1. Koju čast i radost imamo?

MI SMO srećni i ponosni što smo Jehovini svedoci. Dokazujemo da smo njegovi svedoci tako što propovedamo drugima i poučavamo ih o njemu. Drago nam je kada nekome ko ima „ispravan stav prema večnom životu“ možemo pomoći da počne da služi Jehovi (Dela 13:48). Kada su se sedamdesetorica učenika vratila iz službe, srećna zbog uspeha koji su postigla, „sveti duh je ispunio Isusa radošću“. Sličnu radost i mi osećamo (Luka 10:1, 17, 21).

2. Po čemu se vidi da ozbiljno shvatamo službu propovedanja?

² Mi ozbiljno shvatamo službu propovedanja. Apostol Pavle je napisao Timoteju: „Dobro pazi kako živiš i kako poučavaš.“ Zatim je dodao: „Čineći to spašćeš i sebe i one koji te slušaju“ (1. Tim. 4:16). Dakle, u pitanju su životi ljudi. Mi pazimo na to kako živimo jer smo podanici Božjeg Kraljevstva. Želimo da naše ponašanje bude na čast Jehovi i u skladu sa onim što propovedamo (Fil. 1:27). Pazimo na to kako poučavamo tako što se dobro pripremamo za službu i molimo Jehovu za pomoć.

3. Kako ljudi na nekim područjima reaguju na dobru vest? Navedi primer.

³ Čak i kada dajemo sve od sebe, dešava se da većina ljudi na području nije zainteresovana za dobru vest. Primera radi, brat Georg Lindal je sam propovedao na Islandu od 1929. do 1947. godine. Podelio je desetine hiljada publikacija, ali niko nije prihvatio istinu. On je napisao: „Neki su izgleda zauzeli stav protiv istine, ali većina je ostala potpuno ravnodušna.“ Čak i nakon što su misionari iz Galada  došli na Island, prošlo je još devet godina pre nego što je neko tamo predao svoj život Jehovi i krstio se. *

4. Kako se neki od nas osećaju kad ljudi ne žele da proučavaju Bibliju?

⁴ Teško nam pada što većina ljudi ne želi da proučava Bibliju. Možda se osećamo poput Pavla koji je rekao da su mu u srcu „velika tuga i neprekidan bol“ zbog toga što većina Judejaca nije prihvatila Isusa kao obećanog Mesiju (Rimlj. 9:1-3). Možda proučavaš Bibliju s nekim, ali uprkos svem tvom trudu i molitvama za njega, on ne primenjuje ono što uči i smatraš da treba da prekineš kurs. Ili možda niko od onih s kojima si proučavao nije napredovao do krštenja. Da li to znači da si u nečemu pogrešio i da Jehova nije blagoslovio tvoju službu? U ovom članku ćemo dobiti odgovor na dva pitanja: (1) Čime se meri uspeh u službi? (2) Šta bi bilo realno da očekujemo?

5. Zašto ono što radimo za Jehovu neće uvek ispasti onako kako smo očekivali?

⁵ Biblija za čoveka koji postupa po Božjoj volji kaže: „Sve što radi biće uspešno“ (Ps. 1:3). Međutim, to ne znači da će sve što radimo za Jehovu ispasti onako kako bismo mi želeli. Ljudski život je „pun nevolja“ zbog nesavršenosti – kako naše, tako i tuđe (Jov 14:1). Nadalje, protivnici nas neko vreme mogu sprečavati da propovedamo na uobičajen način (1. Kor. 16:9; 1. Sol. 2:18). Zašto onda možemo reći da nas Jehova smatra uspešnim? Razmotrimo neka biblijska načela koja nam pružaju odgovor na ovo pitanje.

6. Po čemu Jehova meri naš uspeh u službi?

⁶ Jehova ceni naš trud i istrajnost. Dok god služimo Jehovi iz ljubavi i dajemo sve od sebe, on će našu službu smatrati uspešnom, bez obzira na to kako ljudi reaguju. Pavle je napisao: „Bog nije nepravedan pa da zaboravi vaša dela i ljubav koju ste pokazali prema njegovom imenu, time što ste služili svetima i što im i dalje služite“ (Jevr. 6:10). Čak i ako osoba s kojom smo proučavali nije napredovala do krštenja, Jehova ne zaboravlja naš trud i ljubav. Pavle je rekao Korinćanima: „Vaš trud u Gospodu nije uzaludan“ (1. Kor. 15:58). Ove reči se mogu primeniti i na nas.

7. Šta učimo iz onoga što je apostol Pavle rekao o svojoj službi?

