1. Према Матеју 28:18-20, коју је заповест Исус дао?

НАКОН што је ускрснуо, Исус се појавио својим ученицима који су се окупили у Галилеји. Желео је нешто важно да им каже. Шта је то било? Његове речи су забележене у Матеју 28:18-20. (Прочитати.)

2. О којим питањима ће бити реч?

² Исусова заповест о стварању ученика важи за све Божје слуге данас. Зато ћемо осмотрити три питања у вези са задатком који нам је Исус поверио. Као прво, док поучавамо нове ученике Божјим заповестима, шта још треба да радимо? Као друго, како сви у скупштини могу помоћи новима да духовно напредују? Као треће, како можемо помоћи неактивним суверницима да се врате задатку да стварају ученике?

3. Који детаљ из Исусове заповести не смемо превидети?

³ Исус нам је јасно рекао шта треба да радимо. Морамо поучавати људе ономе што је заповедио. Међутим, не смемо превидети један важан детаљ. Исус није рекао: „Учите их свему што сам вам заповедио.“ Уместо тога, рекао је: „[Учите] их да се држе свега што сам вам заповедио.“ Да бисмо применили то конкретно упутство, не треба само да поучавамо ученика шта да ради већ и да му покажемо како да то ради (Дела 8:31). Зашто је то важно?

4. Шта значи држати се неке заповести? Наведи пример.

 ⁴ Држати се неке заповести значи поступати по њој и бити јој послушан. Следећи пример ће нам помоћи да разумемо шта значи поучити некога да буде послушан Христовим заповестима. Како инструктор вожње учи полазнике ауто-школе да се држе саобраћајних прописа? Прво им у учионици објашњава којих се правила морају држати током вожње. Међутим, да би их научио како да то чине у пракси, мора предузети и следећи корак. Мора кренути у вожњу с њима и помоћи им да оно што су научили на часу примене у саобраћају. Шта нам тај пример показује?

5. (а) Према Јовану 14:15 и 1. Јовановој 2:3, чему треба да поучимо оне с којима проучавамо Библију? (б) Како можемо помоћи онима с којима проучавамо да примењују библијска начела?

⁵ Када проучавамо Библију с људима, ми им помажемо да сазнају шта Бог очекује од њих. Али потребно је више од тога. Морамо их поучити да у свом свакодневном животу примењују оно што уче. (Прочитати Јована 14:15 и 1. Јованову 2:3.) Својим примером треба да им покажемо како да библијска начела примене у школи, на послу и током активности у слободно време. Можемо им испричати неки догађај из свог живота и објаснити им како нас је тада примена библијских начела заштитила и помогла нам да донесемо мудру одлуку. Док се молимо с њима, можемо од Јехове тражити да их води својим светим духом (Јов. 16:13).

6. Шта још треба да радимо кад поучавамо друге да се држе Исусових заповести?

⁶ Шта још треба да радимо кад поучавамо друге да се држе Исусових заповести? Треба да у њима пробудимо жељу да стварају ученике. Неке плаши и сама помисао да проповедају. Зато треба да будемо стрпљиви док им помажемо да боље разумеју библијска начела, што ће им ојачати веру. Тада ће их срце подстаћи да проповедају. Шта конкретно можемо урадити како бисмо ученицима помогли да и они почну да проповедају добру вест?

7. Како можемо помоћи ученику да развије жељу да проповеда добру вест?

⁷ Могли бисмо питати ученика: „Како ти је порука о Краљевству променила живот набоље? Шта мислиш, да ли и други треба да је чују? Како им можеш помоћи?“ (Посл. 3:27; Мат. 9:37, 38). Понуди ученику да изабере трактате за које мисли да ће се допасти његовим рођацима, пријатељима или колегама. Дај му неколико тих трактата. Вежбај с њим како да их тактично понуди. Наравно, када неко с ким проучавамо постане некрштени објавитељ, треба да идемо с њим у службу како бисмо га научили да проповеда (Проп. 4:9, 10; Лука 6:40).

8. Зашто је важно да нови ученици развију снажну љубав према Богу и ближњима? (Видети и оквир „ Како помоћи ученицима да још више заволе Бога“.)

