„Po prirodi sam veoma stidljiva i nesigurna u sebe“, kaže Sara *. „Zato mi nije prijatno u društvu osoba koje su samouverene i vole da dominiraju. Ali opuštena sam sa onima koji su blagi i ponizni. Njima mogu da se otvorim, da im kažem kako se osećam i šta me muči. Moji najbolji prijatelji su takvi.“

Sarine reči pokazuju da ljudi vole kada je neko blag. Blagost je osobina koju i Jehova ceni. Njegova Reč nas podstiče: „Obucite se u [...] blagost“ (Kol. 3:12). Šta je blagost? Kako je Isus pokazivao blagost? I kako nam ova osobina može učiniti život srećnijim?

Blagost podrazumeva mirnu narav. Blaga osoba je dobra i obzirna prema drugima. Ona ostaje smirena i pokazuje samokontrolu čak i kada se suočava s problemima.

Blagost je pokazatelj unutrašnje snage. Grčka reč za blagost korišćena je da se opiše divlji konj koji je ukroćen. Konj je i dalje snažan, ali strpljenje i obuka zauzdali su njegovu sirovu snagu. Slično tome, kad pokazujemo blagost, mi smo takoreći ukrotili svoju narav i u miru smo s drugima.

Možda smatraš da po prirodi nisi blag. Pošto živimo u svetu u kom su nametljivost i nestrpljenje uobičajeni, možda nam je teško da budemo blagi (Rimlj. 7:19). Nema sumnje da je potreban trud da bi se razvila blagost, ali Jehovin sveti duh će nam pomoći da ne odustanemo od tog cilja (Gal. 5:22, 23). Zašto treba da se trudimo da razvijemo blagost?

Blagost je osobina koja privlači ljude. Kao što je Sara rekla, opušteni smo u društvu onih koji su blagi. Isus je izvanredan primer blagosti i dobrote (2. Kor. 10:1). Čak su i deca, koja se obično plaše nepoznatih ljudi, želela da budu kod njega (Mar. 10:13-16).

Blagost štiti i nas i ljude oko nas. Ako smo blagi, nećemo se lako nervirati i ljutito reagovati (Posl. 16:32). Zahvaljujući tome nećemo osećati krivicu zato što smo nekoga povredili, posebno nekoga koga volimo.  Osim toga, i ljudima oko nas će biti lakše jer neće biti žrtve naše nagle naravi.

Iako je imao težak zadatak i mnogo posla, Isus je bio blag prema svima. U njegovo vreme, mnogi su bili izmoreni i opterećeni i bila im je potrebna okrepa. Sigurno su bili utešeni kada im je Isus rekao: „Dođite k meni [...] jer sam ja blag i ponizan u srcu“ (Mat. 11:28, 29).

Kako možemo biti blagi poput Isusa? Proučavajući Božju Reč saznajemo kako se on ophodio prema ljudima i kako je postupao u teškim situacijama. Zatim, kada se nađemo u situacijama u kojima je naša blagost na ispitu, trudimo se da postupamo poput njega (1. Petr. 2:21). Pogledajmo tri stvari koje su Isusu pomogle da bude blag.

Isus je bio istinski ponizan. Isus je rekao da je „blag i ponizan u srcu“ (Mat. 11:29). Biblija spominje ove dve osobine zajedno zato što je blagost blisko povezana s poniznošću (Ef. 4:1-3). U kom smislu?

Poniznost nam pomaže da ne uzimamo sebe previše ozbiljno i da ne budemo preosetljivi. Kako je Isus odgovorio onima koji su ga neopravdano kritikovali nazivajući ga izjelicom i pijanicom? On je svojim primerom osporio te tvrdnje i blago istakao da „mudrost opravdavaju njena dela“ (Mat. 11:19).

Ako neko kaže nešto nepromišljeno o našoj rasi, polu ili poreklu, potrudimo se da mu blago odgovorimo. „Kad me pogode nečije reči, pitam se: ’Kako bi Isus reagovao?‘“, kaže Piter, starešina iz Južnoafričke Republike, i dodaje: „Naučio sam da ne uzimam sebe previše ozbiljno.“

Isus je bio svestan da su ljudi nesavršeni. Isusovi učenici su imali dobre namere, ali pošto su bili nesavršeni, ponekad nisu uspevali da ih sprovedu u delo. Primera radi, u noći pre Isusove smrti, Petar, Jakov i Jovan mu nisu pružili emocionalnu podršku koja mu je bila potrebna. Isus je pokazao da ih razume, rekavši: „Duh je, doduše, srčan, ali je telo slabo“ (Mat. 26:40, 41). Pošto je znao da su nesavršeni, nije se naljutio na apostole.

