1. Zašto je Isus uporedio svoje sledbenike sa ovcama?

 ISUS je uporedio bliskost koja postoji između njega i njegovih sledbenika s bliskom vezom pastira i ovaca (Jov. 10:14). To poređenje je sasvim na mestu. Ovce prepoznaju svog pastira i odazivaju se na njegov glas. Jedan turista se lično uverio u to. On je rekao: „Hteli smo da slikamo neke ovce i dozivali smo ih ne bi li nam prišle. Ali one nisu htele da dođu jer im je naš glas bio nepoznat. A onda je došao jedan dečak, njihov pastir, i čim ih je on pozvao, odmah su prišle.“

2-3. (a) Kako Isusovi sledbenici slušaju njegov glas? (b) Šta ćemo osmotriti u ovom i sledećem članku?

² To što je doživeo ovaj turista podseća nas na ono što je Isus rekao o svojim ovcama, to jest učenicima: „One će slušati moj glas“ (Jov. 10:16). Ali kako možemo slušati Isusa ako je on sad na nebu? Mi slušamo njegov glas tako što živimo u skladu s njegovim učenjima (Mat. 7:24, 25).

³ U ovom i sledećem članku osmotrićemo neka Isusova učenja. Kao što ćemo videti, Isus nas je poučio da postoje stvari koje ne treba da radimo i stvari koje treba da radimo. Najpre ćemo osmotriti dve stvari koje ne treba da radimo.

4. Prema Luki 12:29, zbog čega smo ponekad zabrinuti?

⁴ Pročitati Luku 12:29. Isus je savetovao svoje sledbenike da ne brinu preterano za svoje materijalne potrebe.  Znamo da je svaki Isusov savet mudar i na mestu. Mi želimo da primenjujemo ovaj savet, ali ponekad nam to nije lako.

5. Zbog čega je nekima naročito teško da primene Isusov savet da se ne brinu?

 ⁵ Neki se brinu da li će imati krov nad glavom i dovoljno hrane i odeće. Možda žive u siromašnoj zemlji gde je teško pronaći posao. Zato ne mogu da zarade dovoljno novca da bi izdržavali svoju porodicu. Nekima je smrt odnela člana porodice od kog su zavisili u materijalnom pogledu. Drugi su možda zbog pandemije koronavirusa ostali bez posla i izvora prihoda (Prop. 9:11). Ako se i ti suočavaš sa ovakvim ili sličnim problemima, kako možeš primeniti Isusov savet da se ne brineš?

6. Šta je jednom prilikom doživeo apostol Petar?

⁶ Jednom prilikom je Petra i druge apostole uhvatila oluja dok su bili u čamcu na Galilejskom moru. A onda su videli Isusa kako hoda po vodi. Petar mu je rekao: „Gospode, ako si ti, zapovedi mi da dođem do tebe po vodi.“ On mu je na to rekao: „Dođi!“ I Petar je odmah izašao iz čamca i „hodajući po vodi krenuo prema Isusu“. Međutim, „kad je video koliko je vetar jak, uplašio se i počeo je da tone, pa je povikao: ’Gospode, spasi me!‘“ Isus mu je pružio ruku i spasao ga. Vredno je zapaziti da je Petar mogao da hoda po uzburkanom moru sve dok je gledao u Isusa. Ali čim je skrenuo pogled na oluju, strah i sumnja su ga savladali i počeo je da tone (Mat. 14:24-31).

7. Šta učimo iz onoga što je Petar doživeo?

 ⁷ Šta učimo iz onoga što se desilo Petru? Kad je izašao iz čamca i kročio u more, nije razmišljao o oluji i o tome da bi mogao potonuti. Jednostavno je želeo da dođe do Isusa. Ali nešto mu je odvuklo pažnju. Naravno, mi ne možemo da hodamo po vodi, ali suočavamo se sa različitim ispitima vere. Ako izgubimo iz vida Jehovu i njegova obećanja, počećemo da tonemo u duhovnom pogledu. Kakve god oluje da nas snađu u životu, imajmo na umu da Jehova ima moć da nam pomogne.

