1-2. Šta ćemo osmotriti u ovom članku?

PONEKAD možda pomislimo koliko je život kratak i „pun nevolja“ (Jov 14:1). Zato je razumljivo što naiđu periodi kad smo obeshrabreni. Tako su se osećale i mnoge Jehovine sluge iz drevnog doba. Neki su čak želeli da umru (1. Kralj. 19:2-4; Jov 3:1-3, 11; 7:15, 16). Ali Jehova – Bog u kog su se uzdali – uvek iznova ih je tešio i jačao. Njihove životne priče su zapisane da bismo u njima našli utehu i vredne pouke (Rimlj. 15:4).

² U ovom članku će biti reči o nekim Jehovinim slugama koje su prošle kroz teške periode – o Jakovljevom sinu Josifu, udovici Nojemini i njenoj snahi Ruti, o Levitu koji je napisao 73. psalam i o apostolu Petru. Kako ih je Jehova ojačao? I šta mi možemo naučiti od njih? Odgovori na ova pitanja uveravaju nas da je Jehova „blizu onih koji su slomljenog srca“ i da „spasava one koji su obeshrabreni“ (Ps. 34:18, fusn.).

3-4. Šta se desilo Josifu kad je bio mlad?

³ Josif je imao oko 17 godina kad je sanjao dva sna koja su bila od Boga. Ti snovi su značili da će Josif jednog dana postati važan čovek kog će porodica poštovati (Post. 37:5-10). Ali ubrzo nakon tih snova njegov život se iz korena promenio. U to vreme njegova braća nisu imala nimalo poštovanja prema njemu. Čak su ga prodala u ropstvo. Na kraju se našao u Egiptu, u domaćinstvu faraonovog dvoranina Petefrija (Post. 37:21-28). Za kratko vreme, Josif koji je bio očev ljubimac  postao je neznatni rob paganskog dvoranina u Egiptu (Post. 39:1).

⁴ Ali Josifa su potom zadesile još veće nevolje. Petefrijeva žena ga je lažno optužila za pokušaj silovanja. Petefrije nije proveravao da li je to istina već je bacio Josifa u zatvor, gde je bio u okovima (Post. 39:14-20; Ps. 105:17, 18). Zamisli kako se mladi Josif osećao zbog te lažne optužbe. Osim toga, ljudi su mogli da steknu loše mišljenje i o Jehovi. Nema sumnje da je Josif imao razloga da bude obeshrabren!

5. Šta je Josifu pomoglo da ne bude obeshrabren?

⁵ Dok je bio rob i kasnije u zatvoru, Josif ni na koji način nije mogao da promeni svoje okolnosti. Šta mu je pomoglo da ostane pozitivan? Nije razmišljao o onome što više ne može da radi već se trudio da poslove koje je dobijao obavlja najbolje što može. Što je najvažnije, uvek mu je bio cilj da ugodi Jehovi. Zbog toga je Jehova blagoslovio sve što je Josif radio (Post. 39:21-23).

6. Kakvu utehu su Josifu pružili snovi koje je ranije imao?

⁶ Josifu je možda pomoglo i razmišljanje o proročanskim snovima koje je ranije imao. Oni su ukazivali da će ponovo videti svoju porodicu i da će se njegove okolnosti promeniti nabolje. Tako je i bilo. Kad je imao oko 37 godina, njegovi snovi su počeli da se ispunjavaju na neverovatan način! (Post. 37:7, 9, 10; 42:6, 9).

7. Prema 1. Petrovoj 5:10, šta će nam pomoći kad prolazimo kroz težak period?

⁷ Pouke za nas. Josifova priča nas podseća da je svet okrutan i da će ljudi biti nepravedni prema nama. Može nas povrediti čak i suvernik. Ali ako je  Jehova naša stena i utočište, nećemo klonuti duhom niti prestati da mu služimo (Ps. 62:6, 7; pročitati 1. Petrovu 5:10). Vredi zapaziti i da je Josif imao oko 17 godina kad mu je Jehova dao proročanske snove. Očigledno je da Jehova ima poverenja u mlade koji mu služe. Danas ima mnogo njih koji su poput Josifa. I oni imaju snažnu veru u Jehovu. Zbog svoje poslušnosti Bogu, neki od njih su čak nepravedno zatvoreni (Ps. 110:3).

8. Šta se desilo Nojemini i Ruti?

