Te šaj te ispolninen pli zadača, o Istražuvačija e Biblijakere valjani sine te oven hrabra. Ola valjani sine te objavinen o „šukar haberi“ e krotkonge hem o „dive e odmazdakoro“ okolenge soj zlobna.

O phral o Hoskin kova so živinela sine ki Kanada, propovedinela sine hrabro iako sine protivibe. Ko 1921 berš ko prolet, arakhlja jekhe metodističko svešteniko. O phral o Hoskin vakergja leske: „Valjani te složina amen keda keraja lafi baši Biblija, a ako na složinaja amen bašo nesave bukja, šaj sepak te završina amaro razgovor ko mirno način hem te ačhova amenge amala“. Ama adava na slučingja pe. O phral o Hoskin setinela pe: „Kergjem lafi samo nekobor minutija hem tegani o svešteniko khuvgja o udar doborom silno so mislingjum kaj o džami taro udar ka phagjol“.

O svešteniko vikingja leske: „Soske na džaja te kere lafi okolencar so nane hristijanja?“ O phral čutingja, ama džikote džala peske sine mislinela sine: „Pa me mislingjum tu na sian hristijani“.

O tajsutno dive, akava svešteniko ikergja govor ki pli crkva hem prodolžingja te napadinel amare phrale. O phral o Hoskin vakergja: „Ov predupredingja e manušen hem vakergja lenge kaj me sium o najbaro prevaranti so dži akana alo ki diz, hem kaj valjani te ovav mudardo“. Ama adava na čhinavgja e phrale te propovedinel, ov prodolžingja hem sine uspešno. Ov vakerela: „Nikogaš na nakhljum mange doborom šukar ki služba. Nesave čak vakerena sine, ’džanaja kaj sian e Devleskoro manuš‘, hem pučena man sine dali valjani mange nešto“.

Te šaj te pomožinen e manušenge pošukar te haljoven i Biblija, o Istražuvačija e Biblijakere izdajnena sine jekh biblisko rubrika ko spisanie Zlatno Veko. * Ki adaja rubrika sine pučiba kola so o roditelija šaj sine te razgledinen len pumare čhavencar. Ola valjani sine te pučen akala pučiba pumare čhaven hem palo adava te pomožinen lenge te arakhen o odgovorija ki Biblija. Nesave pučiba sar so sine, „Kobor lila isi ki Biblija?“ sikavena len sine o osnovna bukja baši Biblija. A javera sar na primer, „Dali sekova čačutno hristijani valjani  te očekujnel kaj ka ovel progonimo?“ spreminena sine e ternen hrabro te propovedinen.

Ki adaja rubrika sine pučiba hem odgovorija bašo Istražuvačija e Biblijakere so džanena sine nešto poviše baši Biblija. O odgovorija bašo akala pučiba šaj te arakhen pe sine ko prvo tomi taro lil so vikinela pe sine Studie bašo Sveto pismo. But čitatelija siklile but bukja tari akaja rubrika, ama ko 21 Dekemvri 1921 berš, sine izvestimo kaj akala rubrike nane više te oven izdajme. Soske taro jekh puti sine asavki promena?

O phralja so predvodinena sine halile kaj o neve interesentija valjani te sikljoven o osnovna bibliska čačipa podetalno. Adaleske, ko Noemvri 1921 berš ola ikalgje o lil E Devleskiri harfa. O interesentija so prifatinena sine o lil proučinena le sine korkori khere. Agjaar, ola doznajngje kaj e Devle isi le namera te del e manušenge večno životo. Sar ikerela pe sine akava kursi?

Keda nekoj prifatinela sine o lil, ov isto agjaar dobinela sine kartička kote so pišinela sine kola stranice taro lil te čitinel len. O javer kurko, dobinela sine javer kartička kote so sine pučiba bašo materijali so čitingja le taro lil. Osven adava, ko krajo tari kartička pišinela sine kola stranice taro lil valjani te čitinel bašo javer kurko.

Agjaar, o interesenti 12 kurke dobinela sine nevi karta preku pošta koja so bičhalela la sine o sobranie. But puti, o karte bičhalena sine okola so sine pophure ili okola so našti sine te džan ki služba taro kher ko kher. Na primer, i En Gardner, taro Milvel (Pensilvanija, SAD) vakergja: „Keda o lil E Devleskiri Harfe sine izdajmo, mi phen i Tejl koja so sine invalidi, šaj sine te kerel poviše ki služba agjaar so bičhalela sine adala kartičke“. Keda nekoj ka završinel sine akava kursi, nekoj taro sobranie ka posetinel le sine te šaj te pomožinel leske te sikljol poviše tari Biblija.

Ko krajo taro berš, o phral o Raterford bičhalgja pismo dži ko sa o sobranija. Ov pišingja kaj „o propovedibe bašo Carstvo akava berš reslja ko poviše džene, hem pomožingja poviše manušenge nego bilo keda angleder“. Palo adava, ov isto agjaar vakergja: „Ačhilo panda but buti te kerel pe. Ohrabrinen e javeren te vklučinen pe ki akaja but šuži zadača“. Jasno sine kaj o Istražuvačija e Biblijakere šungje akava sovet. Ko 1922 berš, ola hrabro propovedingje bašo e Devleskoro Carstvo sar nikogaš angleder.