1. Како би обесхрабрење могло утицати на нас?

СВАКОГ дана наилазимо на проблеме и боримо се с њима најбоље што можемо. Али зар се не слажеш да нам је лакше кад нисмо обесхрабрени? Обесхрабрење је попут лопова који нам одузима самопоуздање, храброст и радост. У Пословицама 24:10 пише: „Ако се обесхрабриш у дан невоље, изгубићеш снагу.“ Управо тако, обесхрабрење нам може одузети снагу која нам је потребна да бисмо изашли на крај с проблемима.

2. Због чега бисмо могли постати обесхрабрени и шта ћемо осмотрити у овом чланку?

² Можемо се обесхрабрити из више разлога – понекад је то због нас самих, а понекад због спољашњих утицаја. Неки од разлога су наше мане, грешке или лоше здравље. Обесхрабрење се може јавити и кад не добијемо жељено задужење у Јеховиној организацији или кад проповедамо на подручју где већину људи не занима добра вест. У овом чланку ћемо говорити о ономе што нам може помоћи да се изборимо са обесхрабрењем.

3. Шта нам може помоћи да имамо исправно гледиште о себи и својим грешкама?

³ Лако би се могло десити да имамо искривљено гледиште о својим манама и грешкама. Због тога бисмо могли мислити да нас Јехова неће пустити да уђемо у нови свет. Такво гледиште би могло бити опасно. Како би требало да гледамо на своје грешке? Библија показује да су, осим Исуса Христа, „сви [...] згрешили“ (Римљ. 3:23). Али Јехова не тражи грешке нити очекује да будемо савршени. Он је брижан Отац који нас  воли и жели да нам помогне. Такође је стрпљив. Он види како се трудимо да савладамо своје мане и да се изборимо с ниским самопоштовањем и спреман је да нам притекне у помоћ (Римљ. 7:18, 19).

4-5. У складу с 1. Јовановом 3:19, 20, шта је нашим двема сестрама помогло у борби против обесхрабрења?

⁴ Погледајмо шта су доживеле Дебора и Марија. * Дебору су у детињству стално грдили и ретко кад је добила похвалу. Због тога је и као одрасла особа имала лоше мишљење о себи. Кад би направила малу грешку, осећала се као потпуни промашај. Марија је имала сличан проблем. Чланови породице су је омаловажавали. Због тога се борила са осећањем безвредности. Кад је упознала истину, чак се осећала недостојно да носи Божје име.

⁵ Упркос свему, ове две сестре нису престале да служе Јехови. Шта им је помогло? Пре свега, „своје бреме“ су бациле на Јехову тако што су му се усрдно молиле (Пс. 55:22). Схватиле су да наш небески Отац зна да због ружних ствари које смо доживели у прошлости неки од нас имају лоше мишљење о себи. Али види и добро у нама – особине којих можда ни сами нисмо свесни. (Прочитати 1. Јованову 3:19, 20.)

6. Како би се неко могао осећати ако поклекне због слабости?

⁶ Неко се можда труди да савлада дубоко укорењену лошу навику, али у некој ситуацији поклекне и због тога се разочара у себе. Наравно, нормално је осећати извесну кривицу кад погрешимо (2. Кор. 7:10). Међутим, не треба да идемо у крајност и да осуђујемо себе, мислећи: „Ја сам изгубљен случај. Јехова ми никад неће опростити.“ То није истина и због таквог размишљања бисмо могли престати да служимо Јехови. Сетимо се онога што смо читали у Пословицама 24:10 – ако се обесхрабримо, изгубићемо снагу. Треба да „рашчистимо ствари“ с Јеховом тако што ћемо у молитви тражити његов опроштај (Ис. 1:18). Јехова ће видети да се искрено кајеш и опростиће ти. Осим тога, разговарај са старешинама. Они ће ти стрпљиво помоћи да се опоравиш у духовном погледу (Јак. 5:14, 15).

7. Зашто не треба да се обесхрабримо ако нам је понекад тешко да чинимо оно што је исправно?

⁷ Онима који се боре с неком слабошћу Жан Лик, старешина из Француске,  каже: „У Јеховиним очима није праведан онај ко никад не греши већ онај ко се каје због својих грешака и труди се да се промени“ (Римљ. 7:21-25). Зато немој мислити да си безвредан ако се бориш с неком слабошћу. Имај на уму да нико од нас не може својим делима заслужити да га Бог сматра праведним. Свима нам је потребна Божја незаслужена доброта коју нам је показао путем откупне жртве (Еф. 1:7; 1. Јов. 4:10).

