1-2. Ko kola buća akala duj kraljija razlikujinđe pe hem sostar ka vaćera?

KO PURANO vreme živinđe duj kraljija. Jekh olendar vladinđa ko Izrael, a o dujto vladinđa ki Juda. Iako živinđe ko različito vreme, on hine but slična. O solduj buninđe pe protiv o Jehova hem ćhivđe olese narodo te ćerel lošna buća. On služinđe e hovavne devlenđe hem mudarđe disave manušen. Ama, ipak akala duj manuša razlikujinđe pe. Jekh olendar ćerđa lošna buća sa đi na mulo, ama okova aver pokajinđa pe aso lošna buća kola ćerđa hem o Jehova oprostinđa lese. Ko hine odola duj kraljija?

² Jekh olendar vićinđa pe Ahav hem ov hine kralj ando Izrael, a o dujto vićinđa pe Manasija hem ov hine kralj andi Juda. Ando akala duj manuša ka sikljova so značini ćaće te pokajine tut (Dela 17:30; Rimlj. 3:23). Soj tano o pokajanje hem sar šaj te mothova so ćaće kajinaja amen? Valjani te đana o odgovor ko akala pućiba sose mangaja o Jehova te oprostini amenđe ked grešinaja. Odolese, ko akava članko pošukar ka penđara akale duje kraljen hem ka dikha so šaj te sikljova olendar. Palo odova, ka dikha so o Isus vaćerđa ando pokajanje.

3. Savo kralj hine o Ahav?

³ O Ahav hine o eftato kralj ko Izrael. Ov lelja e Jezavelja koja hine i ćhaj ando sidonsko kralj. O Sidoncija živinđe ko sever hem hine but barvale. Sebepi so o Ahav lelja e Jezavelja, o Izraelcija šaj but barvaljilje, ama hem pana pobuter grešinđe e Jehovase. I Jezavelja služinđa e  Valese hem ćhivđa e Ahave te služini e hovavne devlenđe. Sebepi olengo, o buća sar soj tane i hramsko prostitucija hem te žrtvujinen pe o ćhave širinđe pe ko Izrael. Đi i Jezavelja hine kraljica nijekh e Jehovaso proroko na hine bezbedno. Oj mudarđa bute e Jehovase prorokonen (1. Kralj. 18:13). O Ahav „ćerđa okova so hine lošno anglo e Jehovase jaćha, hem hine pana pološno ando sa okola kola hine anglo leste“ (1. Kralj. 16:30). Ama, o Jehova dikhlja sa so ćerđe o Ahav hem i Jezavelja. Ov but šukar đanđa so on ćerđe. Sebepi soj tano milosrdno, o Jehova bićhalđa pe proroko, e Ilija, te pomožini olese narodose te irini pe ko pravo drumo đi pana hine len vreme. Ama, o Ahav hem i Jezavelja na manglje te šunen.

4. So o Jehova phenđa e Ahavese hem sar ov reagujinđa?

⁴ Ko krajo, alo o vreme o Jehova diso te ćerel. Ov bićhalđa e Ilija te phenel e Ahavese hem e Jezaveljaće so ka kaznini len hem so celo olengi porodica ka ovel mudardi. Ked šunđa odola lafija, o Ahav hine but tužno. Odova ponosno manuš ponizinđa pe anglo Jehova (1. Kralj. 21:19-29).

5-6. So mothovi so o kralj Ahav na pokajinđa pe celone vileja?

⁵ Iako o Ahav tegani ponizinđa pe, odova so ćerđa kasnije mothovđa so na pokajinđa pe ćaće. Ko Izrael, o manuša hem ponodri služinđe e hovavne devlese, e Valese. Ov na pomožinđa e manušenđe te irinen pe e Jehovase. Ama, hem avera buća kola o Ahav ćerđa mothovđe so ov na pokajinđa pe celone vileja.

⁶ Kasnije, o Ahav vićinđa e Josafate, e kraljo andi Juda, te đal oleja ko maribe protiv i Sirija. O Josafat hine šukar kralj hem verujinđa e Jehovase. Odolese phenđa so prvo valjani te pućen e Jehovase proroko. O Ahav na manglja odova te ćerel hem phenđa: „Isi pana jekh manuš prekalo kaste šaj te roda savet ando Jehova, ama me mrzinava le sose niked na proreknini maje šukar, nego uvek lošno.“ Ko krajo, on ipak pućlje e proroko, e Miheja. Sar so o Ahav phenđa, o prorok Miheja na hine le ništa šukar te phenel lese. Umesto te pokajini pe hem te rodel ando Jehova te oprostini lese, o Ahav fordinđa e Miheja ko phanlipe (1. Kralj. 22:7-9, 23, 27). Iako o Ahav phanlja e Miheja, ov naštinđa te ćhinavi te ispuninen pe e Jehovase lafija. Ko odova isto maribe, o kralj Ahav hine mudardo (1. Kralj. 22:34-38).

