1-2. Pod kojim okolnostima je Isus izgovorio svoje poslednje reči?

BIO je 14. nisan 33. godine. Isus je bio optužen i proglašen krivim za zločin koji nije počinio. Neprijatelji su ga ismevali, mučili i zatim pribili na stub. Klinovima su mu proboli ruke i noge. Pri svakom udahu, pri svakoj izgovorenoj reči trpeo je strašan bol. Ali morao je da govori jer je imao nešto važno da kaže.

² Pogledajmo šta je Isus rekao dok je umirao i šta možemo naučiti iz toga. Tako ćemo se odazvati na podstrek: „Njega slušajte“ (Mat. 17:5).

3. Na koga je Isus verovatno mislio kada je rekao: „Oče, oprosti im“?

³ Šta je Isus rekao? Nakon što je pribijen na stub, Isus se molio: „Oče, oprosti im.“ Na koga je mislio? To možemo zaključiti iz onoga što je zatim rekao: „Ne znaju šta čine“ (Luka 23:33, 34). Verovatno je mislio na rimske vojnike koji su ga pribili na stub. Oni nisu bili svesni toga ko je on. Možda je mislio i na neke ljude iz mnoštva koji su tražili da bude pogubljen, ali su kasnije poverovali u njega (Dela 2:36-38). Iako je doživeo veliku nepravdu, Isus nije bio ljut i ogorčen (1. Petr. 2:23). Naprotiv, molio je Jehovu da oprosti onima koji su učestvovali u njegovom pogubljenju.

4. Šta učimo iz toga što je Isus od srca oprostio svojim neprijateljima?

 ⁴ Šta učimo iz Isusovih reči? Poput Isusa, i mi treba od srca da opraštamo drugima (Kol. 3:13). Možda nam se neki, uključujući i naše rođake, protive zato što ne razumeju naša verovanja i naš način života. Možda šire laži o nama, ponižavaju nas pred drugima, uništavaju nam literaturu ili nam čak prete. Ali ne treba da budemo ljuti na njih, već da se molimo Jehovi da im otvori oči da jednog dana prepoznaju da je ovo istina (Mat. 5:44, 45). Ponekad nam je možda teško da oprostimo, posebno ako smo doživeli veliku nepravdu. Ali ako dozvolimo da ljutnja i ogorčenost uhvate koren u našem srcu, sebi ćemo naneti bol. Jedna sestra kaže: „Shvatila sam da to što opraštam onima koji su me povredili ne znači da tolerišem takvo ponašanje ili da dozvoljavam drugima da me iskorišćavaju. To jednostavno znači da ne želim da budem ozlojeđena“ (Ps. 37:8). Ako odlučimo da oprostimo, nećemo postati ogorčeni zbog loših stvari koje smo doživeli (Ef. 4:31, 32).

5. Šta je Isus obećao jednom od razbojnika i zašto?

⁵ Šta je Isus rekao? Dvojica razbojnika bila su pribijena na stubove pored Isusa. U početku su mu se obojica rugala (Mat. 27:44). Ali jedan od njih je kasnije prestao, jer je shvatio da Isus „nije učinio nikakvo zlo“ (Luka 23:40, 41). Pokazao je da veruje da će Isus biti uskrsnut i da će jednog dana vladati kao kralj. Rekao je: „Isuse, seti me se kad dođeš u svoje Kraljevstvo“ (Luka 23:42). Taj čovek je pokazao izuzetnu veru. Isus mu je rekao: „Obećavam ti danas, bićeš sa mnom u raju“ (Luka 23:43). * Vredi zapaziti da ovo obećanje nije bilo uopšteno, jer je Isus koristio izraze „obećavam ti“ i „sa mnom“. On je znao da je njegov Otac milosrdan i zato je mogao da ulije nadu tom zločincu na samrti (Ps. 103:8).

6. Šta saznajemo iz onoga što je Isus rekao razbojniku?

⁶ Šta učimo iz Isusovih reči? Posmatrajući Isusa, saznajemo kakav je njegov Otac (Jevr. 1:3). Jehova je milosrdan i želi da nam oprosti ako se iskreno kajemo zbog loših stvari koje smo nekada radili i ako verujemo da nam gresi mogu biti oprošteni zahvaljujući Isusovoj prolivenoj krvi (1. Jov. 1:7). Nekima je možda teško da veruju da će im Jehova ikada oprostiti greške iz prošlosti. Ako se i ti ponekad tako osećaš, razmisli o ovome: Kratko pre nego što je umro, Isus je bio milosrdan prema razbojniku koji je tek tada poverovao u njega. Koliko će tek Jehova biti milosrdan prema svojim vernim slugama koje daju sve od sebe da žive po njegovim zapovestima (Ps. 51:1; 1. Jov. 2:1, 2).

