1. Savo životo sine tut angleder te proučine i Biblija?

 SAVO životo sine tut angleder te proučine i Biblija e Jehovaskere svedokoncar? But džene amendar na mangena ni te setinen pe bašo adava. Najverojatno o razmisluvanje taro akava sveto but vlijajngja upro tlo stavi hem tli ličnost, bašo adava soj ispravno a soj pogrešno. Ako akava sine slučaj tuja da tegani sian sine „bizi nadež hem bizo Devel“ (Ef. 2:12). Ama odkeda počmingjan te proučine i Biblija, tlo životo meningja pe.

2. So doznajngjan odkeda počmingjan te proučine i Biblija?

² Keda počmingjan te proučine i Biblija, doznajngjan kaj isi tut jekh nebesno Dad kova so but mangela tut. Haliljan kaj ako mangea te kere bahtalo e Jehova hem ako mangea te ove delo tari leskiri familija taro verna sluge, ka valjani te kere bare promene ko tlo životo hem ko tlo razmisluvanje. Hem kaj ka valjani te sikljove te živine sprema leskere uče merilija (Ef. 5:3-5).

3. Sprema Kološanite 3:9, 10, so očekujnela o Jehova te kera hem bašo so ka kera lafi ki akaja statija?

³ Amaro Stvoriteli hem nebesno Dad, o Jehova, isi le pravo te odlučinel sar valjani te ponašinen pe okola soj tane delo tari leskiri familija. Hem adaleske očekujnela amendar panda angleder te krstina amen te „huljava i purani ličnost hem lakere postapke“. * (Čitin Kološanite 3:9, 10.) Akaja statija ka pomožinel okolenge so mangena te krstinen pe te dobinen odgovor ko akala trin pučiba: 1) Soj tani i „purani ličnost“? 2) Soske o Jehova rodela amendar te huljava la? hem 3) Sar šaj te kera adava? A okolenge  soj više krstime, akaja statija ka pomožinel te na dozvolinen o osobine tari purani ličnost palem te pojavinen pe.

4. Sar postapinela nekoj so na huljavgja „i purani ličnost“?

⁴ Okova so dozvolinela te vlijajnel upri leste i purani ličnost obično razmislinela hem postapinela ko telesno način. Ov šaj tano sebično, sigate holjanela, nane blagodarno hem tano gordo. Šaj dikhela pornografija hem filmija kote so isi nemoral hem nasilstvo. Le sigurno isi le šukar osobine hem šaj čak osetinela pe krivo bašo bukja so vakerela hem so kerela. Ama nane le bari želba te kerel promene ko plo razmisluvanje hem postapke (Gal. 5:19-21; 2. Tim. 3:2-5).

5. Objasnin dali šaj celosno te huljava i purani ličnost (Dela 3:19).

⁵ Adaleske so siem nesovršena, nikoj amendar našti celosno te cidel sa o lošna misle hem želbe taro plo vilo hem tari godi. Ponekogaš ka kera ili ka vakera nešto bašo kova so pokasno ka kaina amen (Erem. 17:9; Jak. 3:2). Ama adalea so huljavaja i purani ličnost, na siem više robija e telesna stavenge hem postapkenge, hem adaleske ulem but pojaver manuša. (Isa. 55:7; čitin Dela 3:19.)

6. Soske o Jehova ohrabrinela amen te cida amendar o pogrešno razmisluvanje hem o lošna navike tari purani ličnost?

⁶ O Jehova pottikninela amen te cida amendar o pogrešno razmisluvanje hem o lošna navike soske but mangela amen hem mangela te uživina ko životo (Isa. 48:17, 18). Ov džanela kaj okola so na borinena pe protiv o pogrešna želbe kerena šteta peske, hem e javerenge. Le dukhala le keda dikhela adava.