7. So o Jehova phenđa ando Ahav palo oleso meribe?

⁷ Palo odova so o Ahav mulo, o Jehova mothovđa so ćaće mislinđa olestar. Ked o kralj Josafat irinđa pe ćhere, o Jehova bićhalđa e Juje te phenel lese so na valjanđa te pomožini e Ahavese. E Jehovaso proroko phenđa: „Valjani li te pomožine e lošnonenđe hem te mange okolen kola mrzinena e Jehova?“ (2. Let. 19:1, 2). Da li o Ahav ćaće pokajinđa pe? Ked bi ovela ađahar, e Jehovaso proroko niked na bi phenela so ov tano lošno manuš kova mrzini e Jehova. Akava mothovi so iako e Ahavese hine žao, ov niked na mothovđa so kajini pe celone vileja.

8. So sikljovaja ando Ahav?

⁸ So sikljovaja ando Ahav? Ked o Ilija phenđa lese so ov hem olesi porodica ka oven kaznime, ov ponizinđa pe. Odova hine šukar, ama sa so ćerđa palo odova mothovđa so na pokajinđa pe celone  vileja. Olestar sikljovaja so o pokajanje nane samo ked phenaja soj tano amenđe žao aso odova so ćerđam. Akana ka dikha pana jekh primer kova mothovi so značini te pokajina amen celone vileja.

9. Savo manuš hine o kralj Manasija?

⁹ Oko dušel berš palo Ahav, o Manasija ulo kralj andi Juda. Ov hine pana pološno ando Ahav. Ko e Devleso Lafi olestar pisini: „Ćerđa but buća kola hine lošna anglo e Jehovase jaćha hem ađahar marđa lese muj“ (2. Let. 33:1-9). Ov ćerđa o oltarija e hovavne devlenđe hem ko e Devleso hram, ćhivđa o obredno deblo kova verovatno hine o idol andi boginja kotar i plodnost. Bavinđa pe e magijaja, bahinđa hem gatinđa. Isto ađahar, „ov ćhorđa hem bute manušengo rat“, iako na hine kriva nisose. Čak hem pe ćhaven „tharđa sar žrtva“ e hovavne devlenđe (2. Kralj. 21:6, 7, 10, 11, 16).

10. Sar o Jehova kazninđa e Manasija hem sar ov reagujinđa?

¹⁰ Sar o Ahav, hem o kralj Manasija na manglja te šunel o savetija kola o Jehova dinđa lese prekalo pe prorokija. Odolese „o Jehova anđa [upri Juda] o vojna zapovednikija ando asirsko kralj hem on astarđe e Manasija. On arakhlje le ki jekh pećina, phanlje le ko lancija hem legarđe le ko Vavilon.“ Odothe, o Manasija verovatno počminđa te razmislini kotar sa o lošna buća kola ćerđa. Ov „but ponizinđa pe anglo Devel kotar pe phure.“ Ama, odova na hine sa. Ov „celone vileja molinđa e Jehova, pe Devle, te smilujini pe upro leste.“ O Manasija na ćhinavđa te molini pe e Devlese. Odova lošno manuš menjinđa pe hem počminđa te dikhel e Jehova sar „pe Devle“ (2. Let. 33:10-13).

11. Premali 2. Letopisa 33:15, 16, sar o Manasija mothovđa so ćaće pokajinđa pe?

¹¹ Sar đelo o vreme, o Jehova odgovorinđa ko e Manasijase molitve. Kotar olese molitve, o Jehova dikhlja so ov ćaće menjinđa pe. Odolese, o Jehova oprostinđa lese odova so ćerđa hem ćhivđa le palem te ovel kralj. O Manasija dinđa sa pestar te mothovi so ćaće kajini pe. Ov ćerđa odova so o Ahav niked na ćerđa. Čistinđa i phuv ando idolija hem pomožinđa e manušenđe te služinen e Jehovase. (Čitin 2. Letopisa 33:15, 16.) Te šaj te ćerel odova, olese valjanđa but bari hrabrost hem vera, sose beršencar hine but lošno primer pe porodicaće hem e manušenđe. Ama, akana ko phure berša, ov pokušinđa te ispravini o lošna buća kola ćerđa. Sebepi odova, ov ulo but šukar primer pe unukose, e Josijase, kova kasnije hine but šukar kralj (2. Kralj. 22:1, 2).