8. Кад нам је тешко, коме можемо да се обратимо за помоћ?

⁸ Охрабрење нам могу пружити браћа и сестре – наша духовна породица. Они могу бити ту за нас кад нам је потребан неко да нас саслуша и могу нас охрабрити лепим речима (Посл. 12:25; 1. Сол. 5:14). Џој из Нигерије се бори са обесхрабрењем. Она каже: „Шта би било са мном да није браће и сестара? Они су доказ да Јехова одговара на моје молитве. Од њих сам чак научила како да храбрим друге који су утучени.“ Међутим, треба да имамо у виду да наша браћа и сестре можда неће увек знати да нам је потребно охрабрење. Зато понекад треба да направимо први корак и да неком зрелом хришћанину кажемо да нам је потребна помоћ.

9. Како нас Псалам 41:3 и 94:19 храбре?

⁹ Обрати се Јехови за помоћ. Кад нам је здравље лоше, нарочито ако патимо од неке хроничне болести, можда нам је тешко да будемо позитивни. У данашње време, Јехова нас не лечи чудом, али нам пружа утеху и даје снагу која нам је потребна да бисмо истрајали. (Прочитати Псалам 41:3; 94:19.) На пример, може подстаћи сувернике да нам помогну око кућних послова или куповине. Може их подстаћи да се моле с нама. Или нам може помоћи да нађемо утеху у његовој Речи, на пример, у дивној нади у живот без болести и бола у предстојећем новом свету (Римљ. 15:4).

10. Шта је помогло Исангу да се избори са обесхрабрењем?

¹⁰ Исанг из Нигерије остао је парализован услед једне тешке несреће. Доктор му је рекао да више никад неће моћи да хода. „Био сам сломљен и скрхан“, каже Исанг. Да ли су га та осећања потпуно савладала? Нису. Шта му је помогло? „Моја супруга и ја смо се стално молили Јехови и проучавали смо његову Реч“, каже он. „Такође смо се трудили да размишљамо о добрим стварима које имамо, као што је нада у живот у Божјем новом свету.“

11. Шта је помогло Синди да буде радосна упркос тешкој болести?

¹¹ Синди из Мексика је сазнала да болује од смртоносне болести. Шта јој је помогло у тој ситуацији? Док је била у болници, поставила је циљ да сваког дана неком сведочи. Она пише: „То ми је помогло да размишљам о другима, а не о својој операцији, о болу или о томе колико се лоше осећам. Ево шта сам радила: током разговора с лекарима или медицинским особљем, питала сам их за њихову породицу. Затим сам их питала зашто су изабрали тако захтевно занимање. После тога ми је било лако да видим која тема би их занимала. Неколико њих ми је рекло да се ретко деси да их пацијент пита: ’Како сте?‘ Многи су ми били захвални на томе. Неки су ми чак дали адресу или број  телефона. Током тог тешког периода у животу Јехова ми је пружио толико радости да сам и сама била изненађена!“ (Посл. 15:15).

12-13. Како нека наша браћа и сестре успевају да сведоче упркос болести и до чега то води?

¹² Наша браћа и сестре који су болесни или непокретни можда су обесхрабрени јер не могу много да учине у служби. Упркос томе, многи дају лепо сведочанство. У Сједињеним Државама, наша сестра Лорел била је у челичним плућима 37 година. За то време је имала и рак, неколико операција и патила од хроничних кожних болести. Али чак је ни ти изузетно тешки здравствени проблеми нису спречили да проповеда. Сведочила је медицинском особљу које је долазило код ње. Тако је помогла да најмање 17 људи упозна Јехову! *

¹³ Ришар, старешина из Француске, има добар предлог за оне који су везани за кућу или су у старачком дому. „Предложим им да ставе неколико књига и часописа на видно место. То људима обично привуче пажњу и води до разговора. Такве прилике су охрабрење за нашу драгу браћу и сестре који више не могу да иду од куће до куће.“ Још једна могућност је да учествују у служби тако што пишу писма и сведоче телефоном.

14. Зашто је краљ Давид изузетан пример?

¹⁴ Можда због година, здравља или других околности не можемо да добијемо одређено задужење у скупштини или покрајини. Ако смо у тој ситуацији, можемо много научити од краља Давида. Он је жарко желео да сагради Божји храм, али кад му је Јехова рекао да то неће он урадити, Давид је пружио пуну подршку ономе ког је Јехова изабрао. Чак је дао великодушан прилог за градњу. Давид је одличан пример за нас! (2. Сам. 7:12, 13; 1. Лет. 29:1, 3-5).

