Док је био на небу, Исус је развио особине које красе доброг сарадника. Зато је могао да пружи одличан пример свима с којима је сарађивао док је био на земљи. Како се ми можемо угледати на Исуса? Ако поближе осмотримо његов пример, наћи ћемо три начела која ће нам помоћи да будемо добри сарадници. Ако их будемо примењивали, доприносићемо јединству и доброј сарадњи.

Добар сарадник је понизан. Он цени оне с којима ради и не истиче себе. Исус је о таквој понизности учио од свог Оца. Премда се само Јехова с правом може назвати Створитељем, он је желео да други знају да је и његов Син имао важну улогу у томе. То се види из његових речи: „Начинимо човека по својој слици“ (Пост. 1:26). Исус је из тога могао да види колико је Јехова понизан (Пс. 18:35).

Док је био на земљи, Исус је био понизан по угледу на свог Оца. Кад су га људи хвалили за оно што је радио, сву заслугу је приписивао Богу (Мар. 10:17, 18; Јов. 7:15, 16). Трудио се да лепо сарађује са својим ученицима и опходио се с њима као с пријатељима, а не као с робовима (Јов. 15:15). Чак им је опрао ноге да би их  поучио понизности (Јов. 13:5, 12-14). Попут њега, и ми треба да ценимо своје сараднике и да узимамо у обзир њихове потребе и осећања. Постићи ћемо много више ако поштујемо једни друге и не прижељкујемо да увек ми добијемо заслугу за постигнуте резултате (Римљ. 12:10).

Понизан човек је такође свестан тога да „намере [...] успевају кад има много саветника“ (Посл. 15:22). Без обзира на наше искуство или способности, имајмо на уму да нико не зна све. Чак је и Исус рекао да постоје ствари које не зна (Мат. 24:36). Осим тога, желео је да чује мишљење својих несавршених ученика (Мат. 16:13-16). Није чудо што су се они лепо осећали у његовом друштву. Слично томе, ако смо понизни и свесни тога да не знамо све и ако прихватамо предлоге других, међу нама ће владати мир и много тога ћемо постићи.

Посебно је важно да се старешине угледају на Исуса и да буду понизне док међусобно сарађују. Треба да имају на уму да током састанака старешинства свети дух може деловати на било кога од њих. Ако током тих састанака влада атмосфера у којој се сви осећају слободним да кажу оно што мисле, заједно ће доносити одлуке које ће користити целој скупштини.

Добар сарадник је разуман, прилагодљив и спреман да попусти. Исус је сигурно имао много прилика да види колико је његов Отац разуман. Примера ради, људи су због своје побуне заслужили смрт, али Јехова је послао Исуса да их откупи (Јов. 3:16).

Исус је био спреман да попусти када је то било неопходно или на месту. На пример, иако је био послат израелском народу, помогао је једној Феничанки (Мат. 15:22-28). Осим тога, имао је разумна очекивања од својих ученика. Премда га се његов близак сарадник Петар одрекао пред другима, Исус му је опростио. Касније му је поверио важна задужења (Лука 22:32; Јов. 21:17; Дела 2:14; 8:14-17; 10:44, 45). Исусов пример јасно показује да треба да будемо разумни и спремни да попустимо (Фил. 4:5).

 Разуман човек је спреман да се прилагоди другима и тако доприноси лепој сарадњи. Исус се толико добро опходио с другима да су га његови љубоморни непријатељи оптужили да је пријатељ порезника и грешника (Мат. 11:19). Можемо ли и ми, попут Исуса, да добро сарађујемо с људима који су другачији од нас? Луис, који је сарађивао са различитим објавитељима као покрајински надгледник и у Бетелу, каже: „Несавршени људи би се могли упоредити с камењем различитих димензија. Али и с таквим камењем се може сазидати раван зид ако се сваки камен стави на право место. Имајући то на уму, у сарадњи с другима сам се трудио да будем прилагодљив и да свакоме поверим одговарајући задатак како би се посао добро обавио.“ То је стварно одличан став!

Како у сарадњи са својом скупштином можемо показати да смо разумни? Прилику за то имамо кад сарађујемо са својом групом за службу проповедања. Можда неки објавитељи имају другачије породичне околности, старији су или млађи од нас. Кад сарађујемо с њима, могли бисмо да прилагодимо свој темпо или вид службе како би они више уживали у служби.

Добар сарадник је спреман да дели с другима оно што има (1. Тим. 6:18). Док су радили заједно, Јехова није ништа крио од Исуса. Кад је „постављао небо“, Исус је био с њим и могао је да учи од њега (Посл. 8:27). Кад је дошао на земљу, Исус је радо преносио својим ученицима оно што је „чуо од свог Оца“ (Јов. 15:15). По узору на њега, и ми треба да будемо спремни да са сарадницима делимо своје знање и искуство. Добар сарадник никада не би ускратио другима потребне или важне информације само да би на неки начин доминирао над њима. Сасвим супротно, он радо дели своје знање с њима.

Још нешто што можемо дати својим сарадницима јесте лепа реч. Свима нам прија кад неко запази наш труд и искрено нас похвали за то. Исус није пропуштао прилике да својим сарадницима каже да их цени због њихових добрих особина. (Упоредити с Матејем 25:19-23 и Луком 10:17-20.) Чак им је рекао да ће чинити „и већа дела“ од његових (Јов. 14:12). У ноћи пре своје смрти, похвалио је верне апостоле, рекавши: „Ви сте били уз мене у мојим кушњама“ (Лука 22:28). Замисли само колико су их те речи дирнуле и мотивисале да и даље чине добро! Ако имамо навику да похваљујемо своје сараднике, они ће сигурно бити срећнији, а вероватно и продуктивнији.

Брат који се зове Кајоде каже: „Да би неко био добар сарадник, не мора да буде савршен. Он једноставно шири позитивну енергију и олакшава посао онима који раде с њим.“ Како можеш знати да ли си ти такав сарадник? Можда би могао да питаш неку браћу и сестре с којима сарађујеш шта они мисле о томе. Ако им је лепо да сарађују с тобом, као што је Исусовим ученицима било лепо да сарађују с њим, онда и ти попут апостола Павла можеш рећи: „[Ми] смо ваши сарадници да бисте били радосни“ (2. Кор. 1:24).