1. Kako sklonost ka nadmetanju utiče na ljude?

U DANAŠNJEM svetu mnogi po svaku cenu žele da budu bolji od drugih. Neki poslovni ljudi ne prezaju ni od čega da bi nadmašili svoje konkurente. Dešava se da neki sportista namerno povredi igrača protivničkog tima da bi njegov tim došao do pobede. Pojedini učenici varaju na prijemnom ispitu da bi se upisali na poznati fakultet. Kao hrišćani, svesni smo da je takvo ponašanje pogrešno, da spada u „dela tela“ (Gal. 5:19-21). Međutim, da li bi se moglo desiti da neko ko služi Jehovi počne nesvesno da se nadmeće s drugima? To je važno pitanje zbog toga što nadmetanje može narušiti jedinstvo skupštine.

2. O čemu će biti reči u ovom članku?

² U ovom članku, govorićemo o negativnim osobinama koje nas mogu navesti da se nadmećemo sa svojom braćom. Takođe ćemo osmotriti primere nekih vernih muškaraca i žena iz biblijskog doba koji nisu ispoljavali takav duh. Ali pogledajmo najpre kako možemo ispitati svoje motive.

3. O kojim pitanjima treba da razmišljamo?

³ Dobro je da s vremena na vreme ispitamo svoje motive. Mogli bismo da se pitamo: „Da li sam zadovoljan sobom samo ako sam u nečemu bolji od drugih? Da li  se zalažem u skupštini zato što želim da u svemu budem najbolji ili barem bolji od nekog brata ili sestre? Ili iskreno želim da pružim najbolje Jehovi?“ Zašto treba da razmišljamo o tim pitanjima? Zapazi šta kaže Božja Reč.

4. Prema Galatima 6:3, 4, zašto ne treba da se upoređujemo s drugima?

⁴ U Bibliji piše da ne treba da se upoređujemo s drugima. (Pročitati Galatima 6:3, 4.) Zbog čega? S jedne strane, ako mislimo da smo bolji od drugih, u nama će se razviti ponos. S druge strane, ako mislimo da su drugi uvek i u svemu bolji od nas, verovatno ćemo se obeshrabriti. Ni jedno ni drugo razmišljanje nije realno (Rimlj. 12:3). Naša sestra Katerina *, koja živi u Grčkoj kaže: „Ranije sam se upoređivala sa sestrama za koje sam mislila da su lepše od mene, da su uspešnije u službi i da lako sklapaju prijateljstva. Zbog toga sam se osećala bezvredno.“ Moramo imati na umu da nas Jehova nije privukao k sebi zato što dobro izgledamo, lepo se izražavamo ili nas drugi vole, već zbog toga što smo bili spremni da mu iz ljubavi služimo i budemo poslušni njegovom Sinu (Jov. 6:44; 1. Kor. 1:26-31).

5. Šta si naučio iz onoga što je ispričao brat Hjan?

⁵ Još jedno pitanje o kom treba da razmislimo glasi: „Da li sam poznat kao neko ko gradi mir ili često imam nesuglasice s drugima?“ Pogledajmo šta se desilo starešini po imenu Hjan, koji živi u Južnoj Koreji. Jedno vreme je na drugu braću koja su imala odgovornosti gledao kao na suparnike. On kaže: „Bio sam kritičan prema njima i često se nisam slagao s nečim što su rekli.“ Do čega je to dovelo? On priznaje: „Moj stav je ugrozio jedinstvo skupštine.“ Neki prijatelji su mu pomogli da uvidi da ima problem. Hjan se promenio i danas je dobar starešina. Ako kod sebe zapazimo sklonost da se nadmećemo, moramo odmah nešto preduzeti.

6. Prema Galatima 5:26, koje loše osobine vode do nadmetanja?

⁶ Pročitati Galatima 5:26. Koje loše osobine vode do nadmetanja? Jedna od njih je umišljenost. Umišljena osoba je ponosna i sebična. Druga loša osobina je zavist. Zavidan čovek želi da poseduje ono što neko drugi ima i čak želi da mu to oduzme. Moglo bi se reći da je zavist vid mržnje. Ako primetimo da su se takve osobine pojavile u našem srcu, moramo ih odmah iskoreniti.

