1-2. O čemu je bilo reči u prethodnom članku, a o čemu će biti reči u ovom?

 U PRETHODNOM članku razmotrili smo neke pouke iz 19. poglavlja Levitske. Na primer, u 3. stihu smo videli da je Jehova rekao Izraelcima da poštuju svoje roditelje. Osmotrili smo kako danas možemo primeniti taj savet brinući se o fizičkim, emocionalnim i duhovnim potrebama roditelja. U istom stihu Bog je naglasio svom narodu koliko je važno da drži sabat. Premda mi nismo dužni da se držimo tog zakona, možemo primeniti načelo iz njega tako što ćemo izdvajati vreme da svakog dana učinimo nešto za Jehovu. Kad tako radimo, postupamo u skladu s Levitskom 19:2 i 1. Petrovom 1:15, gde smo podstaknuti da budemo sveti.

² U ovom članku nastavićemo da razmatramo stihove iz 19. poglavlja Levitske. Saznaćemo kako možemo biti obzirni prema onima koji imaju neku telesnu manu, kako možemo biti pošteni u poslovanju i poslušni Božjoj zapovesti da volimo svoje bližnje. Važno je da to znamo da bismo mogli da budemo sveti po uzoru na našeg Boga.

3-4. Prema Levitskoj 19:14, kako je trebalo da se Izraelci ophode s gluvima i slepima?

³ Pročitati Levitsku 19:14. Jehova je od Izraelaca očekivao da budu obzirni prema onima koji imaju neku telesnu manu. Na primer, nisu smeli da proklinju gluve  niti da im prete. Jasno je da bi takvo ophođenje prema gluvom čoveku bilo krajnje bezobzirno. Budući da ne čuje, on ne bi mogao da se brani.

⁴ Prema 14. stihu, Božje sluge nisu smele ni da pred slepog stavljaju nešto da se spotakne. U vezi s ljudima koji imaju neku telesnu manu, u jednoj knjizi je rečeno: „U drevno doba se na Bliskom istoku često dešavalo da ih drugi iskorišćavaju ili zlostavljaju.“ Recimo, neki bezosećajan čovek bi mogao staviti neku prepreku pred slepog da bi mu napakostio i da bi mu se podsmevao. Baš okrutno! Putem ove zapovesti, Jehova je podstakao Izraelce da budu saosećajni prema onima koji imaju neki hendikep.

5. Kako možemo biti saosećajni prema onima koji imaju neku telesnu manu?

⁵ Isus je bio saosećajan prema onima koji su imali neke telesne mane. Setimo se onoga što je poručio Jovanu Krstitelju: „Slepi vide, hromi hodaju, gubavi se čiste, gluvi čuju [i] mrtvi ustaju.“ Nakon što su videli Isusova čuda, svi ljudi su hvalili Boga (Luka 7:20-22; 18:43). Mi želimo da budemo saosećajni poput Isusa i zato se trudimo da budemo dobri, obzirni i strpljivi sa onima koji imaju neku telesnu manu. Doduše, mi nemamo moć da činimo čuda kao Isus. Ali ipak možemo da pomažemo ljudima, bilo da su slepi u fizičkom ili u duhovnom pogledu. To činimo tako što im prenosimo dobru vest o raju u kom će svi ljudi imati savršeno zdravlje i služiti Jehovi (Luka 4:18). Mnogi već danas hvale Boga zbog te predivne nade.

6. Kako 19. poglavlje Levitske dodatno pojašnjava ono što je rečeno u Deset zapovesti?

⁶ Neki stihovi iz 19. poglavlja Levitske dodatno pojašnjavaju ono što je rečeno u Deset zapovesti. Primera radi, osma zapovest glasi: „Ne ukradi“ (Izl. 20:15). Neko bi mogao misliti da je  poslušan toj zapovesti jer nikad nije uzeo nešto što je tuđe. Pa ipak, on možda krade na drugi način.

7. Kako bi neki trgovac mogao da krši osmu zapovest?

⁷ Neki trgovac bi s ponosom mogao da kaže da nikad nije uzeo ništa što je tuđe. Ali da li je uvek bio pošten u svom poslovanju? Prema Levitskoj 19:35, 36, Jehova je rekao: „Ne koristite lažna merila kad merite dužinu, težinu ili zapreminu. Treba da imate tačnu vagu, tačne tegove i tačne mere.“ Trgovac koji ne koristi tačnu vagu i druge mere vara svoje mušterije i na neki način krade od njih. To se jasno vidi i iz drugih stihova iz 19. poglavlja Levitske.

