Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

8. ČLANAK ZA RAZMATRANJE

Da li tvoji saveti „raduju srce“?

Da li tvoji saveti „raduju srce“?

Ulje i kâd raduju srce, a tako i prijateljstvo koje se gradi na iskrenim savetima (POSL. 27:9)

PESMA 102 Pomažimo onima koji su slabi

KRATAK PREGLED *

1-2. Šta je jedan starešina naučio o davanju saveta?

 PRE dosta godina, dvojica starešina su posetila sestru koja neko vreme nije dolazila na sastanke. Jedan od njih je pripremio nekoliko stihova o važnosti sastanaka i pročitao ih. Mislio je da je time ohrabrio sestru. Ali kada su krenuli kući, ona im je rekla: „Braćo, vi nemate predstavu kroz šta ja trenutno prolazim.“ Starešine su joj dale savet, a da je pre toga nisu pitale s kakvim problemima se suočava i kakve su joj okolnosti. Zato taj savet njoj baš i nije bio od velike pomoći.

2 Starešina koji joj je čitao stihove kaže: „U tom trenutku sam pomislio da nas ta sestra ne poštuje. Ali kada sam bolje razmislio, shvatio sam da nije trebalo samo da razmišljam o stihovima koje bih mogao da joj pročitam nego i o pitanjima koja bih mogao da joj postavim. Na primer, mogao sam da je pitam: ’S kakvim problemima se boriš?’, ’Kako bismo mogli da ti pomognemo?‘“ Taj starešina je iz tog iskustva izvukao vrednu pouku. On je danas saosećajan i brižan pastir.

3. Ko je sve u prilici da nekome da savet?

 3 Prvenstveno starešine imaju odgovornost da savetuju druge, jer su oni pastiri u skupštini. Međutim, ponekad je na mestu i da drugi u skupštini nekom daju savet. Na primer, neki brat ili sestra bi mogli dati savet svom prijatelju (Ps. 141:5; Posl. 25:12). Starija sestra može savetovati mlađu o stvarima poput onih koje su spomenute u Titu 2:3-5. I naravno, roditelji su često u prilici da savetuju i ispravljaju svoju decu. Premda je prvenstveno namenjen skupštinskim starešinama, ovaj članak će svima nama pomoći da dajemo dobre savete, koji će motivisati druge i radovati njihovo srce (Posl. 27:9).

4. Šta ćemo razmatrati u ovom članku?

4 U ovom članku dobićemo odgovor na četiri pitanja: (1) Šta je najbolji motiv za davanje saveta? (2) Da li je neophodno dati savet? (3) Ko treba da dâ savet? (4) Kako možeš dati dobar savet?

ŠTA JE NAJBOLJI MOTIV ZA DAVANJE SAVETA?

5. Zašto je važno da oni koje savetujemo osete da ih volimo? (1. Korinćanima 13:4, 7).

5 Starešine vole svoju braću i sestre. Ponekad će upravo zbog te ljubavi posavetovati nekoga ko je krenuo pogrešnim putem (Gal. 6:1). Pre nego što starešina da savet, dobro je da razmisli o onome što je apostol Pavle rekao o ljubavi. On je napisao: „Ljubav je strpljiva i dobra [...] Sve podnosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.“ (Pročitati 1. Korinćanima 13:4, 7.) Razmišljanje o ovim stihovima pomoći će starešini da preispita svoje motive i da svom bratu ili sestri da savet s puno ljubavi. Kada osete da je starešini stalo do njih, biće im mnogo lakše da prihvate savet (Rimlj. 12:10).

6. Zašto je Pavle dobar primer starešinama?

6 Apostol Pavle je pružio odličan primer starešinama. Recimo, nije se ustručavao da dâ savet braći u Solunu kada je to bilo potrebno. Međutim, u svojim poslanicama ih je najpre pohvalio za njihova „dela podstaknuta verom“, „trud podstaknut ljubavlju i istrajnost“. Razmišljao je o njihovim okolnostima i rekao im je da zna da im je teško jer trpe progonstvo (1. Sol. 1:3; 2. Sol. 1:4). Čak im je rekao da su primer za druge hrišćane (1. Sol. 1:8, 9). Pavlova iskrena pohvala ih je sigurno mnogo obradovala! Nema sumnje da je on mnogo voleo svoju braću. Zato su spremno prihvatili savete koje im je dao u svojim poslanicama (1. Sol. 4:1, 3-5, 11; 2. Sol. 3:11, 12).

7. Šta bi nekome moglo otežati da prihvati savet?

7 Kako bi drugi mogli reagovati ako im damo savet, ali ne baš na najtaktičniji način? Jedan iskusan starešina je rekao: „Neki ne poslušaju savet, ne zato što on nije dobar nego zato što nije dat s ljubavlju.“ Svima nam je lakše da prihvatimo savet kada osetimo da smo ga dobili zato što je nekom stalo do nas, a ne zato što mu idemo na živce.

