1. Со ка утешинел амен кеда осетинаја амен коркори или кеда нашти те икљова ко крајо амаре проблеменцар? (Псалм 118:5-7).

ДАЛИ некогаш осетинѓан тут коркори хем на сине никој те поможинел тут те истрајне кеда сине тут проблемија? Бут џене осетинѓе пе аѓаар, чак о верна слуге е Јеховаскере (1. Цар. 19:14). Ако ту да осетинѓан тут некогаш аѓаар, ма бистре е Јеховаскоро ветување: „Никогаш нане те мукхав тут хем нане те иранав туке мло думо“. Адалеске сигурно шај те вакера: „О Јехова тано адава со поможинела ман, нане те дарав“ (Евр. 13:5, 6). О апостол Павле пишинѓа акала лафија е христијаненге со живинена сине ки Јудеја околу о 61 берш а.е. Лескере лафија сетинкерена амен ко адава со пишинѓа о псалмисти ко Псалм 118:5-7. (Читин.)

2. Со ка дикха ки акаја статија, хем соске?

² О Павле џанља кај о Јехова тано лескоро Помошнико адалеске со о Јехова поможинѓа леске бут пути англедер. На пример, дуј берш англедер те пишинел пло писмо џи ко Евреија, о Павле преживинѓа јекх опасно бура џикоте патујнела сине бродеа (Дела 27:4, 15, 20). Ко адала берша о Јехова поможинѓа е Павлеске ко различна начинија. Ка дикха трин лендар. О Јехова поможинѓа леске преку о Исус хем о ангелија, преку мануша со сине лен несаво авторитети хем преку о пхраља хем о пхења. Адава со ка разгледина акала настанија таро е Павлескоро живото ка бајрарел  амари доверба ко е Јеховаскере ветувања кај ов ка одговоринел ко амаре молитве кеда родаја помош.

3. Со шај пучела пе сине о Павле, хем соске?

³ Е Павлеске ваљанѓа помош. Околу о 56 берш а.е., некобор мануша икалѓе ле аври таро храми ко Ерусалим хем мангле те мударен ле. Пало јекх диве, кеда о Павле сине ингардо англо Судско совет, лескере душмања скоро ка керен ле сине ко котора (Дела 21:30-32; 22:30; 23:6-10). Ко адава моменти, о Павле шај мислинѓа: „Панда кобор шај те издржинав акава мучибе?“

4. Сар о Јехова користинѓа е Исусе те поможинел е Павлеске?

⁴ Кој поможинѓа е Павлеске? И рат одкеда астарѓе е Павле, „о Господари“, о Исус, сине узи лесте хем вакерѓа леске: „Ов храбро! Соске, сар ко Ерусалим со денѓан темелно сведоштво баши манде, аѓаар ка сведочине хем ко Рим“ (Дела 23:11). Акава ветување бут охрабринѓа е Павле! О Исус пофалинѓа е Павле башо сведоштво со денѓа ко Ерусалим. Хем ветинѓа леске кај ка ресел безбедно ко Рим, коте со исто аѓаар ка дел сведоштво. Пало акава ветување о Павле сигурно осетинѓа пе безбедно сар јекх чхаво со икерела пле дадескоро вас.

5. Сар о Јехова користинѓа јекхе ангеле те поможинел е Павлеске? (Дикх и слика тари насловно страна.)

⁵ Кола јавера пхарипа сине е Павле? Околу дуј берш пало адава со уло ко Ерусалим, о Павле сине ко јекх броди со џала сине ки Италија кеда сине јекх бари бура. Сине добором страшно, со о мануша ко броди мислинѓе кај ка мерен. Ама, о Павле на дарала сине. Соске? Ов вакерѓа сариненге ко броди: „Акаја рат јекх ангели е Девлескоро каске со припадинава хем каске со служинава вакерѓа манге: ’Ма дара, Павле. Ту ваљани те терѓове англо цезар, хем аке, о Девел денѓа туке сар поклон са адален со патујнена туја‘“. О Јехова користинѓа јекхе ангеле те шај палем те уверинел е Павле сар со керѓа адава преку о Исус. О Павле ресља ко Рим, сар со ветинѓа леске о Јехова (Дела 27:20-25; 28:16).

