Дәрбази һондоре буйин

Дәрбази навәроке буйин

ГОТАРА БОНА ҺИНБУНЕ 37

«Әзе Һʹәму Мьләта Бьһʹәжиньм»

«Әзе Һʹәму Мьләта Бьһʹәжиньм»

«Әзе һʹәму мьләта бьһʹәжиньм у ԝе тьштед һежа йед һʹәму мьләта бен вьр» (ҺАГАЙ 2:7, ИМ).

КʹЬЛАМА 24 Ԝәрьн сәр Чʹийайе Йаһоԝа

ВЕ ГОТАРЕДА *

1-2. Һагай пʹехәмбәр бәрева дәрһәԛа рʹожед мә чь готьбу?

ПАШИ әʹрдһәжа сала 2015 Нәпаледа, һьнә кәса ӧса гот: «Нава чәнд дәԛада, дькʹан у авайед кәвн һьлшийан». «Гьшк кʹәтьнә панике . . . Һьнәка дьгот ԝәки әʹрд ԝәкә дӧ дәԛә дьләԛийа, ле бона мьн, әв ԝәхт зәʹф дьреж кʹьшанд». Тьштәки ӧса тʹӧ щар найе биркьрьне!

2 Ньһа, дьнйа бь щурʹәки дьн дьһʹәжә. Нә тʹәне бажарәк йан ԝәлатәк, ле тʹәмамийа дьнйайе те һʹәжандьн, у әв һʹәжандьн гәләк сала бәрдәԝам дьбә. Һагай пʹехәмбәр бәрева готьбу кӧ тьштәки ӧса ԝе бьԛәԝьмә. Әԝи гот: «Хӧдане Кариндар аһа дьбежә: ‹Әзе дәмәкә незикда щарәкә дьн әʹрд у әʹзман, дәрйа [бәʹр] у бәжаһийе [әʹрде зьһа] бьһʹәжиньм›» (Һагай 2:6, ИМ).

3. Һʹәжандьна симболик чьда щӧдә дьбә жь әʹрдһʹәжа реали?

3 Һʹәжандьна кӧ Һагай бәʹса ԝе кьрьбу мина әʹрдһʹәже нинә, йа кӧ һәр тьшти һьлдьшинә. Дәԝсе әв һʹәжандьн ахьрийа баш тинә. Йаһоԝа ӧса дьбежә: «Әзе һʹәму мьләта бьһʹәжиньм у ԝе тьштед һежа йед һʹәму мьләта бен вьр. Әзе ве Мале бь рʹумәте дагьрьм» (Һагай 2:7, ИМ). Гәло әв пʹехәмбәрти рʹожед Һагайда чь дьһатә һʹәсабе? Гәло мәʹна ван готьна бона мә чь йә? Ве готареда, әме щабед ван пьрса бьстиньн, у бьвиньн ԝәки ча әм жи дькарьн шьхӧле һʹәжандьна мьләтада кʹар бькьн.

ҺʹӘЖАНДЬНА РʹОЖЕД ҺАГАЙДА

4. Йаһоԝа чьрʹа Һагай пʹехәмбәр шандә бал хьзмәткʹаред хԝә?

4 Һагай пʹехәмбәр жь Йаһоԝа Хԝәде шьхӧләки гәләк фәрз стандьбу. Те кʹьфше кӧ Һагай йәк жь ԝан мәрьва бу, йед кӧ сала 537-да Б.Д.М.,  жь дилтийа Бабилоне вәгәрʹийанә Оршәлиме. Ԝәхтәкә кьн паши кӧ хьзмәткʹаред Йаһоԝа гьһиштьбун ԝәлате хԝә, ԝана авакьрьна пʹарьстгәһе дәстпекьрьн (Әзра 3:8, 10). Ле гәләк ԝәхт дәрбаз нәбу кӧ жь бо мьԛабьлибуне, ԝана мерхасийа хԝә ӧнда кьр у шьхӧле авакьрьне данә сәкьнандьне (Әзра 4:4; Һагай 1:1, 2). Ләма сала 520-да Б.Д.М., Йаһоԝа Һагай пʹехәмбәр шандә бал ԝан кӧ хирәт у хԝәстьна ԝан зедә бькә, ԝәки әԝана авакьрьна пʹарьстгәһе хьлаз кьн * (Әзра 6:14, 15).