⁸ Имај на уму да нам је Исус рекао да учимо друге „да се држе свега“ што је заповедио. То свакако укључује две највеће заповести – волети Бога и ближњег. Обе те заповести су тесно  повезане с проповедањем и стварањем ученика (Мат. 22:37-39). У ком смислу? Главни мотив за проповедање је љубав према Богу и љубав према ближњем. Сасвим је разумљиво што се неки који проучавају Библију помало плаше да крену у службу. Али можемо их уверити да ће уз Јеховину помоћ постепено савладати страх од људи (Пс. 18:1-3; Посл. 29:25). У оквиру уз овај чланак објашњени су кораци који ће помоћи ученику да још више заволи Бога. Осим тога, како скупштина може помоћи новим ученицима да још више воле Бога и ближње?

9. На које начине полазник ауто-школе добија важне поуке?

⁹ Вратимо се на пример с полазником ауто-школе. Док вози са инструктором поред себе, на који начин учи? Тако што слуша инструктора и посматра добре возаче. На пример, инструктор му може скренути пажњу на возача који је љубазно пустио другог да се укључи у саобраћај. Или му може указати на возача који је обзирно искључио дуга светла како не би заслепила друге возаче. Нови возач из таквих примера може научити нешто вредно што ће му користити у вожњи.

10. Шта ће помоћи ученику да духовно напредује?

¹⁰ Слично томе, неко ко проучава Библију не учи само од свог учитеља већ и из добрих примера других Јеховиних слугу. Према томе, присуствовање састанцима ће му помоћи да духовно напредује. Зашто су састанци толико важни? Поука која се на њима износи помоћи ће му да боље разуме Библију, ојача веру и још више заволи Бога (Дела 15:30-32). Осим тога, на састанцима га учитељ може упознати с браћом и сестрама с којима има нешто заједничко. Које добре примере ученик може пронаћи у скупштини? Размисли о следећим ситуацијама.

11. Које примере ученик може приметити у скупштини и како они могу утицати на њега?

¹¹ Самохрана мајка која проучава Библију посматра сестру која је у сличној ситуацији. Дирнута је кад види колико се сестра труди да редовно долази у Дворану Краљевства с малом децом. Човек који се бори да прекине с пушењем упознаје брата који је некада имао сличан проблем. Брат му прича како му је љубав према Јехови помогла да буде послушан његовим заповестима (2. Кор. 7:1; Фил. 4:13). Након што му је испричао своје искуство, брат му каже: „И ти ћеш успети.“ Тај човек је охрабрен и верује да ће савладати своју лошу навику. Девојка која проучава Библију примећује младу ведру сестру која је веома срећна као Сведок. Посматрајући је, та девојка пожели да сазна зашто је она тако срећна.

12. Зашто можемо рећи да сви у скупштини могу помоћи новим ученицима?

¹² Када они који проучавају Библију упознају различите објавитеље, из њихових добрих примера могу научити шта значи држати се Христове заповести да волимо Бога и ближње (Јов. 13:35; 1. Тим. 4:12). Осим тога, као што је претходно речено, ученик може много научити од објавитеља који се боре са сличним проблемима. Из таквих примера учи да се и он може  променити и постати Христов ученик (Пон. зак. 30:11). Сви у скупштини могу на разне начине допринети духовном напретку оних који проучавају Библију (Мат. 5:16). Шта ти предузимаш како би охрабрио нове ученике који долазе на састанке?

13-14. Како се Исус опходио према својим обесхрабреним апостолима?

¹³ Желимо да помогнемо нашој неактивној браћи и сестрама да поново проповедају и стварају ученике. Како то можемо учинити? Погледајмо како се Исус опходио према својим обесхрабреним апостолима.

¹⁴ На крају Исусове службе на земљи, непосредно пре него што је убијен, апостоли су га „оставили и побегли“ (Мар. 14:50; Јов. 16:32). Како се Исус након тога опходио према њима? Убрзо након што је ускрснуо, Исус је неким својим следбеницима рекао: „Не бојте се! Идите, јавите мојој браћи [да сам ускрснуо]“ (Мат. 28:10а). Исус није дигао руке од својих апостола. Иако су га напустили, он их је и даље називао својом браћом. Попут Јехове, био је милосрдан и спреман да опрости (2. Краљ. 13:23).