12. So sikljovaja kotar o Manasija?

 ¹² So sikljovaja kotar o Manasija? Ov na samo so ponizinđa pe anglo Jehova, već hem molinđa le te oprostini lese. Ov menjinđa po ponašanje. Dinđa sa pestar te ispravini o lošna buća kola ćerđa, te služini e Jehovase hem te pomožini averenđe te ćeren isto odova. Oleso primer šaj te utešini okolen kola ćerđe but lošna buća sose mothovi so o Jehova tano šukar hem spremno te oprostini (Ps. 86:5). Ov ka oprostini sarinenđe kola ćaće kajinena pe.

13. Da li tano dovoljno samo te phena soj tano amenđe žao? Vaćer jekh primer.

¹³ O Manasija na phenđa samo soj tano olese žao aso lošna buća kola ćerđa. Ov ćerđa diso pobuter. Olestar sikljovaja diso važno ando pokajanje. Razmislin ando akava primer: Đeljan ki poslastičarnica te ćine jekh torta. Umesto te del tut torta, o prodavac dela tut jekh jaro. Da li ka ove zadovoljno? Naravno so na! Ama, da li ka pomožini tut ako o prodavac objasnini tuće so o jaro tano važno sastojak andi torta? Naravno so na! Isto ađahar, o Jehova rodela ando okova so grešinđa te pokajini pe celone vileja. Ako olese tano žao sebepi so ćerđa disavo greh, odova tano šukar, ama nane dovoljno. So pana valjani? Odova ka sikljova kotar i priča koja o Isus vaćerđa.

14. Sar o našaldo ćhavo kotar e Isusesi priča mothovđa so alo ki godi?

¹⁴ O Isus vaćerđa jekh but šuži priča ando našaldo ćhavo, koja tani pisimi ko Luka 15:11-32. Jekh terno ćhavo na manglja te šunel pe dade, ikljilo kotar ćher hem đelo te živini „ki jekh phuv koja hine but dur.“ Uduri živinđa nemoralno hem trošinđa sa po barvalipe. Ked hine lese pharo, ov počminđa te razmislini kotar po životi. Tegani haljilo so hine lese but pošukar ko pe dadeso ćher. Sar so o Isus phenđa, odova terno ćhavo alo ki godi. Ov odlučinđa te irini pe ćhere hem te molini pe dade te oprostini lese. Ked haljilo so grešinđa, odova hine but važno. Ama, odova na hine dovoljno. Ov morandilo diso te ćerel.

15. Sar o našaldo ćhavo kotar e Isusesi priča mothovđa so ćaće kajini pe?

¹⁵ O našaldo ćhavo mothovđa so ćaće kajini pe. Ov nakhlja but baro drumo te irini pe ćhere. Ked vaćerđa pe dadeja, ov phenđa: „Grešinđum e Devlese kova tano ko nebo hem tuće. Više na zaslužinava te ovav to ćhavo“ (Luka 15:21). Olese lafija mothovđe so mangela palem te ovel paše e Jehovaja. Isto ađahar, ando olese lafija dikhlja pe so haljilo so but povredinđa pe dade. Ov hine spremno te ćerel sa so  valjani te šaj palem te ovel paše pe dadeja. Čak hine spremno te ovel jekh ando olese radnikija (Luka 15:19). Akava nane samo jekh but šuži priča. O starešine šaj but te sikljon olatar ked valjani te odlučinen da li jekh phral ja phen ćaće kajini pe palo odova so ćerđa ozbiljno greh.

16. Sose šaj te ovel pharo e starešinenđe te dikhen da li neko ćaće kajini pe?

¹⁶ E starešinenđe nane lokho te dikhen da li neko ko ćerđa ozbiljno greh ćaće kajini pe. Odova tano ađahar sose on našti te đanen soj tano ko e manušeso vilo. Odolese, on trudinena pe te dikhen da li odova phral ja odija phen ćaće mrzini odova so ćerđa. Disavo puti, i osoba šaj ćerđa odobor baro greh hem odolese tano but pharo te mothovi e starešinenđe so ćaće kajini pe.