5. Готьнед Һагай чаԝа мерхаси да хьзмәткʹаред Хԝәде?

5 Нета әʹламәтийа Һагай әв бу, ԝәки баԝәрийа щьмәʹте һьндава Йаһоԝа дьһа ԛәԝи бькә. Пʹехәмбәр Щьһуйед дьлшкәстирʹа ӧса гот: «‹Йа гәле ԝәлет, ԝерәк [ԛәԝи] бә!› Әв ә готьна Хӧдан. ‹Ви кʹари бьдоминьн [биньн сери]. Жь бәр кӧ әз бь ԝәрʹа мә›. Әв ә готьна Хӧдане Кариндар» (Һагай 2:4, ИМ). Бәле, Йаһоԝа Хԝәдейе Һьмзор ә, демәк ԛәԝата ԝи дьгьһижә һәр тьшти бькә, у бьн сәрԝертийа ԝида бь милйона мәләк һәнә, йед кӧ әскәред ԛәԝи нә. Ләма жи лазьм бу, ԝәки Щьһуйа итʹбарийа хԝә Йаһоԝа бьанийана, сәва кӧ пешдачуйи буна.

6. Ахьрийа һʹәжандьна кӧ Һагай пʹехәмбәрти кьрьбу, ԝе чь буйа?

6 Бь рʹебәрийа Йаһоԝа, Һагай әʹлам кьрьбу кӧ һʹәму мьләт ԝе бь симболик бенә һʹәжандьне. Ль гора ве хәбәре, Йаһоԝа ԝе пʹадшатийа Фарсе, йа кӧ ԝи чахи империйа дьнйайе бу у гәләк мьләт бьн дәсте ԝеда бун, бьһʹәжанда. Гәло ахьрийа ве һʹәжандьне ԝе чь бьбуйа? Йа пешьн, хьзмәткʹаред Хԝәде ԝе шьхӧле авакьрьна пʹарьстгәһе хьлаз кьрана. Йа дӧда жи, кәсед жь мьләтед дьн ԝе пʹарьстгәһа тʹәзәда тʹәви Щьһуйа Йаһоԝа бьһʹәбандана. Әԝ әʹламәти ԝе бешьк дьле хьзмәткʹаред Хԝәде ԛәԝи кьра! (Зәкәрйа 8:9)

ҺʹӘЖАНДЬНА РʹОЖЕД МӘДА

Гәло тӧ бь дьл у щан шьхӧле һʹәжандьнеда кʹар дьки? (Абзаса 7 у 8 бьньһерʹә) *

7. Иро әм шьхӧле һʹәжандьнеда ча кʹар дькьн? Шьровәкә.

7 Гәло готьнед Һагай бона рʹожед мә чь тенә һʹәсабе? Йаһоԝа иро жи һʹәму мьләта дьһʹәжинә, у ве щаре әм ви шьхӧлида кʹар дькьн. Һәла бьфькьрә: Сала 1914-да, Йаһоԝа Кӧрʹе хԝә Иса Мәсиһ кьрә Пʹадше Пʹадшатийа әʹзмана (Зәбур 2:6). Дәстпекьрьна Пʹадшатийа әʹзмана бона сәрокед дьнйайе әʹламәтийа хьраб бу. «Ԝәхте . . . мьләта» – демәк пʹехәмбәртийа дәрһәԛа ԝәʹде кӧ тʹӧ сәрԝерәки жь Йаһоԝа кʹьфшкьри тʹӧнә бә, һатә сери, у әԝ ԝәхт хьлаз бу (Луԛа 21:24). Ләма жи жь сала 1919, хьзмәткʹаред Йаһоԝа әʹлам дькьн, ԝәки тʹәне Пʹадшатийа Хԝәде дькарә проблемед дьнйайе сафи кә. Бәлакьрьна ве «Мьзгинийа Пʹадшатийе» тʹәмамийа дьнйайе дьһʹәжинә (Мәтта 24:14).

8. Ль гора Зәбур 2:1-3, гәло пʹьрʹанийа мьләта мьзгине ԛәбул дькьн?