8. Zašto ne treba da preterano brinemo da li ćemo moći da obezbedimo ono što nam je neophodno?

⁸ Ukoliko imamo poverenja u Jehovu, nećemo biti previše zabrinuti. Uvek imajmo u mislima da naš voljeni Otac Jehova obećava da će brinuti za naše materijalne potrebe ukoliko su nam duhovne stvari na prvom mestu (Mat. 6:32, 33). On se dosad uvek brinuo o potrebama svojih slugu (Pon. zak. 8:4, 15, 16; Ps. 37:25). Budući da Jehova brine za ptice i cveće, nema potrebe da budemo zabrinuti za to da li ćemo imati hranu ili odeću (Mat. 6:26-30; Fil. 4:6, 7). Baš kao što ljubav pokreće roditelje da obezbede svojoj deci ono što im treba, tako ljubav pokreće i našeg nebeskog Oca da se pobrine za to da njegove sluge imaju ono što im treba. U to možemo biti sasvim sigurni.

9. Šta učimo iz iskustva jednog para pionira?

⁹ Osmotrimo iskustvo koje pokazuje kako Jehova može da se pobrine za naše potrebe. Jedan par pionira je svojim starim kolima otišao do izbegličkog kampa gde su živele neke sestre kako bi ih dovezli na sastanak. Za to im je trebalo više od sat vremena. Brat priča šta se kasnije desilo: „Nakon sastanka smo pozvali te sestre kod nas na obrok. Ali onda smo shvatili da nemamo šta da iznesemo pred njih. Međutim, kada smo došli kući, ispred vrata smo našli dve velike kese s hranom. Nismo znali ko ih je tamo ostavio. Jehova se pobrinuo za nas u toj situaciji.“ Kasnije su im se pokvarila kola, koja su im bila neophodna za službu. Međutim, nisu imali novca da ih poprave. Dok su kola stajala u automehaničarskoj radionici, jedan čovek je naišao i pitao: „Čiji je to auto?“ Brat je rekao da su kola njegova i da treba da se poprave. Čovek je odgovorio: „Nema veze. Moja žena želi baš takav auto i baš takve boje. Koliko tražite za njega?“ I tako je brat dobio dovoljno novca da kupi nova kola. On kaže: „Možete samo zamisliti kako smo se osećali na kraju tog dana. Znali smo da ništa od toga nije bila slučajnost. Bila je to Jehovina ruka.“

10. Kako nam savet iz Psalma 37:5 pomaže da se ne opterećujemo time kako ćemo obezbediti ono što nam je potrebno?

¹⁰ Ako se trudimo da primenjujemo Isusov savet da se ne opterećujemo time da li ćemo moći da obezbedimo ono što nam treba, možemo biti sigurni da će Jehova brinuti o nama. (Pročitati Psalam 37:5; 1. Petr. 5:7.) Vratimo se nakratko na situacije koje smo pomenuli u  petom odlomku. Recimo da je do sada Jehova brinuo o našim materijalnim potrebama preko poglavara  porodice ili smo mi bili zaposleni. Međutim, ukoliko poglavar više nije u mogućnosti da zaradi dovoljno novca ili mi izgubimo posao, Jehova će jednostavno pronaći neki drugi način da se pobrine za naše potrebe. U svakom slučaju, jedno je sigurno: On će se brinuti za nas. U nastavku će biti reči o još nečemu što nam je Isus savetovao da ne radimo.

11. Koji Isusov savet nalazimo u Mateju 7:1, 2 i zašto nam je ponekad teško da ga primenimo?

¹¹ Pročitati Mateja 7:1, 2. Isus je vrlo dobro znao da su ljudi skloni tome da vrlo brzo uoče greške kod drugih. Zato je rekao: „Nemojte suditi.“ Možda se stvarno trudimo da ne sudimo suvernicima, ali ne uspevamo baš uvek u tome. Ako primetiš da si počeo da sudiš drugima, šta treba da radiš? Primeni Isusov savet i jednostavno prestani da sudiš.

12-13. Kako nam razmišljanje o Jehovinom ophođenju s kraljem Davidom pomaže da prestanemo da sudimo drugima?

¹² Koristiće nam ako razmišljamo o tome kakav je Jehova. On u ljudima uvek zapaža dobre stvari. To vidimo iz toga kako se ophodio prema Davidu, čoveku koji je napravio neke ozbiljne greške. Na primer, počinio je preljubu s Vitsavejom i čak je organizovao ubistvo njenog muža (2. Sam. 11:2-4, 14, 15, 24). Tako je naneo bol ne samo sebi već i celoj svojoj porodici, pa i svojim drugim ženama (2. Sam. 12:10, 11). Drugom prilikom, David nije pokazao pouzdanje u Jehovu. Odlučio je da prebroji izraelsku vojsku, iako mu Jehova to nije zapovedio. Moguće je da je to uradio jer je bio ponosan na svoju veliku vojsku i uzdao se u nju kao zaštitu. Kakav je bio ishod toga? Umrlo je 70 000 Izraelaca (2. Sam. 24:1-4, 10-15).