⁸ Zbog teške gladi koja je zavladala, Nojemina i njena porodica su otišli iz Jude i nastanili se u moavskoj zemlji. Tamo je Nojeminin muž Elimeleh umro i ona je ostala sama s dva sina. Kasnije su se njih dvojica oženila Moavkama, Rutom i Orfom. Oko deset godina posle toga, i Nojeminini sinovi su umrli bez dece (Ruta 1:1-5). Zamisli samo koliko je njoj i njenim snahama bilo teško! Naravno, Ruta i Orfa su mogle da se ponovo udaju. Ali ko će brinuti o ostareloj Nojemini? Ona je bila toliko tužna da je jednom rekla: „Ne zovite me Nojemina! Zovite me Mara, jer mi je Svemoćni zagorčao život.“ Potpuno skrhana, Nojemina je odlučila da se vrati u Vitlejem, a Ruta je pošla s njom (Ruta 1:7, 18-20).

9. Prema Ruti 1:16, 17, 22, kako je Ruta ohrabrila Nojeminu?

⁹ Šta je pomoglo Nojemini u tim okolnostima? Bila je to verna ljubav, kakvu joj je Ruta pokazala time što je ostala uz nju. (Pročitati Rutu 1:16, 17, 22.) Ruta je u Vitlejemu vredno pabirčila ječam za Nojeminu i sebe. Zbog toga je brzo dospela na glas kao dobra i vredna žena (Ruta 3:11; 4:15).

10. Kako je Jehova pokazao ljubav prema siromašnima kao što su bile Nojemina i Ruta?

¹⁰ Jehova je Izraelcima dao zakon u kom se ogledalo saosećanje prema siromašnima kao što su Nojemina i Ruta. Rekao im je da tokom žetve krajeve njive ostave nepožnjevene da bi nešto ostalo za siromašne (Lev. 19:9, 10). Zahvaljujući tome, Nojemina i Ruta nisu morale da prose, već su sebi mogle da na dostojanstven način obezbede hranu.

11-12. Šta je Voz učinio za Nojeminu i Rutu?

¹¹ Njiva na kojoj je Ruta pabirčila pripadala je bogatom čoveku koji se zvao Voz. Rutina privrženost Nojemini i ljubav koju joj je pokazivala toliko su ga dirnule da je otkupio zemlju koja je pripadala njihovoj porodici i oženio se Rutom (Ruta 4:9-13). Njih dvoje su dobili sina Ovida, koji je bio deda kralja Davida (Ruta 4:17).

¹² Zamisli koliko je Nojemina bila srećna dok je u naručju držala malog Ovida i u molitvi zahvaljivala Jehovi! Ali najbolje tek predstoji. Nojemina i Ruta će doživeti još veću radost kad uskrsnu i saznaju da je Ovid bio predak obećanog Mesije, Isusa Hrista!

13. Koje dragocene pouke nalazimo u onome što se dogodilo Nojemini i Ruti?

¹³ Pouke za nas. Može se desiti da budemo obeshrabreni ili čak potpuno slomljeni zbog svojih problema. Možda ne vidimo nikakav izlaz iz te situacije. U takvim trenucima, treba da se u potpunosti  uzdamo u svog nebeskog Oca i da što više budemo sa svojom braćom i sestrama. Činjenica je da Jehova neće otkloniti svaku kušnju koja nas zadesi. Primera radi, on nije vratio Nojemini muža i sinove. Ali pomoći će nam da istrajemo, ponekad preko braće i sestara koji će učiniti nešto lepo za nas (Posl. 17:17).

14. Zašto je jedan Levit bio obeshrabren?

¹⁴ Pisac 73. psalma bio je Levit, što znači da je imao čast da služi u Jehovinom svetilištu. Pa ipak, u jednom periodu života, čak je i on bio obeshrabren. Zbog čega? Počeo je da zavidi zlim i oholim ljudima, ne zato što su radili šta su hteli, već zbog toga što su živeli u blagostanju (Ps. 73:2-9, 11-14). Izgledalo je da im sve dobro ide – imali su bogatstvo i lep, bezbrižan život. Zbog njihovog prividnog uspeha psalmista je bio toliko obeshrabren da je rekao: „Zaista, uzalud sam se trudio da mi srce ostane čisto i u nedužnosti prao svoje ruke.“ Jasno je da je njegova duhovnost bila u velikoj opasnosti.

