1. So najviše vlijajnela upri amari ličnost?

 BIZI razlika dali krstingjem amen angleder nekobor dive ili angleder nekobor berša, sarine amen mangaja te ova prifatliva anglo e Jehovaskere jakhja. Te šaj te uspejna ko adava valjani te kontrolirina amare misle. Soske? Adaleske so amaro razmisluvanje vlijajnela but upri amari ličnost. Ako stalno razmislinaja bašo adava sar šaj te zadovolina amare telesna želbe amen ka vakera hem ka kera lošna bukja (Ef. 4:17-19). Ama ako pheraja amari godi šukar mislencar, tegani ka ovel amenge polokho te kera lafi hem te postapina ko način soj prifatlivo amare Dadeske, e Jehovaske (Gal. 5:16).

2. Bašo kola pučiba ka kera lafi ki akaja statija?

² Sar so dikhlem ki angluni statija, amen našti skroz te čhinava te pojavinen pe pogrešna misle ki amari godi. Ama amen šaj te birina dali ka postapina sprema adala misle. Angleder te krstina amen mora te čhinava te kera lafi hem te postapina ko način so o Jehova mrzinela le. Akava tano o prvo hem o najvažno čekori so valjani te kera le te šaj te huljava amendar i purani ličnost. Ama te šaj celosno te ugodina e Jehovaske amen mora te ova poslušna ki zapoved: „Uraven tumen i nevi ličnost“ (Kol. 3:10). Ki akaja statija ka odgovorina ko pučiba: Soj tani i „nevi ličnost“? Sar šaj te urava la hem ma te huljava la više?

3. Soj tani i „nevi ličnost“, hem sar nekoj uravela la? (Galatite 5:22, 23).

³ Okole so isi le i „nevi ličnost“ razmislinela hem postapinela sar o Jehova. A sar uravela nekoj i nevi ličnost?  Agjaar so sikavela o osobine so avena taro sveti duh hem dozvolinela akava duho te vlijajnel upro leskere misle, čuvstvija hem postapke. (Čitin Galatite 5:22, 23.) Na primer, ov mangela e Jehova hem leskere narodo (Mat. 22:36-39). Asavko manuš ačhovela bahtalo čak keda isi le pharipa (Jak. 1:2-4). Ov kerela mir (Mat. 5:9). Ov tano strplivo hem ljubezno e javerencar (Kol. 3:13). Ov na samo so mangela adava soj tano šukar, nego isto agjaar kerela le da (Luka 6:35). Ple postapkencar sikavela kaj isi le silno vera ko plo nebesno Dad (Jak. 2:18). Ov ačhovela smirimo keda o javera provocirinena le hem sikavela samo kontrola keda tano iskušimo (1. Kor. 9:25, 27; Tit 3:2).

4. Soske valjani te sikava sa o osobine taro Galatite 5:22, 23 te šaj te urava i nevi ličnost?

⁴ Te šaj te urava i nevi ličnost valjani te razvina sa o osobine soj spomnime ko Galatite 5:22, 23, hem o javera osobine soj spomnime ko javera stihija. * Akala osobine nane sar posebna delija šeja so uravaja len jekh palo jekh. Ustvari, but taro akala osobine tane povrzime javere osobinencar. Na primer, ako čače mangea tle pašutne, tu ka ove lea strplivo hem ljubezno. A te šaj te ove čače šukar manuš, mora te ove krotko hem te ovel tut samokontrola.

5. So značinela te ovel amen „e Hristoseskiri godi“, hem soske valjani te proučina leskoro životo? (1. Korinkjanite 2:16).

⁵ Čitin 1. Korinkjanite 2:16. Te šaj te urava i nevi ličnost amen valjani te ovel amen e „Hristoseskiri godi“. Javere lafencar, mora te doznajna sar razmislinela o Isus hem tegani te dža palo leskoro primer. Ov celosno sikavela o osobine so avena taro sveti duh hem sovršeno sikavela e Jehovaskere osobine (Evr. 1:3). So poviše razmislinaja sar o Isus, doborom poviše ka postapina sar leste hem ka ova panda pouspešna ko adava te ovel amen sar leskiri ličnost (Fil. 2:5).

6. So na valjani te bistra keda trudinaja amen te urava i nevi ličnost?

⁶ Dali šaj čače te dža palo e Isuseskoro primer? Šaj mislinaja amenge: „O Isus tano sovršeno me nikogaš nane te ovav sar leste“. Ako tu da osetinea tut agjaar, ma bistre akala bukja. Prvo, tu sian stvorimo te ove sar o Jehova hem o Isus. Znači, tu šaj te  birine te dža palo lengoro primer hem dži negde šaj te ove uspešno ko adava (1. Moj. 1:26). Dujto, e Devleskoro sveti duh tani i najmokjno sila ko celo univerzum. Adaja sila šaj te pomožinel tut te kere bukja so na bi šaj sine korkori te kere len. Trito, o Jehova na očekujnela tutar sovršeno te sikave o osobine so avena taro sveti duh. Ustvari, ov odvojngja 1000 berš te šaj okola so isi len nadež te živinen ki phuv te oven sovršena (Otk. 20:1-3). Adava so o Jehova očekujnela amendar avdive tano te da amaro najšukar hem te ovel amen doverba ki leste kaj ov ka pomožinel amen.