7. Sprema Rimjanite 12:1, 2, so valjani sekova jekh amendar te odlučinel?

⁷ Šaj nesave taro amare amala hem familija ko početok ka asan amenge adaleske so mangaja te kera promene ki amari ličnost (1. Pet. 4:3, 4). Šaj ka vakeren amenge kaj isi amen pravo te kera so mangaja hem kaj na valjani te dozvolina o javera te vakeren amenge so te kera. Ama ustvari, okola so na prifatinena e Jehovaskere  merilija ni hari nane nezavisna, soske ola dozvolinena o sveto kova soj vodimo taro Satana te oblikujnel len. (Čitin Rimjanite 12:1, 2.) Sarine amen mora te odlučina dali ka ikera amari purani ličnost, koja soj tani oblikujmi taro grevo hem taro sveto e Satanaskoro, ili ka dozvolina o Jehova te promeninel amen hem te ova i najšukar ličnost so šaj te ova panda akana (Isa. 64:8).

8. So šaj te pomožinel amen te šaj te cida amendar o lošna misle hem o pogrešna navike?

⁸ O Jehova džanela kaj ka valjanel amenge vreme hem trudo te šaj te cida amendar o pogrešna misle hem o lošna navike (Ps. 103:13, 14). Ama preku plo Lafi, plo duho, hem pli organizacija, o Jehova dela amen i mudrost, i sila hem i poddrška so valjani amenge te šaj te menina amen. Hem sigurno ov više pomožingja tuke. Te dikha nekobor bukja so šaj te kere kola so ka pomožinen tuke ponadari da te huljave i purani ličnost, hem te ove spremno bašo krstibe.

9. Sar šaj e Devleskoro Lafi te pomožinel tuke?

⁹ Koristin i Biblija te šaj šukar te ispitine tut. E Devleskoro Lafi tano sar jekh ajna. Šaj te pomožinel tuke te ispitine sar razmislinea, sar kerea lafi hem sar postapinea (Jak. 1:22-25). Okova so proučinela tuja i Biblija ili nesave javera zrela hristijanja šaj te den tut korisna sovetija. Na primer, šaj nesave stihoncar te pomožinen tuke te haljove kola tane tle jaka hem slaba strane. Isto agjaar šaj te sikaven tut sar te arakhe praktična sovetija ko amare publikacie bašo adava sar te cide tutar o lošna navike. Hem džangjola pe, o Jehova sekogaš tano spremno te pomožinel tuke. Ov najšukar šaj te pomožinel tuke, soske džanela so isi tut ko vilo (Izr. 14:10; 15:11). Adaleske, neka ovel tut navika sekova dive te moline tut hem te proučine leskoro Lafi.

10. So sikliljan taro e Iliaskoro primer?

¹⁰ Ov uverimo kaj e Jehovaskere merilija tane najšukar. Sa so rodela amendar o Jehova te kera tano amare šukaripaske. Okola so živinena sprema leskere merilija dikhena šukar ki peste, isi len smisla ko životo hem tane čače bahtale (Ps. 19:7-11). A okola so otfrlinena e Jehovaskere merilija isi len bare posledice kola so avena taro postapke e grešno teloskere. Dikh so vakerela o Ili kova so ko početok otfrlingja e Devleskere merilija. Ov barilo roditelencar kola so mangena e Jehova, ama keda sine tinejdžeri le sine le lošno društvo, počmingja te drogirinel pe, te živinel nemoralno hem te čorel. O Ili ovela sine sa poholjamo hem ponasilno. Ov vakerela: „Kerava sine sa so sikliljum ma te kerav“. Ama ov nikogaš na bistergja sa so siklilo sar tikno hem adaleske palo nesavo vreme počmingja palem te proučinel i Biblija. Ov but trudingja pe te cidel o lošna navike hem krstingja pe ko 2000-to berš. Savi korist sine le adaleske so živingja sprema e Jehovaskere merilija? O Ili vakerela: „Akana isi man andruno mir hem čisto sovest“. * Taro akava primer šaj te sikljova kaj okola so otfrlinena e Jehovaskere merilija kerena šteta korkori peske. Ama o Jehova tano sepak spremno te pomožinel lenge te keren promene.

