Dža ko teksto

Dža ki sodržina

Samokontrola — valjani amenge te šaj te ovel amen e Jehovaskiri milost

Samokontrola — valjani amenge te šaj te ovel amen e Jehovaskiri milost

„Keda mlo bratučeti počmingja te rasprajnel pe mancar, astargjum le tari men hem počmingjum te tasavav le. Alo mange te mudarav le“ (Pol).

„Khere, holjanava sine but sigate čak baši najtikni buti. Phagava sine mebel, igračke, sa so ka avel sine mange ko vas“ (Marko).

Amen šaj na siem doborom nasilna sar akala duj primerija. Sepak, ponekogaš sarinen amen isi amen problemi te kontrolirina amen. I glavno pričina bašo akava tano o grevo kova so nasledingjem le taro prvo manuš, o Adam (Rim. 5:12). Nesavenge, sar soj o Pol hem o Marko, tano pharo te kontrolirinen pli holi. Javerenge nane lokho te kontrolirinen ple misle. Šaj celo vreme razmislinena bašo bukja so daravkerena len ili, palem, mučinena pe negativna mislencar. A isi asavke da kolenge tano pharo te izdržinen te na keren nemoral, te pien ili te koristinen droga.

Okola so na kontrolirinena ple misle, želbe hem postapke šaj te uništinen plo životo. Ama, na značinela kaj amencar da mora agjaar te ovel. So šaj te pomožinel amen? I samokontrola. Te šaj te razvina hem te sikava akaja osobina, te dikha trin pučiba: 1) Soj tani i samokontrola? 2) Soske tani doborom važno? 3) Sar šaj te razvina akaja osobina koja so avela taro sveti duh? (Gal. 5:22, 23). A palo adava ka dikha so šaj te kerel sekova jekh amendar ako ponekogaš tano amenge pharo te sikava samokontrola.

SOJ TANI I SAMOKONTROLA?

Okole so isi le samokontrola na perela ki sekoja provokacija. Namesto adava, pazinela te na kerel lafi hem te na postapinel ko način so na svidžinela pe e Devleske.

O Isus sikavgja bari samokontrola

Taro e Isuseskoro primer sikljovaja so značinela te sikavel pe samokontrola. I Biblija vakerela: „Keda vredžinena le sine, na iranela sine vredžibaja. Keda cidela sine muke, na zakaninela pe sine, nego mukhlja o bukja ko vasta e Sudijaske kova so pravedno sudinela“ (1. Pet. 2:23). O Isus sikavgja asavki samokontrola keda leskere dušmanja asana sine leske džikote sine kovimo ko stubo (Mat. 27:39-44). Ov sikavgja bari samokontrola keda o verska vodačija probinena sine „astaren le ko lafi“ (Mat. 22:15-22). Hem kobor šukar primer dengja amen keda nesave holjame Evreija lele bara te frden ki leste! Namesto te iranel lenge, o Isus garavgja pe hem iklilo taro hrami (Jovan 8:57-59).

Šaj li amen da te postapina sar o Isus? Oja, šaj dži negde. O apostol Petar pišingja: „O Hristos cidingja muke tumenge hem dengja tumen primer ko sa te džan palo leskere čekorija“ (1. Pet. 2:21). Sprema adava, iako siem nesovršena, šaj te dža palo leskoro primer hem te sikava samokontrola. Soske akava tano but važno?

SOSKE TANO BUT VAŽNO TE SIKAVA SAMOKONTROLA?

Mora te ovel amen samokontrola ako mangaja te ovel amen e Jehovaskiri milost. Čak ako beršencar verno služinaja e Jehovaske, šaj te našava amaro amalipe lea ako na kontrolirinaja amare lafija hem postapke.

Razmislin bašo Mojsej, kova so ko adava vreme sine „o najkrotko taro sa o manuša ki phuv“ (4. Moj. 12:3). Otkeda beršencar trpingja e Izraelcongoro žalibe, ki jekh prilika ov našavgja pli samokontrola. But holjangja keda ola palem žalingje pe kaj nane dovolno pani. Ov strogo irangja e narodoske, agjaar so vakergja: „Šunen akana, tumen so sien buntovnikija! Valjani li tari akaja karpa te ikala tumenge pani?“ (4. Moj. 20:2-11).

O Mojsej na sikavgja samokontrola. Na dengja e Jehovaske i slava bašo adava čudo preku kova so dengja len pani (Ps. 106:32, 33). Adaleske, o Jehova na dozvolingja leske te khuvel ki Vetimi phuv (4. Moj. 20:12). Dži ko krajo taro plo životo, o Mojsej verojatno kaingja pe so na sikavgja samokontrola (5. Moj. 3:23-27).

