O Jehova zorjaćerđa odole revno objaviteljen. Ði trajinđa odova berš, o broj ando kolporterija, odnosno pionirija, barilo kotar 225 ko 350. Hem prvo puti, pobuter ando 8 000 objaviteljija, bićhalđe po izveštaj andi služba ko glavno sedište. O Jehova blagoslovinđa len ađahar so but manuša šukar reagujinđe ked šunđe i šukar vest.

Ko 21. mart 1920. berš, o Džozef Raterford, kova ko odova vreme organizujinđa o delo ando Istraživačija andi Biblija, ićerđa o govor e temaja „Milioni koji sada žive neće nikada umreti.“ O Istraživačija andi Biblija dinđe sa pestar te vićinen e zainteresovano manušen te aven te šunen akava govor. On iznajminđe jekh ando najbaro pozorište ko Njujork hem podelinđe oko 320 000 pozivnice.

Alje pobuter manuša nego so očekujinđe. Sebepi so hine than samo aso 5 000 manuša, 7 000 manuša irinđe pe ćhere. Ki Stražarsko kula pisinđa so odova hine „jekh ando najuspešno sastanko kova o Istraživačija andi Biblija iked ićerđe.“

O Istraživačija andi Biblija ulje penđarde premalo odova so propovedinđe so „milionija kola akana živinena niked na ka meren.“ Ko odova vreme, on na haljilje so i poruka ando Kraljevstvo valjani te propovedini pe sa pobuter. Ama, on ipak ulje but revna. I Ida Omsted, koja ko 1902. berš počminđa te avel ko sastankija, phenela: „Ðanđam so sa e manušen ađićerena bare blagoslovija hem odolese uvek trudisaljam sarinenđe te vaćera i šukar vest.“

Te šaj te obezbedinen dovoljno duhovno hrana, o phralja ko Betel počminđe te štampinen disave amare publikacije. On ćinđe i oprema hem ćhivđe la ki jekh iznajmimi zgrada ki Avenija Mirtl 35, ko Bruklin, ko Njujork, samo nekobor ulice dur ando Betel.

O Leo Pel hem o Valter Kesler, ko januar 1920. berš hine vićime ko Betel. „Ked resljam“, phenela o Valter, „o nadglednik andi štamparija dikhlja amen hem phenđa: ’Isi tumen samo jekh tekvaš sati đi o ručko.‘ Phenđa amenđe te ana disave kutije e knjigencar ando prizemlje.“

O Leo phenela so ulo tajsato dive: „Amaro zadatko hine te thova o zidija ko prvo sprat, ki odija zgrada. Odija hine najmelali buti koja iked ćerđum. Ðanđam so ćeraja aso Jehova hem sebepi odova odija buti hine vredno.“

 Aso samo nekobor kurke, amare revna phralja počminđe te štampinen i Stražarsko kula. O izdanje andi Stražarsko kula ando 1. februar 1920. berš, hine štampimo ko 60 000 primerkija ki mašina asi ravno štampa ko dujto sprato. Ko prizemlje o phralja ćhivđe i štamparsko presa koja vićinđe oklopnjača. Isto ađahar, kotar 14. april 1920. berš, počminđa te štampini pe hem o časopis Zlatni vek. Jasno dićhilo so o Jehova blagoslovinđa o trud ando akala revna phralja.

E Jehovaso verno narodo hine bahtalo sebepi so palem hine organizujime hem so hine ko jekhipe e phraljencar. Ama, disave Istraživačija andi Biblija mukhlje i organizacija ked hine o pharo vreme kotar 1917. đi 1919. berš. So šajinđa te ćerel pe te šaj te pomožini pe lenđe?

Ki Stražarsko kula kotar 1. april 1920. berš ikljilo o članko „Te živina ko mir.“ Odothe hine podstaknime: „Amen hijam sigurna... so svako ko isi le e Gospodeso duho... tano spremno te bistrel o buća kola hine... te šaj te živina ko jekhipe sar jekh telo.“

But đene ked šunđe akala lafija hine podstaknime te ćeren diso. Jekh bračno par phenđa: „Haljiljam so pogrešinđam sebepi so pobuter ando berš dive na propovedinđam... Nadinaja amen so niked na ka cida amen ando akava pravo drumo.“ Akala objaviteljija kola palem ulje aktivna, hine len but bari buti anglo peste.

Ko 21. jun 1920. berš, o Istraživačija andi Biblija počminđe jekh bari akcija. On delinđe o „SG“, odnosno o meko povez andi knjiga Svršena tajna. * Ko 1918. berš akija knjiga hine zabranimi, odolese but primerkija kotar akija knjiga aćhilje ko magacin.

