1-2. Према Матеју 5:11, како треба да гледамо на кушње?

ИСУС је рекао својим следбеницима да ће бити истински срећни, али упозорио их је и на то да ће доживљавати кушње (Мат. 10:22, 23; Лука 6:20-23). Срећни смо што смо Христови ученици. Али како се осећамо кад размишљамо о томе да би нам се породица могла противити, да би нас власт могла прогонити или да би нас у школи или на послу могли наговарати да урадимо нешто што је погрешно? Нормално је ако смо помало забринути кад размишљамо о томе.

² Већина људи не гледа на прогонство као на разлог за радост. Па ипак, Божја Реч нас подстиче да будемо радосни и у тим околностима. Примера ради, Јаков је написао да не треба да клонемо духом кад се нађемо у кушњама већ да будемо радосни (Јак. 1:2, 12). А Исус је рекао да треба да будемо срећни чак и кад смо прогоњени. (Прочитати Матеја 5:11.) Како да останемо радосни упркос кушњама? У томе ће нам много помоћи оно што је Јаков написао првим хришћанима. Најпре ћемо осмотрити неке проблеме с којима су се они суочавали.

3. Шта се десило убрзо након што је Јаков постао Исусов ученик?

³ Убрзо након што је Исусов полубрат Јаков постао ученик, отпочело је прогонство хришћана у Јерусалиму (Дела 1:14; 5:17, 18). А кад је Стефан био убијен, многи хришћани су побегли из града и „расули  [се] по Јудеји и Самарији“, а неки су стигли чак до Кипра и Антиохије (Дела 7:58–8:1; 11:19). Можемо само да замислимо колико им је било тешко. Упркос томе, ревно су проповедали добру вест где год су ишли, па су широм Римског царства осниване скупштине (1. Петр. 1:1). Али предстојале су им далеко веће тешкоће.

4. С којим су се још кушњама суочавали први хришћани?

⁴ Први хришћани су доживљавали многе кушње. На пример, око 50. године римски цар Клаудије наредио је да сви Јудејци напусте Рим. Због тога су и Јудејци који су прихватили хришћанство били принуђени да напусте своје домове и одселе се (Дела 18:1-3). Отприлике 61. године, апостол Павле је написао да су његови сухришћани јавно излагани ругању, затварани и да им је имовина отимана (Јевр. 10:32-34). Осим тога, попут других људи, и неки од њих су били сиромашни и болесни (Римљ. 15:26; Фил. 2:25-27).

5. На која питања ћемо одговорити у овом чланку?

⁵ Јаков је своју посланицу написао негде пре 62. године. Добро је знао какве све тешкоће подносе његова браћа и сестре. Јехова је надахнуо Јакова да пише тим хришћанима и пружи им савете који ће им помоћи да остану радосни чак и кад се нађу у кушњама. У наставку ћемо осмотрити Јаковљеву посланицу и одговорити на следећа питања: О каквој радости је Јаков писао? Због чега бисмо могли да изгубимо ту радост? И како нам мудрост,  вера и храброст помажу да сачувамо радост без обзира на околности?

6. Према Луки 6:22, 23, зашто хришћани могу бити радосни и кад се нађу у кушњама?

⁶ Многи људи мисле да ће бити срећни само ако су здрави, ако имају много новца и мир у кући. Али радост о којој је Јаков писао је плод Божјег духа и не зависи од околности (Гал. 5:22). Хришћани су истински срећни јер знају да чине оно што Јехова жели и следе Исусов пример (Прочитати Луку 6:22, 23; Кол. 1:10, 11). Наша радост би се могла упоредити с пламеном који гори унутар фењера. Тај пламен у нашем срцу се не смањи кад се разболимо или останемо без новца. Неће га угасити исмевање или противљење чланова породице и других људи. Сваки пут кад противници покушају да га угасе, он не слаби већ гори све јаче. Кушње које доживљавамо због своје вере показују да смо прави Христови ученици (Мат. 10:22; 24:9; Јов. 15:20). Зато је Јаков написао: „Браћо моја, сматрајте да се заиста имате чему радовати кад се нађете у разним кушњама“ (Јак. 1:2).