8. Kako su pojedinosti iz Levitske 19:11-13 pomogle Jevrejima da primene načelo koje stoji iza osme zapovesti i kako mogu pomoći nama?

⁸ Pročitati Levitsku 19:11-13. Na početku Levitske 19:11 se kaže: „Ne kradite.“ U 13. stihu piše: „Ne obmanjuj svog bližnjeg.“ Prema tome, ako je neko nepošten u poslovanju, on zapravo krade. Osma zapovest je zabranjivala krađu, a pojedinosti iz Levitske pomogle su Jevrejima da razumeju kako bi mogli da primene načelo koje stoji iza te zapovesti, to jest kako bi mogli da budu pošteni u svemu što rade. Dobro je da razmišljamo o tome kako Jehova gleda na nepoštenje i krađu. Mogli bismo da se pitamo: „U svetlu onoga što je rečeno u Levitskoj 19:11-13, da li treba da promenim nešto u svom poslovanju ili radnim navikama?“

9. Kako je zapovest iz Levitske 19:13 štitila radnike?

⁹ Kad je reč o poštenju, postoji nešto o čemu treba da razmisle hrišćani koji su poslodavci. U drugom delu Levitske 19:13 piše: „Najamnikovu platu ne zadržavaj kod sebe preko noći, sve do jutra.“ U Izraelu se većina ljudi bavila zemljoradnjom i najamne radnike je trebalo isplatiti na kraju svakog radnog dana. Gazda koji bi zadržao najamnikovu platu lišio bi ga novca koji mu je neophodan da prehrani svoju porodicu. Jehova je za takvog radnika rekao: „On [je] u nevolji i život mu zavisi od njegove plate“ (Pon. zak. 24:14, 15; Mat. 20:8).

10. Šta učimo iz Levitske 19:13?

¹⁰ Danas mnogi radnici dobijaju platu jednom ili dvaput mesečno, a ne svakog dana. Pa ipak, načelo iz Levitske 19:13 i dalje važi. Neki poslodavci iskorišćavaju svoje radnike tako što ih plaćaju daleko manje nego što njihov rad vredi. Oni znaju da ti radnici uglavnom nemaju izbora i da će nastaviti da rade čak i za platu s kojom će jedva sastaviti kraj s krajem. Takvi poslodavci zapravo zadržavaju za sebe platu svojih radnika. Nasuprot tome, jedan Svedok će uvek paziti na to da bude pošten prema svojim radnicima. Pogledajmo šta još možemo naučiti iz 19. poglavlja Levitske.

11-12. Šta je Isus naglasio kada je citirao iz Levitske 19:17, 18?

¹¹ Jehovi je stalo do toga kako se ophodimo s drugim ljudima. Nije dovoljno samo da im ne činimo ništa loše. To se vidi iz onoga što je rečeno u Levitskoj 19:17, 18. (Pročitati.) Tu nalazimo jasnu zapovest: „Voli svog bližnjeg  kao samog sebe.“ To je neophodno ako želimo da ugodimo Bogu.

¹² Pogledajmo kako je Isus naglasio važnost zapovesti iz Levitske 19:18. Jednom prilikom, jedan farisej ga je pitao: „Koja je najveća zapovest u Zakonu?“ Isus je odgovorio da je „najveća i prva zapovest“ voleti Jehovu svim svojim srcem, svom svojom dušom i svim svojim umom. Zatim je citirao Levitsku 19:18, rekavši: „Druga, slična ovoj, jeste: ’Voli svog bližnjeg kao samog sebe‘“ (Mat. 22:35-40). Kako sve možemo pokazati da volimo svoje bližnje? Da bismo dobili odgovor na to pitanje, pogledajmo ponovo 19. poglavlje Levitske.

13. Kako je Josif postupio u skladu sa savetom iz Levitske 19:18?

¹³ Ljubav prema bližnjima pokazujemo tako što postupamo u skladu s Levitskom 19:18. Tu piše: „Ne osvećuj se i nemoj gajiti ljutnju.“ Mnogi od nas poznaju nekoga ko je možda već godinama ljut na kolegu, školskog druga, rođaka ili člana porodice. Setimo se do čega je dovela ljutnja koju su desetorica Josifove polubraće držala u sebi. Toliko su ga zamrzeli da su ga na kraju prodali kao roba (Post. 37:2-8, 25-28). Ali Josif je prema njima postupio potpuno drugačije. Kad je dobio vlast, nije to iskoristio da bi im se osvetio nego je bio milosrdan. Nije gajio ljutnju, već je postupio u skladu sa onim što je kasnije zabeleženo u Levitskoj 19:18 (Post. 50:19-21).

