1. Šta odlikuje Jehovin narod?

 PRE mnogo vekova, u Bibliji je prorečeno da će se Jehovin narod „spremno [...] staviti na raspolaganje“ da mu služi (Ps. 110:3, fusn.). Nema sumnje da se to proročanstvo danas ispunjava. Svake godine Jehovine sluge provedu milijarde sati u službi propovedanja. Oni nisu plaćeni za to, već koriste svoja sredstva. Vredno je pomena i vreme koje provedu pružajući podršku svojim suvernicima u fizičkom, emocionalnom i duhovnom pogledu. Osim toga, naimenovana braća provedu nebrojene sate pripremajući tačke za sastanke i posećujući braću i sestre da bi ih ohrabrili. Šta sve njih pokreće da se toliko posvećuju drugima? To je ljubav – ljubav prema Jehovi i prema bližnjima (Mat. 22:37-39).

2. Prema Rimljanima 15:1-3, kakav nam je primer Isus ostavio?

² Isus je potrebe drugih stavljao ispred svojih. Time nam je ostavio odličan primer i mi dajemo sve od sebe da ga sledimo. (Pročitati Rimljanima 15:1-3.) To će nam doneti mnogo dobra. Isus je rekao: „Više usrećuje davanje nego primanje“ (Dela 20:35).

3. O čemu će biti reči u ovom članku?

³ U ovom članku ćemo videti na kakva je sve odricanja Isus bio spreman da bi služio drugima i kako se mi možemo ugledati na njega. Biće reči i o tome kako možemo rasplamsati želju da služimo drugima.

4. Kako je Isus jednom prilikom stavio potrebe drugih ispred svojih?

⁴ Isus je pomagao drugima čak i kad je bio umoran. Prisetimo se kako je on reagovao kada je  jednom prilikom mnoštvo ljudi došlo kod njega na jednu goru, koja se verovatno nalazila blizu Kapernauma. Isus je celu prethodnu noć proveo u molitvi. Sigurno je bio veoma umoran, ali kada je video to mnoštvo ljudi, sažalio se na bolesne i napaćene među njima. On ih nije samo izlečio već je izneo i jedan od najupečatljivijih govora svih vremena – Propoved na gori (Luka 6:12-20).

5. Kako poglavari porodice slede Isusov primer kad su umorni?

⁵ Kako se poglavari porodice ugledaju na Isusa. Zamisli sledeću situaciju: Brat se vraća kući s posla posle dugog i napornog dana. Baš tog dana imaju porodično proučavanje. Verovatno bi ga najradije odložio, ali ipak to ne radi već se moli Jehovi za snagu. Jehova uslišava njegovu molitvu i on proučava sa svojom porodicom kao i svake sedmice. Te večeri njegova deca uče jednu važnu lekciju – njihovim roditeljima su duhovne stvari važnije od bilo čega drugog.

6. Kako je u jednoj situaciji Isus žrtvovao vreme koje je odvojio za sebe?

⁶ Isus je bio spreman da žrtvuje vreme koje je odvojio za sebe. Kada je saznao da je njegov prijatelj Jovan Krstitelj ubijen, Isus je bio veoma tužan. U Bibliji piše: „Kad je Isus to čuo, čamcem je otišao odande na pusto mesto da bude sam“ (Mat. 14:10-13). Razumljivo je zašto je želeo da bude sam. Mnogima od nas prija samoća kad smo u žalosti. Ali Isus tom prilikom nije mogao da bude sam. Mnoštvo ljudi je stiglo na to pusto mesto pre njega. Kako je Isus reagovao? Razmišljao je o potrebama tih ljudi i sažalio se na njih. Znao je da im je očajnički potrebna pomoć i uteha i odmah je nešto preduzeo. Odvojio je dovoljno vremena da bi ih poučio „mnogo čemu“ (Mar. 6:31-34; Luka 9:10, 11).

7-8. Kako starešine postupaju poput Isusa kada je nekome u skupštini potrebna pomoć? Navedi primer.

