Pavle je napisao: „Ja sam umro što se tiče Zakona da bih živeo za Boga“ (Gal. 2:19).

Ove reči su povezane s glavnom temom o kojoj je Pavle pisao skupštinama u rimskoj provinciji Galatiji. Neki tamošnji hrišćani su bili pod uticajem lažnih učitelja, koji su tvrdili da je za spasenje neophodno držati se Mojsijevog zakona, naročito odredbe o obrezanju. Ali Pavle je znao da Bog više ne zahteva da se njegove sluge obrezuju. Koristeći snažnu logiku, opovrgao je ta lažna učenja i ojačao veru svoje braće u otkupnu žrtvu Isusa Hrista (Gal. 2:4; 5:2).

Šta je Pavle mislio kada je rekao da je „umro što se tiče zakona“? Biblija jasno pokazuje da nakon smrti čovek više ničega nije svestan i ništa ne utiče na njega (Prop. 9:5). Prema tome, Pavle je hteo da kaže da više nije pod Mojsijevim zakonom. Bio je siguran da je zahvaljujući veri u otkupnu žrtvu počeo da živi za Boga.

Pavle je rekao da je do te promene došlo zato što se „pridržavao Zakona“. On je kratko pre toga objasnio „da se čovek ne proglašava pravednim zbog dela koja čini jer se drži Zakona, nego zbog vere u Isusa Hrista“ (Gal. 2:16). Pa ipak, Zakon je imao važnu ulogu. Pavle je u vezi s tim rekao Galatima: „On je dat kasnije da bi prestupi postali očigledni, dok ne dođe potomstvo kome je dato obećanje“ (Gal. 3:19). Bilo je jasno da nesavršeni, grešni ljudi ne mogu da se u potpunosti pridržavaju Zakona i da im je potrebna bolja, savršena žrtva. Tako je Zakon vodio ljude do „potomstva“, to jest Hrista. Bog je mogao da proglasi pravednima one koji su poverovali u Isusa Hrista (Gal. 3:24). Pavle je proglašen pravednim zato što je zahvaljujući Zakonu prihvatio Isusa i poverovao u njega. Tako je „umro što se tiče Zakona“ i nakon toga je počeo da živi za Boga. Vlast nad njim više nije imao Zakon, nego Bog.

Pavle je nešto slično napisao i Rimljanima: „Tako ste i vi, braćo moja, posredstvom Hristove žrtve umrli Zakonu [...] sada smo oslobođeni Zakona jer nas više ne sputava“ (Rimlj. 7:4, fusn., 6). U ovim stihovima, kao i u Galatima 2:19, Pavle nije govorio o tome da je umro kao grešnik kog Zakon osuđuje, već da je oslobođen Zakona. Zakon više nije imao nikakvu vlast nad njim i drugim hrišćanima koji su, poput njega, bili oslobođeni zahvaljujući veri u Hristovu otkupnu žrtvu.