6. Кова ветување е Исусескоро шај те дел амен сила, хем соске?

⁶ Кој поможинела аменге? О Исус ка овел аменцар, сар со сине е Павлеа. На пример, О Исус ветинѓа са околенге со ка џан пали лесте: „Ме сиум туменцар ко са о диве џи ко крајо акале светоскоро“ (Мат. 28:20). Е Исусескере лафија дена амен сила. Соске? Адалеске со понекогаш тано пхаро те истрајнел пе. На пример, кеда мерела некој таро амаре мангле, мора те икљова  ко крајо е дукхаја на само некобор диве, адава шај те трајнел некобор берша да. Несаве боринена пе пхурипаја. А јавера доживинена пхаре диве соске тане ки депресија. Сепак, истрајнаја адалеске со џанаја кај о Исус тано аменцар „ко са о диве“, чак ко најпхаре диве ко амаро живото (Мат. 11:28-30).

7. Спрема Откровение 14:6, сар о Јехова поможинела аменге авдиве?

⁷ Е Девлескоро Лафи уверинела амен кај о Јехова поможинела аменге преку пле ангелија (Евр. 1:7, 14). На пример, о ангелија поможинена аменге кеда проповединаја о „шукар хабери башо Царство“ е манушенге тари секоја нација, племе хем чхиб (Мат. 24:13, 14; читин Откровение 14:6.)

8. Сар о Јехова користинѓа јекхе воено заповеднико те поможинел е Павлеске?

⁸ Кој поможинѓа е Павлеске? Ко 56 берш а.е., о Исус уверинѓа е Павле кај ка ресел ко Рим. Ама, несаве Евреија ко Ерусалим планиринѓе те нападинен е Павле хем те мударен ле. Кеда о римско воено заповеднико Клавдиј Лисиј дознајнѓа башо ленгоро плани, поможинѓа е Павлеске. Сигате, о Клавдиј денѓа наредба јекхе група војниконге те заштитинен е Павле хем те ингарел ле ки Цезареја со сине дур 105 километре таро Ерусалим. Ки Цезареја, о управители о Феликс денѓа наредба те гаравен е Павле ки е Иродескири царско палата. О Евреија со мангле те мударен ле, адатхе нашти сине те астарен ле (Дела 23:12-35).

9. Сар о управители о Фест поможинѓа е Павлеске?

⁹ Дуј берш покасно, ко 58 берш а.е., о Павле панда сине ко затвор ки Цезареја. О Фест сине чхивдо сар управители ко тхан е Феликсеске. О Евреија молинѓе е Фесте те бичхалел е Павле ко Ерусалим те судинен ле, ама о Фест одбинѓа. Изгледа о управители џанела сине кај о Евреија планиринена сине те астарен ле хем те мударен ле ко друмо (Дела 24:27 — 25:5).

10. Со керѓа о управители о Фест кеда о Павле мангља те жалинел пе англо цезар?

¹⁰ Покасно, е Павле судинѓе ле ки Цезареја. Адалеске со о Фест мангела сине те угодинел е Евреенге, ов пучља е Павле: „Мангеа ли те џа ко Ерусалим хем адатхе те судинел пе туке англи манде?“ О Павле џанља кај шај сине те овел мудардо ко Ерусалим, ама исто аѓаар џанља сар шај те спасинел пло живото, те џал ко Рим, хем те продолжинел те проповединел. Ов вакерѓа: „Ка жалинав ман англо цезар!“ Откеда керѓа лафи пле советниконцар, о Фест вакерѓа е Павлеске: „Ако мангеа те жалине тут англо цезар, ка џа англо цезар!“ И одлука со анѓа ла о Фест те бичхалел е Павле ко Рим спасинѓа е Павле таро лескере душмања. Панда хари, о Павле ваљани сине те овел ко Рим — дур таро Евреија со мангена сине те мударен ле (Дела 25:6-12).

11. Башо кола охрабрувачка лафија таро пророко Исаија шај размислинѓа о Павле?