7. So ka dikha akana?

⁷ Ko save konkretna načinija šaj te dža palo e Isuseskoro primer? Akana ka dikha štar osobine kola so avena taro sveti duh. Ka dikha so šaj te sikljova taro način sar o Isus sikavgja akala osobine. Isto agjaar, ka dikha nesave pučiba so ka pomožinen amen te haljova dali šukar uravgjem i nevi ličnost.

8. Sar o Isus sikavgja mangipe?

⁸ E Isuseskoro baro mangipe bašo Jehova pottikningja le te kerel žrtve pe Dadeske hem amenge (Jovan 14:31; 15:13). O Isus sikavgja kobor but mangela e manušen adalea sar živingja plo životo ki phuv. Ov sekova dive sikavela sine mangipe hem sočuvstvo čak okolenge so protivinena pe sine leske. Jekh but važno način sar sikavgja plo mangipe bašo manuša tano agjaar so sikavgja len bašo e Devleskoro Carstvo (Luka 4:43, 44). O Isus isto agjaar sikavgja plo samopožrtvuvano mangipe sprema o Devel hem sprema o manuša agjaar so sine spremno te ovel mučimo hem mudardo taro grešnikija. Agjaar ov dengja amen prilika te živina večno.

9. Sar šaj te sikava mangipe sar o Isus?

⁹ Amen dengjem lafi e Jehovaske kaj ka služina leske hem krstingjem amen adaleske so mangaja le. Amen da, sar o Isus šaj te sikava kaj mangaja e Jehova adalea sar ponašinaja amen e manušencar. O apostol Jovan pišingja: „Koj na mangela ple phrale kaste so dikhela, našti te mangel e Devle kaste so na dikhela“ (1. Jov. 4:20). Šaj te puča amen: „Dali mangava e manušen? Dali sium sočuvstvitelno e javerencar čak keda ola ponašinena pe mancar grubo? Dali o mangipe pottikninela man te koristinav mlo vreme hem adava so isi man te šaj te pomožinav e javerenge te doznajnen koj tano o Jehova? Dali sium spremno te kerav akava čak keda poviše manuša na ceninena mlo trudo ili čak protivinena pe mange? Dali šaj poviše vreme te džav ki služba?“ (Ef. 5:15, 16).

10. Sar o Isus kerela sine te ovel mir?

¹⁰ O Isus kerela sine te ovel mir. Keda o manuša ponašinena pe sine lea lošno, ov na iranela sine lenge lošnipaja. Namesto adava, ov kerela sine o prvo čekori te šaj te kerel mir hem pottikninela sine e javeren da te rešinen o problemija so sine len e javerencar. Na primer, ov sikavgja len kaj ako mangena o Jehova te prifatinel lengoro obožavibe ola mora te oven ko mir pumare phralea (Mat. 5:9, 23, 24). Isto agjaar ov but puti pomožingja e apostolenge te čhinaven te rasprajnen pe bašo adava koj lendar tano najbaro (Luka 9:46-48; 22:24-27).

11. Sar šaj te kera te ovel mir?

¹¹ Te šaj te kera mir, nane dovolno samo te na rasprajna amen. Valjani te trudina amen te smirina amen e phralencar hem te ohrabrina amare phralen hem phenjen te rešinen  o problemija so isi len e javerencar (Fil. 4:2, 3; Jak. 3:17, 18). Šaj te puča amen: „So sium spremno te žrtvujnav te šaj te smirinav man e javerencar? Dali ikerava holi keda jekh phral ili phen povredinela man? Dali adžikerava o javer te avel ki mande te šaj te smirina amen, ili me kerava o prvo čekori čak keda mislinava kaj ov tano krivo? Keda tano soodvetno dali ohrabrinava okolen so isi len problemi te smirinen pe jekh jekhea“?

12. Sar o Isus sikavgja ljubeznost?

¹² O Isus sine ljubezno (Mat. 11:28-30). Ov sikavgja ljubeznost agjaar so sine razumno hem obzirno. Na primer, keda jekh Feničanka molingja le te sasljarel lakere čhaja, ov ko početok na manglja te šunel la. Ama keda oj sikavgja bari vera ov sikavgja ljubeznost agjaar so sasljargja lakere čhaja (Mat. 15:22-28). Iako sine ljubezno, o Isus na izbeginela sine te del sovetija. Ponekogaš sikavela sine ljubeznost agjaar so sine direktno okolencar so mangela len sine. Na primer, keda o Petar probingja te obeshrabrinel e Isuse te kerel e Jehovaskiri volja, o Isus strogo isprajngja le anglo javera učenikija (Mar. 8:32, 33). Ov na manglja te ponižinel e Petare, nego akalea manglja te sikavel le hem e javere apostolen ma te nakhen pumare granice. Sigurno o Petar ladžandilo, ama but koristingja leske akava ukor.