7. Koji primer pokazuje koliko su umišljenost i zavist opasne?

⁷ Umišljenost i zavist bi se mogle uporediti s nečistoćom u avionskom gorivu. Avion će možda poleteti, ali ta nečistoća će blokirati dovod goriva do motorâ, usled čega će oni otkazati neposredno pred sletanje i avion će se srušiti. Slično tome, neko može služiti Jehovi izvesno vreme, ali ako je umišljen ili zavidan, to neće dugo trajati (Posl. 16:18). Prestaće da služi Jehovi, čime će povrediti i sebe i druge. Šta da radimo da ne bismo postali umišljeni i zavidni?

8. Šta treba da radimo da ne bismo postali umišljeni?

 ⁸ Da ne bismo postali umišljeni, treba da imamo u mislima savet koji je apostol Pavle dao Filipljanima: „Nemojte ništa činiti iz sebičnosti niti iz sujete, nego budite ponizni i smatrajte druge većima od sebe“ (Fil. 2:3). Ako smatramo druge većima od sebe, nećemo se nadmetati sa onima koji su u nečemu talentovaniji ili sposobniji od nas. Sasvim suprotno, biće nam drago što imaju te sposobnosti, naročito ako ih koriste da proslave Jehovu. S druge strane, ako ta braća i sestre postupaju u skladu s Pavlovim savetom, zapažaće naše dobre osobine i ceniće nas zbog njih. Na taj način svi ćemo doprinositi miru i jedinstvu u skupštini.

9. Koja osobina će nam pomoći da ne postanemo zavidni?

⁹ Da ne bismo počeli da zavidimo drugima, treba da razvijamo skromnost, to jest da budemo svesni da postoje stvari koje nam ne idu od ruke. Ako smo skromni, nećemo pokušavati da dokažemo da smo talentovaniji od drugih ili da sve radimo bolje od njih. Trudićemo se da naučimo nešto od onih koji su sposobniji od nas. Recimo da jedan brat drži odlična predavanja. Mogli bismo da ga pitamo kako ih priprema. Ako neka sestra dobro kuva, mogli bismo da je pitamo za savete koji će nam pomoći da se i mi poboljšamo u tome. Mladi kojima je teško da nađu prijatelje mogli bi da traže savet od nekoga ko lako sklapa prijateljstva. Ako budemo tako postupali, nećemo zavideti drugima i naučićemo korisne stvari koje će nam pomoći da se poboljšamo.

10. U kakvoj situaciji se našao Gedeon?

¹⁰ Pogledajmo šta se desilo kada su ljudi iz Jefremovog plemena došli kod Gedeona, koji je bio iz Manasijinog plemena. Uz Jehovinu pomoć, Gedeon i njegovih 300 ljudi su porazili Božje neprijatelje, na šta su mogli da budu veoma  ponosni. Ali ljudi iz Jefremovog plemena nisu došli kod Gedeona da ga pohvale, već da se raspravljaju s njim. Naljutili su se na njega što ih nije na samom početku pozvao da mu se pridruže u borbi. Bila im je toliko važna čast njihovog plemena da su izgubili iz vida nešto mnogo važnije – Gedeon je upravo doprineo tome da se proslavi Jehovino ime i zaštiti njegov narod (Sud. 8:1).

11. Šta je Gedeon rekao ljudima iz Jefremovog plemena?

¹¹ Gedeon je ponizno rekao ljudima iz Jefremovog plemena: „Šta sam ja to učinio u poređenju s vama?“ Onda ih je podsetio na to da su i oni uz Jehovinu pomoć učinili velike stvari. Kad su to čuli, „oni su se smirili“ (Sud. 8:2, 3). Zahvaljujući tome što je bio ponizan, Gedeon je sačuvao mir u Božjem narodu.

12. Šta učimo od ljudi iz Jefremovog plemena i od Gedeona?

¹² Šta možemo naučiti iz ovog događaja? Od ljudi iz Jefremovog plemena učimo da naš ugled ne treba da nam bude važniji od toga da proslavimo Jehovu. Kao poglavari porodice ili starešine, od Gedeona učimo kako da postupimo ako je neko ljut na nas zbog nečega što smo uradili. Najpre treba da pokušamo da situaciju sagledamo iz njegovog ugla. Osim toga, možemo ga pohvaliti za nešto što dobro radi. Potrebna nam je poniznost da bismo tako postupili, naročito ako on nije u pravu. Ali mir s bratom je mnogo važniji od toga da dokažemo da smo mi u pravu.