DA LI JE NEOPHODNO DATI SAVET?

8. Šta bi sve starešina trebalo da uzme u obzir kada razmišlja o tome da li da nekome da savet?

8 Starešine ne treba ishitreno da daju savet. Pre nego što nekoga savetuje, starešina treba da se pita: „Da li je stvarno potrebno dati savet? Da li je to što radi zaista pogrešno? Da li krši neko biblijsko načelo ili samo postupa drugačije od mene?“ Mudar starešina pazi na to da ne bude „brzoplet u rečima“ (Posl. 29:20). Ako nije siguran da li nekom treba dati savet, mogao bi da razgovara s drugim starešinom o tome da li postoji biblijski osnov za to (2. Tim. 3:16, 17).

9. Šta učimo iz onoga što je Pavle rekao o oblačenju? (1. Timoteju 2:9, 10).

9 Pogledajmo jedan primer. Pretpostavimo da starešina namerava da nekom bratu ili sestri da savet u vezi sa oblačenjem ili doterivanjem. Bilo bi dobro da pre toga razmisli da li ima biblijski osnov za to. Da bi bio siguran da je dobro procenio stvari, mogao bi da pita za mišljenje drugog starešinu ili nekog zrelog objavitelja. Zatim bi mogli porazgovarati o Pavlovom savetu o oblačenju i doterivanju. (Pročitati 1. Timoteju 2:9, 10.) Pavle je izneo nekoliko uopštenih načela. Suština je da hrišćani treba da se oblače pristojno i skromno i da razmišljaju o tome kakvu sliku o Jehovi šalje njihovo oblačenje. Ali Pavle nije postavljao pravila šta je prikladno, a šta nije prikladno obući. Znao je da svako ima svoj ukus i slobodu da se u skladu s tim oblači, sve dok ne krši neka biblijska načela. Dakle, kada starešine razmišljaju o tome da li nekom treba dati savet, oni zapravo razmatraju da li njegov stil oblačenja odražava skromnost i razboritost.

10. Šta će nam pomoći da poštujemo odluke drugih?

10 Dobro je da imamo na umu da dva hrišćanina mogu doneti različite odluke a da obe budu u skladu s biblijskim načelima. Ne treba da namećemo drugima svoje mišljenje o tome šta je ispravno, a šta pogrešno (Rimlj. 14:10).

KO TREBA DA DÂ SAVET?

11-12. Ako je savet neophodan, šta bi starešina mogao da se pita i zašto?

11 Ako je jasno da je nekome potreban savet, sledeće pitanje je: Ko treba da ga da? Pre nego što da savet nekoj udatoj sestri ili maloletnom detetu, starešina će prvo porazgovarati s poglavarem te porodice. Možda bi on više voleo da sam da taj savet * ili da bude prisutan dok ga starešina daje. A u nekim situacijama je možda bolje da starija sestra da savet mlađoj sestri, kao što je spomenuto u  trećem odlomku.

12 Postoji još nešto o čemu bi starešina mogao da razmišlja. Mogao bi da se pita: „Da li sam ja u najboljoj poziciji da dam taj savet ili bi bilo bolje da to uradi neko drugi?“ Na primer, neko ko se bori s niskim samopoštovanjem možda će bolje reagovati na savet starešine koji je imao isti problem. Taj starešina će verovatno moći bolje da ga razume i zato će biti spremniji da prihvati savet od njega. Naravno, sve starešine imaju odgovornost da hrabre i motivišu braću i sestre da primenjuju načela iz Svetog pisma. Zato, kada je nekome potreban savet, najvažnije je da mu se on da, bez obzira na to da li je neki starešina u skupštini prošao kroz nešto slično ili ne.

KAKO MOŽEŠ DATI DOBAR SAVET?

Zašto starešine treba pažljivo da slušaju braću i sestre? (Videti 13. i 14. odlomak)

13-14. Zašto je važno da starešine saslušaju nekoga pre nego što mu daju savet?

13 Saslušaj svog brata pre nego što mu daš savet. Pre nego što nekome da savet, starešina treba da se pita: „U kakvim okolnostima se moj brat nalazi? Sa čim se bori? Da li se suočava s nekim problemima za koje ja ne znam? Šta mu je sada najpotrebnije?“

14 Onaj ko daje savet treba da ima na umu načelo iz Jakovljeve 1:19, gde piše: „Neka svako bude brz da sluša, a spor da govori i spor da se ljuti.“ Starešina može misliti da dobro poznaje okolnosti osobe koju savetuje, ali da li je zaista tako? U Poslovicama 18:13 piše: „Ko odgovara pre nego što sasluša, čini ludost i sramoti sebe.“ Pre nego što bilo šta kaže, dobro je da starešina pita osobu kroz šta prolazi i da je zatim pažljivo sluša. Setimo se važne lekcije koju je naučio starešina kog smo spomenuli na početku članka. Shvatio je da razgovor sa sestrom nije trebalo da počne onim što je on pripremio već da je najpre trebalo da je pita: „S kakvim problemima se boriš?“, „Kako bismo mogli da ti pomognemo?“ Starešine koje odvoje vreme da se upoznaju sa okolnostima braće i sestara biće u boljoj poziciji da im pomognu i ohrabre ih.