7. Prema Jovanu 19:26, 27, šta je Isus rekao Mariji i Jovanu i zašto?

⁷ Šta je Isus rekao? (Pročitati Jovana 19:26, 27.) Isus je razmišljao o svojoj majci, koja je najverovatnije bila udovica. Njegova braća i sestre bi  verovatno brinuli o njenim materijalnim potrebama, ali ko bi brinuo o njenim duhovnim potrebama? Ništa ne ukazuje na to da su njegova braća do tada postala njegovi učenici. S druge strane, Jovan je bio jedan od Isusovih najbližih prijatelja. Isus je one koji su s njim služili Jehovi smatrao svojom porodicom (Mat. 12:46-50). Voleo je Mariju i želeo je da ona bude zbrinuta. Zato je brigu o njoj poverio Jovanu, znajući da će joj on pomoći da i dalje služi Jehovi. Rekao je majci: „Evo ti sina“, a Jovanu: „Evo ti majke.“ Od tog dana, Marija je na Jovana gledala kao na svog sina, a on je o njoj brinuo kao  o svojoj majci. Koliko je samo ljubavi Isus pokazao prema toj dragoj ženi koja je od rođenja brinula o njemu i ostala uz njega do same smrti!

8. Šta učimo iz onoga što je Isus rekao Mariji i Jovanu?

⁸ Šta učimo iz Isusovih reči? Naše prijateljstvo s braćom i sestrama može biti jače od porodičnih veza. Članovi porodice nam se mogu protiviti ili nas čak odbaciti. Ali Isus je obećao da ćemo, ako ostanemo bliski s Jehovom i njegovom organizacijom, dobiti stostruko više nego što smo izgubili. Mnogi će nam postati poput sinova, ćerki, majki ili očeva (Mar. 10:29, 30). Koliko tebi znači to što u skupštini imaš braću i sestre koji su ujedinjeni zato što imaju veru i vole Jehovu i jedni druge? (Kol. 3:14; 1. Petr. 2:17).

9. Šta saznajemo na osnovu Isusovih reči iz Mateja 27:46?

⁹ Šta je Isus rekao? Kratko pre nego što je umro, Isus je povikao: „Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?“ (Mat. 27:46). U Bibliji ne piše zašto je on to rekao, ali pogledajmo šta iz tih reči možemo naučiti. Između ostalog, kada je to izgovorio, Isus je ispunio proročanstvo iz Psalma 22:1. * Nadalje, iz te izjave se vidi da ga Jehova tada nije štitio (Jov 1:10). Isus je razumeo da je njegov Otac dopustio da ga neprijatelji iskušaju do krajnjih granica. Nijednom čoveku vera nije bila tako iskušana. Pored toga, ove reči pokazuju da nije učinio ništa čime bi zaslužio takvu smrt.

10. Šta učimo iz onoga što je Isus rekao svom Ocu?

¹⁰ Šta učimo iz Isusovih reči? Kao prvo, učimo da ne treba da očekujemo da će nas Jehova štititi od svega što bi moglo ispitati našu veru. Kao što je Isus bio ispitan do krajnjih granica, i mi treba da budemo spremni da dokažemo svoju vernost, ako je potrebno i do smrti (Mat. 16:24, 25). Ali možemo biti sigurni da Bog neće dozvoliti da budemo iskušani više nego što možemo podneti (1. Kor. 10:13). Takođe učimo da ćemo poput Isusa možda i mi doživeti veliku nepravdu (1. Petr. 2:19, 20). Ljudi nam se ne protive zato što radimo nešto loše, već zato što nismo deo sveta i zato što svedočimo za istinu (Jov. 17:14; 1. Petr. 4:15, 16). Isus je razumeo zašto je Jehova dozvolio da pati. Međutim, neke verne Božje sluge se ponekad pitaju zašto Jehova dozvoljava da dožive određene probleme (Avak. 1:3). Jehova je milosrdan i strpljiv i razume da njima ne nedostaje vera, nego da im je potrebna uteha koju jedino on može da im pruži (2. Kor. 1:3, 4).

11. Zašto je Isus izgovorio ono što je zapisano u Jovanu 19:28?

¹¹ Šta je Isus rekao? (Pročitati Jovana 19:28.) Zašto je Isus rekao: „Žedan sam“? Da bi se „ispunilo ono što stoji u Pismu“, to jest proročanstvo iz Psalma 22:15, gde piše: „[Moja snaga se osušila kao komad grnčarije, fusnota],  jezik mi se lepi za nepce.“ Pored toga, nakon svega što je doživeo, uključujući i užasnu patnju na mučeničkom stubu, sigurno je bio veoma žedan. Trebalo mu je nešto da utoli žeđ.

12. Šta učimo iz toga što je Isus rekao: „Žedan sam“?

