Павле је написао: „Ја сам умро што се тиче Закона да бих живео за Бога“ (Гал. 2:19).

Ове речи су повезане с главном темом о којој је Павле писао скупштинама у римској провинцији Галатији. Неки тамошњи хришћани су били под утицајем лажних учитеља, који су тврдили да је за спасење неопходно држати се Мојсијевог закона, нарочито одредбе о обрезању. Али Павле је знао да Бог више не захтева да се његове слуге обрезују. Користећи снажну логику, оповргао је та лажна учења и ојачао веру своје браће у откупну жртву Исуса Христа (Гал. 2:4; 5:2).

Шта је Павле мислио када је рекао да је „умро што се тиче закона“? Библија јасно показује да након смрти човек више ничега није свестан и ништа не утиче на њега (Проп. 9:5). Према томе, Павле је хтео да каже да више није под Мојсијевим законом. Био је сигуран да је захваљујући вери у откупну жртву почео да живи за Бога.

Павле је рекао да је до те промене дошло зато што се „придржавао Закона“. Он је кратко пре тога објаснио „да се човек не проглашава праведним због дела која чини јер се држи Закона, него због вере у Исуса Христа“ (Гал. 2:16). Па ипак, Закон је имао важну улогу. Павле је у вези с тим рекао Галатима: „Он је дат касније да би преступи постали очигледни, док не дође потомство коме је дато обећање“ (Гал. 3:19). Било је јасно да несавршени, грешни људи не могу да се у потпуности придржавају Закона и да им је потребна боља, савршена жртва. Тако је Закон водио људе до „потомства“, то јест Христа. Бог је могао да прогласи праведнима оне који су поверовали у Исуса Христа (Гал. 3:24). Павле је проглашен праведним зато што је захваљујући Закону прихватио Исуса и поверовао у њега. Тако је „умро што се тиче Закона“ и након тога је почео да живи за Бога. Власт над њим више није имао Закон, него Бог.

Павле је нешто слично написао и Римљанима: „Тако сте и ви, браћо моја, посредством Христове жртве умрли Закону [...] сада смо ослобођени Закона јер нас више не спутава“ (Римљ. 7:4, фусн., 6). У овим стиховима, као и у Галатима 2:19, Павле није говорио о томе да је умро као грешник ког Закон осуђује, већ да је ослобођен Закона. Закон више није имао никакву власт над њим и другим хришћанима који су, попут њега, били ослобођени захваљујући вери у Христову откупну жртву.