So sikljovaja taro akava? Čak ako siem ko čačipe but berša, nikogaš na valjani te kera lafi bizo poštovanje okolencar so nervirinena amen ili okolencar so valjani lenge ispravka (Ef. 4:32; Kol. 3:12). Točno tano kaj, sar so phujrovaja, šaj te ovel amenge sa popharo te ova strpliva. Ama, setin tut ko Mojsej. Na bi mangaja te rumina amaro šukar anav ko Jehova agjaar so ka propuština te sikava samokontrola. So ka pomožinel amenge te sikava akaja but važno osobina?

SAR TE RAZVINA SAMOKONTROLA

Molin tut bašo sveti duh. Soske? Adaleske so i samokontrola tani osobina so avela taro e Devleskoro duho, kova so o Jehova dela le okolenge so rodena le lestar (Luka 11:13). Preku plo duho, ov dela amen i potrebno sila (Fil. 4:13). O Jehova šaj te pomožinel amen te razvina o javera da osobine so avena taro duho sar, na primer, o mangipe, kova so ka kerel te ovel amenge polokho te sikava samokontrola (1. Kor. 13:5).

Izbegin sa so šaj te kerel tuke pharo te sikave samokontrola

Izbegin o bukja so ka keren te ovel tuke popharo te sikave samokontrola. Na primer, ma phrav internet-strane ili te birine zabava kote so sikavela pe pogrešno ponašibe (Ef. 5:3, 4). Ustvari, mora te arakha amen taro sa so šaj te čhivel amen te postapina pogrešno (Izr. 22:3; 1. Kor. 6:12). Ako nekaske nane lokho te kontrolirinel ple seksualna želbe, na valjani ni hari te čitinel romantična lila ili te dikhel romantična filmija.

Šaj amenge pharo te primenina akava sovet. Sepak, ako trudinaja amen, o Jehova ka del amen sila te kontrolirina amen (2. Pet. 1:5-8). Ov ka pomožinel amen te kontrolirina amare misle, lafija hem postapke. Dokaz bašo akava tane o Pol hem o Marko, kola so sine spomnime angleder. Sekova jekh lendar siklilo te kontrolirinel pe hem te na holjanel sigate. Razmislin bašo jekh phral kova so često holjanela sine sigate džikote vozinela, pa čak rasprajnela pe sine e javere vozačencar. So kergja ov bašo adava? Ov vakerela: „Sekova dive molinava man sine iskreno. Proučinava sine statie baši samokontrola hem sikliljum ki godi bibliska stihija so šaj te pomožinen mange. Iako beršencar kerava buti ki akaja osobina, sekova sabaj vakerava mange kobor tano važno te ovav smirimo. Osven adava, trudinava man te ikljovav porano kher­aldan te šaj ma te sigjarav“.

AKO PROPUŠTINAJA TE SIKAVA SAMOKONTROLA

Ponekogaš nane te sikava samokontrola. Keda ka slučinel pe asavko nešto, šaj ka ladža te molina amen e Jehovaske. Ama, ustvari, tegani i molitva tani amenge najviše potrebno. Adaleske, odma molin tut e Jehovaske. Molin le te prostinel tuke, rode lestar te pomožinel tuke, hem ov odlučno te na kere i isto greška (Ps. 51:9-11). Ma mislin kaj o Jehova nane te šunel tli molitva ako iskreno molinea le te prostinel tuke (Ps. 102:17). O apostol Jovan setinkerela amen kaj o rat taro e Devleskoro Čhavo „čistinela amen taro sekova grevo“ (1. Jov. 1:7; 2:1; Ps. 86:5). Ma bistre kaj o Jehova adžikerela ple slugendar ki Phuv sekogaš te prostinen e javerenge. Adaleske, šaj te ova uverime kaj ov da ka kerel o isto baši amenge (Mat. 18:21, 22; Kol. 3:13).

E Jehovaske na sine milo keda o Mojsej ko jekh momenti našavgja samokontrola ki pustina. Sepak, o Jehova prostingja leske. E Devleskoro Lafi vakerela kaj o Mojsej sine manuš kole so sine le but bari vera, hem kaj tano primer amenge avdive (5. Moj. 34:10; Evr. 11:24-28). O Jehova na dozvolingja leske te khuvel ki Vetimi phuv, ama ka dozvolinel leske te živinel večno ko raj ki Phuv. Amen da ka šaj te živina večno ako trudinaja amen te razvina hem te sikava akaja but važno osobina — samokontrola (1. Kor. 9:25).