1. U kom smislu je Satana poput lovca?

LOVAC ima samo jedan cilj – da uhvati ili ubije svoj plen. Zato koristi različite zamke ili klopke, što je opisano i u Bibliji (Jov 18:8-10). Šta lovac radi da bi namamio životinju u zamku? On je pažljivo posmatra da bi otkrio kuda se kreće, šta voli i u koju zamku će se najverovatnije uhvatiti. Satana je poput tog lovca. On nas posmatra i trudi se da zapazi kuda idemo i šta nas zanima. Zatim postavlja zamku za koju misli da je nećemo prepoznati. Ali čak i ako upadnemo u neku od njegovih zamki, Biblija pokazuje da možemo pobeći iz nje. Takođe nas poučava kako da pre svega izbegnemo Satanine zamke.

2. Koje su dve najefikasnije Satanine zamke?

² Dve najefikasnije Satanine zamke su ponos i pohlepa. * On ih već hiljadama godina uspešno koristi. Satana je poput ptičara koji mami svoj plen u zamku ili ga hvata u mrežu (Ps. 91:3). Ali mi ne moramo postati njegov plen jer nam je Jehova otkrio kojim se taktikama on služi (2. Kor. 2:11).

3. Zašto se u Bibliji govori o ponosnim i pohlepnim osobama?

³ Jehova nas pomoću primera iz stvarnog života upozorava na to koliko su ponos i pohlepa opasni. Dok budemo osmatrali neke od tih primera, zapazi kako je Satana  uspeo da uhvati u zamku čak i neke dugogodišnje Jehovine sluge. Da li to znači da će se pre ili kasnije i kod nas pojaviti ponos ili pohlepa? Ni u kom slučaju! Ti primeri su zapisani u Bibliji „za upozorenje nama“ (1. Kor. 10:11). Jehova želi da učimo iz njih i tako izbegnemo Đavolove zamke.

4. Do čega vodi ponos?

⁴ Satana želi da se u nama razvije ponos. On zna da ćemo, ako ponos ovlada nama, postati kao on i izgubiti večni život (Posl. 16:18). Zato je apostol Pavle upozorio na to da se neko može uzoholiti i primiti „istu osudu kao i Đavo“ (1. Tim. 3:6, 7). To se može desiti svakome od nas – bilo da smo novi u istini, bilo da već godinama služimo Jehovi.

5. Prema Propovedniku 7:16, 20, po čemu se vidi da je neko ponosan?

⁵ Ponosni ljudi su sebični. Satana pokušava da nas navede da mislimo više na sebe nego na Jehovu, naročito kad se nađemo u teškoj situaciji. Primera radi, da li te je neko optužio za nešto što nisi uradio? Da li si doživeo nepravdu? Satana bi voleo da počneš da kriviš Jehovu ili svoju braću. Osim toga, želi da te navede da misliš da je jedino rešenje da uzmeš stvari u svoje ruke, umesto da postupaš u skladu s vođstvom koje ti Jehova pruža u svojoj Reči. (Pročitati Propovednika 7:16, 20.)

6. Šta možeš naučiti iz onoga što je rekla jedna sestra iz Holandije?

⁶ Razmisli o onome što je ispričala jedna sestra iz Holandije, koju su mane drugih toliko nervirale da više nije htela da bude u njihovom društvu. Ona kaže: „Bila sam veoma usamljena i nisam mogla da promenim mišljenje o njima. Rekla sam mužu da treba da pređemo u drugu skupštinu.“ Ali tada je gledala našu mesečnu emisiju za mart 2016. U njoj je bilo reči o tome kako  treba da gledamo na mane drugih. Sestra kaže: „Shvatila sam da treba da budem ponizna i da iskreno priznam da i ja grešim, a ne da pokušavam da promenim braću i sestre u skupštini. Ta emisija mi je pomogla da razumem da nisam najvažnija ja, već Jehova i njegovo pravo da vlada.“ Šta učimo iz toga? Kad imaš neki problem, nemoj izgubiti Jehovu iz vida. Moli ga da ti pomogne da na druge gledaš poput njega. Tvoj nebeski Otac vidi njihove greške, ali spreman je da im oprosti. On želi da i ti uradiš isto (1. Jov. 4:20).

7. Šta se desilo kralju Oziji?

⁷ Judejski kralj Ozija je zbog ponosa odbacio savet i drsko postupio. On je bio veoma sposoban i uspešan u vojnim pohodima, građevinskim projektima i u zemljoradnji. Pravi Bog ga je blagosiljao (2. Let. 26:3-7, 10). „Ali kad je postao moćan, srce mu se toliko uzoholilo da je sam sebe odveo u propast“, kaže Biblija. Jehova je samo sveštenicima dozvolio da prinose kâd u hramu. Međutim, ponosni kralj Ozija se drznuo da uđe u hram da prinese kâd. Jehovi to nije bilo po volji i kaznio ga je gubom. Ozija je ostao gubav do kraja života (2. Let. 26:16-21).