15. Kako starešine mogu primeniti načelo iz Poslovica 27:23?

15 Upoznaj svoje stado. Kao što smo spomenuli na početku, dobar savet uključuje više od toga da se samo pročita nekoliko stihova ili dâ nekoliko predloga. Braća i sestre treba da osete da nam je stalo do njih, da ih razumemo i da želimo da im pomognemo. (Pročitati Poslovice 27:23.) Starešine pre svega treba da budu dobri prijatelji svojoj braći i sestrama.

Šta će starešinama olakšati da daju savet? (Videti 16. odlomak)

16. Kada će starešinama biti lakše da savetuju druge?

16 Starešine nipošto ne žele da braća imaju utisak da oni razgovaraju s njima samo kada treba da im daju savet. Oni i u drugim prilikama razgovaraju s njima jer im je iskreno stalo do njih i žele da čuju sa čim se bore. „Ako tako radiš, postaćeš im dobar prijatelj“, kaže jedan iskusan starešina. „Onda će ti biti mnogo lakše da nekome daš savet kada je to potrebno.“ Osim toga, onaj kom je savet dat lakše će ga prihvatiti.

Zašto starešina treba da bude strpljiv i obziran kada nekog savetuje? (Videti 17. odlomak)

17. Kada je naročito važno da starešina bude strpljiv i obziran?

17 Budi strpljiv i obziran. Strpljenje i obzirnost su naročito važni ako neko ne prihvati odmah biblijski savet. Starešina mora paziti da se ne naljuti ako brat ili sestra isprva ne prihvati njegov savet ili ga ne primeni. U Bibliji je za Isusa prorečeno: „Zgaženu trsku neće slomiti i fitilj koji tinja neće ugasiti“ (Mat. 12:20). Starešina koji sledi Isusov primer mogao bi da moli Jehovu da pomogne onome kome je dao savet da razume zašto mu je bio potreban i da ga primeni. Možda je bratu koji je dobio savet jednostavno potrebno malo vremena da razmisli o svemu. Kada je starešina strpljiv i obziran, bratu neće odvlačiti pažnju način na koji je savet dat već će se usredsrediti na njegovu suštinu. Naravno, savet uvek treba da se temelji na Božjoj Reči.

18. (a) Šta treba da imamo na umu kada dajemo savet? (b) Pre nego što posavetuju svoje dete, o čemu bi bilo dobro da roditelji razmišljaju?

18 Uči iz svojih grešaka. Pošto smo nesavršeni, nećemo baš uvek uspeti da primenimo sve predloge iz ovog članka (Jak. 3:2). Pravićemo greške, ali kada se to desi, važno je da nešto naučimo iz toga. Ako braća i sestre osete da ih volimo, verovatno će im biti lakše da nam oproste kada ih povredimo nečim što kažemo ili uradimo. (Videti i okvir „ Podsetnik za roditelje“.)

ŠTA SMO NAUČILI?

19. Kada će naš savet radovati srce braće i sestara?

19 Iz ovog članka smo videli da nije lako dati dobar savet. Nesavršeni smo i mi i oni koje savetujemo. Dobro je da s vremena na vreme razmišljamo o načelima koja smo razmatrali u ovom članku. Kada daješ savet, vodi računa da ga uvek daješ iz ljubavi. Takođe treba da budeš siguran da je savet stvarno potreban i da si ti u najboljoj poziciji da ga daš. Pre nego što nekoga savetuješ, postavljaj mu pitanja i pažljivo ga slušaj da bi razumeo sa čim se bori. Pokušaj da stvari sagledaš iz njegovog ugla. Pre svega, potrudi se da budeš prijatelj svojoj braći i sestrama. Ne zaboravi da je naš cilj ne samo da damo dobar savet već i da on raduje srce (Posl. 27:9).

PESMA 103 Pastiri su dar od Boga

^ odl. 5 Nije uvek lako dati savet. Šta će nam pomoći da dajemo dobre savete koji će ohrabriti druge? Ovaj članak će pomoći svima, a posebno starešinama, da daju savete koje će drugi rado prihvatati i primenjivati.

^ odl. 11 Videti članak „Kako se načelo poglavarstva primenjuje u skupštini“, u Stražarskoj kuli od februara 2021.