7-8. Како кушње утичу на нашу веру?

⁷ Јаков наводи још један разлог због ког су хришћани спремни да се суоче чак и са озбиљним кушњама. Он каже: „Ваша вера, кад је тако испитана, изграђује у вама истрајност“ (Јак. 1:3). Кушње се могу упоредити с ватром која се користи кад се кује мач. Кад се оштрица загреје у ватри и потом охлади у води, челик постаје чвршћи. Слично томе, кад издржимо кушње, наша вера је ојачана. Зато је Јаков написао: „Допустите да истрајност доврши своје дело, да бисте били савршени и потпуни“ (Јак. 1:4). Кад видимо да кушње јачају нашу веру, можемо да их издржимо не губећи радост.

⁸ У својој посланици Јаков је такође указао на неке проблеме због којих бисмо могли изгубити радост. Који су то проблеми и како се можемо изборити с њима?

9. Зашто нам је потребна мудрост?

⁹ Проблем: Не знаш шта да урадиш. Кад смо у кушњи, потребна нам је Јеховина помоћ да донесемо одлуке које су у складу с његовом вољом, које ће бити на корист наше браће и сестара и које ће нама помоћи да му останемо верни (Јер. 10:23). Потребна нам је  мудрост да бисмо знали како да поступимо и шта да кажемо онима који нам се противе. Ако не знамо шта да урадимо, могли бисмо се осећати као беспомоћне жртве околности и лако бисмо изгубили радост.

10. Према Јаковљевој 1:5, шта треба да радимо да бисмо добили мудрост?

¹⁰ Решење: Тражи мудрост од Јехове. Да бисмо остали радосни упркос кушњама, неопходно је да најпре молимо Јехову да нам да мудрост како бисмо доносили добре одлуке. (Прочитати Јаковљеву 1:5.) Шта треба да урадимо ако нам се чини да Јехова није одмах одговорио на нашу молитву? Јаков каже да и даље треба да тражимо мудрост од Јехове јер нам он неће замерити нити ће нас прекорити због тога. Наш небески Отац ће услишити такве молитве и великодушно нам дати мудрост да истрајемо у кушњама (Пс. 25:12, 13). Он види кроз шта пролазимо, саосећа с нама и жели да нам помогне. Сигурно смо веома радосни због тога! Али на који начин нам Јехова даје мудрост?

11. Шта још треба да радимо да бисмо добили мудрост?

¹¹ Јехова нам даје мудрост путем своје Речи (Посл. 2:6). Да бисмо добили мудрост, морамо проучавати Божју Реч и публикације које се темеље на њој. Али није довољно да само стичемо знање. Божја мудрост треба да се огледа у нашим поступцима. Јаков је написао: „Немојте само слушати реч, већ и поступајте у складу с њом“ (Јак. 1:22). Кад примењујемо Божје савете, код нас још више долазе до изражаја особине као што су мирољубивост, разумност и милосрђе (Јак. 3:17). Те  особине нам помажу да издржимо сваку кушњу, не губећи радост.

12. Зашто је важно да добро познајемо Библију?

¹² Божја Реч је попут огледала јер нам помаже да видимо шта треба да променимо код себе (Јак. 1:23-25). Примера ради, проучавајући Божју Реч можда увидимо да у неким ситуацијама бурно реагујемо. Уз Јеховину помоћ учимо како да будемо благи кад се суочимо с људима или проблемима који би могли да нас избаце из такта. Захваљујући томе што смо благи, лакше подносимо притиске, јасније размишљамо и доносимо боље одлуке (Јак. 3:13). Веома је важно да добро познајемо Библију!

13. Зашто је добро да размишљамо о примеру који су нам пружиле неке библијске личности?

¹³ Понекад схватимо шта треба да избегавамо тек након што направимо грешку. Али то је тежи начин да се учи. Много је боље стицати мудрост учећи из примера других, како добрих, тако и лоших. Зато нас Јаков позива да се угледамо на библијске личности као што су Аврахам, Рава, Јов и Илија (Јак. 2:21-26; 5:10, 11, 17, 18). Те верне Јеховине слуге су пребродиле кушње које су их могле лишити радости. Њихов пример показује да уз Јеховину помоћ и ми можемо сачувати радост упркос кушњама.