⁷ Apostol Pavle je bio izvanredan misionar i osnovao je skupštine u  mnogim gradovima. Ali kada su drugi osporavali njegove sposobnosti da poučava, Pavle u svoju odbranu nije naveo kolikom broju ljudi je pomogao da postanu hrišćani. Naprotiv, on je onima koji su se nadmetali s njim napisao: „Više sam se trudio“ (2. Kor. 11:23, Daničić–Karadžić). Poput Pavla, imaj na umu da ono što Jehova najviše ceni jesu naš trud i istrajnost.

8. Šta treba da bude prvenstveni izvor naše radosti u službi?

⁸ Jehova ceni naše zalaganje u službi. Isus je poslao 70 učenika da propovedaju poruku o Kraljevstvu i oni su se vratili radosni. Čemu su se radovali? Rekli su: „Čak nam se i demoni pokoravaju kad se služimo tvojim imenom.“ Isus ih je ispravio, rekavši šta treba da bude izvor njihove radosti: „Ne radujte se tome što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što je vaše ime zapisano na nebesima“ (Luka 10:17-20). Isus je znao da oni neće uvek postizati tako neverovatne rezultate u službi. Zapravo, ne znamo ni da li su ljudi koji su ih slušali uopšte postali hrišćani. Trebalo je da nauče da pronalaze radost prvenstveno u tome što Jehova ceni njihovo zalaganje u službi, a ne samo u rezultatima koje postižu.

9. Prema Galatima 6:7-9, šta ćemo dobiti ako istrajemo u svojoj službi?

⁹ Ako istrajemo u svojoj službi, dobićemo večni život. Dok celim srcem sejemo seme istine o Kraljevstvu i zalivamo ga, mi ujedno sejemo u duh. Zašto to možemo reći? Kada učestvujemo u službi, sveti duh može da nas vodi. Jehova je obećao da će nas nagraditi večnim životom ako ne posustanemo u službi i ne umorimo se, bez obzira na to da li smo nekome pomogli da dođe do krštenja ili ne. (Pročitati Galatima 6:7-9.)

10. Od čega zavisi kako će ljudi reagovati na dobru vest?

¹⁰ Reakcija ljudi prvenstveno zavisi od toga šta im je u srcu. Isus je to istakao u poređenju o sejaču. Sejač je sejao seme na različite vrste tla, ali samo je seme koje je palo na dobru zemlju niklo i donelo plod (Luka 8:5-8). Isus je rekao da različite vrste tla predstavljaju ljude koji na Božju reč reaguju u skladu sa onim što im je u srcu (Luka 8:11-15). Kao što sejač ne može da utiče na to gde će seme da nikne, tako ni mi ne možemo uticati na to da li će seme istine pustiti koren u nečijem srcu. Naš zadatak je da nastavimo da sejemo dobro seme, to jest dobru vest o Kraljevstvu. Kao što je apostol Pavle rekao, svako će „dobiti nagradu prema svom trudu“, a ne prema rezultatima koje postiže (1. Kor. 3:8).

11. Zašto možemo reći da je Noje uspešno obavio zadatak koji mu je Bog dao? (Videti sliku na naslovnoj strani.)

¹¹ Tokom istorije, mnoge Jehovine sluge su propovedale ljudima koji nisu želeli da ih slušaju. Po svemu sudeći, Noje je decenijama bio propovednik pravednosti (2. Petr. 2:5). Nema sumnje da se nadao da će se neki odazvati na njegovu poruku, premda Jehova to ničim nije nagovestio. Nakon što mu je objasnio kako da sagradi  arku, Jehova mu je rekao: „Uđi u arku sa svojim sinovima, svojom ženom i ženama svojih sinova“ (Post. 6:18). Kada je čuo kolike će biti dimenzije arke, Noje je verovatno shvatio da će malo ko poslušati njegovu poruku (Post. 6:15). Ispostavilo se da se niko nije odazvao na Nojevo propovedanje (Post. 7:7). To svakako nije značilo da Noje nije bio dobar propovednik. Jehova je smatrao da je Noje uspešno obavio zadatak koji mu je on dao, jer je godinama verno propovedao (Post. 6:22).

12. Kako je Jeremija sačuvao radost u službi uprkos ravnodušnosti i protivljenju?

¹² Prorok Jeremija je preko 40 godina propovedao ljudima koji su bili ravnodušni ili su mu se otvoreno protivili. Stalno su ga vređali i rugali su mu se, što ga je toliko obeshrabrilo da je pomišljao da odustane od svoje službe (Jer. 20:8, 9). Ali Jeremija nije prestao da propoveda. Šta mu je pomoglo da istraje i sačuva radost u službi? Usredsredio se na dve važne činjenice. Kao prvo, Božja poruka koju je Jeremija propovedao ulivala je ljudima nadu u bolju budućnost (Jer. 29:11). Kao drugo, Jehova je izabrao Jeremiju da govori u njegovo ime (Jer. 15:16). I mi prenosimo poruku nade u ovom hladnom i mračnom svetu, a nosimo i Božje ime kao njegovi Svedoci. Ako se usredsredimo na ove dve važne činjenice, radosno ćemo propovedati bez obzira na reakciju ljudi.