13. Zbog čega je Ana bila uznemirena i kako se izborila s tim?

¹³ Razmisli i o Ani, koja je bila udata za Elkanu. On ju je mnogo voleo, ali imao je još jednu ženu, Feninu. Elkana je voleo Anu više od Fenine. Međutim, „Fenina je imala decu, a Ana ih nije imala“. Zbog toga ju je Fenina „stalno vređala i uznemiravala“. Kako se Ana osećala? Biblija kaže da je „plakala i ništa nije jela“ (1. Sam. 1:2, 6, 7). Ali nigde ne piše da je vraćala Fenini istom merom. Rekla je Jehovi sve što joj je bilo na srcu i uzdala se u njegovu pomoć. Biblija ne kaže da je Fenina prestala da vređa Anu. Pa ipak, znamo da je Ana uspela da povrati i sačuva unutrašnji mir. „Lice joj više nije bilo tužno“ (1. Sam. 1:10, 18).

14. Šta učimo od Ane?

¹⁴ Šta možeš naučiti od Ane? Ako neko po svaku cenu pokušava da dokaže  da je bolji od tebe, imaj na umu da od tebe zavisi kako ćeš reagovati. Nemoj upasti u zamku da se nadmećeš s njim. Čak i ako loše postupa prema tebi, nemoj mu vraćati istom merom, već se trudi da budete u miru (Rimlj. 12:17-21). Tako ćeš sačuvati unutrašnji mir čak i ako se on ne promeni.

15. Po čemu su Apolo i Pavle bili slični?

¹⁵ Na kraju, razmisli šta možemo naučiti od Apola i Pavla. Obojica su bila vrsni poznavaoci Pisma i poznati među braćom. Bili su odlični učitelji i mnogima su pomogli da upoznaju istinu. Ali nisu bili ljubomorni jedan na drugog.

16. Kako bi opisao Apola?

¹⁶ Apolo je bio „rodom iz Aleksandrije“, grada koji je nudio mnoge mogućnosti za sticanje visokog obrazovanja. Bio je izvanredan govornik i „dobro je poznavao Pismo“ (Dela 18:24). Kad je bio u Korintu, neki su govorili da više vole njega nego drugu braću, uključujući i Pavla (1. Kor. 1:12, 13). Da li je Apolo doprineo tim podelama? Možemo biti sigurni da nije. Neko vreme nakon što je otišao iz Korinta, Pavle ga je podstakao da se vrati tamo (1. Kor. 16:12). On to sigurno ne bi učinio da je mislio da Apolo stvara podele u skupštini. Očigledno je da Apolo nije koristio svoje sposobnosti da ističe sebe, već da objavljuje dobru vest i jača braću. Bio je ponizan čovek. Na primer, nema nikakvog nagoveštaja da se uvredio kada su mu Akila i Priskila „tačnije [...] objasnili Božji put“ (Dela 18:24-28).

17. Kako je Pavle gradio mir?

 ¹⁷ Apostol Pavle je znao za sve dobre stvari koje je Apolo činio, ali nije se bojao da će ga on zaseniti. Pavlova poniznost, skromnost i razumnost dolaze do izražaja u onome što je napisao skupštini u Korintu. Njemu nije laskalo što su neki govorili: „Ja sam Pavlov“, već je zaslugu za sve pripisao Jehovi Bogu i Isusu Hristu (1. Kor. 3:3-6).

18. Prema 1. Korinćanima 4:6, 7, šta učimo od Apola i Pavla?

¹⁸ Šta učimo od Apola i Pavla? Možda se mnogo zalažemo u službi i mnogima smo pomogli da dođu do krštenja. Ali svesni smo da sve to postižemo samo zahvaljujući Jehovinoj pomoći. Od Apola i Pavla učimo još nešto. Što veće odgovornosti imamo u skupštini, pruža nam se više prilika da gradimo mir. Srećni smo što naimenovana braća jačaju mir i jedinstvo u skupštini. Oni to čine tako što svoje savete temelje na Božjoj Reči i tako što ne skreću pažnju na sebe, već podstiču sve da se ugledaju na Hrista Isusa. (Pročitati 1. Korinćanima 4:6, 7.)

19. Šta svako od nas može da uradi? (Videti i okvir „ Ne podstiči druge da se nadmeću“.)

¹⁹ Svi smo od Jehove dobili neke talente i sposobnosti i treba da ih koristimo da služimo jedni drugima (1. Petr. 4:10). Možda mislimo da ne možemo mnogo doprineti jedinstvu skupštine. Ali male stvari kojima doprinosimo jedinstvu mogle bi se uporediti sa šavovima koji spajaju različite delove tkanine u jednu prelepu haljinu. Zato se svesrdno trudimo da iskorenimo svaku sklonost ka nadmetanju. I dajmo sve od sebe da jačamo mir i jedinstvo u skupštini (Ef. 4:3).