 ⁷ Kako starešine slede Isusov primer. Mi mnogo cenimo naše samopožrtvovane starešine i sve ono što oni čine za nas. Dosta toga što oni rade većina nas nikada neće ni saznati. Na primer, članovi Odbora za odnose s bolnicama odmah reaguju kada je nekom suverniku hitno potrebna medicinska pomoć. To se često dešava usred noći. Ali te saosećajne starešine stavljaju potrebe braće i sestara koji su u nevolji ispred svojih, a članovi porodice im pružaju podršku u tome.

⁸ Mnoge starešine učestvuju u izgradnji Dvorana Kraljevstva i drugih objekata, kao i u pružanju humanitarne pomoći. A sve starešine izdvajaju mnogo vremena da bi u svojim skupštinama poučavali i hrabrili braću i sestre i pružali im podršku. Sve te starešine i njihove porodice zaslužuju veliku pohvalu! Nema sumnje da će ih Jehova nagraditi za njihovu samopožrtvovanost. Naravno, starešine moraju paziti da se ne zaokupe skupštinskim odgovornostima do te mere da njihova porodica trpi.

9. Prema Filipljanima 2:4, 5, kakav stav svi treba da imamo?

⁹ Pročitati Filipljanima 2:4, 5. Naravno, ne možemo svi biti starešine,  ali svi možemo da se trudimo da budemo samopožrtvovani po ugledu na Isusa. Biblija za njega kaže da je „postao [...] poput roba“ (Fil. 2:7). Šta učimo iz ovog stiha? Jedan dobar rob ili sluga traži prilike da ugodi svom gospodaru. Mi smo Jehovini robovi i služimo svojoj braći. Zato želimo da što više učinimo za Jehovu i svoje suvernike. U nastavku ćemo razmotriti neke predloge kako da to postignemo.

10. Šta bi bilo dobro da se pitamo?

¹⁰ Preispitaj svoj stav. Mogao bi da se pitaš: „Da li sam spreman da žrtvujem svoje vreme i snagu kada je nekome potrebna pomoć? Kako bih reagovao kada bi me neko zamolio da posetim brata u staračkom domu ili da povezem stariju sestru na sastanak? Da li se rado prijavljujem za čišćenje kongresnog objekta ili radove na Dvorani Kraljevstva?“ Kad smo se predali Jehovi, obećali smo da ćemo sve što imamo koristiti u službi njemu. Jehovi je drago kad vidi da svoje vreme, materijalne stvari i snagu koristimo da bismo pomagali drugima. Šta da radimo ako primetimo da u nečemu treba da se poboljšamo?

11. Kako nam molitva pomaže da razvijemo želju da služimo drugima?

¹¹ Usrdno se moli Jehovi. Šta ako primetiš da u nečemu treba da se popraviš, ali nemaš želju da to uradiš? U tom slučaju, usrdno se moli Jehovi. Otvoreno mu reci kako se osećaš i moli ga da ti dâ „i želju i snagu da [činiš] ono što je njemu ugodno“ (Fil. 2:13).

12. Kako mlada braća mogu biti od veće koristi skupštini?

¹² Ako si mlad, kršten brat, moli Jehovu da ti pomogne da razviješ želju da više toga činiš za braću i sestre u skupštini. U nekim zemljama ima više starešina nego slugu pomoćnika, a većina tih slugu pomoćnika su u srednjim ili poznim godinama. Pošto širom sveta broj Svedoka raste, potrebno je više mlade braće koja bi se prihvatila skupštinskih odgovornosti. Ako si spreman da pomažeš na bilo koji način, to će ti doneti mnogo radosti. Na taj način ćeš ugoditi Jehovi, steći ćeš dobru reputaciju kod drugih i doživećeš radost koja proizlazi iz pomaganja drugima.

13-14. Šta konkretno možemo učiniti za našu braću i sestre? (Videti sliku na naslovnoj strani.)