8. Kako će nam ono što stoji u 1. Korinćanima 4:6, 7 pomoći da ne postanemo ponosni?

⁸ Da li bismo zbog ponosa mogli upasti u istu zamku kao kralj Ozija? Pogledajmo šta je doživeo Hose. On je bio starešina kog su svi poštovali i uspešan poslovan čovek. Držao je govore na pokrajinskim sastancima i kongresima, a pokrajinski nadglednici su ga pitali za savet. „Ali nisam se oslanjao na Jehovu, već na svoje sposobnosti i iskustvo“, priznaje on. „Mislio sam da sam jak i nisam se obazirao na Jehovina upozorenja i savete.“ Hose je počinio ozbiljan greh i bio isključen. Posle nekoliko godina je primljen. On sada kaže: „Jehova me je poučio da nije najvažnije koja zaduženja imamo, već da li ga slušamo.“ Nemojmo nikada izgubiti iz vida da smo sve sposobnosti i zaduženja koje imamo dobili od Jehove. (Pročitati 1. Korinćanima 4:6, 7.) Ako smo ponosni, nećemo  biti ni od kakve koristi u Jehovinoj službi.

9. Na šta je pohlepa navela Satanu i Evu?

⁹ Kada je reč o pohlepi, verovatno najpre pomislimo na Satanu Đavola. Dok je bio Jehovin anđeo, sigurno je imao mnoge važne zadatke. Ali to mu nije bilo dovoljno. Želeo je da mu drugi iskazuju čast kakvu samo Jehova zaslužuje. Satana želi da nas navede da budemo nezadovoljni onim što imamo i da postanemo pohlepni poput njega. To je prvi put pokušao kad je razgovarao sa Evom. Jehova je Evi i Adamu podario obilje ukusne hrane. Mogli su da jedu „sa svakog drveta u vrtu“, osim s jednog (Post. 2:16). Pa ipak, Satana je naveo Evu da misli da joj je potreban plod baš s tog drveta. Eva nije cenila ono što je imala; želela je više. Znamo do čega je to dovelo. Počinila je greh i s vremenom je umrla (Post. 3:6, 19).

10. Kako je David zbog pohlepe upao u zamku?

¹⁰ Jehova je kralju Davidu dao mnogo toga: bogatstvo, vlast i brojne pobede nad neprijateljima. David je bio zahvalan za to i rekao je da Božjih darova ima toliko da ne bi mogao da ih nabroji (Ps. 40:5). Ali kasnije se u njemu javila pohlepa i više nije bio zadovoljan onim što mu je Jehova dao. Već je imao nekoliko žena, a poželeo je tuđu, iako je znao da je to pogrešno. To je bila Vitsaveja, žena Urije Hetejina. Da bi zadovoljio svoju sebičnu želju, David je spavao s Vitsavejom i ona je zatrudnela. Preljuba je sama po sebi bila težak greh, ali on je zatim učinio nešto još gore – organizovao je da Urija bude ubijen (2. Sam. 11:2-15). Kako je moguće da je David uradio tako nešto? Zar je mislio da ga Jehova ne vidi? Taj verni Jehovin sluga upao je u zamku pohlepe i to ga je skupo koštalo. Ali on je kasnije priznao svoj greh i pokajao se. Sigurno je bio veoma zahvalan kad mu je Jehova oprostio! (2. Sam. 12:7-13).

11. Prema Efešanima 5:3, 4, kako se možemo boriti protiv pohlepe?

¹¹ Šta učimo iz onoga što se desilo Davidu? Ako smo zahvalni za sve što nam  Jehova daje, nećemo postati pohlepni. (Pročitati Efešanima 5:3, 4.) Moramo biti zadovoljni onim što imamo. Mi podstičemo ljude s kojima proučavamo Bibliju da svakog dana razmišljaju o nečemu što je Jehova uradio za njih i da mu zahvale za to. Tako će u toku nedelje u svoje molitve uključiti najmanje sedam stvari (1. Sol. 5:18). Da li i ti radiš nešto slično? Ako razmišljaš o svemu što Jehova čini za tebe, bićeš mu zahvalan. Kad si zahvalan, onda si i zadovoljan onim što imaš. A kad si zadovoljan, pohlepa neće pustiti koren u tvom srcu.

