1. Zašto nas Jehova ne upoređuje s drugima?

JEHOVA voli raznolikost. To se vidi u svemu što je stvorio, uključujući i ljude. Svako od nas je jedinstven. Zato nas Jehova nikad ne upoređuje s drugima. On ispituje svačije srce i dobro poznaje svakog od nas (1. Sam. 16:7). Zna naše vrline, mane i okolnosti u kojima smo odrasli. Ne očekuje više nego što možemo da mu pružimo. Važno je da naučimo da na sebe gledamo onako kako Jehova gleda na nas. Tada nećemo imati ni previsoko ni prenisko mišljenje o sebi (Rimlj. 12:3).

2. Zašto nije dobro da se upoređujemo s drugima?

² Naravno, nema ničeg lošeg u tome da zapažamo dobre stvari koje drugi rade i da učimo od njih (Jevr. 13:7). Recimo, od onih koji su vešti u službi propovedanja možemo naučiti kako da se i mi poboljšamo (Fil. 3:17). Ali jedno je ugledati se na nekoga, a drugo upoređivati se s njim. Ako bismo se poredili s nekim, mogli bismo početi da mu zavidimo ili bismo se mogli obeshrabriti i čak osećati bezvredno. Osim toga, kao što smo videli u prethodnom članku, nadmetanje s braćom i sestrama može narušiti naše prijateljstvo s Jehovom. Zato nas on s ljubavlju podstiče: „Neka svako ispita svoje postupke, pa će razlog za zadovoljstvo naći u samom sebi, a ne u upoređivanju s drugima“ (Gal. 6:4).

3. Koje ciljeve si do sada ostvario?

 ³ Jehova želi da se raduješ svom duhovnom napretku. Na primer, ako si se krstio, možeš biti srećan što si ostvario taj cilj. Sam si doneo tu odluku iz ljubavi prema Jehovi. Razmisli koliko si napredovao od tada. Primera radi, da li sada još više voliš da čitaš i proučavaš Bibliju? Da li su tvoje molitve smisaonije i dublje? (Ps. 141:2). Da li lakše započinješ razgovore i bolje koristiš naše publikacije u službi propovedanja? Ako si u braku, da li si uz Jehovinu pomoć postao bolji muž, žena ili roditelj? Možeš biti srećan zbog napretka koji si ostvario na tim poljima.

4. O čemu će biti reči u ovom članku?

⁴ Možemo pomoći i drugima da se raduju napretku koji su ostvarili i da se oslobode sklonosti ka upoređivanju. U ovom članku ćemo videti kako roditelji mogu pomoći deci, kako muž i žena mogu pomoći jedno drugom i šta starešine i drugi mogu učiniti za svoju braću i sestre. Na kraju ćemo razmotriti neka biblijska načela koja će nam pomoći da postavljamo realne ciljeve u skladu sa svojim sposobnostima i okolnostima.

5. Prema Efešanima 6:4, šta roditelji ne treba da rade?

⁵ Roditelji ne treba da upoređuju svoje dete s drugom decom ili da previše očekuju od njega. Takvo upoređivanje i nerealni zahtevi mogu veoma loše uticati na dete. (Pročitati Efešanima 6:4.) Sestra po imenu Sačiko * kaže: „Nastavnici su očekivali da budem bolja od druge dece u razredu. Osim toga, mama je želela da budem odličan učenik kako bih dala dobro svedočanstvo nastavnicima i mom ocu koji nije u istini. Zapravo, očekivala je da bez greške uradim svaki test, što je bilo nemoguće. Prošlo je mnogo godina otkako sam završila školu, ali čak i kad dajem sve od sebe, ponekad se pitam da li je Jehova zadovoljan onim što radim.“

6. Šta roditelji mogu naučiti iz Psalma 131:1, 2?

 ⁶ U Psalmu 131:1, 2 nalazi se važna pouka za roditelje. (Pročitati.) Kralj David je rekao: „Ne tražim ono što je za mene preveliko, niti ono što mi je nedostižno.“ Bio je ponizan i skroman i to mu je ulivalo mir. Šta roditelji mogu naučiti iz njegovih reči? I oni treba da pokažu da su ponizni i skromni tako što neće očekivati previše ni od sebe ni od svoje dece. Važno je da znaju koje su jače, a koje slabije strane njihovog deteta i da mu postavljaju dostižne ciljeve da bi se ono osećalo vrednim. Naša sestra Marina kaže: „Majka me nikada nije upoređivala s mojom braćom i drugom decom. Uvek nam je govorila da svi imamo različite sposobnosti i da smo svi dragoceni Jehovi. Zahvaljujući njoj, retko kad se upoređujem s drugima.“

7-8. Kako muž pokazuje da poštuje svoju ženu?