14. Kako znamo da načelo iz Levitske 19:18 važi i za nas?

¹⁴ Svi koji žele da ugode Bogu treba da se ugledaju na Josifa, koji se nije osvetio svojoj braći, već im je oprostio. To je u skladu s molitvom Očenaš u kojoj nas je Isus podstakao da opraštamo onima koji su nas nečim povredili (Mat. 6:9, 12). Apostol Pavle je savetovao hrišćane: „Ne osvećujte se, voljeni“ (Rimlj. 12:19). Takođe ih je podstakao:  „Podnosite jedni druge i od srca opraštajte jedni drugima, čak i ako imate opravdane pritužbe“ (Kol. 3:13). Jehovina načela se ne menjaju. Prema tome, načelo iz Levitske 19:18 važi i za nas.

15. Koje poređenje nam pomaže da razumemo zašto treba da opraštamo i zaboravljamo?

¹⁵ Razmislimo o jednom poređenju. Povređena osećanja bi se mogla uporediti s posekotinama. Neke su površinske, a neke su dublje. Primera radi, dok seckamo povrće, mogli bismo se malo poseći. To zna da zaboli, ali brzo prođe i zaraste. Posle nekoliko dana, možda čak i zaboravimo da smo se posekli. Slično tome, neke uvrede nisu toliko ozbiljne. Možda je naš prijatelj rekao ili uradio nešto nepromišljeno što nas je povredilo, ali lako smo prešli preko toga. S druge strane, ako je posekotina dublja, možda ćemo morati da odemo kod lekara koji će ušiti ranu i potom je previti. Ako bismo stalno dirali tu ranu, ona verovatno ne bi zarasla i naše stanje bi se pogoršalo. Nažalost, neko ko je duboko povređen mogao bi da radi nešto slično. Možda stalno razmišlja o tome koliko ga je neko povredio i koliko pati zbog toga. Ali time samo uvek iznova sebe povređuje. Mnogo je bolje poslušati savet iz Levitske 19:18.

16. Prema Levitskoj 19:33, 34, kako je trebalo da se Izraelci ophode s došljacima i šta učimo iz toga?

¹⁶ Kada je zapovedio Izraelcima da vole svoje bližnje, Jehova nije mislio da treba da vole samo pripadnike svog naroda. Trebalo je da vole i došljake koji su živeli među njima. To je jasno rečeno u Levitskoj 19:33, 34. (Pročitati.) S došljacima je trebalo da se ophode isto kao sa Izraelcima i da ih vole kao same sebe. Primera radi, trebalo je da dozvole i siromašnima i došljacima da pabirče na njihovoj zemlji (Lev. 19:9, 10). Načelo o ophođenju s doseljenicima važi i za nas (Luka 10:30-37). Milioni ljudi u svetu su se preselili u druge zemlje i možda neki od njih žive u našoj sredini. Važno je da se prema tim muškarcima, ženama i deci ophodimo dostojanstveno i s poštovanjem.

17-18. (a) Koji podsticaj se nalazi u Levitskoj 19:2 i u 1. Petrovoj 1:15? (b) Na šta nas je još apostol Petar podstakao?

¹⁷ Podsticaj „budite sveti“ nalazi se i u Levitskoj 19:2 i u 1. Petrovoj 1:15. Mnogi drugi stihovi iz 19. poglavlja Levitske govore o tome šta treba da radimo, odnosno da izbegavamo da bismo imali Jehovinu naklonost. U ova dva članka osmotrili smo samo neke od tih stihova. * Kao što pokazuje grčki deo Svetog pisma, Jehova želi da i mi primenjujemo ta načela u svom životu. Pored toga, apostol Petar nas je podstakao na još nešto.

¹⁸ Možda već činimo mnogo za Jehovu i za druge. Ali šta je najbolje što možemo činiti za druge? Pre nego što nas je podstakao da budemo sveti u svemu što radimo, Petar je rekao: „Pripremite um za naporan rad“ (1. Petr. 1:13, 15). Šta je time mislio? On je rekao da će Hristova pomazana braća objavljivati vrline onoga koji ih je pozvao (1. Petr. 2:9). Danas svi hrišćani imaju čast da obavljaju taj najvažniji zadatak kojim se postiže najviše dobra. Kao Božji sveti narod imamo posebnu čast da redovno i revno propovedamo i poučavamo (Mar. 13:10). Kad dajemo sve od sebe da živimo u skladu s načelima iz 19. poglavlja Levitske, pokazujemo da volimo Boga i bližnje i da želimo da budemo sveti u svemu što radimo.