13. Sar šaj te ova ljubezna?

¹³ Te šaj te ove ljubezno okolencar so mangea len ponekogaš šaj ka valjani direktno te vakere lenge nesave bukja. Isto sar o Isus, tu da temelin tle sovetija ko bibliska načelija. Ov obzirno hem neka ovel tut doverba kaj ola mangena te keren adava soj ispravno hem kaj adaleske so mangena e Jehova hem tut ka prifatinen o sovet. Puč tut: „Ako dikhava kaj nekas so mangava kerela nešto pogrešno, dali isi man i hrabrost te vakerav leske kaj grešinela? Ako valjani te dav sovet, dali kerava adava ko jekh ljubezno način ili sium but strogo? Koja tani i pričina soske dava sovet? Dali dava le sovet adaleske so nervirinela man ili adaleske so mangava te pomožinav leske?“

14. Sar o Isus sikavgja šukaripe?

¹⁴ O Isus na samo so džanela soj šukar nego hem kerela adava. Ov mangela ple Dade hem adaleske sekogaš kerela adava soj tano šukar hem taro ispravna pričine. Jekh šukar manuš sekogaš dikhela sar šaj te pomožinel e javerenge hem te kerel lenge šukaripe. Nane dovolno samo te džana soj tano šukar te kera. Valjani te kera i ispravno buti taro ispravna pričine. Šaj pučaja amen: „Šaj li nekoj te kerel šukaripe tari pogrešno pričina?“ Oja šaj. Na primer, o Isus kergja lafi bašo adala manuša so pomožinena sine e čorolenge te šaj o javera te dikhen len. Iako ola kergje šukaripe, anglo e Jehovaskere jakhja adava na vredinela sine (Mat. 6:1-4).

15. Sar šaj čače te ova šukar?

¹⁵ Te šaj čače te ova šukar na valjani te kera šukaripe taro sebična pričine. Adaleske šaj te puča amen: „Osven so sium svesno soj šukar hem ispravno, dali postapinava agjaar? Tari koja pričina kerava šukaripe?“

16. So valjani te kera sekova dive, hem soske?

¹⁶ Na valjani te mislina kaj palo krstibe na valjani više te kera buti ki amari nevi ličnost. I nevi ličnost tani sar jekh nevo  šej so valjani te arakha le. Jekh način sar šaj te kera adava tano agjaar so sekova dive ka roda načinija sar te sikava o osobine so avena taro sveti duh. Soske? Kobor poviše sikavaja akala osobine, doborom poviše ka pomožinel amenge o sveti duh te sikava len. Soske vakeraja akava? Adaleske so o sveti duh, i sila kolaja so o Devel kerela nešto, pottikninela amen da te kera nešto (1. Moj. 1:2). Znači, sekoja osobina so avela taro sveti duh šaj hem valjani te pottikninel amen te kera nešto. Na primer, o apostol Jakov pišingja: „I vera bizo te sikavel pe ko delo tani muli“ (Jak. 2:26). O isto šaj te vakerel pe bašo sa o osobine so avena taro sveti duh. Sekova puti keda sikavaja len dokažinaja kaj e Devleskoro duho pomožinela amenge.

17. So valjani te kera keda na uspejnaja te sikava o osobine so avena taro sveti duh?

¹⁷ Čak okola so but berša tane krstime ponekogaš na uspejnena te sikaven o osobine so avena taro sveti duh. Ama važno tano ma te otkažina amen. Razmislin baši akaja sporedba. Dali odma ka frde tlo omileno šej ako pharavgjola? Na. Ako šaj, verojatno ka probine te popravine i šteta agjaar so ka sive le. Hem palo adava poviše ka pazine le. Slično agjaar, ako ponekogaš na postapinea ljubezno ili strplivo nekasaja, ma obeshrabrin tut. Šaj te popravine i šteta ako iskreno izvininea tut hem adava ka pomožinel tuke palem te ove šukar amal e manušea. Hem ov odlučno javer puti ma te kere o ista greške.

18. Ko so šaj te ova sigurna?

¹⁸ But siem blagodarna so o Isus dengja amen jekh šukar primer. So poviše razmislinaja sar leste, doborom polokho ka ovel amenge te postapina sar leste. So poviše postapinaja sar o Isus, doborom pošukar ka džana sar te urava i nevi ličnost. Ki akaja statija dikhlem samo štar osobine so avena taro sveti duh. Ama, šukar ka ovel te odvojna amenge vreme te razgledina o javera da osobine hem te razmislina kobor sikavaja akala osobine ko amaro životo. Tu šaj te arakhe poviše informacie baši akaja tema ko Priračnikot za istražuvanje na publikaciite na Jehovinite svedoci teli tema „Hristijanski život“ ko delo „Plodovi na duhot“. Šaj te ove sigurno kaj ako trudinea tut te urave i nevi ličnost hem te na ikale la, o Jehova ka pomožinel tuke.