13. Šta učimo iz Isusovog poređenja zapisanog u Marku 4:26-29?

¹³ Potrebno je vreme za duhovni rast. Isus je istakao tu činjenicu u svom poređenju o sejaču koji spava. (Pročitati Marka 4:26-29.) Nakon što je posejao seme, ono je raslo postepeno i on to ničim nije mogao da ubrza. Slično tome, potrebno je vreme da bi neko s kim proučavamo duhovno napredovao. Kao što ratar ne može da ubrza rast svojih useva, tako ni mi ne možemo da ubrzamo napredak onih s kojima proučavamo. Zato se nemoj obeshrabriti i nemoj odustati od nekoga ko napreduje sporije nego što si ti očekivao. Poput zemljoradnje, i stvaranje učenika iziskuje strpljenje (Jak. 5:7, 8).

14. Navedi primer koji pokazuje da je ponekad potrebno dosta vremena da bi se videli rezultati naše službe.

¹⁴ Na nekim područjima rezultati našeg propovedanja neće biti vidljivi godinama. Navešćemo primer dve sestre, Gledis i Rubi Alen, koje su 1959. godine došle kao stalni pioniri u kanadsku pokrajinu Kvibek. * Ljudi na tom području nisu želeli da razgovaraju s njima jer su se plašili šta će drugi reći, a i uticaj Katoličke crkve je tamo bio veoma jak. Gledis priča: „Dve godine smo svakodnevno išle osam sati od vrata do vrata bez ikakvog odaziva! Ljudi su jednostavno dolazili do vrata i zatvarali mali kapak na prozorčiću koji se nalazio na vratima. Ali, mi nismo odustale.“ S vremenom, ljudi su smekšali i neki od njih su bili spremni da ih saslušaju. Sada u tom gradu postoje tri skupštine (Is. 60:22).

15. Šta iz 1. Korinćanima 3:6, 7 učimo o stvaranju učenika?

 ¹⁵ Stvaranje učenika je zajednički poduhvat. Da bi neko napredovao do krštenja, neophodno je da svi u skupštini daju svoj doprinos. (Pročitati 1. Korinćanima 3:6, 7.) Primera radi, brat svedoči čoveku i uručuje mu traktat ili časopis. Međutim, shvata da zbog svojih obaveza ne može da obavi naknadnu posetu. Zato moli drugog brata da ode kod tog čoveka umesto njega. Taj brat započinje biblijski kurs. Dok vodi kurs, on poziva različitu braću i sestre da prisustvuju. Svako od njih će na svoj način pomagati tom čoveku da duhovno napreduje, to jest zalivaće seme istine. Dakle, kao što je Isus rekao, sejač i žetelac zajedno će se radovati plodovima svog rada (Jov. 4:35-38).

16. Zašto i oni koji ne mogu puno da učine u službi mogu biti radosni?

¹⁶ Možda zbog poznih godina ili narušenog zdravlja ne možeš da učestvuješ u propovedanju i poučavanju kao nekada. Ali pronađi radost u onome što još uvek možeš da činiš. Kada su kralj David i njegovi ljudi krenuli u poteru za Amaličanima da bi oslobodili svoje porodice i povratili ukradene stvari, 200 ljudi su bili isuviše iscrpljeni da se bore, pa su ostali da čuvaju prtljag. Nakon što su dobili bitku, David je zapovedio da se plen jednako podeli svima (1. Sam. 30:21-25). Iz ovog događaja izvlačimo jednu važnu pouku. Svi koji su na ovaj ili onaj način pomagali nekome da upozna istinu zajedno će se radovati kada se on na kraju krsti.

17. Za šta smo zahvalni Jehovi?

¹⁷ Zahvalni smo Jehovi što ceni sve što radimo u službi za njega. On zna da ne možemo uticati na to kako će ljudi reagovati na dobru vest. Zapaža i ceni to što mu služimo iz ljubavi i dajemo sve od sebe u službi. Takođe nas poučava da nađemo radost u onome što možemo da činimo za njega (Jov. 14:12). Dok god ne posustajemo u službi, možemo biti sigurni da imamo njegovu naklonost.