8 Йазьх гәләк мәрьв гӧһ надьн ве әʹламәтийе (Зәбур 2:1-3 бьхунә). Мьләтед дьнйайе, Сәрԝере кӧ Йаһоԝа кʹьфш кьрийә, ԛәбул накьн, у мьзгинийа Пʹадшатийе ча мьзгинийа хере навиньн. Сәрда жи, һьнә дәԝләт шьхӧле бәлакьрьна мьзгине ԛәдәхә кьрьнә. Гәләк сәрԝер хԝә ча мәрьвед хԝәденас нишан дькьн, ле әԝана нахԝазьн ԛәԝат у һʹӧкӧме хԝә ӧнда кьн. Ләма жи мина сәрԝеред рʹожед Исада, сәрԝеред иройин жи мьԛабьли Пʹадше кʹьфшкьри рʹадьбьн у һʹьщуми хьзмәткʹаред Йаһоԝа дькьн (Кʹаред Шандийа 4:25-28).

9. Йаһоԝа сәрԝеред мьләтарʹа чь дьбежә?

9 Зәбур 2:10-12-да, Йаһоԝа ван сәрԝерарʹа ӧса дьбежә: «Дә ньһа фәʹм бькьн, гәли пʹадша, сәрԝеред әʹрде ԝәрьнә сәр һʹьша! Бь хоф хӧламтийе Хӧданрʹа бькьн, жь дәст саԝа Ԝи бьләрьзьн, Кӧрʹ рʹамусьн кӧ һерс нәкʹәвә, кӧ рʹеда жь ԝә кәс ӧнда нәбә, гава һерса Ԝи ньшкева рʹабә. Хԝәзи ль һʹәмуйед хԝә дьсперьнә Ԝи». Йаһоԝа бь дьловани мәщале дьдә ван мьԛабьла, ԝәки әԝ бен сәр һʹьше хԝә у Пʹадшатийа ԝи ԛәбул бькьн. Ле ԝәхт һьндьк майә. Әм ида гьһиштьнә рʹожед ахьрийа ве дьнйайе (2 Тимотʹейо 3:1; Ишайа 61:2). Лазьм ә кӧ һәр кәс рʹастийе бьбьһе у зу сафикьрьна рʹаст бькә!

АХЬРИЙА БАШ ЙА ШЬХӦЛЕ ҺʹӘЖАНДЬНЕ

10. Ль гора Һагай 2:7-9, ахьрийа баш йа шьхӧле һʹәжандьне чь йә?

10 Ахьрийа баш йа шьхӧле һʹәжандьне жи һәйә. Һагай пʹехәмбәр пешда готьбу ԝәки бь сайа һʹәжандьне, «ԝе тьштед һежа [мәрьвед дьлтʹәмьз] йед һʹәму мьләта бен» ԝәки Йаһоԝа бьһʹәбиньн * (Һагай 2:7-9, ИМ, бьхунә). Ишайа пʹехәмбәр у Миха пʹехәмбәр жи пешда готьбун ԝәки «рʹожед даԝинда», тьштәки ӧса ԝе бьԛәԝьмә (Ишайа 2:2-4; Миха 4:1, 2).

11. Гава бьре мә мьзгина Пʹадшатийе щара пешьн бьһист, әԝи чь кьр?

11 Дина хԝә бьдә кӧ әв әʹламәтийа һʹәжандьне ча һʹӧкӧм кьр сәр бьре мә Кен, йе кӧ офиса сәрәкә йа тʹәшкиләта Шәʹдед Йаһоԝада хьзмәт дькә. Әԝ тинә бира хԝә кӧ ԝәкә 40 сал пешда, гава әԝи мьзгина Пʹадшатийе щара пешьн бьһист, әԝи чь тʹәхмин кьр: «Чахе мьн рʹастийа жь Хәбәра Хԝәде щара пешьн бьһист, әз пеһʹәсийам ԝәки әм ида гьһиштьнә рʹожед ахьрийа ве системе. Мьн фәʹм кьр сәва кӧ Хԝәде жь мьн рʹази бә у әз жийина һʹәта-һʹәтайе бьстиньм, гәрәке әз жь ве дьнйайа тʹәвльһәв дәркʹәвьм у алийе Йаһоԝа бьсәкьньм. Мьн дӧа кьр у дәрберʹа әв гав авит. Мьн пьшта хԝә да ве дьнйайе, у мьн хԝә авит бьн сийа Пʹадшатийа Хԝәде, йа кӧ ԝе һʹәта-һʹәтайе бьминә».

12. Ван рʹожед ахьрийе, пʹарьстгәһа рʹӧһʹани чаԝа бь рʹумәтева тʹьжә буйә?