15. Шта осећамо према онима који су престали да проповедају?

¹⁵ Слично томе, и нама је веома стало до оних који су престали да проповедају. Они су наша браћа и сестре и ми их волимо! Још увек се сећамо свега што су из љубави чинили у прошлости – неки можда и деценијама (Јевр. 6:10). Много нам недостају! (Лука 15:4-7). Како попут Исуса можемо показати да нам је стало до њих?

16. Како можемо показати да нам је стало до неактивне браће и сестара?

¹⁶ Срдачно их позови на састанке. Исус је охрабрио своје утучене апостоле тако што их је позвао на састанак (Мат. 28:10б; 1. Кор. 15:6). И данас своје неактивне сувернике можемо охрабрити тако што ћемо их позвати на састанке. Свесни смо да ћемо морати да их позовемо неколико пута пре него што дођу. А кад дођу, бићемо радосни као што је Исус сигурно био када су се ученици одазвали на његов позив (Мат. 28:16; упоредити с Луком 15:6).

17. Шта треба да урадимо када неко ко је неактиван дође на састанак?

¹⁷ Срдачно их дочекај. Кад се срео са својим апостолима, Исус им је пришао и разговарао с њима, због чега су се сигурно осећали пријатно (Мат. 28:18). Шта ћемо учинити када неко ко је неактиван дође у Дворану Краљевства? Треба да преузмемо иницијативу тако што ћемо га срдачно поздравити. Можда ћемо се у почетку бринути да нећемо знати шта да кажемо. Али неће му бити непријатно ако му једноставно кажемо колико нам је драго што га видимо.

18. Како можемо охрабрити неактивне сувернике?

¹⁸ Искрено их охрабри. Исусови ученици су се вероватно осећали недорасло задатку да проповедају по целом свету. Исус их је охрабрио рекавши: „Ја сам с вама у све дане“ (Мат. 28:20). Да ли је тај приступ био делотворан? Јесте. Убрзо су његови  ученици „без престанка поучавали и објављивали добру вест“ (Дела 5:42). Неактивним објавитељима је такође потребно охрабрење. Можда се помало плаше да поново почну да проповедају. Можемо их уверити да неће бити препуштени сами себи. Кад буду били спремни, можемо ићи с њима у службу. Након што буду поново почели да проповедају, сигурно ће бити захвални што смо уз њих. Када покажемо неактивнима да их и даље сматрамо својом браћом и сестрама, можда ће поново почети да иду на састанке и у службу, што ће обрадовати целу скупштину.

19. Шта од срца желимо и зашто?

¹⁹ До када треба да стварамо ученике? До краја овог поретка (Мат. 28:20; видети Речник појмова, „Свршетак поретка“). Да ли ћемо успети да извршимо задатак који нам је Исус дао? Решени смо да то урадимо! Радо трошимо своје време, снагу и средства да бисмо пронашли оне који имају „исправан став према вечном животу“ (Дела 13:48). На тај начин следимо Исусов пример. Он је рекао: „Моја је храна да чиним оно што је по вољи онога који ме је послао и да довршим дело које ми је поверио“ (Јов. 4:34; 17:4). И ми свим срцем желимо да довршимо дело које нам је поверено (Јов. 20:21). А желимо да и други, укључујући и неактивне, до краја сарађују с нама у томе (Мат. 24:13).

20. Према Филипљанима 4:13, зашто ћемо успети да извршимо задатак који нам је Исус дао?

²⁰ Није увек лако чинити оно што нам је Исус заповедио. Међутим, нисмо сами док обављамо тај задатак. Исус је обећао да ће бити с нама. Задатак да стварамо ученике обављамо као „Божји сарадници“ и „у јединству са Христом“ (1. Кор. 3:9; 2. Кор. 2:17). Према томе, ми то можемо. Велика је част и задовољство извршавати тај задатак и помагати другима да то чине! (Прочитати Филипљанима 4:13.)