1. Шта одликује Јеховин народ?

 ПРЕ много векова, у Библији је проречено да ће се Јеховин народ „спремно [...] ставити на располагање“ да му служи (Пс. 110:3, фусн.). Нема сумње да се то пророчанство данас испуњава. Сваке године Јеховине слуге проведу милијарде сати у служби проповедања. Они нису плаћени за то, већ користе своја средства. Вредно је помена и време које проведу пружајући подршку својим суверницима у физичком, емоционалном и духовном погледу. Осим тога, наименована браћа проведу небројене сате припремајући тачке за састанке и посећујући браћу и сестре да би их охрабрили. Шта све њих покреће да се толико посвећују другима? То је љубав – љубав према Јехови и према ближњима (Мат. 22:37-39).

2. Према Римљанима 15:1-3, какав нам је пример Исус оставио?

² Исус је потребе других стављао испред својих. Тиме нам је оставио одличан пример и ми дајемо све од себе да га следимо. (Прочитати Римљанима 15:1-3.) То ће нам донети много добра. Исус је рекао: „Више усрећује давање него примање“ (Дела 20:35).

3. О чему ће бити речи у овом чланку?

³ У овом чланку ћемо видети на каква је све одрицања Исус био спреман да би служио другима и како се ми можемо угледати на њега. Биће речи и о томе како можемо распламсати жељу да служимо другима.

4. Како је Исус једном приликом ставио потребе других испред својих?

⁴ Исус је помагао другима чак и кад је био уморан. Присетимо се како је он реаговао када је  једном приликом мноштво људи дошло код њега на једну гору, која се вероватно налазила близу Капернаума. Исус је целу претходну ноћ провео у молитви. Сигурно је био веома уморан, али када је видео то мноштво људи, сажалио се на болесне и напаћене међу њима. Он их није само излечио већ је изнео и један од најупечатљивијих говора свих времена – Проповед на гори (Лука 6:12-20).

5. Како поглавари породице следе Исусов пример кад су уморни?

⁵ Како се поглавари породице угледају на Исуса. Замисли следећу ситуацију: Брат се враћа кући с посла после дугог и напорног дана. Баш тог дана имају породично проучавање. Вероватно би га најрадије одложио, али ипак то не ради већ се моли Јехови за снагу. Јехова услишава његову молитву и он проучава са својом породицом као и сваке седмице. Те вечери његова деца уче једну важну лекцију – њиховим родитељима су духовне ствари важније од било чега другог.

6. Како је у једној ситуацији Исус жртвовао време које је одвојио за себе?

⁶ Исус је био спреман да жртвује време које је одвојио за себе. Када је сазнао да је његов пријатељ Јован Крститељ убијен, Исус је био веома тужан. У Библији пише: „Кад је Исус то чуо, чамцем је отишао оданде на пусто место да буде сам“ (Мат. 14:10-13). Разумљиво је зашто је желео да буде сам. Многима од нас прија самоћа кад смо у жалости. Али Исус том приликом није могао да буде сам. Мноштво људи је стигло на то пусто место пре њега. Како је Исус реаговао? Размишљао је о потребама тих људи и сажалио се на њих. Знао је да им је очајнички потребна помоћ и утеха и одмах је нешто предузео. Одвојио је довољно времена да би их поучио „много чему“ (Мар. 6:31-34; Лука 9:10, 11).

7-8. Како старешине поступају попут Исуса када је некоме у скупштини потребна помоћ? Наведи пример.

 ⁷ Како старешине следе Исусов пример. Ми много ценимо наше самопожртвоване старешине и све оно што они чине за нас. Доста тога што они раде већина нас никада неће ни сазнати. На пример, чланови Одбора за односе с болницама одмах реагују када је неком сувернику хитно потребна медицинска помоћ. То се често дешава усред ноћи. Али те саосећајне старешине стављају потребе браће и сестара који су у невољи испред својих, а чланови породице им пружају подршку у томе.

⁸ Многе старешине учествују у изградњи Дворана Краљевства и других објеката, као и у пружању хуманитарне помоћи. А све старешине издвајају много времена да би у својим скупштинама поучавали и храбрили браћу и сестре и пружали им подршку. Све те старешине и њихове породице заслужују велику похвалу! Нема сумње да ће их Јехова наградити за њихову самопожртвованост. Наравно, старешине морају пазити да се не заокупе скупштинским одговорностима до те мере да њихова породица трпи.

9. Према Филипљанима 2:4, 5, какав став сви треба да имамо?

⁹ Прочитати Филипљанима 2:4, 5. Наравно, не можемо сви бити старешине,  али сви можемо да се трудимо да будемо самопожртвовани по угледу на Исуса. Библија за њега каже да је „постао [...] попут роба“ (Фил. 2:7). Шта учимо из овог стиха? Један добар роб или слуга тражи прилике да угоди свом господару. Ми смо Јеховини робови и служимо својој браћи. Зато желимо да што више учинимо за Јехову и своје сувернике. У наставку ћемо размотрити неке предлоге како да то постигнемо.

10. Шта би било добро да се питамо?