15. Како је Иг савладао обесхрабрење?

¹⁵ Због болести, брат Иг из Француске више није могао да служи као старешина. Чак није могао да обавља ни једноставне послове по кући. Он је написао: „У почетку сам се осећао безвредно и био сам страшно обесхрабрен. Али с временом сам схватио колико је важно да престанем да жалим због онога што више не могу да урадим.  Захваљујући томе, проналазим радост у ономе што још могу да учиним. Не желим да одустанем. Попут Гедеона и његових 300 људи који су наставили да се боре упркос умору, и ја ћу наставити да се борим!“ (Суд. 8:4).

16. Шта можемо научити од анђела?

¹⁶ Добар пример нам пружају и анђели. Током владавине краља Ахава, Јехова је позвао анђеле да предложе како преварити тог злог краља. Више анђела је дало предлоге. Али Бог је изабрао предлог једног од њих и рекао да ће то успети (1. Краљ. 22:19-22). Да ли су се други верни анђели обесхрабрили и можда мислили: „Зашто сам се уопште трудио?“ Сигурно је да нису. Анђели су истински понизни и желе да сва част припадне Јехови (Суд. 13:16-18; Откр. 19:10).

17. Шта треба да урадимо ако нам је тешко јер не можемо да добијемо нека задужења?

¹⁷ Задржи на уму да је највећа част носити Божје име и објављивати његово Краљевство. Задужења можемо добити или их изгубити, али Бог нас не гледа кроз њих. Ако смо скромни и понизни, волеће нас и Јехова и наша браћа. Зато моли Јехову да ти помогне да увек будеш скроман и понизан. Размишљај о многим библијским личностима које су показивале те особине. Радо чини за браћу и сестре све што можеш (Пс. 138:6; 1. Петр. 5:5).

18-19. Како можеш сачувати радост у служби ако на твом подручју има мало заинтересованих?

¹⁸ Да ли си понекад обесхрабрен јер већину људи на твом подручју не занима добра вест или ретко кога нађеш код куће? Како у таквим околностима можемо сачувати или повећати своју радост? Неки корисни предлози наведени су у оквиру „ Како обогатити своју службу“. Такође је важно да имамо исправно гледиште о служби. Шта се подразумева под тим?

¹⁹ Имај у виду да је главни циљ наше службе да објавимо Божје име и Краљевство. Исус је отворено рекао да ће мало људи ићи путем који води у живот (Мат. 7:13, 14). Кад смо у служби, имамо част да сарађујемо с Јеховом, Исусом и анђелима (Мат. 28:19, 20;  1. Кор. 3:9; Откр. 14:6, 7). Јехова привлачи оне који су достојни (Јов. 6:44). Према томе, ако неко не жели да слуша нашу поруку сада, можда ће то желети неком другом приликом.

20. Како нам Јеремија 20:8, 9 може помоћи у борби против обесхрабрења?

²⁰ Од пророка Јеремије можемо много научити. Он је проповедао на изузетно тешком подручју. Људи су га вређали и ругали су му се „по цео дан“. (Прочитати Јеремију 20:8, 9.) У једном периоду је био толико обесхрабрен да је умало престао да проповеда. Али није то учинио. Због чега? У њему је Јеховина реч била као ватра и није могао да ћути. Исто ће бити и с нама ако свој ум и срце испунимо мислима из Божје Речи. То је додатни разлог да сваког дана проучавамо Библију и дубоко размишљамо о њој. Тако ћемо имати више радости у служби, а можда ће нас и више људи слушати (Јер. 15:16).

21. Шта ће нам помоћи да савладамо обесхрабрење, без обзира на узрок?

²¹ „Обесхрабрење може бити моћно Сатанино оружје“, каже Дебора коју смо раније поменули. Али све оружје којим се Сатана служи није ништа у поређењу с Јеховином моћи. Зато, када си обесхрабрен из било ког разлога, моли Јехову за подршку. Он ће ти помоћи да се избориш са својим манама и грешкама. Пружиће ти подршку током болести. Помоћи ће ти да имаш реално гледиште о задужењима у организацији. И помоћи ће ти да сачуваш радост у служби. Надаље, у молитви реци свом небеском Оцу како се осећаш. Уз његову помоћ, можеш савладати обесхрабрење.