1. У ком смислу је Сатана попут ловца?

ЛОВАЦ има само један циљ – да ухвати или убије свој плен. Зато користи различите замке или клопке, што је описано и у Библији (Јов 18:8-10). Шта ловац ради да би намамио животињу у замку? Он је пажљиво посматра да би открио куда се креће, шта воли и у коју замку ће се највероватније ухватити. Сатана је попут тог ловца. Он нас посматра и труди се да запази куда идемо и шта нас занима. Затим поставља замку за коју мисли да је нећемо препознати. Али чак и ако упаднемо у неку од његових замки, Библија показује да можемо побећи из ње. Такође нас поучава како да пре свега избегнемо Сатанине замке.

2. Које су две најефикасније Сатанине замке?

² Две најефикасније Сатанине замке су понос и похлепа. * Он их већ хиљадама година успешно користи. Сатана је попут птичара који мами свој плен у замку или га хвата у мрежу (Пс. 91:3). Али ми не морамо постати његов плен јер нам је Јехова открио којим се тактикама он служи (2. Кор. 2:11).

3. Зашто се у Библији говори о поносним и похлепним особама?

³ Јехова нас помоћу примера из стварног живота упозорава на то колико су понос и похлепа опасни. Док будемо осматрали неке од тих примера, запази како је Сатана успео да ухвати у замку чак и неке дугогодишње  Јеховине слуге. Да ли то значи да ће се пре или касније и код нас појавити понос или похлепа? Ни у ком случају! Ти примери су записани у Библији „за упозорење нама“ (1. Кор. 10:11). Јехова жели да учимо из њих и тако избегнемо Ђаволове замке.

4. До чега води понос?

⁴ Сатана жели да се у нама развије понос. Он зна да ћемо, ако понос овлада нама, постати као он и изгубити вечни живот (Посл. 16:18). Зато је апостол Павле упозорио на то да се неко може узохолити и примити „исту осуду као и Ђаво“ (1. Тим. 3:6, 7). То се може десити свакоме од нас – било да смо нови у истини, било да већ годинама служимо Јехови.

5. Према Проповеднику 7:16, 20, по чему се види да је неко поносан?

⁵ Поносни људи су себични. Сатана покушава да нас наведе да мислимо више на себе него на Јехову, нарочито кад се нађемо у тешкој ситуацији. Примера ради, да ли те је неко оптужио за нешто што ниси урадио? Да ли си доживео неправду? Сатана би волео да почнеш да кривиш Јехову или своју браћу. Осим тога, жели да те наведе да мислиш да је једино решење да узмеш ствари у своје руке, уместо да поступаш у складу с вођством које ти Јехова пружа у својој Речи. (Прочитати Проповедника 7:16, 20.)

6. Шта можеш научити из онога што је рекла једна сестра из Холандије?

⁶ Размисли о ономе што је испричала једна сестра из Холандије, коју су мане других толико нервирале да више није хтела да буде у њиховом друштву. Она каже: „Била сам веома усамљена и нисам могла да променим мишљење о њима. Рекла сам мужу да треба да пређемо у другу скупштину.“ Али тада је гледала нашу месечну емисију за март 2016. У њој је било речи о томе како треба да гледамо на мане других. Сестра  каже: „Схватила сам да треба да будем понизна и да искрено признам да и ја грешим, а не да покушавам да променим браћу и сестре у скупштини. Та емисија ми је помогла да разумем да нисам најважнија ја, већ Јехова и његово право да влада.“ Шта учимо из тога? Кад имаш неки проблем, немој изгубити Јехову из вида. Моли га да ти помогне да на друге гледаш попут њега. Твој небески Отац види њихове грешке, али спреман је да им опрости. Он жели да и ти урадиш исто (1. Јов. 4:20).

7. Шта се десило краљу Озији?

⁷ Јудејски краљ Озија је због поноса одбацио савет и дрско поступио. Он је био веома способан и успешан у војним походима, грађевинским пројектима и у земљорадњи. Прави Бог га је благосиљао (2. Лет. 26:3-7, 10). „Али кад је постао моћан, срце му се толико узохолило да је сам себе одвео у пропаст“, каже Библија. Јехова је само свештеницима дозволио да приносе ка̂д у храму. Међутим, поносни краљ Озија се дрзнуо да уђе у храм да принесе ка̂д. Јехови то није било по вољи и казнио га је губом. Озија је остао губав до краја живота (2. Лет. 26:16-21).

