Питања читалаца
Зашто треба да будемо опрезни кад користимо апликације за размену порука?
Неки Сведоци користе савремену технологију да би били у контакту с породицом и пријатељима. Наравно, зрео хришћанин ће имати на уму следећи савет: „Паметан човек види опасност и склања се, а неискусни иду даље и трпе последице“ (Посл. 27:12).
Свесни смо тога да Јехова жели да нас сачува од лоших утицаја. Зато се не дружимо са онима који стварају поделе, искључени су или шире искривљена учења (Римљ. 16:17; 1. Кор. 5:11; 2. Јов. 10, 11). Неки су повезани са скупштином, али њихово понашање није баш прихватљиво (2. Тим. 2:20, 21). Ми све то узимамо у обзир када бирамо пријатеље, али то није лако ако с неким контактирамо само преко порука.
Избор друштва је посебно важан када је реч о дописивању у великим групама. Нека браћа и сестре су се придружили таквим групама и то није било добро. Како бисмо могли да пазимо на то с ким се дружимо ако смо у групи у којој има више стотина или хиљада људи? Немогуће је знати какав је свако од њих и да ли је духовно јак. У Псалму 26:4 пише: „Не дружим се с варалицама и клоним се оних који прикривају какви су.“ Из тога се види да је много мудрије дописивати се само са онима које познајемо.
Чак и када смо у некој мањој групи, треба да пазимо на то колико времена проводимо у дописивању и које теме се покрећу. Нисмо дужни да одговоримо на сваку поруку без обзира на то о чему је реч или колико ће нам времена одузети. Павле је упозорио Тимотеја на људе који „оговарају [и] мешају се у туђе послове“ (1. Тим. 5:13). Неки то и данас раде путем електронских порука.
Нико ко је духовно зрео неће износити нити слушати критике на рачун суверника или поверљиве информације о њима (Пс. 15:3; Посл. 20:19). Такође неће ширити нити слушати преувеличане приче и непроверене информације (Еф. 4:25). Нема потребе за тим јер на нашем веб-сајту jw.org и у месечним емисијама имамо обиље духовне хране и поузданих информација.
Неки Сведоци користе електронске поруке да би продавали, куповали или рекламирали одређене производе или да би нудили посао. То су ствари пословне природе и треба их одвојити од активности које су повезане са служењем Јехови. Хришћанин који се клони „љубави према новцу“ никада на своју браћу не би гледао као на извор зараде (Јевр. 13:5).
Да ли би било на месту да користимо апликације за размену порука да бисмо сакупљали новац за сувернике који су у оскудици или су доживели неку катастрофу? Ми волимо нашу браћу и зато често помажемо онима који су у тешкој ситуацији и храбримо их (Јак. 2:15, 16). Али ако бисмо сакупљали средства путем неке велике групе за дописивање можда бисмо ометали оно што су подружница или скупштинске старешине већ предузели (1. Тим. 5:3, 4, 9, 10, 16). Сигурно нико од нас не би желео да наведе друге на помисао да је посебно изабран да организује пружање помоћи.
Искрено желимо да све чинимо на Божју славу (1. Кор. 10:31). Зато када користимо неку апликацију за размену порука или нешто слично, пазимо на могуће опасности и будимо опрезни.