14-15. Зашто морамо нешто предузети ако нам се јаве сумње?

¹⁴ Проблем: Имаш сумње. Понекад би се могло десити да не разумемо нешто из Божје Речи. Можда Јехова није одговорио на наше молитве онако како смо очекивали. Због тога би нам се могле јавити сумње. Ако ништа не предузмемо, оне ће нам ослабити веру и нарушити пријатељство с Јеховом (Јак. 1:7, 8). Због њих бисмо чак могли изгубити своју наду за будућност.

¹⁵ Апостол Павле је упоредио нашу наду са сидром (Јевр. 6:19). Сидро даје стабилност броду током олује и спречава да се он разбије о стене. Али оно је корисно само ако је привезано за брод чврстим ланцем. Као што рђа слаби ланац који држи сидро, тако нерешене сумње слабе нашу веру. Кад се суочи с противљењем, човек који има сумње могао би изгубити веру да ће Јехова испунити све што је обећао. Ако изгубимо веру, изгубићемо и наду. Као што Јаков каже, „онај који сумња [је] као морски талас који ветар подиже и носи“ (Јак. 1:6). Скоро је немогуће да такав човек буде радостан.

16. Шта треба да урадимо ако имамо сумње?

¹⁶ Решење: Отклони сумње, ојачај своју веру. Немој бити неодлучан. Такав је био Божји народ у време пророка Илије. Илија им је рекао: „Докле ћете бити неодлучни? Ако је Јехова прави Бог, служите њему, а ако је Вал, служите њему“ (1. Краљ. 18:21). Исто важи и за нас. Морамо истраживати да бисмо се уверили да је Јехова прави Бог, да је Библија његова Реч и да су Јеховини сведоци његов народ (1. Сол. 5:21). То ће нам помоћи да отклонимо сумње и ојачамо веру. Ако нам је потребна помоћ, можемо се обратити старешинама. Морамо без одлагања нешто предузети како бисмо и даље радосно служили Јехови!

17. Шта ће се десити ако изгубимо храброст?

¹⁷ Проблем: Обесхрабрен си. Божја Реч каже: „Ако се обесхрабриш у дан невоље, изгубићеш снагу“ (Посл.  24:10). Ако изгубиш храброст, брзо ћеш изгубити и радост.

18. Како би описао истрајност?

¹⁸ Решење: Буди сигуран да ће ти Јехова дати храброст да истрајеш. Храброст нам је неопходна да бисмо пребродили кушње (Јак. 5:11). Реч коју је Јаков користио за истрајност преноси мисао о неком ко чврсто стоји на свом месту. То нас можда подсећа на војника који храбро стоји на свом положају и не узмиче пред непријатељем, без обзира на то колико је напад жесток.

19. Шта можемо научити од апостола Павла?

¹⁹ Апостол Павле нам је оставио одличан пример храбрости и истрајности. Понекад је био слаб, али је истрајао јер се ослањао на Јехову и он му је дао потребну снагу (2. Кор. 12:8-10; Фил. 4:13). Исту снагу и храброст и ми можемо добити ако понизно признамо да нам је потребна Јеховина помоћ (Јак. 4:10).

20-21. У шта можемо бити уверени?

²⁰ Ако доживљавамо кушње, то не значи да нас Јехова због нечег кажњава. Јаков нас уверава: „Кад је у кушњи, нека нико не говори: ’Бог ме искушава.‘ Јер нико не може искушавати Бога злим стварима нити он икога злом искушава“ (Јак. 1:13). Кад смо сигурни у то, осећамо још већу блискост с нашим небеским Оцем (Јак. 4:8).

²¹ Јехова се никада не мења (Јак. 1:17). Он је помагао првим хришћанима кад су били у кушњама, а помагаће и сваком од нас данас. Усрдно моли Јехову да ти помогне да стекнеш мудрост, веру и храброст. Он ће услишити твоје молитве. То ће те уверити да ће ти он помагати да сачуваш радост док пролазиш кроз кушње.