8. Како ће нам оно што стоји у 1. Коринћанима 4:6, 7 помоћи да не постанемо поносни?

⁸ Да ли бисмо због поноса могли упасти у исту замку као краљ Озија? Погледајмо шта је доживео Хосе. Он је био старешина ког су сви поштовали и успешан послован човек. Држао је говоре на покрајинским састанцима и конгресима, а покрајински надгледници су га питали за савет. „Али нисам се ослањао на Јехову, већ на своје способности и искуство“, признаје он. „Мислио сам да сам јак и нисам се обазирао на Јеховина упозорења и савете.“ Хосе је починио озбиљан грех и био искључен. После неколико година је примљен. Он сада каже: „Јехова ме је поучио да није најважније која задужења имамо, већ да ли га слушамо.“ Немојмо никада изгубити из вида да смо све способности и задужења које имамо добили од Јехове. (Прочитати 1. Коринћанима 4:6, 7.) Ако смо поносни, нећемо бити ни од какве користи у Јеховиној служби.

9. На шта је похлепа навела Сатану и Еву?

⁹ Када је реч о похлепи, вероватно најпре помислимо на Сатану Ђавола. Док је био Јеховин анђео, сигурно је имао многе важне задатке. Али то му није било довољно. Желео је да му други исказују част какву само Јехова заслужује. Сатана жели да нас наведе да будемо незадовољни оним што имамо и да постанемо похлепни попут њега. То је први пут покушао кад је разговарао са Евом. Јехова је Еви и Адаму подарио обиље укусне хране. Могли су да једу „са сваког дрвета у врту“, осим с једног (Пост. 2:16). Па ипак, Сатана је навео Еву да мисли да јој је потребан плод баш с тог дрвета. Ева није ценила оно што је имала; желела је више. Знамо до чега је то довело. Починила је грех и с временом је умрла (Пост. 3:6, 19).

10. Како је Давид због похлепе упао у замку?

¹⁰ Јехова је краљу Давиду дао много тога: богатство, власт и бројне победе над непријатељима. Давид је био захвалан за то и рекао је да Божјих дарова има толико да не би могао да их наброји (Пс. 40:5). Али касније се у њему јавила похлепа и више није био задовољан оним што му је Јехова дао. Већ је имао неколико жена, а пожелео је туђу, иако је знао да је то погрешно. То је била Витсавеја, жена Урије Хетејина. Да би задовољио своју себичну жељу, Давид је спавао с Витсавејом и она је затруднела. Прељуба је сама по себи била тежак грех, али он је затим учинио нешто још горе – организовао је да Урија буде убијен (2. Сам. 11:2-15). Како је могуће да је Давид урадио тако нешто? Зар је мислио да га Јехова не види? Тај верни Јеховин слуга упао је у замку похлепе и то га је скупо коштало. Али он је касније признао свој грех и покајао се. Сигурно је био веома захвалан кад му је Јехова опростио! (2. Сам. 12:7-13).

11. Према Ефешанима 5:3, 4, како се можемо борити против похлепе?

¹¹ Шта учимо из онога што се десило Давиду? Ако смо захвални за све што нам Јехова даје, нећемо постати  похлепни. (Прочитати Ефешанима 5:3, 4.) Морамо бити задовољни оним што имамо. Ми подстичемо људе с којима проучавамо Библију да сваког дана размишљају о нечему што је Јехова урадио за њих и да му захвале за то. Тако ће у току недеље у своје молитве укључити најмање седам ствари (1. Сол. 5:18). Да ли и ти радиш нешто слично? Ако размишљаш о свему што Јехова чини за тебе, бићеш му захвалан. Кад си захвалан, онда си и задовољан оним што имаш. А кад си задовољан, похлепа неће пустити корен у твом срцу.

12. На шта је похлепа навела Јуду Искариотског?