⁷ Muž treba da poštuje svoju ženu (1. Petr. 3:7). Iz njegovih reči i postupaka treba da se vidi da je ceni i da mu je važna. Ne treba da očekuje od nje više nego što ona može da pruži niti da je upoređuje s drugim ženama. Kako bi takvo upoređivanje moglo uticati na nju? Naša sestra Rosa, čiji muž ne služi Jehovi, kaže da je on često upoređuje s drugim ženama. Njegove grube reči su narušile njeno samopoštovanje i navele je da sumnja da je iko voli. Ona kaže: „Uvek iznova moram da se uveravam da me Jehova ceni.“ Nasuprot tome, muž koji služi Jehovi poštuje svoju ženu. On zna da time jača ne samo svoj brak nego i prijateljstvo s Jehovom. *

⁸ Muž koji poštuje svoju ženu hvali je pred drugima, govori joj da je voli i pohvaljuje je (Posl. 31:28). Tako se prema Katerini, koju smo spomenuli u prethodnom članku, ophodi njen muž i to joj pomaže da se izbori s niskim samopoštovanjem. Majka ju je u detinjstvu često kritikovala i upoređivala s drugom decom. Katerina je zbog toga svoju vrednost merila upoređujući se s drugima čak i nakon što je upoznala istinu. Ali njen muž joj je pomogao da prestane da to radi i da stekne realnu sliku o sebi. Ona kaže: „Muž me voli, pohvaljuje me za dobre stvari koje radim i moli se za mene. Osim toga, podseća me na Jehovine predivne osobine i pomaže mi da se oslobodim negativnih misli.“

9-10. Kako su starešine pomogle jednoj sestri da prestane da se upoređuje s drugima?

⁹ Kako starešine mogu pomoći onima koji su skloni da se upoređuju s drugima? Razmisli o onome što je doživela sestra po imenu Hanuni, koja je u detinjstvu retko dobijala pohvale. Ona kaže: „Bila sam stidljiva i mislila sam da su druga deca bolja od mene. Otkako znam za sebe upoređivala sam se s drugima.“ Nastavila je s tim čak i nakon što je upoznala istinu. Zato je mislila da ono što radi ne znači mnogo skupštini. Ali sada radosno služi  kao pionir. Kako je uspela da promeni svoj stav?

¹⁰ Hanuni kaže da su joj mnogo pomogle brižne starešine. Pohvalili su je za ono što radi u skupštini i što pruža dobar primer drugima. Ona piše: „Nekoliko puta su me zamolili da pomognem nekim sestrama koje su bile obeshrabrene. Bilo mi je drago što mogu da učinim nešto za druge. Sećam se da su mi jednom prilikom starešine zahvalile što sam pomogla nekim mlađim sestrama. Pročitali su mi stihove iz 1. Solunjanima 1:2, 3. To me je baš dirnulo! Zahvaljujući tim dragim starešinama, shvatila sam da braći i sestrama znači ono što radim za njih.“

11. Kako možemo pomoći onima koji su „slomljenog i poniznog duha“? (Isaija 57:15).

¹¹ Pročitati Isaiju 57:15. Jehova posebno brine za one koji su „slomljenog i poniznog duha“. Svi mi, a ne samo starešine, možemo ohrabriti tu dragu braću i sestre. Oni treba da osete da nam je iskreno stalo do njih. Jehova želi da im preko nas pokaže koliko ih voli (Posl. 19:17). Svojoj braći pomažemo i kad smo ponizni i skromni. Ne skrećemo pažnju na sebe jer bismo time mogli kod njih probuditi zavist. Trudimo se da ih ohrabrimo svojim rečima i postupcima (1. Petr. 4:10, 11).

12. Zašto su obični ljudi voleli da budu u Isusovom društvu? (Videti sliku na naslovnoj strani.)

¹² Ako razmišljamo o tome kako se Isus ophodio sa svojim sledbenicima, naučićemo kako da se ophodimo s drugima. Isus je bio najveći čovek koji je ikada živeo. Pa ipak, bio je „blag i ponizan u srcu“ (Mat. 11:28-30). Nikada nije isticao svoju nenadmašnu inteligenciju i obimno znanje. Dok je poučavao, jednostavno se izražavao i koristio je razumljiva poređenja koja su dopirala do srca poniznih ljudi (Luka 10:21). Isus nije bio kao ponosne verske vođe. Pored njega drugi nikad nisu imali osećaj da nisu važni Bogu (Jov. 6:37). Uvek se s poštovanjem ophodio sa običnim ljudima.