17. (a) Da li neko šaj te mothovi so ćaće kajini pe ako samo phenela soj tano olese žao? Vaćer jekh primer. (b) Premali 2. Korinćanima 7:11, so valjani te ćerel jekh manuš te šaj te mothovi so ćaće kajini pe?

¹⁷ Te dikha jekh primer. Jekh phral beršencar ćerela preljuba. Umesto te rodel pomoć, ov kotar pi romni, kotar pe amala hem kotar o starešine garavi odova. Ko krajo, o starešine šunđe so odova phral ćerela. Ked vaćerđe lese so isi len dokaz so ćerđa preljuba, ov priznajini sa so ćerđa hem čak dićhola soj tano olese žao. Ama, da li odova mothovi so ov ćaće kajini pe? Na. Nane dovoljno samo anglo starešine te phenel soj tano olese žao. Ov odova na ćerđa sebepi so ko jekh trenutko anđa jekh lošno odluka, već beršencar ćerđa preljuba. Na alo kokri te phenel so ćerđa, već neko prijavinđa le e starešinenđe. O starešine valjani te dikhen da li odova phral ćaće menjinđa o način sar razmislini hem sar ponašini pe. (Čitin 2. Korinćanima 7:11.) Te šaj te mothovi da li ćaće kajini pe, valjani te nakhel disavo vreme. Odolese, odova phral verovatno jekh vreme ka ovel isključimo kotar i skupština (1. Kor. 5:11-13; 6:9, 10).

18. Sar šaj i osoba koja tani isključimi te mothovi so ćaće kajini pe hem so ka ovel sebepi odova?

¹⁸ Te šaj te mothovi so ćaće kajini pe, i osoba koja tani isključimi valjani redovno te avel ko sastankija, te molini pe e Jehovase, te čitini hem te proučini i Biblija. Isto ađahar, valjani te cidel pe ando buća kola šaj te ćhiven la palem te ćerel odova greh. Ako trudini pe palem te ovel paše e Jehovaja, šaj te ovel sigurno so o Jehova ka oprostini laće hem so o starešine ka pomožinen la palem te ovel deo andi skupština. Đi vaćerena e osobaja koja grešinđa,  o starešine na bistrena so svako manuš tano averćhane hem so svakonese okolnostija razlikujinena pe. Isto ađahar, on na rodena andi osoba diso so oj našti te ćerel.

19. Sar šaj neko te mothovi so ćaće kajini pe? (Jezekilj 33:14-16)

¹⁹ Sar so dikhljam, ked neko ćerđa ozbiljno greh, nane dovoljno samo te phenel soj tano olese žao. Ov valjani te menjini o način sar razmislini hem odoleja so ćerela te mothovi so ćaće kajini pe. Na valjani te ćerel o lošna buća kola angleder ćerđa hem valjani te ćerel o buća kola o Jehova mangela. (Čitin Jezekilj 33:14-16.) Soj tano najvažno, ov valjani te del sa pestar palem te ovel paše e Jehovaja.

20-21. Sar šaj te pomožina nekase ko ćerđa ozbiljno greh?

²⁰ Ked vaćerđa ando odova sose alo ki phuv, o Isus phenđa so jekh razlog tano te pomožini e grešno manušenđe te pokajinen pe (Luka 5:32). Odova valjani hem amen te ćera. So ka ćere ako to amal ćerđa ozbiljno greh?

²¹ Ako garavaja o greh kova amaro amal ćerđa, tegani amen na pomožinaja lese. O greh našti te garavi pe sose o Jehova sa dikhela (Posl. 5:21, 22; 28:13). Amen šaj te pomožina lese ađahar so ka podstaknina le te vaćeri e starešinencar. Ako ov na mangela te phenel e starešinenđe so ćerđa, tegani amen valjani te vaćera olencar ando odova. Ađahar ka pomožina lese. But tano važno te ćera odova sose amaro amal šaj te našali po amalipe e Jehovaja.

22. Sostar ka vaćera ko aver članko?

²² So ako jekh osoba već duže vreme ćerela ozbiljno greh hem ako o starešine anena odluka odija osoba te ovel isključimi sebepi odova? Da li odova značini so o starešine na mothovđe milosrđe premali odija osoba? Ko aver članko, ka dikha sar o Jehova mothovi soj tano milosrdno premalo okola so grešinđe hem sar šaj amen te ova sar oleste.