12 Әшкәрә йә кӧ Йаһоԝа хьзмәткʹаред хԝә кʹәрәм дькә. Ван рʹожед ахьрийе, һәжмара хьзмәткʹаред ԝи бь рʹасти жи гәләк зедә буйә. Сала 1914-да, тʹәне чәнд һʹәзар хьзмәткʹаред Хԝәде һәбун, ле ньһа тʹәмамийа дьнйайеда 8 милйон зедәтьр Шәʹдед Йаһоԝа һәнә, у чәнд милйон мәрьвед дьн жи һәр сал тʹәви мә тенә сәр Биранина Мьрьна Иса Мәсиһ. Бь ви щурʹәйи, һʹәԝша пʹарьстгәһа рʹӧһʹани йа сәр әʹрде бь «тьштед һежа йед һʹәму мьләта» тʹьжә буйә. Ӧса жи, әв йәк кӧ гәләк кәс жийина хԝә гӧһастьнә у мәрьве ну ль хԝә кьрьнә, рʹумәте дьдә наве Йаһоԝа (Әфәси 4:22-24).

Щьмәʹта Хԝәде нав тʹәмамийа дьнйайеда бь шабуне мьзгина Пʹадшатийе мәрьварʹа бәла дькә (Абзаса 13 бьньһерʹә)

13. Кʹижан пʹехәмбәртийед дьн һатьнә сери? (Бьньһерʹә шькле рʹуйе журнале.)

13 Бь ви щурʹәйи, готьнед дьн йед Кʹьтеба Пироз жи һатьнә сери. Мәсәлә, Ишайа пʹехәмбәр пешда готьбу: «Ԝе малбәта бьчʹук һʹәзар кәс бә, йа һәри бьчʹук ԝе бьбә мьләтәки һездар [ԛәԝи]. Әз Хӧдан, гава ԝәхт һат, әзе зука пек биньм» (Ишайа 60:22, ИМ). Ньһа, гәләк мәрьв ль һәв тʹоп дьбьн ԝәки Йаһоԝа бьһʹәбиньн. Әв «тьштед һежа» һазьр ьн кӧ пʹешә у фәрәсәтед хԝә бона бәлакьрьна мьзгина Пʹадшатийе бьдьнә хәбате. Ләма, ча Ишайа пʹехәмбәр готьбу, хьзмәткʹаред Йаһоԝа «шире мьләта» дьмежьн (Ишайа 60:5, 16, ИМ). Бь сайа аликʹарийа ван кәсед һежа, ише бәлакьрьна мьзгине 240 ԝәлатада пешда дьчә, у хԝарьна рʹӧһʹани сәр 1 000 зьмана зедәтьр те һазьркьрьн.

ԜӘХТА САФИКЬРЬНЕ

14. Лазьм ә һәр кәс чь сафи кә?

14 Ван рʹожед ахьрийе, һʹәжандьна мьләта зоре мәрьва дькә ԝәки сафикьрьне бькьн. Гәло әԝана ԝе пьштгьрийа Пʹадшатийа Хԝәде бькьн йан жи хԝә бьсперьн сәрԝеред ве дьнйайе? Лазьм ә һәр кәс сафикьрьна хԝә бькә! Хьзмәткʹаред Йаһоԝа һьлбәт гӧһ дьдьн ԛанунед дәԝләте, ле әԝана тʹәв политике набьн (Рʹомайи 13:1-7). Әԝана рʹьнд заньн ԝәки тʹәне Пʹадшатийа Хԝәде дькарә һʹәму проблемед мә сафи бькә. Әв Пʹадшати пʹара ве дьнйайе нинә (Йуһʹәнна 18:36, 37).

15. Ль гора кʹьтеба Әʹйанти, амьнийа хьзмәткʹаред Йаһоԝа ԝе ча бе щерʹьбандьне?