13. Kako su se Isusova dobrota i ljubav videle u načinu na koji se ophodio sa svojim učenicima?

¹³ Isusova dobrota i ljubav videle su se u načinu na koji se ophodio sa svojim učenicima. Bio je svestan toga da se njihove sposobnosti i okolnosti razlikuju. Zato nije svima poverio iste odgovornosti niti je očekivao da isto postižu u službi. Ali cenio je kad je svako od njih činio najbolje što može. To se videlo iz priče o talantima. U toj priči, gospodar je svojim robovima poverio zadatak „svakom prema njegovoj sposobnosti“. Jedan rob je zaradio više od drugog. Ali obojica su vredno radila i zato ih je gospodar pohvalio istim rečima: „Odlično, dobri i verni robe!“ (Mat. 25:14-23).

14. Kako se možemo ugledati na Isusa?

¹⁴ Isus je dobar i prema nama i voli nas. Zna da nemamo svi iste sposobnosti i okolnosti i zadovoljan je kad činimo sve što je u našoj moći. Dobro je da i mi postupamo s drugima poput Isusa. Ne želimo da se naša braća i sestre postide ili da se osećaju bezvredno zbog toga što ne mogu da učine isto koliko i drugi. Uvek treba da tražimo prilike da ih pohvalimo zato što daju sve od sebe u služenju Jehovi.

15-16. Kako je na jednu sestru uticalo to što je postavljala realne ciljeve?

¹⁵ Duhovni ciljevi daju našem životu pravac i smisao. Ali važno je da se ne upoređujemo s drugima nego da postavljamo ciljeve u skladu sa svojim sposobnostima i okolnostima. U suprotnom bismo se mogli obeshrabriti i razočarati (Luka 14:28). Pogledajmo šta je doživela pionirka po imenu Midori.

¹⁶ Kad je bila dete, njen otac, koji nije Svedok, stalno ju je upoređivao s njenim bratom i sestrom i školskim drugovima. Midori se zbog toga osećala bezvredno. Ali s godinama je uspela da izgradi samopouzdanje. Ona kaže: „Svakog dana sam čitala Bibliju jer mi je to pomagalo da imam unutrašnji mir i da osetim da me Jehova voli.“ Pored toga, postavljala je realne ciljeve i molila se Jehovi da joj pomogne da ih ostvari. Zahvaljujući tome, Midori se radovala svom duhovnom napretku.

17. Kako da usvojimo „nov način razmišljanja“ i šta ćemo time postići?

¹⁷ Ne možemo se preko noći osloboditi negativnih misli i osećanja. Zato nas Jehova podstiče da usvajamo „nov način razmišljanja“ (Ef. 4:23, 24). Da bismo u tome uspeli, treba da se molimo, proučavamo Božju Reč i duboko razmišljamo. Radi to redovno i traži snagu od Jehove. On će ti dati svoj sveti duh koji će ti pomoći da savladaš svaku sklonost da se upoređuješ s drugima. A ako su se u tvom srcu pojavili zavist i ponos, Jehova će ti pomoći  da prepoznaš i brzo iskoreniš te loše osobine.

18. Kako te mogu utešiti reči iz 2. Letopisa 6:29, 30?

¹⁸ Pročitati 2. Letopisa 6:29, 30. Jehova zna šta nam je u srcu. Svestan je da moramo da se borimo protiv uticaja ovog sveta i svoje nesavršenosti. Još više nas voli kad vidi koliko se trudimo da se odupremo tim lošim uticajima.

19. Kako je Jehova prikazao šta oseća prema nama?

¹⁹ Svoju ljubav prema nama Jehova je uporedio s ljubavlju koju majka oseća prema bebi (Is. 49:15). Pogledajmo šta je napisala Rejčel: „Moja ćerka Stefani je prevremeno rođena. Kad sam je prvi put videla, izgledala je tako sićušno i bespomoćno. Mesec dana je bila u inkubatoru. Ali doktor mi je dozvolio da je svakog dana držim u naručju. To su bili posebni trenuci tokom kojih se među nama razvila neraskidiva veza. Ona sada ima šest godina i sitnija je od svojih vršnjaka. Mnogo je volim jer se toliko borila za život i presrećna sam što je imam!“ Divno je znati da tako snažnu ljubav Jehova oseća prema nama kad vidi koliko se trudimo da mu služimo najbolje što možemo!

20. Zašto svaki Jehovin sluga može biti srećan?

²⁰ Kao što smo videli, svako od nas je jedinstven. Kad si počeo da služiš Jehovi, postao si dragocen deo njegove raznolike porodice. On te nije privukao k sebi zato što si bolji od drugih, već zato što je video da si ponizan i spreman da učiš i da se menjaš (Ps. 25:9). Budi uveren da je on srećan kad daješ sve od sebe dok mu služiš. Tvoja istrajnost i vernost su dokaz da imaš „čisto i dobro srce“ (Luka 8:15). Zato mu i dalje služi najbolje što možeš. Tada ćeš se radovati svom napretku.