12. Na šta je pohlepa navela Judu Iskariotskog?

¹² Juda Iskariotski je zbog pohlepe postao prezira vredan izdajnik (Luka 6:13, 16). Ali on nije uvek bio takav. Isus ga je izabrao za apostola. Po svemu sudeći, Juda je bio sposoban i pouzdan jer mu je bilo povereno da čuva kutiju s novcem. Isus i apostoli su koristili taj novac da podmire svoje potrebe u službi. To je bilo poput današnjih priloga za naše aktivnosti u celom svetu. Ali posle izvesnog vremena, Juda je počeo da krade novac iz te kutije, uprkos tome što je više puta čuo kako Isus upozorava ljude na pohlepu (Mar. 7:22, 23; Luka 11:39; 12:15). Očigledno je da se nije obazirao na ta upozorenja.

13. Kada je Judina pohlepa došla do izražaja?

¹³ Koliko je Juda postao pohlepan videlo se kratko pre Isusove smrti. Isus je sa svojim učenicima, među kojima su bile Marija i njena sestra Marta, bio u gostima kod gubavca Simona. Tokom večere, Marija je ustala i izlila na Isusovu glavu skupoceno, mirisno ulje. Juda i ostali učenici su se naljutili zbog toga. Učenici su govorili da bi bilo bolje da je to ulje prodato i novac dat siromašnima. Ali Judin motiv je bio drugačiji. On je bio lopov i hteo je da ukrade taj novac. Kasnije ga je pohlepa navela da izda Isusa za sumu koja je odgovarala ceni za jednog roba (Mat. 26:6-16; Luka 22:3-6; Jov. 12:2-6).

14. Kako je jedan bračni par postupio u skladu s rečima iz Luke 16:13?

¹⁴ Isus je rekao svojim sledbenicima: „Ne možete robovati Bogu i bogatstvu.“ (Pročitati Luku 16:13.) To važi i za nas danas. Pogledajmo kako je jedan bračni par iz Rumunije postupio u skladu sa Isusovim rečima. Bio im je ponuđen privremeni posao u jednoj razvijenoj zemlji. Oni kažu: „Otplaćivali smo veliki kredit i zato smo u početku pomislili da je taj posao blagoslov od Jehove.“ Međutim, postojao je jedan problem. Ako bi prihvatili taj posao, imali bi manje vremena za služenje Jehovi. Pre nego što su doneli odluku, pročitali su članak „Ostanimo verni Jehovi nepodeljenog srca“, u Stražarskoj kuli od 15. avgusta 2008. Oni kažu: „Ako bismo se preselili u drugu zemlju samo da bismo zaradili više novca, time bismo pokazali da nam prijateljstvo s Jehovom nije najvažnije u životu. Bilo nam je jasno da bismo duhovno oslabili.“ Zato su odbili tu ponudu. Šta se potom desilo? Ostali su u svojoj zemlji i muž je našao posao na kom je zarađivao dovoljno da podmiri sve njihove potrebe. Supruga kaže: „Jehova će se uvek brinuti za svoje sluge.“ Njih dvoje su srećni što su za svog gospodara izabrali Jehovu, a ne novac.

15. Zašto možemo biti sigurni da je moguće izvući se iz Sataninih zamki?

¹⁵ Šta ako kod sebe primetimo ponos ili pohlepu? Možemo se promeniti! Pavle je rekao da se oni koje je Đavo „žive uhvatio“ u svoju zamku mogu izvući iz nje (2. Tim. 2:26). David je upravo to uradio. On je prihvatio Natanov ukor, pokajao se zbog svoje pohlepe i obnovio svoje prijateljstvo s Jehovom. Nemoj nikad zaboraviti da je Jehova jači od Satane. Ako prihvatimo njegovu pomoć, možemo se izvući iz svake zamke ili klopke koju nam je Đavo postavio.

16. Kako možemo izbeći Satanine zamke?

¹⁶ Naravno, bilo bi najbolje da nikad ne upadnemo ni u jednu Sataninu zamku. To možemo samo uz Božju pomoć. Ne smemo biti previše samouvereni. Čak i dugogodišnje Jehovine sluge mogu postati ponosne ili pohlepne. Zato svakog dana moli Jehovu da ti pomogne da primetiš kad takve ružne osobine počnu da utiču na tvoje razmišljanje i postupke (Ps. 139:23, 24). Nemoj nikad dozvoliti da se ponos ili pohlepa ukorene u tvom srcu!

17. Šta će se uskoro desiti s našim neprijateljem Đavolom?

¹⁷ Poput lovca, Satana već hiljadama godina postavlja zamke. Ali uskoro će biti vezan i na kraju uništen (Otkr. 20:1-3, 10). Jedva čekamo taj dan! Do tada, budi oprezan i čuvaj se Sataninih zamki. Nemoj dozvoliti da ponos ili pohlepa ovladaju tobom. Odlučno se suprotstavi Đavolu i pobeći će od tebe (Jak. 4:7).