Odova strašno događaj but utičinđa ko odova te menjini pe mo đivdipe, sose tegani odlučinđum pošukar te penđarav e Devle. Ama, angleder te vaćerav tumenđe so hine odija rat, akana ka phenav tumenđe sar bariljum hem sar odova utičinđa upro mande kasnije te mangav te penđarav e Devle pošukar.

Bijandiljum ko 1937. berš, ki jekh rudarsko diz koja vićini pe Genen, ko sever andi Francuska. Mo dad ćerđa buti sar rudari hem ov sikavđa man kobor tano važno te ceninav i buti. Isto ađahar, sikavđa man te mrzinav i nepravda. Ov dikhlja sar premalo rudarija o manuša postupinena nepravedno, sar ćerena buti ko lošna uslovija hem odolese manglja te pomožini len. Ov uključinđa pe ko sindikatija hem učestvujinđa ko štrajkija. Hine but holjamo upro sveštenikija sose hine licemerna. But olendar hine barvale, ama ando rudarija rodinđe pare hem habe, iako o rudarija hine but ćorore. Sa odova so on ćerđe, me dadese hine odvratno hem odolese ništa na sikavđa man andi  religija. Sebepi odova, koro amende niked na vaćerđa pe ando Devel.

Sar bariljum hem me počminđum te mrzinav i nepravda. Jekh andi buti asi koja mislinđum soj tani nepravedno tani so but manuša hine len predrasude premalo manuša kola ale te živinen ki Francuska. Me ćhelđum fudbal e ćhavencar kase roditeljija hine imigrantija hem hine maje but šukar olencar. Uzo odova, mi daj hine andi Poljska, a na andi Francuska. Mangljum o manuša ando različito narodo te živinen ko mir hem te oven jednaka.

Ko 1957. berš, hijum le vićimo te đav ki vojska hem sebepi odova desinđa pe maje odija situacija andi koja vaćerđum ki početka. Palo odova so vićinđum: „Devla, pomožin man!“, anglo mande na ikljilo o vojniko ando mekle neprijateljija, već jekh divljo her. Našti te opisujinav tumenđe savo baro olakšanje tegani osetinđum. Ama, odova događaj hem o maribe ćhivđe man te razmislinav ando odova sose živinaja. Odolese, pućljum man: „Sose hijam akate? Da li o Devel brinini pe amendar? Da li jekh dive ki phuv ka ovel mir?“

Kasnije, ked aljum te posetinav me roditeljen, resljum jekhe Jehovase svedoko. Ov dinđa man o katoličko prevod andi Biblija (La Sainte Bible). Ked irinđum man ando Alžir počminđum te čitinav la. But sviđinđa pe maje odova so čitinđum ko Otkrivenje 21:3, 4, kuri pisini: „Aće, e Devleso šatori maškaro manuša [...] Ov ka kosel svako asvi kotar olenge jaćha hem na ka ovel više meribe, ni muke, ni rojbe, ni dukha.“ * Niked angleder na čitinđum diso ađahar. Odolese, pućljum man: „Da li šaj ćaće te ovel sa akava?“ Ko odova vreme na đanđum ništa ni andi Biblija, ni ando Devel.

Ko 1959. berš, završinđum i vojska. Tegani upoznajinđum jekhe Jehovase svedoko kova vićini pe Fransoa. Ov objasninđa maje but buća andi Biblija. Na primer, ov ki Biblija mothovđa maje so o Devel vićini pe Jehova (Ps. 83:18). Isto ađahar, o Fransoa objasninđa maje so o Jehova ka anel i pravda ki phuv, so ov ka ćerel i phuv te ovel raj hem so ka ispunini o lafija ando Otkrivenje 21:3, 4.

Odova so sikljiljum hine maje but logično hem takinđa mo vilo. Ama, ko isto vreme hijum le but holjamo upro sveštenikija, mangljum anglo jaćha te phenav lenđe soj tano pogrešno odova so sikavena sose odova na pisini ki Biblija. Pana smetinđa maje i nepravda sar me dadese. Odolese, hijum le nestrpljivo hem mangljum odmah te ćerav diso.