¹¹ Џикоте о Павле аџикерела сине те џал ки Италија, шај шукар размислинѓа башо предупредување со о пророко Исаија денѓа е манушенге со противинена пе е Јеховаске. О Исаија сине водимо таро Јехова те пишинел: „Керен планија, ама ка пропадинен! Вакерен со мангена, ама нане те успејнел, соске о Девел тано аменцар!“ (Иса. 8:10). О Павле џанља кај о Девел ка поможинел леске, хем адава денѓа ле силе те издржинел са о неволје со ваљани сине те авен.

12. Сар о Јулиј понашинѓа пе е Павлеа, хем со шај халило о Павле?

 ¹² Ко 58 берш а.е., о Павле почминѓа те патујнел ки Италија. Адалеске со сине затворенико, баши лесте сине одговорно о римско воено офицери о Јулиј. О Јулиј сине ле авторитети упро Павле хем шај сине или те малтретиринел ле или те понашинел пе леа љубезно. Сар користинѓа пло авторитети? О следно диве, кеда ресле ко прво тхан таро патување, „о Јулиј постапинѓа љубезно е Павлеа хем дозволинѓа леске те џал ко пле амала“. Покасно о Јулиј чак спасинѓа е Павлескоро живото. Сар? О војникија мангле те мударен са е затвореникон со сине ко броди, те нашти те нашен. Ама о Јулиј чхинавѓа лен. Соске? Ов „мангља те спасинел е Павле“. Изгледа о Павле халило кај о Јехова користинела акале љубезно офицере те поможинел леске хем те заштитинел ле (Дела 27:1-3, 42-44).

13. Сар шај о Јехова те користинел адален со иси лен авторитети?

¹³ Кој поможинела аменге? Кеда нешто тано ко склад лескере волјаја, о Јехова шај те користинел пло моќно свети дух те керел о мануша со иси лен авторитети те керен адава со ов мангела. Дикх со пишинѓа о цари о Соломон: „Е царескоро вило тано сар пани со тхавдела ко е Јеховаскоро вас. Ов водинела ле адари коте со мангела“ (Изр. 21:1). Со значинела акава? О мануша рандена канали те шај о пани те џал адатхе коте со ола мангена. Слично аѓаар, о Јехова шај те користинел пло свети дух те влијајнел упро властија аѓаар со ка водинел лен те керен буќа со ка исполнинен лескири намера. Кеда адава тано потребно, о мануша со иси лен авторитети тане поттикниме те анен одлуке со ка користинен е Јеховаскере народоске. (Споредин Езра 7:21, 25, 26.)

14. Спрема Дела 12:5, баши касте шај те молина амен?

¹⁴ Со шај амен те кера? Шај те молина амен „башо царија хем башо са адала сој тане ки власт“ кеда акала мануша анена одлуке кола со ка влијајнен упро амаро живото хем служба (1. Тим. 2:1, 2; Неем. 1:11). Исто сар о христијања таро прво веко, амен да стално молинаја амен е Девлеске башо амаре пхраља хем пхења сој тане ко затвор. (Читин Дела 12:5; Евр. 13:3.) Освен адава, шај те молина амен башо о чуварија ко затворија сој одговорна башо амаре пхраља хем пхења. Шај те молина е Јехова те влијајнел упро мисле акале манушенгере аѓаар со ола ка овен мотивириме те  постапинен сар о Јулиј хем љубезно те понашинен пе е пхраленцар хем пхењенцар (Дела 27:3).

15-16. Сар о Јехова користинѓа е Аристархе хем е Лука те поможинел е Павлеске?

¹⁵ Кој поможинѓа е Павлеске? Џикоте патујнела сине о Павле, о Јехова бут пути користинѓа е пхрален хем е пхењен те поможинел леске. Те дикха несаве примерија.