¹² Јуда Искариотски је због похлепе постао презира вредан издајник (Лука 6:13, 16). Али он није увек био такав. Исус га је изабрао за апостола. По свему судећи, Јуда је био способан и поуздан јер му је било поверено да чува кутију с новцем. Исус и апостоли су користили тај новац да подмире своје потребе у служби. То је било попут данашњих прилога за наше активности у целом свету. Али после извесног времена, Јуда је почео да краде новац из те кутије, упркос томе што је више пута чуо како Исус упозорава људе на похлепу (Мар. 7:22, 23; Лука 11:39; 12:15). Очигледно је да се није обазирао на та упозорења.

13. Када је Јудина похлепа дошла до изражаја?

¹³ Колико је Јуда постао похлепан видело се кратко пре Исусове смрти. Исус је са својим ученицима, међу којима су биле Марија и њена сестра Марта, био у гостима код губавца Симона. Током вечере, Марија је устала и излила на Исусову главу скупоцено, мирисно уље. Јуда и остали ученици су се наљутили због тога. Ученици су говорили да би било боље да је то уље продато и новац дат сиромашнима. Али Јудин мотив је био другачији. Он је био лопов и хтео је да украде тај новац. Касније га је похлепа навела да изда Исуса за суму која је одговарала цени за једног роба (Мат. 26:6-16; Лука 22:3-6; Јов. 12:2-6).

14. Како је један брачни пар поступио у складу с речима из Луке 16:13?

¹⁴ Исус је рекао својим следбеницима: „Не можете робовати Богу и богатству.“ (Прочитати Луку 16:13.) То важи и за нас данас. Погледајмо како је један брачни пар из Румуније поступио у складу са Исусовим речима. Био им је понуђен привремени посао у једној развијеној земљи. Они кажу: „Отплаћивали смо велики кредит и зато смо у почетку помислили да је тај посао благослов од Јехове.“ Међутим, постојао је један проблем. Ако би прихватили тај посао, имали би мање времена за служење Јехови. Пре него што су донели одлуку, прочитали су чланак „Останимо верни Јехови неподељеног срца“, у Стражарској кули од 15. августа 2008. Они кажу: „Ако бисмо се преселили у другу земљу само да бисмо зарадили више новца, тиме бисмо показали да нам пријатељство с Јеховом није најважније у животу. Било нам је јасно да бисмо духовно ослабили.“ Зато су одбили ту понуду. Шта се потом десило? Остали су у својој земљи и муж је нашао посао на ком је зарађивао довољно да подмири све њихове потребе. Супруга каже: „Јехова  ће се увек бринути за своје слуге.“ Њих двоје су срећни што су за свог господара изабрали Јехову, а не новац.

15. Зашто можемо бити сигурни да је могуће извући се из Сатаниних замки?

¹⁵ Шта ако код себе приметимо понос или похлепу? Можемо се променити! Павле је рекао да се они које је Ђаво „живе ухватио“ у своју замку могу извући из ње (2. Тим. 2:26). Давид је управо то урадио. Он је прихватио Натанов укор, покајао се због своје похлепе и обновио своје пријатељство с Јеховом. Немој никад заборавити да је Јехова јачи од Сатане. Ако прихватимо његову помоћ, можемо се извући из сваке замке или клопке коју нам је Ђаво поставио.

16. Како можемо избећи Сатанине замке?

¹⁶ Наравно, било би најбоље да никад не упаднемо ни у једну Сатанину замку. То можемо само уз Божју помоћ. Не смемо бити превише самоуверени. Чак и дугогодишње Јеховине слуге могу постати поносне или похлепне. Зато сваког дана моли Јехову да ти помогне да приметиш кад такве ружне особине почну да утичу на твоје размишљање и поступке (Пс. 139:23, 24). Немој никад дозволити да се понос или похлепа укорене у твом срцу!

17. Шта ће се ускоро десити с нашим непријатељем Ђаволом?

¹⁷ Попут ловца, Сатана већ хиљадама година поставља замке. Али ускоро ће бити везан и на крају уништен (Откр. 20:1-3, 10). Једва чекамо тај дан! До тада, буди опрезан и чувај се Сатаниних замки. Немој дозволити да понос или похлепа овладају тобом. Одлучно се супротстави Ђаволу и побећи ће од тебе (Јак. 4:7).