¹³ Razmišljaj o potrebama drugih. Apostol Pavle je napisao hrišćanima jevrejskog porekla: „Ne zaboravljajte da činite dobro i da delite s drugima ono što imate, jer se takvim žrtvama ugađa Bogu“ (Jevr. 13:16). To je bio pravovremeni savet. Nedugo nakon što su pročitali to pismo, hrišćani iz Judeje morali su da napuste svoju kuću, posao i rođake koji nisu bili hrišćani i da „beže u gore“ (Mat. 24:16). Tada je bilo preko potrebno da pomažu jedni drugima. Onima koji su već primenjivali Pavlov savet da dele s drugima ono što imaju bilo je lakše da se naviknu na život s manje materijalnih sredstava.

 ¹⁴ Braća i sestre nam neće uvek reći da im nešto treba. Na primer, bratu kom je umrla žena možda je potrebna pomoć oko pripreme obroka, prevoza ili nekih kućnih poslova, ali je neće tražiti jer ne želi da ikome bude na teretu. Međutim, sigurno bi mu značilo ako bismo se sami ponudili da mu u nečemu pomognemo. Ne treba da mislimo da će neko drugi to uraditi ili da će on sam tražiti pomoć ako mu je potrebna. Dobro je da se pitamo šta bi nama značilo ako bismo bili u takvoj situaciji.

15. Koju osobinu treba da razvijamo da bismo bili samopožrtvovani?

¹⁵ Budi pristupačan. Nema sumnje da i u tvojoj skupštini postoje braća i sestre koji su uvek spremni da pomažu drugima. Oni nikada ne odaju utisak da im je teško da urade nešto za druge. Znamo da možemo da računamo na njih kad god imamo neki problem i sigurno bismo svi mi želeli da budemo poput njih. Starešina koji se zove Alan i ima nešto više od 40 godina postavio je sebi za cilj da bude pristupačan. On je razmišljao o Isusovom primeru i rekao je sledeće: „Isus je bio veoma zauzet, ali ljudi svih životnih doba osećali su se slobodnim da mu priđu i nisu se ustručavali da traže pomoć od njega. Videli su da je Isusu stalo do njih. Stvarno bih voleo da se u tome ugledam na njega, da me drugi vide kao pristupačnog, srdačnog i brižnog starešinu.“

16. Prema Psalmu 119:59, 60, šta će nam pomoći da budemo što sličniji Isusu?

¹⁶ Naravno, niko ne može savršeno  slediti Isusov primer, ali ne treba da budemo obeshrabreni zbog toga (Jak. 3:2). Radovi nekog ko tek uči da slika možda neće biti tako dobri kao radovi njegovog učitelja koji je poznat slikar. Ali dok uči iz svojih grešaka i trudi se da savlada tehnike svog učitelja, njegov napredak će biti očigledan. Slično tome, ako primenjujemo ono što smo naučili tokom ličnog proučavanja i trudimo se da radimo na sebi, bićemo sve sličniji Isusu koji je naš uzor u svemu. (Pročitati Psalam 119:59, 60.)

17-18. Zašto je dobro biti samopožrtvovan?

¹⁷ Samopožrtvovanost može biti zarazna. Starešina koji se zove Tim kaže: „Znam neku mladu braću koja su bila naimenovana za sluge pomoćnike dok su još bili vrlo mladi, delom zbog toga što su bili okruženi ljudima koji su rado pomagali drugima. Ta nesebična mlada braća su od velike pomoći starešinama, a i celoj skupštini.“

¹⁸ Živimo u svetu u kom preovladava sebičnost. Ali mi nipošto ne želimo da budemo takvi. Isusova samopožrtvovanost je ostavila dubok utisak na nas i zato smo odlučni da se ugledamo na njega. Mi ne možemo savršeno slediti Isusov primer, ali se ipak trudimo da „u svemu [idemo] njegovim stopama“ (1. Petr. 2:21). Dok dajemo sve od sebe da po ugledu na Isusa budemo samopožrtvovani, osetićemo radost koja proizlazi iz saznanja da je Jehova zadovoljan nama.