ДВЕ девојке су шетале кроз пословну четврт у граду Багио на Филипинима. Приметиле су колица с нашом литературом, али нису хтеле да приђу. Наша сестра Хелен, која је стајала поред колица, срдачно им се осмехнула. Оне су наставиле својим путем, али на њих је леп утисак оставило то што им се Хелен насмешила.

Док су се тог дана враћале кући, из аутобуса су виделе велики знак с натписом jw.org на једној Дворани Краљевства. Сетиле су се да је то исти знак који су виделе на нашим колицима с литературом. Изашле су из аутобуса и отишле до дворане, где су виделе распоред састанака који се ту одржавају.

Одлучиле су да дођу на један од наредних састанака. И кога су угледале када су ушле у дворану? Хелен! Одмах су је препознале по срдачном осмеху. Хелен каже: „Док су ми прилазиле, мало сам се забринула јер сам помислила да сам урадила нешто лоше.“ Али оне су јој рекле да су је недавно виделе на улици с колицима.

Њима двема је било лепо на састанку и уживале су у друштву наше браће и сестара. Кад су виделе да други чисте дворану након састанка, понудиле су се да помогну. Касније се једна од њих одселила у иностранство. Али друга је почела да долази на састанке и да проучава Библију – и то све због једног осмеха!