Mendi je ranije bila sklona da kritikuje druge, ali sada se veoma trudi da bude blaga poput Isusa. Ona kaže: „Trudim se da uvek imam u vidu da su svi ljudi nesavršeni i da gledam dobro u drugima, kao što to Jehova radi.“ Da li bi Isusovo saosećajno gledište o ljudskoj nesavršenosti moglo i tebi pomoći da budeš blag prema drugima?

Isus se uzdao u Boga. Kada je bio na zemlji, Isus je više puta doživeo nepravdu. Pogrešno su ga shvatali, prezirali su ga i mučili. Uprkos tome, sačuvao je blagost jer se „prepustio onome koji pravedno sudi“ (1. Petr. 2:23). Isus je znao da će se njegov nebeski Otac brinuti o njemu i da će u pravo vreme ispraviti nepravde.

Ako se naljutimo i pokušamo da ispravimo nepravdu koja nam je naneta, mogli bismo burno reagovati i pogoršati situaciju. Zato nas Biblija podseća: „Čovekova ljutnja ne donosi pravednost koju Bog zahteva“ (Jak. 1:20). Čak i ako smo opravdano ljuti, zbog nesavršenosti bismo mogli pogrešno postupiti.

Keti, naša sestra koja živi u Nemačkoj, ranije je razmišljala: „Moraš se izboriti za sebe, jer niko drugi to neće učiniti.“ Ali kada je naučila da se uzda u Jehovu, promenila je stav. „Više nemam potrebu da se stalno branim“, kaže ona. „Ne bojim se da budem blaga jer znam da Jehova ima sve pod kontrolom.“ Ako si i ti nekada bio žrtva nepravde, ugledaj se na Isusa i uzdaj se u Boga jer će ti to pomoći da sačuvaš blagost.

Isus je rekao da je blagost veoma važna da bismo bili srećni. On je rekao: „Srećni su oni koji su blage naravi“ (Mat. 5:5, fusn.). Pogledajmo kako nam blagost pomaže u sledećim situacijama.

Blagost smanjuje napetost u braku. „Rekao sam svojoj ženi mnoge ružne stvari, iako to ne mislim“, priznaje Robert, brat iz Australije. „Ali nepromišljene reči izgovorene u ljutnji ne mogu se povući. Grozno sam se osećao kada sam video koliko sam je povredio.“

„Svi često grešimo“ u govoru i naše nepromišljene reči mogu ugroziti mir u braku (Jak. 3:2). U takvim situacijama, blagost će nam pomoći da ostanemo smireni i da pazimo šta ćemo reći (Posl. 17:27).

Robert se svesrdno trudio da bude smireniji i da ima više samokontrole. Da li je to urodilo plodom? „Sada, kad se u nečemu ne slažemo, trudim se da pažljivo slušam, blago govorim i da se ne nerviram“, kaže on. „Moja žena i ja se sada mnogo bolje slažemo.“

Blagost nam pomaže da se bolje slažemo s drugima. Oni koji se brzo vređaju imaju malo prijatelja. S druge strane, blagost nam pomaže da sačuvamo mir koji nas povezuje (Ef. 4:2, 3). U vezi s tim, Keti kaže: „Kad blago postupam, prijatnije mi je s drugima, čak i sa onima koji imaju tešku narav.“

Blagost donosi unutrašnji mir. Biblija povezuje „mudrost odozgo“ s blagošću i mirom (Jak. 3:13, 17). Blaga osoba ima „mirno srce“ (Posl. 14:30). Martin je uložio mnogo truda da bi postao blag. On kaže: „Sada sam prilagodljiviji i ne insistiram da sve bude po mom, što mi donosi unutrašnji mir i radost.“

Nema sumnje da ćemo ponekad voditi pravu borbu da bismo postupali blago. Jedan brat kaže: „Moram priznati da mi se i dan-danas desi da kiptim od besa u nekim situacijama.“ Ali Jehova će nam pomoći u toj borbi jer on želi da budemo blagi (Is. 41:10; 1. Tim. 6:11). On će dovršiti naše obučavanje i učvrstiće nas (1. Petr. 5:10). S vremenom će i naše reči i postupci odisati „blagošću i dobrotom Hristovom“, kao što je to bio slučaj kod apostola Pavla (2. Kor. 10:1).