15 Кʹьтеба Әʹйанти пешда готьбу кӧ амьнийа хьзмәткʹаред Хԝәде ԝе рʹожед ахьрийеда бе щерʹьбандьн, у әԝана ԝе рʹасти зерандьн у мьԛабьлибуне бен. Дәԝләтед дьнйайе ԝе бьхԝазьн ԝәки әм бәр ԝан бькʹәвьн «сәр чока», у әԝана ԝе кәсед кӧ пьштгьрийа ԝан накьн, бьзериньн (Әʹйанти 13:12, 15). Әԝана ԝе зоре һʹәму «бьчʹук у мәзьна, дәԝләти у бәләнгаза, аза у хӧлама» бькьн, ԝәки сәр дәст йан әʹнийа ԝан «нишан» бе данине (Әʹйанти 13:16). Ԝәʹде бәре, сәр хӧлама нишан дьһатә дайине, ԝәки бе кʹьфше хԝәйе ԝан кʹе йә. Мина ве йәке, дәԝләтед дьнйайе ԝе бьхԝазьн кӧ сәр дәст йан әʹнийа һәр кәси нишанәкә симболик һәбә. Демәк, әԝана ԝе бьхԝазьн ԝәки мәрьв пе рʹабун-рʹуньштьн у ньһерʹандьна хԝә, бьдьнә кʹьфше кӧ пьштгьрийа система политике дькьн.

16. Чьрʹа фәрз ә ида ньһада амьнийа хԝә һьндава Йаһоԝа ԛәԝи бькьн?

16 Гәло әме ве нишана симболик ԛәбул бькьн у пьштгьрийа политике бькьн? Кәсед кӧ ве нишане ԛәбул накьн, ԝе рʹасти тәнгаси у пәйкʹәтьна бен. Кʹьтеба Пироз ӧса дьбежә: «Тʹӧ кәс нькарьбә нә бькʹьрʹә, нә жи бьфьрошә, пештьри ԝи, йе кӧ нишан . . . сәр ә» (Әʹйанти 13:17). Ле хьзмәткʹаред Хԝәде заньн чь ԝе бе сәре кәсед кӧ ве нишане ԛәбул бькьн (Әʹйанти 14:9, 10). Дәԝса кӧ ве нишане ԛәбул бькьн, әԝана ԝе нишанәкә ӧса сәр дәсте хԝә бьньвисьн: «Пʹара Йаһоԝа нә» (Ишайа 44:5). Ньһа йә ԝәʹдә ԝәки амьнийа хԝә һьндава Йаһоԝа ԛәԝи кьн. Һәгәр әм ӧса бькьн, Йаһоԝа ԝе мәрʹа бьбә хԝәйи у хьлазкʹар!

ҺʹӘЖАНДЬНА ХЬЛАЗИЙЕ

17. Гәрәке әм дәрһәԛа сәбра Йаһоԝа чь бир нәкьн?

17 Ван рʹожед ахьрийе, Йаһоԝа бь рʹасти жи сәбрәкә мәзьн әʹйан дькә. Әԝ нахԝазә кӧ кәсәк бьмьрә (2 Пәтрус 3:9). Әԝ мәщале дьдә һәр кәси кӧ тʹобә бькә у сафикьрьна рʹаст бькә. Ле синора сәбра Хԝәде жи һәйә. Кәсед кӧ ве мәщале нәдьнә хәбате, ԝе бькʹәвьн һʹале Фьрәԝьне рʹожед Муса. Йаһоԝа ԝирʹа готьбу: «Һәгәр мьн дәсте хԝә дьреж кьра у бь нәхԝәшийа һʹал ль тә у щьмәʹта тә хьста, те сәр дьне бьһатайи ӧндакьрьне. Ле бона ве йәке мьн тӧ хԝәйкьри, ԝәки ԛәԝата хԝә нишани тә бькьм у ль сәр тʹәмамийа дьнйайе наве мьн бе готьне» (Дәркʹәтьн 9:15, 16). Рʹожәке, һʹәму мьләт ԝе бьзаньбьн кӧ Хԝәдайе рʹаст, Йаһоԝа йә (Һәзәԛел 38:23). Гәло чаԝа?

18. (а) Һагай 2:6, 20-22 бәʹса чь һʹәжандьна дьн дькә? (б) Әм жь кʹӧ заньн кӧ готьнед Һагай ԝе ахьрийеда жи бенә сери?