¹² Šta učimo iz Isusovih reči? Isus nije mislio da je znak slabosti ako kaže šta mu je potrebno, a to ne treba da mislimo ni mi. Neki od nas ne vole da se obraćaju drugima za pomoć. Ali ako nam je potrebna pomoć, ne treba da se ustručavamo da je tražimo. Na primer, ako smo stari ili bolesni, možda moramo da zamolimo prijatelja da nas odveze do prodavnice ili kod lekara. Ako smo potišteni ili utučeni, možda treba da razgovaramo sa starešinom ili drugim zrelim suvernikom, koji će nas saslušati ili nam reći nešto što će nas oraspoložiti (Posl. 12:25). Ne zaboravimo da nas naša braća i sestre vole i da žele da nam pomognu kada smo u nevolji (Posl. 17:17). Ali oni ne mogu da nam čitaju misli. Možda neće znati da nam je potrebna pomoć ako im to ne kažemo.

13. Šta je Isus postigao time što je ostao veran Bogu do smrti?

¹³ Šta je Isus rekao? Oko tri sata posle podne 14. nisana, Isus je rekao: „Dovršeno je!“ (Jov. 19:30). Iz tih reči koje je izgovorio neposredno pred smrt vidi se da je bio svestan da je izvršio sve što je Jehova očekivao od njega. Time što je do kraja života ostao veran Bogu, Isus je postigao nekoliko stvari. Kao prvo, dokazao je da je Satana lažov. Pokazao je da savršen čovek može ostati potpuno odan Bogu uprkos svim Sataninim napadima. Kao drugo, dao je svoj život kao otkupninu. Time je omogućio nesavršenim ljudima da postanu Božji prijatelji i da imaju nadu u večni život. Kao treće, dokazao je da je Jehova pravedan vladar i skinuo je sramotu s njegovog imena.

14. Šta svakog dana treba da nam bude cilj? Objasni.

¹⁴ Šta učimo iz Isusovih reči? Svakog dana moramo davati sve od sebe da ostanemo verni Jehovi. Pogledajmo šta je u vezi s tim rekao brat Maksvel Frend, koji je služio kao instruktor u Biblijskoj školi Galad. U govoru o vernosti na jednom međunarodnom kongresu, rekao je: „Ne ostavljaj za sutra ono što danas možeš reći ili uraditi. Ko zna da li ćeš sutra biti živ. Živi svaki dan kao da ti je to poslednja prilika da dokažeš da si dostojan večnog života.“ Zato svakog dana živimo kao da nam je to poslednja prilika da sačuvamo svoju vernost Jehovi. U tom slučaju, čak i ako se suočimo sa smrću, moći ćemo da kažemo: „Jehova, dao sam sve od sebe da ti ostanem veran, da dokažem da je Satana lažov, da posvetim tvoje ime i da podržim tvoju vlast.“

15. Prema Luki 23:46, u šta je Isus bio siguran?

¹⁵ Šta je Isus rekao? (Pročitati Luku 23:46.) S potpunim poverenjem je rekao: „Oče, u tvoje ruke poveravam svoj duh!“ Znao je da njegova budućnost zavisi od Jehove i bio je siguran da će ga on vratiti u život.

16. Šta si naučio od mladog Džošue?

 ¹⁶ Šta učimo iz Isusovih reči? Ostani veran Jehovi čak i kada ti je život u opasnosti. Da bi u tome uspeo, moraš se uzdati u Jehovu „svim svojim srcem“ (Posl. 3:5). Razmisli o Džošui, 15-godišnjem bratu koji je bio teško bolestan. On nije prihvatio metode lečenja koje su se kosile s Božjim zakonom. Pred smrt je rekao svojoj majci: „Mama, ja sam u Jehovinim rukama [...] Mogu ti to reći, mama, sa svom sigurnošću: znam da će me Jehova definitivno vratiti u uskrsenju. On je pročitao moje srce, a ja ga istinski volim.“ * Dobro je da se svako od nas zapita: „Ako bi meni život visio o koncu, da li bih do kraja ostao veran Jehovi, potpuno uveren da će me on uskrsnuti?“

17-18. Šta smo naučili iz Isusovih poslednjih reči? (Videti i okvir „ Pouke iz Isusovih poslednjih reči“.)

¹⁷ Mnogo toga smo naučili iz Isusovih poslednjih reči. Podsetile su nas da treba da opraštamo drugima i budemo sigurni da će Jehova oprostiti nama. Srećni smo što imamo divnu braću i sestre koji su spremni da nam pomognu. Ali treba da im se obratimo za pomoć kad nam je potrebna. Znamo da će nam Jehova pomoći da izdržimo svaku kušnju. Svesni smo koliko je važno da svaki dan živimo kao da je to poslednja prilika da dokažemo da smo odani Jehovi, uvereni da će nas on uskrsnuti ako umremo.

¹⁸ Reči koje je Isus izgovorio dok je umirao na mučeničkom stubu imaju stvarno duboko značenje. Kada primenjujemo pouke koje se nalaze u njima, postupamo u skladu s Jehovinim podstrekom: „Njega slušajte“ (Mat. 17:5).