. Ali svesna sam da i ono malo što učinim raduje Jehovu i to me čini  srećnom.“ Kada si obeshrabren, seti se da nisi sam. Razmišljaj o primeru apostola Pavla i njegovim rečima: „Uživam u slabostima [...] Jer kad sam slab, onda sam jak“ (2. Kor. 12:10).

18. Sa čime se neki suočavaju?

¹⁸ Neki koji trče na putu koji vodi u život suočavaju se s drugačijom vrstom problema. Drugi možda ne vide i ne razumeju kroz šta oni prolaze. Na primer, možda se bore s depresijom ili anksioznošću. Zašto je ovim Jehovinim slugama naročito teško? Kada je nekom polomljena ruka ili je u invalidskim kolicima, svi vide njegov problem i žele da mu pomognu. Međutim, možda se na onima koji imaju neki emocionalni ili mentalni poremećaj ne vidi kroz šta prolaze. Njihova patnja je isto tako stvarna kao patnja nekoga ko je u gipsu, ali oni ne dobijaju isto saosećanje i pomoć.

19. Šta učimo od Mefivosteja?

¹⁹ Ako se boriš s nekim problemom i čini ti se da te drugi pogrešno razumeju, može te ohrabriti Mefivostejev primer (2. Sam. 4:4). Bio je invalid, a kralj David je bio nepravedan prema njemu. Mefivostej ništa od toga nije zaslužio. Pa ipak, nije dozvolio da postane negativan, već je cenio dobre stvari u svom životu. Bio je zahvalan za dobrotu koju mu je David pokazao u prošlosti (2. Sam. 9:6-10). Kada je David bio nepravedan prema njemu, Mefivostej je uzeo u obzir sve okolnosti. Nije postao ogorčen zbog Davidove greške. Nije krivio Jehovu za ono što je David uradio. Usredsredio se na ono što može da učini za Jehovinog pomazanog kralja (2. Sam. 16:1-4; 19:24-30). Jehova se pobrinuo da se Mefivostejev odličan primer zabeleži u njegovoj Reči kako bismo i mi imali korist od toga (Rimlj. 15:4).

20. Kako anksioznost utiče na neke, ali u šta mogu biti uvereni?

²⁰ Neka braća i sestre se zbog anksioznosti osećaju veoma nelagodno i uznemireno u nekim svakodnevnim situacijama. Možda im je teško da budu u velikoj grupi ljudi, ali ipak idu na skupštinske sastanke i kongrese. Teško im je da razgovaraju s nepoznatima, ali ipak svedoče drugima u službi propovedanja. Ako je tako i u tvom slučaju, budi uveren da nisi jedini. Mnogi se osećaju poput tebe. Upamti da je Jehova  zadovoljan kad daješ sve od sebe. Činjenica da nisi odustao dokazuje da te on blagosilja i da ti daje snagu koja ti je potrebna (Fil. 4:6, 7; 1. Petr. 5:7). * Ako služiš Jehovi uprkos fizičkim ili emocionalnim problemima, možeš biti uveren da je on zadovoljan.

21. Šta ćemo uspeti uz Jehovinu pomoć?

²¹ Na sreću, postoje razlike između doslovne trke i one o kojoj je govorio Pavle. U biblijsko doba, u doslovnoj trci je samo jedna osoba mogla da osvoji nagradu. Za razliku od toga, u hrišćanskoj trci za život, svi koji istraju do kraja dobiće nagradu večnog života (Jov. 3:16). Osim toga, u doslovnoj trci svi trkači moraju biti u odličnoj formi, jer su im u suprotnom male šanse da pobede. S druge strane, mnogi od nas istrajavaju uprkos lošem zdravlju (2. Kor. 4:16). Uz Jehovinu pomoć, istrčaćemo trku do kraja!