11. Kola bukja mrzinela o Jehova?

¹¹ Sikljov te mrzine adava so mrzinela  o Jehova (Ps. 97:10). I Biblija vakerela kaj o Jehova mrzinela „gorda jakhja, i čhib so hovavela, hem vasta so čhorena nevino rat“ (Izr. 6:16, 17). Hem isto agjaar „tane leske odvratna o manuša kola soj tane nasilna hem hovavena“ (Ps. 5:6). O Jehova doborom but mrzinela asavke stavija hem postapke so odlučingja te uništinel sa e lošnon ko e Noeskere dive soske ola phergje i phuv nasilstvoja (1. Moj. 6:13). Razmislin bašo javer primer. Preku o proroko o Malahija, o Jehova vakergja kaj mrzinela okolen so postapinena neverno pumare romnjencar soske razvedinena pe lencar bizi nisavi pričina. O Jehova na prifatinela lengiri služba, hem ka sudinel lenge bašo lengere postapke (Mal. 2:13-16; Evr. 13:4).

12. So značinela „te mrzina o lošnipe“?

¹² O Jehova mangela „te mrzina o lošnipe“ (Rim. 12:9). O grčko lafi „te mrzina“ sikavela kaj valjani te ovel amenge nešto odvratno ili te gadona amen taro adava. Sar bi osetinea tut ako nekoj dela tut te ha rumimi hrana? Sigurno samo so razmislinea bašo adava gadonea tut. Slično, čak i misla te kere nešto soj lošno valjani te ovel tuke odvratno.

13. Soske mora te otfrlina o pogrešna misle?

¹³ Otfrlin o pogrešna misle. Amare misle vlijajnena upro amare postapke. Baš adaleske o Isus pottikningja amen te otfrlina misle kola so šaj te čhiven amen te kera pharo grevo (Mat. 5:21, 22, 28, 29). Sigurno mangaja te kera e Jehova bahtalo hem adaleske tano važno sigate te otfrlina sekoja pogrešno misla koja so ka pojavinel pe amenge ki godi.

14. So sikavena amare lafija baši amende, hem so valjani te puča amen?

¹⁴ Pazin ko tle lafija. O Isus vakergja: „Sa so ikljola taro muj avela taro vilo“ (Mat. 15:18). Adava sar keraja lafi otkrinela but bašo adava save siem andraldan. Adaleske, puč tut: „Dali sium spremno sekogaš te vakerav o čačipe čak keda džanava kaj adava šaj te kerel mange problemija? Ako sium ko brako, dali pazinava te na flertujnav nekasaja taro sprotivno pol? Dali izbeginava te koristinav bezobrazna lafija? Dali kerava lafi ko jekh smirimo način keda nekoj nervirinela man?“ Ka ovel šukar ako razmislinea bašo akala pučiba. Tle lafija šaj te sporedinen pe kopčencar ko jekh šej. Ako phravea o  kopče ka šaj polokhe te huljave adava šej. Slično, ako trudinea tut te na koristine nasilna, hovavne hem bezobrazna lafija, ka ovel tuke polokho te huljave i purani ličnost.

15. So značinela te kovina amari purani ličnost „ko stubo“?

¹⁵ Ov spremno te kere sa soj potrebno. O apostol Pavle koristingja sporedba koja so sikavela amenge kobor tano važno te kera promene ki amari ličnost. Ov pišingja kaj mora te kovina amari purani ličnost „ko stubo“ (Rim. 6:6). O Isus sine spremno te ovel kovimo ko stubo te šaj te kerel e Jehovaskiri volja. Slično, ako mangaja te kera e Jehovaskiri volja, valjani spremno te mudara amare stavija hem postapke kola so mrzinela len. Ako keraja adava tegani ka ovel amen čisto sovest hem i nadež večno te živina (Jovan 17:3; 1. Pet. 3:21). Ma bistre, o Jehova nane te meninel ple merilija te šaj amenge te ovel šukar. Namesto adava, amen siem adala so valjani te menina amen hem te ikera leskere merilija (Isa. 1:16-18; 55:9).