Sa o objaviteljija, na samo o kolporterija, hine vićime te učestvujinen ki akija akcija. Ko Bilten * ando jun 1920. berš, pisinđa: „Svako posvetimi  [krstimi] osoba, ki svako skupština, koja šaj te učestvujini, valjani odova spremno te ćerel. Svakoneso moto nek ovel: „Jekh buti ćerava – o SG delinava.“ O Edmund Huper phenela so ki akija akcija but đene prvo puti đelje kotar ćher ko ćher. Ov pana phenđa: „Počminđam te haljova so valjani te propovedina ko pobuter phuvja nego li so angleder mislinđam.“

Ði trajinđa o Prvo svetsko rat, hine pharo te ovel pe ko kontakt e Istraživačijencar andi Biblija ko avera phuvja. Sebepi odova o phral Raterford manglja te ohrabrini e phraljen ko odola phuvja hem palem te organizujini o propovedibe. Odolese ko 12. avgust 1920. berš, ov hem pana štar phralja pođinđe ko jekh baro drumo, ki Velika Britanija, ki Evropa hem ko Srednji istok.

Ked o Raterford hine ki Velika Britanija, o Istraživačija andi Biblija ićerđe trin kongresija hem 12 sastankija asi javnost. Oko 50 000 manuša hine prisutna. Kotar odija poseta ki Stražarsko kula pisinđa: „O phralja but ohrabrinđe pe. On hine popaše jekh jekheja, zajedno đelje ki služba hem sebepi odova hine bahtale.“ Ko Pariz, o phral Raterford palem ićerđa o govor e temaja „Milioni koji sada žive neće nikada umreti.“ Ked o govor počminđa, i sala hine pherdi. Trinšel manuša rodinđe te đanen pobuter.

Palo odova, o Raterford hem olese saradnikija đelje ki Atina, ko Kairo hem ko Jerusalim. Te šaj te pomožini e manušenđe kola hine zainteresirime ko odola thana, o phral Raterford obezbedinđa jekh magacin aso literatura ki diz Ramala, paše uzo Jerusalim. Palo odova, ov irinđa pe ki Evropa hem osnujinđa i Kancelarija asi Srednjo Evropa hem počminđa te organizujini odothe te štampini pe i literatura.

Ko septembar 1920. berš, o Istraživačija andi Biblija objavinđe o 27. broj ando Zlatni vek, sar posebno izdanje, kova vaćerđa ando progonstvo kova o Istraživačija andi Biblija doživinđe ko 1918. berš. I štamparsko presa, kotar koja vaćerđam angleder, ćerđa buti dive-rat te bi ovena štampime pobuter ando 4 milionija primerkija kotar akava časopis.

Okola so čitinđe odova časopis saznajinđe so desinđa pe e phenjaće, Ema Martin. I phen Martin hine kolporter ko San Bernardino, ki Kalifornija.  Ko 17. mart 1918. berš, oj hem pana trin phralja, E. Ham, E. J. Sonenburg hem E. A. Stivens, hine ko jekh tikno sastanko, kova ićerđe o Istraživačija andi Biblija.

Jekh manuš kova alo ko odova sastanko na hine odothe te sikljol andi Biblija. „Ðeljum ko odova sastanko... premalo nalog ando državno tužilac“, phenđa ked svedočinđa ko sudo. „Ðeljum odothe te arakhav o dokaz.“ Ov arakhlja o „dokaz“ kova rodinđa, i knjiga Svršena tajna. Nekobor dive palo odova, i phen Martin hem odola trin phralja hine phanlje. On hine optužime so prekršinđe o zakon andi špijunaža, sebepi so delinđe i knjiga koja hine zabranimi.

I Ema hem odola trin phralja hine proglasime soj tane kriva hem hine osudime trin berš ko phanlipe. Ko 17. maj 1920. berš olenge žalbe hine odbime hem on počminđe te služinen pi kazna. Ama, na nakhlja but, o buća počminđe te menjinen pe ko pošukar.

Ko 20. jun, 1920. berš, o phral Raterford vaćerđa olengo iskustvo ko kongres, ko San Francisko. I publika šokirinđa pe ked šunđa so doživinđe odola hrišćanija. Odolese bićhalđe jekh telegram e predsednikose ando SAD kuri pisinđe so on smatrinena so i gospođica Martin tani nepravedno osudimi so prekršinđa o zakon andi špijunaža. Mislinaja so o savezna službenikija zloupotrebinđe pi moć, te bi astarena e gospođica Martin ki zamka hem te bi palo odova pokreninena o slučaj protiv late, sar bi ovela len izgovor te bićhalen la ko phanlipe.

Tajsato dive, o predsednik Vudro Vilson odmah poništinđa i presuda andi phen Martin hem ando phralja Ham, Sonenburg hem Stivens. On hine oslobodime.

Ko krajo ando 1920. berš, o Istraživačija andi Biblija hine len but razlogija sebepi kola hine bahtale. Ko glavno sedište hine sa pobuter buti, hem o prava hrišćanija sar niked angleder revno propovedinđe so jedino o Kraljevstvo šaj te rešini e manušenge problemija (Mat. 24:14). Ama, aver berš, ko 1921. pana pobuter ka propovedini pe ando Kraljevstvo.