¹⁰ Преиспитај свој став. Могао би да се питаш: „Да ли сам спреман да жртвујем своје време и снагу када је некоме потребна помоћ? Како бих реаговао када би ме неко замолио да посетим брата у старачком дому или да повезем старију сестру на састанак? Да ли се радо пријављујем за чишћење конгресног објекта или радове на Дворани Краљевства?“ Кад смо се предали Јехови, обећали смо да ћемо све што имамо користити у служби њему. Јехови је драго кад види да своје време, материјалне ствари и снагу користимо да бисмо помагали другима. Шта да радимо ако приметимо да у нечему треба да се побољшамо?

11. Како нам молитва помаже да развијемо жељу да служимо другима?

¹¹ Усрдно се моли Јехови. Шта ако приметиш да у нечему треба да се поправиш, али немаш жељу да то урадиш? У том случају, усрдно се моли Јехови. Отворено му реци како се осећаш и моли га да ти да̂ „и жељу и снагу да [чиниш] оно што је њему угодно“ (Фил. 2:13).

12. Како млада браћа могу бити од веће користи скупштини?

¹² Ако си млад, крштен брат, моли Јехову да ти помогне да развијеш жељу да више тога чиниш за браћу и сестре у скупштини. У неким земљама има више старешина него слугу помоћника, а већина тих слугу помоћника су у средњим или позним годинама. Пошто широм света број Сведока расте, потребно је више младе браће која би се прихватила скупштинских одговорности. Ако си спреман да помажеш на било који начин, то ће ти донети много радости. На тај начин ћеш угодити Јехови, стећи ћеш добру репутацију код других и доживећеш радост која произлази из помагања другима.

13-14. Шта конкретно можемо учинити за нашу браћу и сестре? (Видети слику на насловној страни.)

¹³ Размишљај о потребама других. Апостол Павле је написао хришћанима јеврејског порекла: „Не заборављајте да чините добро и да делите с другима оно што имате, јер се таквим жртвама угађа Богу“ (Јевр. 13:16). То је био правовремени савет. Недуго након што су прочитали то писмо, хришћани из Јудеје морали су да напусте своју кућу, посао и рођаке који нису били хришћани и да „беже у горе“ (Мат. 24:16). Тада је било преко потребно да помажу једни другима. Онима који су већ примењивали Павлов савет да деле с другима оно што имају било је лакше да се навикну на живот с мање материјалних средстава.

 ¹⁴ Браћа и сестре нам неће увек рећи да им нешто треба. На пример, брату ком је умрла жена можда је потребна помоћ око припреме оброка, превоза или неких кућних послова, али је неће тражити јер не жели да икоме буде на терету. Међутим, сигурно би му значило ако бисмо се сами понудили да му у нечему помогнемо. Не треба да мислимо да ће неко други то урадити или да ће он сам тражити помоћ ако му је потребна. Добро је да се питамо шта би нама значило ако бисмо били у таквој ситуацији.

15. Коју особину треба да развијамо да бисмо били самопожртвовани?

¹⁵ Буди приступачан. Нема сумње да и у твојој скупштини постоје браћа и сестре који су увек спремни да помажу другима. Они никада не одају утисак да им је тешко да ураде нешто за друге. Знамо да можемо да рачунамо на њих кад год имамо неки проблем и сигурно бисмо сви ми желели да будемо попут њих. Старешина који се зове Алан и има нешто више од 40 година поставио је себи за циљ да буде приступачан. Он је размишљао о Исусовом примеру и рекао је следеће: „Исус је био веома заузет, али људи свих животних доба осећали су се слободним да му приђу и нису се устручавали да траже помоћ од њега. Видели су да је Исусу стало до њих. Стварно бих волео да се у томе угледам на њега, да ме други виде као приступачног, срдачног и брижног старешину.“

16. Према Псалму 119:59, 60, шта ће нам помоћи да будемо што сличнији Исусу?

¹⁶ Наравно, нико не може савршено  следити Исусов пример, али не треба да будемо обесхрабрени због тога (Јак. 3:2). Радови неког ко тек учи да слика можда неће бити тако добри као радови његовог учитеља који је познат сликар. Али док учи из својих грешака и труди се да савлада технике свог учитеља, његов напредак ће бити очигледан. Слично томе, ако примењујемо оно што смо научили током личног проучавања и трудимо се да радимо на себи, бићемо све сличнији Исусу који је наш узор у свему. (Прочитати Псалам 119:59, 60.)

17-18. Зашто је добро бити самопожртвован?

¹⁷ Самопожртвованост може бити заразна. Старешина који се зове Тим каже: „Знам неку младу браћу која су била наименована за слуге помоћнике док су још били врло млади, делом због тога што су били окружени људима који су радо помагали другима. Та несебична млада браћа су од велике помоћи старешинама, а и целој скупштини.“

¹⁸ Живимо у свету у ком преовладава себичност. Али ми нипошто не желимо да будемо такви. Исусова самопожртвованост је оставила дубок утисак на нас и зато смо одлучни да се угледамо на њега. Ми не можемо савршено следити Исусов пример, али се ипак трудимо да „у свему [идемо] његовим стопама“ (1. Петр. 2:21). Док дајемо све од себе да по угледу на Исуса будемо самопожртвовани, осетићемо радост која произлази из сазнања да је Јехова задовољан нама.