16. Soske mora te ova odlučna ponadari da te borina amen protiv o pogrešna želbe?

¹⁶ Ponadari da borin tut protiv o pogrešna želbe. Čak otkeda ka krstine tut, valjani ponadari da te borine tut protiv o pogrešna želbe. Razmislin bašo iskustvo jekhe manušeskoro so vikinela pe Marisio. Keda sine terno počmingja te živinel sar homoseksualco. Palo nesavo vreme počmingja te proučinel i Biblija e Jehovaskere svedokoncar. Odkeda kergja promene ko plo životo krstingja pe ko 2002-to berš. Iako služinela e Jehovaske više beršencar o Marisio vakerela: „Mora te priznajnav kaj ponekogaš mora ponadari da te borinav man pogrešno želbencar“. Ama na obeshrabringja pe. Namesto adava, ov vakerela: „Dela man sila adava so sium svesno kaj sekogaš keda postapinava ispravno kerava e Jehova bahtalo“. *

17. Soske e Nabihakoro iskustvo ohrabrinela tut?

¹⁷ Molin tut baši e Jehovaskiri pomoš, hem neka ovel tut doverba ko leskoro duho a na ki tli sila (Gal. 5:22; Fil. 4:6). Valjani but te trudina amen ako mangaja te huljava amari purani ličnost hem te na urava la više. Te dikha o iskustvo jekhe džuvljakoro  koja so vikinela pe Nabiha. Lakoro dad gelo peske kheraldan keda sine la samo šov berš. Oj vakerela: „Adava but dukhandilo man“. Sar bajrola sine i Nabiha ovela sine sa ponervozno hem poagresivno. Počmingja te bikinel droga hem adaleske sine nekobor berša phanli ko zatvor. Keda e Jehovaskere svedokija počmingje te propovedinen ko zatvor, počmingje te proučinen laja i Biblija. I Nabiha kergja bare promene ko plo životo, oj vakerela: „Nesave taro mle lošna navike sine lokhe te čhinavav, ama sine mange but pharo te čhinavav e cigaraja“. I Nabiha mučingja pe poviše taro jekh berš te šaj te čhinavel e cigaraja hem ko krajo uspejngja. Sar uspejngja ko adava? Oj vakerela: „Najviše pomožingja mange adava so stalno molinava man sine e Jehovaske“. Akana e javerenge vakerela: „Uverimi sium kaj ako me šaj sine te kerav promene te šaj te ugodinav e Jehovaske, tegani sekoj šaj!“ *

18. Sprema 1. Korinkjanite 6:9-11, so šaj sine te keren but taro e Jehovaskere sluge?

¹⁸ Ko prvo veko, nesave taro manuša kola so biringja len o Jehova te vladinen e Hristosea, angleder kerena sine but lošna bukja. Na primer nesave lendar kerena sine preljuba, sine homoseksualcija hem čora. Ama o sveti duh pomožingja lenge te meninen pumari ličnost. (Čitin 1. Korinkjanite 6:9-11.) Slično, i Biblija avdive da pomožingja milionja manušenge te keren promene ko pumaro životo. * Ola uspejngje te ciden pestar navike kola so sine but hor ki lende. Lengoro primer sikavela kaj tu da šaj te kere promene ki tli ličnost hem te čhinave e lošna navikencar te šaj te ove spremno te krstine tut.

19. Bašo so ka kera lafi ki sledno statija?

¹⁹ Osven so valjani te trudinen pe te huljaven i purani ličnost, okola so mangena te krstinen pe, valjani te uraven i nevi ličnost. I sledno statija ka kerel lafi bašo adava sar šaj te kera adava hem sar šaj o javera te pomožinen amen.