¹⁶ Дуј верна амала е Павлескере, о Аристарх хем о Лука, одлучинѓе те патујнен е Павлеа ко Рим. * Ола доброволно ризикујнѓе пумаре животија те шај те овен е Павлеа, иако и Библија на вакерела кај о Исус ветинѓа ленге кај ола ка ресен безбедно ко Рим, сар со ветинѓа е Павлеске. Покасно, џикоте патујнена сине ко адава опасно друмо, ола дознајнѓе кај ка овен заштитиме. Адалеске кеда о Аристарх хем о Лука уклиле ко броди ки Цезареја, о Павле веројатно молинѓа пе е Јеховаске таро вило, хем сине благодарно баши помош со добинѓа ла преку акала дуј храбра пхраља (Дела 27:1, 2, 20-25).

17. Сар о Јехова користинѓа е пхрален таро собрание те поможинел е Павлеске?

¹⁷ О пхраља таро собрание некобор пути поможинѓе е Павлеске џикоте сине ко друмо. На пример, ко пристаниште тари диз Сидон, о Јулиј дозволинѓа е Павлеске „те џал ко пле амала те шај те грижинен пе леске“. Покасно, ки диз Путеоли, о Павле хем о пхраља со сине леа аракхле пхрален кола со молинѓе е Павле те ачховел ленцар ефта диве. Џикоте о пхраља таро адала тхана грижинена пе сине е Павлеске хем е пхраленге со сине леа, о Павле сигурно анѓа бари радост е пхраленге таро адала дизја аѓаар со вакерела сине ленге охрабрувачка искуствија. (Споредин Дела 15:2, 3.) Пали акаја охрабрувачко посета, о Павле хем о пхраља со сине леа продолжинѓе ко друмо (Дела 27:3; 28:13, 14).

18. Со поттикнинѓа е Павле те благодаринел пе е Јеховаске хем те охрабринел пе?

 ¹⁸ Џикоте џала сине ко Рим, о Павле сигурно размислинѓа башо адава со пишинѓа англедер трин берш е собраниеске тари адаја диз: „Бут берша више иси ман желба те авав ки туменде“ (Рим. 15:23). Ама, на очекујнѓа те авел сар затворенико. Сигурно сине бут охрабримо кеда дикхља е пхрален таро Рим кола со аџикерена сине те поздравинен ле ко друмо! „Кеда дикхља лен, о Павле благодаринѓа е Јеховаске хем охрабринѓа пе“ (Дела 28:15). Приметин кај о Павле благодаринѓа е Јеховаске со о пхраља сине адатхе. Соске? Адалеске со халило кај о Јехова палем поможинела леске преку о пхраља хем о пхења.

19. Сар со пишинела ко 1. Петрово 4:10, сар шај о Јехова те користинел амен те шај те поможинел некаске со ваљани?

¹⁹ Со шај амен те кера? Дали џанеа несаве пхрален или пхењен таро тло собрание со боринена пе насвалипаја хем јавере проблеменцар? Или муло некој таро ленгере најпаше. Ако шунаја кај некаске ваљани помош, шај те рода таро Јехова те поможинел аменге те вакера или те кера нешто љубезно. Амаре лафија хем постапке шај те овен о охрабрување со ваљани амаре пхралеске или пхењаке. (Читин 1. Петрово 4:10.) * Ако поможинаја ленге, палем ка овел лен доверба ко е Јеховаскоро ветување: „Никогаш нане те мукхав тут хем нане те иранав туке мло думо“. Акава сигурно ка керел тут бахтало!

20. Соске шај довербаја те вакера: „О Јехова тано адава со поможинела ман“?

²⁰ Сар со сине е Павлеа хем е пхраленцар со сине леа, аменде да шај те овен амен проблемија ко живото. Ама, џанаја кај шај те ова храбра соске о Јехова тано аменцар. Ов поможинела аменге преку о Исус хем о ангелија. Исто аѓаар, ако тано ко склад лескере намераја, о Јехова шај те поможинел аменге преку о мануша со иси лен авторитети. Хем бут џене амендар лично доживинѓе сар о Јехова користинела пло свети дух те поттикнинел амаре пхрален хем пхењен те поможинен аменге. Адалеске, сар о Павле, иси амен бут причине довербаја те вакера: „О Јехова тано адава со поможинела ман, нане те дарав. Со шај те керел манге мануш?“ (Евр. 13:6).