¹³ Da si živeo u to vreme u Izraelu, šta bi mislio o Davidu? Da li bi mislio da on nije dostojan Jehovinog milosrđa? Jehova nije tako mislio. Uzeo je u obzir da mu je David dugi niz godina verno služio i da se sada iskreno kaje. Zato mu je oprostio te ozbiljne grehe. Jehova je znao da ga David mnogo voli i da želi da postupa ispravno. Zar nisi zahvalan što Bog traži dobro u nama? (1. Kralj. 9:4; 1. Let. 29:10, 17).

14. Šta će nam pomoći da prestanemo da sudimo drugima?

¹⁴ Ako Jehova ima razumevanja za nesavršene ljude, i mi treba da imamo razumevanja jedni za druge i da tražimo dobro u drugima. Uglavnom je lako primetiti tuđe mane i kritikovati ih. Međutim, iako duhovno zrela osoba vidi mane drugih, ona se ipak dobro slaže s njima. Neobrađen dijamant nije toliko lep, ali iskusna osoba će gledati ispod površine i videće njegovu pravu vrednost, koja će doći do izražaja tek kada se on iseče i ispolira. Po uzoru na Jehovu i Isusa, ni mi se ne koncentrišemo na mane drugih već na njihove dobre osobine.

15. Zašto je dobro da uzmemo u obzir životne okolnosti drugih?

¹⁵ Šta nam još može pomoći da ne budemo prestrogi prema drugima i da ih ne kritikujemo? Razmišljanje o njihovim životnim okolnostima. Navešćemo jedan  primer. Jednog dana, Isus je u hramu video siromašnu udovicu kako ubacuje dva novčića male vrednosti u kasicu za priloge. On nije pomislio: „Zašto nije dala više?“ Nije se usredsredio na veličinu njenog priloga. Uzeo je u obzir njene motive i životne okolnosti i pohvalio ju je za to što je uradila sve što je mogla (Luka 21:1-4).

16. Šta učimo iz Veronikinog iskustva?

¹⁶ Iskustvo naše sestre Veronike pomoći će nam da vidimo koliko je važno da uzmemo u obzir životne okolnosti drugih pre nego što donesemo neki zaključak o njima. U njenoj skupštini je bila jedna samohrana majka sa svojim sinom. Veronika kaže: „Imala sam utisak da nisu baš redovni na sastancima i u službi. Zbog toga nisam imala lepo mišljenje o njima. A onda sam jednom išla u službu s tom sestrom. Ispričala mi je sa čim se sve suočava dok brine o svom sinu koji je autističan. Davala je sve od sebe da zbrine njegove fizičke i duhovne potrebe. Zbog njegovog zdravstvenog stanja, ponekad joj je bilo lakše da ode na sastanak u neku drugu skupštinu.“ Veronika kaže: „Nisam ni sanjala sa čim se sve suočava! Sada joj se divim i poštujem je zbog svega što čini za Jehovu.“

17. Kako možemo primeniti savet iz Jakovljeve 2:8?

 ¹⁷ Šta treba da radimo ako primetimo da smo počeli da osuđujemo nekog suvernika? Imajmo na umu da treba da volimo našu braću i sestre. (Pročitati Jakovljevu 2:8.) Treba i da se usrdno molimo Jehovi da nam pomogne da prestanemo da sudimo drugima. Takođe, važno je da uradimo nešto u skladu sa svojim molitvama. Na primer, mogli bismo prići osobi koju osuđujemo i razgovarati s njom. To će nam pomoći da je bolje upoznamo. Možemo je pozvati u službu propovedanja ili na obrok. Što je bolje upoznamo, biće nam lakše da, po uzoru na Jehovu i Isusa, tražimo dobro u njoj. Tako pokazujemo da živimo u skladu sa Isusovom zapovešću da ne osuđujemo druge.

18. Kako pokazujemo da slušamo Isusov glas?

¹⁸ Kao što ovce slušaju glas svog pastira, tako i Isusovi sledbenici slušaju njegov glas. Ako se trudimo da se ne opterećujemo brigom oko materijalnih stvari i da ne sudimo drugima, Jehova i Isus će nas blagosloviti. Bilo da smo deo malog stada ili se ubrajamo među druge ovce, svi mi želimo da i dalje slušamo glas našeg pastira, Isusa Hrista (Luka 12:32; Jov. 10:11, 14, 16). U sledećem članku govorićemo o još dva saveta koja je Isus dao svojim učenicima.