O Fransoa hem avera svedokija pomožinđe man te smirinav man. On objasninđe maje so amen na valjani te sudina avere manušenđe, već valjani te propovedina lenđe i šukar vest ando e Devleso Kraljevstvo. O Isus ćerđa odova, a odova valjani te ćeren hem olese sledbenikija (Mat. 24:14; Luka 4:43). Isto ađahar, valjanđum te sikljovav ljubazno hem taktično te vaćerav e manušencar čak iako na složinđum man ko odova ko so on verujinena. Ki Biblija pisini: „E Gospodeso robo na ismini te svađini pe, nego valjani te ovel blago premalo sarinende“ (2. Tim. 2:24).

 Hari pohari menjinđum man hem ko 1959. berš, krstinđum man ko pokrajinsko sastanko. Uduri upoznajinđum jekha phenja koja vićinđa pe Anžel. Oj but sviđinđa pe maje hem odolese počminđum te đav ko sastankija ki olaki skupština. Ko 1960. berš, amen ljeljam amen. Oj ćaće tani jekh but šukar romni hem jekh but šukar dar ando Jehova (Posl. 19:14).

Sar nakhlje o berša, sikljiljum but buća ando mudra hem iskusna phralja. Jekh buti koja sikljiljum tani so amen mora te ova ponizna te šaj uspešno te ćera disavo pharo zadatko hem te primenina o savet ando Poslovice 15:22 kuri pisini: „O planija [...] uspinena ked isi but savetnikija.“

Ko 1964. berš, uverinđum man kobor tane akala lafija ćaće. Ko odova berš počminđum te posetinav e skupštinen sar pokrajinsko nadgledniko te šaj te ohrabrinav hem te zorjaćerav e phraljen. Tegani, hine man 27 berš hem na hine man odobor baro iskustvo, odolese ćerđum greške. Ama, trudinđum man te sikljovav diso olendar. But buća sikljiljum ando zrela hem iskusna phralja.

Setinava man diso so desinđa pe ked počminđum te služinav sar pokrajinsko nadgledniko. Ked posetinđum jekh skupština ko Pariz, jekh duhovno zrelo phral alo uzo mande hem pućlja man da li šaj te vaćeri mancar. „Naravno“, phenđum lese.

Ov pućlja man: „Kas o lekari posetini?“

Odgovorinđum lese: „E nabormen.“

Ov phenđa maje: „Ađahar tano. Ama, primetinđum so tu but vreme provodineja okolencar kola tane duhovno zorale, sar soj tano o nadglednik andi skupština. Ki amari skupština isi but phralja hem phenja kola tane obeshrabrime, neve ili lađutne. On bi but ceninena ked bi tu družineja tut olencar, ađahar so bi đaja koro lende te has maro.“

Hijum le but zahvalno aso savet kova dinđa man akava zrelo phral. Šajinđum te dikhav kobor ćaće brinini pe ando e Jehovaso narodo hem odova takinđa man ko vilo. Odolese, iako hine maje pharo te prihvatinav mi greška, odmah ćerđum odova so phenđa maje. Zahvalno hijum e Jehovase so isi amen asavke phralja.

Ko duj međunarodna kongresija kola hine ićerde ko 1969. hem 1973. berš ko Kolombo, paše uzi Pariz služinđum sar nadgledniko ko Odeljenje asi  hrana. Ko 1973. berš, ko kongres kova trajinđa panđ dive valjanđe 60 000 manuša te dobinen hrana svako dive. Šaj te phenav tumenđe so na đanđum sar te ćerav odova zadatko. Ama, hem akava puti te šaj te ćerav akava pharo zadatko valjanđum te šunav o savet ando Poslovice 15:22, kova phenela te roda savet ando mudra manuša. Odolese, pućljum disave iskusno phraljen te pomožinen man. Disave olendar hine mesarija, kuvarija, a disave olendar đanđe sar te uzgajinen povrće hem hine len iskustvo sar te nabavinen o buća. Zajedno, amen uspinđam te ćera o zadatko kova hine baro sar jekh planina.

Ko 1973. berš, mi romni hem me hijam le vićime te služina ko Betel ki Francuska. Moklo prvo zaduženje hine but pharo. Valjanđum te arakhav o način sar šaj te bićhalav i literatura amare phralenđe ki Afrika ki država Kamerun, kuri amare aktivnostija hine zabranime kotar 1970. đi o 1993. berš. Hem akava puti na đanđum da li ka uspinav te ćerav odova. O nadglednik andi podružnica ki Francuska izgleda so primetinđa sar osetinava man. Te šaj te ohrabrini man, ov phenđa maje: „Amare phralenđe ko Kamerun ćaće valjani i literatura. Amen valjani te brinina amen olendar.“ Ađahar hem ćerđam.