18 Чәнд ԛьрʹна паши рʹожед Һагай, Паԝлосе шанди бь рʹебәрийа Хԝәде ньвиси ԝәки готьнед Һагай 2:6, 20-22 ԝе бь щурʹәки дьн бенә сери (ИМ, бьхунә). Паԝлос ӧса ньвиси: «Ньһа соз дайә у дьбежә: ‹Әзе щарәкә дьн жи бьһʹәжиньм, нә кӧ тʹәне әʹрде, ле әʹзмана жи›. Хәбәра ‹щарәкә дьн› дьдә кʹьфше, кӧ тьштед әʹфьри ԝе бьһʹәжьн у бенә һьлдане, ԝәки йед наһʹәжьн щида бьминьн» (Ибрани 12:26, 27). Һʹәжандьна кӧ Паԝлос ве рʹезеда бәʹса ԝе кьр, жь һʹәжандьна кӧ Һагай 2:7-да ньвисар ә, щӧдә йә. Мәʹна ве һʹәжандьне әв ә, кӧ һәгәр мәрьв мина Фьрәԝьн сәрԝертийа Йаһоԝа ԛәбул нәкьн, ԝе сәр һʹәта-һʹәтайе ԛьрʹ бьн.

19. Чь ԝе нәйе һʹәжандьн, у әм ве йәке жь кʹӧ заньн?

19 Гәло чь ԝе нәйе һʹәжандьн, демәк нәйе ԛьрʹкьрьне? Паԝлос ӧса гот: «Аԝа әм ве йәке бьшекьриньн, кӧ әм пʹадшатикә нәһʹәжийайи дьстиньн у бь ви аԝайи бь хоф у тьрс Хԝәде бьһʹәбиньн, чаԝа кӧ ль ԝи хԝәш те» (Ибрани 12:28). Бәле, паши һʹәжандьна хьлазийе, тʹәне Пʹадшатийа Хԝәде ԝе ль щийе хԝә ԛәԝи бьсәкьнә! (Зәбур 110:5, 6; Данийел 2:44)

20. Лазьм ә кӧ мәрьв чь сафикьрьне бькьн, у әм чаԝа дькарьн али ԝан бькьн?

20 Ԝәхт һьндьк майә! Гәрәке һәр кәс сафикьрьне бькә, йан пьштгьрийа ве дьнйайе бькә, йа кӧ дьчә бәрбь кʹӧтабуне, йан жи ль гора хԝәстьна Хԝәде бьжи у жийина һʹәта-һʹәтайе бьстинә (Ибрани 12:25). Бь сайа бәлакьрьна мьзгине, әм дькарьн али мәрьва бькьн, ԝәки әԝана сафикьрьна фәрз бькьн. Ԝәрә әм али гәләк кәсед дьлтʹәмьз бькьн, ԝәки әԝана алийе Пʹадшатийа Хԝәде бьгьрьн. У бьра әм ван готьнед Иса Мәсиһ бир нәкьн: «Әв Мьзгинийа Пʹадшатийе ԝе ль нав тʹәмамийа дьнйайе бе даннасинкьрьне, кӧ һʹәму мьләтарʹа бьбә шәʹдәти у һьнге хьлази ԝе бе» (Мәтта 24:14).

КʹЬЛАМА 40 Тӧ Кʹе Ԛәбул Дьки?

^ абз. 5 Әв готар фәʹмкьрьна тʹәзә йа рʹеза Һагай 2:7 шьровәдькә. Әме бьвиньн кӧ әм чаԝа дькарьн шьхӧләки мәзьнда кʹар бькьн, йа кӧ һʹәму мьләта дьһʹәжинә. Ӧса жи, әме бьвиньн ԝәки әв шьхӧле һʹәжандьне реаксийед позитив у негатив пешда тинә.

^ абз. 4 Әв йәк кӧ авакьрьна пʹарьстгәһе сала 515 Б.Д.М.-да хьлаз бу дьдә кʹьфше, кӧ Һагай шьхӧле хԝә рʹьнд ани сери.

^ абз. 10 Әв һәйә фәʹмкьрьна тʹәзәкьри. Бәре мә дьгот ԝәки әв йәк кӧ кәсед дьлтʹәмьз тен бал Йаһоԝа, жь бо һʹәжандьна мьләта нинә. Бьньһерʹә готара «Пьрсед Хԝәндәвана», жь «Бьрща Ԛәрәԝьлийе», йа 15 Гӧлане, сала 2006.

^ абз. 63 ШЬРОВӘКЬРЬНА ШЬКЬЛ: Һагай пʹехәмбәр хьзмәткʹаред Хԝәдерʹа гот ԝәки әԝана бь дьл у щан пьштгьрийа авакьрьна пʹарьстгәһе бькьн. Рʹожед мәда жи, хьзмәткʹаред Хԝәде хәбәра ԝи бь хирәт бәла дькьн. Жьн у мерәк бәʹса һʹәжандьна ахьрийе дькьн.