15. Prema Psalmu 73:16-19, 22-25, kako se jedan Levit izborio sa obeshrabrenjem?

¹⁵ Pročitati Psalam 73:16-19, 22-25. Levit je „otišao u Božje veličanstveno svetilište“. Tamo je verovatno bio okružen drugima koji su služili Jehovi i mogao je da uz molitvu na miru i trezveno razmisli o svojoj situaciji. Tako je uvideo da je počeo nerazumno da razmišlja i da je krenuo opasnim putem koji bi ga odvojio od Jehove. Takođe je shvatio da su zli na klizavom tlu i da ih čeka strašan kraj. Da bi se izborio sa obeshrabrenjem i iskorenio zavist iz svog srca, Levit je morao da gleda na stvari poput Jehove. Zahvaljujući tome, vratili su mu se unutrašnji mir i radost. Rekao je Jehovi: „Kad tebe imam, ništa drugo mi ne treba na zemlji.“

16. Šta možemo naučiti od jednog Levita?

 ¹⁶ Pouke za nas. Nemojmo nikad zavideti zlim ljudima na njihovom naizgled lagodnom životu. Njihova sreća je prividna i prolazna, oni nemaju trajnu budućnost (Prop. 8:12, 13). Ako bismo im zavideli, obeshrabrili bismo se i čak bismo mogli da narušimo prijateljstvo s Jehovom. Ako primetiš da počinješ da zavidiš zlima zbog njihovog prividnog uspeha, uradi isto što i Levit. Slušaj Jehovine savete i druži se sa onima koji postupaju u skladu s njegovom voljom. Ako Jehovu voliš više od svega, bićeš istinski srećan i ostaćeš na putu koji vodi u „pravi život“ (1. Tim. 6:19).

17. Zbog čega se Petar obeshrabrio?

¹⁷ Apostol Petar je bio čovek od akcije, ali je ponekad impulsivno postupao i nepromišljeno govorio. Zato je u nekim situacijama rekao ili uradio stvari zbog kojih se kasnije kajao. Primera radi, kad je Isus govorio apostolima o svojim predstojećim patnjama i smrti, Petar mu je rekao: „Tebi se to neće dogoditi“ (Mat. 16:21-23). Isus ga je prekorio zbog toga. Kada je rulja došla da uhapsi Isusa, Petar je postupio brzopleto i odsekao je uho prvosveštenikovom robu (Jov. 18:10, 11). Isus je ponovo morao da ga prekori. Osim toga, Petar je tvrdio da nikad neće napustiti Isusa, čak i ako svi apostoli to urade! (Mat. 26:33). Ali nije bio tako jak kao što je mislio. Kasnije te noći podlegao je strahu od ljudi i tri puta se odrekao svog Gospoda. Duboko potresen zbog toga, „izašao je napolje i gorko plakao“ (Mat. 26:69-75). Mora da se pitao da li će mu Isus ikada oprostiti.

18. Kako je Isus pomogao Petru da savlada obeshrabrenje?

 ¹⁸ Međutim, Petar nije dopustio da ga obeshrabrenje potpuno savlada. Nakon greške koju je napravio, oporavio se i pridružio se ostalim apostolima (Jov. 21:1-3; Dela 1:15, 16). Šta mu je pomoglo da se oporavi? Između ostalog, Isus se ranije molio da Petrova vera ne oslabi i podstakao ga je da se vrati i ojača svoju braću. Jehova je odgovorio na tu usrdnu molitvu. Kasnije se Isus pojavio Petru, verovatno da bi ga ohrabrio (Luka 22:32; 24:33, 34; 1. Kor. 15:5). Potom se pojavio svim apostolima nakon što su celu noć bezuspešno lovili ribu. Tada je pružio Petru priliku da mu kaže koliko ga voli. Isus je oprostio svom dragom prijatelju i poverio mu dodatne odgovornosti (Jov. 21:15-17).

19. Kako nam Psalam 103:13, 14 pomaže da na svoje greške gledamo poput Jehove?

¹⁹ Pouke za nas. Iz Isusovog ophođenja s Petrom vidi se da je bio milosrdan poput svog Oca, čije je osobine savršeno odražavao. Prema tome, kad pogrešimo, ne treba da mislimo da nam Jehova nikada neće oprostiti. Satana bi želeo da tako razmišljamo. Treba da se trudimo da na sebe i na one koji nas povrede gledamo saosećajno i s ljubavlju, poput našeg nebeskog Oca. (Pročitati Psalam 103:13, 14.)

20. Šta ćemo osmotriti u sledećem članku?

²⁰ Iz primera Josifa, Nojemine, Rute, Levita i Petra vidimo da je Jehova „blizu onih koji su slomljenog srca“ (Ps. 34:18). On dopušta da ponekad doživimo kušnje i obeshrabrenje. Pa ipak, kad uz njegovu pomoć uspešno prebrodimo kušnje, naša vera je još jača (1. Petr. 1:6, 7). U sledećem članku ćemo videti kako Jehova pomaže svojim vernim slugama koje su obeshrabrene, možda zbog svojih mana ili teških okolnosti.