Nekobor putija putujinđum ko disave ando okolna phuvja te šaj te vaćerav e starešinencar ando Kamerun. Odola phralja hine but mudra hem hrabra. On pomožinđe man te šaj te arakhav o način sar šaj amari literatura redovno te resel đi o phralja ko Kamerun. O Jehova blagoslovinđa amaro trud. Skoro 20 berš, oleso narodo redovno dobinđa svako izdanje andi Stražarsko kula hem andi Naša služba za Kraljevstvo.

Kotar početka, sar počminđam te upoznajina amen, primetinđum so i Anžel isi la but šukar osobine. Ked ljeljam amen, šajinđum pana pošukar  te upoznajinav odola osobine. Na primer, odija rat ked ljeljam amen, oj phenđa te molinav man hem te phenav e Jehovase so sar bračno par mangaja te služina lese pana pobuter. O Jehova šunđa odija molitva.

I Anžel pomožinđa man pana pobuter te uzdajinav man upro Jehova. Na primer, ked ko 1973. berš hijam le vićime te đa ko Betel, maje na đelo pe, sose volinđum i pokrajinsko služba. Ama, i Anžel setinćerđa man so amen predajinđam amaro životi e Jehovase, odova značini so amen valjani te ćera sa so olesi organizacija rodela amendar (Jevr. 13:17). Potpuno složinđum man olaja hem đeljam ko Betel. Mi romni tani mudro, razborito hem celone vileja mangela e Jehova. Odola osobine zorjaćerđe amaro brak hem pomožinđe amenđe te ana but šukar odluke.

Akana ked phuriljam, i Anžel pana tani maje but bari podrška. Na primer, te šaj te đa ko amare teokratska škole, kola ićerena pe ki englesko ćhib, i Anžel hem me zajedno trudinđam amen pana pošukar te sikljova odija ćhib. Odolese, nakhljam ki skupština ki koja vaćeri pe englesko ćhib, iako tegani hine amen pobuter ando 70 berš. Odolese so služinava sar član ando Odbor kotar podržnica, isi man but obaveze hem but hine maje pharo te arakhav vreme te sikljovav nevi ćhib. Ama, amen pomožinđam jekh jekhese. Iako akana isi amen pobuter ando 80 berš, amen pana spreminaja amen aso sastankija ki englesko hem ki francusko ćhib. Trudinaja amen pobuter te učestvujina ko sastankija hem ki služba. O Jehova ćaće blagoslovinđa amaro trud te sikljova engleski.

Jekh but baro blagoslov doživinđam ko 2017. berš. Tegani, i Anžel hem me hijam le vićime te đa ki Škola aso članija ando Odbor kotar podružnica hem olenge romnja, ko obrazovno centar ko Paterson, ko Njujork.

O Jehova tano ćaće amaro Veličanstveno Učitelj (Is. 30:20). Odolese, na hijam iznenadime so sarine amen, bilo te ova terne ja phure dobinaja najšukar obrazovanje (Pon. zak. 4:5-8). Haljiljum so o terne kola prihvatinena e Jehovaso savet hem o savet ando iskusna phralja hem phenja anena šukar odluke ko po đivdipe hem ovena verna e Jehovase sluge. Ko Poslovice 9:9 pisni: „Sikav okole soj tano mudro, hem ka ovel pana pomudro. Sikav okole soj tano pravedno, hem ka đanel poviše.“

Disavo puti setinava man ki odija strašno rat koja doživinđum đi hijum le ko planine, ko Alžir, angleder oko 60 berš. Tegani, ni ki godi na alo maje te mislinav so ka ovel man odobor bahtalo đivdipe. But buća sikljiljum averendar. Sebepi o Jehova, i Anžel hem me isi amen but šukar đivdipe. Odolese, hijam odlučna hem ponodri te sikljova ando amaro nebesko Dad hem ando amare zrela hem mudra phralja hem phenja kola mangena ole.