1-2. Nje e me̱nde̱ bole̱ ná Yehova a kase jowe̱ lasu e?

 NJE e mapo̱ wa o mulopo ke̱ o sengi eyal’a “jowe̱” e? Yen ebe edinge̱ding’a munasango nu sibise̱ ńolo, nu nungame̱ oboso ba no̱ngo̱ lao na ńe o kane̱ Yehova nde e mapo̱ wa o mulopo. To̱so̱ yen ebe edinge̱ding’a mbia mwe bonam mwe o bwane̱ jokwa la Bibe̱l muńe̱nge̱.

² O be bedinge̱dinge̱ bebane̱, ba bato be nde o bola beboledi ba jowe̱. Mo̱ Yehova a me̱nde̱ kasa jowe̱ labu e? E, yete̱na le mulatako na jemea lao, ba to̱ndi mo̱, ba mabola pe̱ mo̱ edube. Di to̱ndi Yehova jita. Di bi ná mo̱ nde a dongame̱n o kusane̱ biso̱ jowe̱, ńo̱ng’asu pe̱ ńe nde ná mabea masu ma jowe̱ ma be̱ mena ma peti bwam.

3. Nje di me̱nde̱no̱ to̱pea o din jokwa e?

³ O din jokwa, di me̱nde̱ to̱pea ońola pat’a jowe̱ Yehova a tano̱ a kasa o mińa ma Bibe̱l, nde di kwalea pe̱ ońola mambo lo̱mbi Yehova a mapulano̱ ná di bole nin we̱nge̱ ná a kase jowe̱ lasu. Na ne̱ni jeno̱ ná di bata po̱ngulane̱ mbad’asu ńa jowe̱ ná di do̱lisane̱ mo̱. Di me̱nde̱ pe̱ jombwea ońola njika njo̱m jowe̱ la mbale̱ di mabwese̱no̱ biso̱ muńe̱nge̱.

4. Ne̱ni baboledi ba Yehova ba mińa ma Bibe̱l ba lee̱le̱no̱ ná ba to̱ndi mo̱ ba mabola pe̱ mo̱ edube e?

⁴ O mińa ma Bibe̱l, bome ba dube̱ ka Abel, Noa, Abraham, na Hiob ba lee̱le̱ ná ba ta ba to̱ndo̱ Yehova, ba ta pe̱ ba bola mo̱ edube. Ne̱ni e? Ba boli nde nika tongwea na sengane̱ labu, dube̱ labu, na mabea mabu. Bibe̱l e si  malangwea biso̱ beboledi ba jowe̱ be̱se̱ ba tano̱ bangame̱n bola. Nde je mbaki ná ba we̱ na ngud’abu ńe̱se̱ o sesa Yehova, jowe̱ labu pe̱ di ta di do̱lisane̱ mo̱. Ombusa ponda Yehova a ta a bola mbot’a Abraham Mbenda tongwea na Mose. Ma mambenda ma ta ma be̱ne̱ bediedi ba tobotobo ba ne̱ni jowe̱ Yehova ńai a do̱lisanno̱.

5. Njika diwengisan di po̱i o mbad’a jowe̱ ombusa kwed’a Yesu na bepumbwedi bao e?

⁵ Ombusa kwed’a Yesu na bepumbwedi bao, Yehova a si ta pe̱ engane̱ baboledi bao ná bowe̱ mo̱ kaponda mbenda a bolino̱ Mose. (Rom. 10:4) Kriste̱n i ta yangame̱n bupe̱ mbend’a peńa, nika ńe nde “mbend’a Kristo.” (Gal. 6:2) Ná ba dangwe kaponda ni “mbenda” ba ta nde bangame̱n bupe̱ eyembilan a Yesu, nde seto̱ kombe̱ ni mbenda o mulopo na bupe̱ pe̱ myeka ma ńai na ńai ma nje bola to̱ si bola. O nin we̱nge̱ pe̱, kriste̱n i mawe̱ na ngud’abu ńe̱se̱ o bupe̱ Kristo ná ba do̱lisane̱ Yehova ba kuse pe̱ “wumse̱” to̱ lo̱ko̱mea o midī mabu.—Mat. 11:29.  

6. Njika tombwane̱ jeno̱ ná di busane̱ o din jo-kwa e?

⁶ Niponda jeno̱ o jombwea eboledi te̱ ya jowe̱ lasu, baise̱ na wame̱ne̱ ná, ‘Mo̱ na bati ńaka o din to̱ti e?’ We pe̱ ná o baise̱ ná, ‘Mo̱ ne ná na bata po̱ngulane̱ mbad’am ńa jowe̱ e?’ E te̱nge̱n ná o bwane̱ bońaki bo̱ngo̱ muńe̱nge̱, nde e mapula ná o kane̱ Yehova ná ongwane̱ wa o je̱ne̱ mambo wangame̱nno̱ bata po̱ngulane̱.

7. Ne̱ni Yehova a me̱ne̱no̱ mika masu ma njib’a mulema e?

⁷ Di mowe̱ Yehova ke̱ di makane̱ mo̱. Bibe̱l e makobisane̱ mika masu na jabea la dise̱ la benumba di boṅsane̱be̱ bwam lena ba tano̱ ba bola o muno̱ko̱, ombusa ponda pe̱ o tempe̱l. (Mye. 141:2) Di jabea la dise̱ la benumba di ta di busise̱ enumb’a pwe̱pwe̱ yena e ta e do̱lisane̱ Loba. Mulemlem pe̱ nde yeno̱ na mika masu ma njib’a mulema, Yehova a ‘do̱lisane̱’ mo̱, to̱ di bolane̱ nde beye̱me̱ki ba byala. (Min. 15:8; Ndim. 33:10) Di be̱n njo̱m a bwam o dube̱ ná Yehova e muńe̱nge̱ ke̱ di malangwea mo̱ o muka ná di to̱ndi mo̱, di matimbise̱le̱ pe̱ mo̱ masoma. A mapula ná di langweye mo̱ mitakisan masu, mapita masu, na ńo̱ng’asu. Oboso ná di makane̱ Yehova, e do̱li ná di se̱le̱ dutea ná pō̱m nje di me̱nde̱no̱ langwea mo̱. Di boli te̱ nika, di me̱nde̱ bola Tet’asu ńe o mo̱ń “jabea la dise̱ la benumba” di peti bwam.

8. Nje e matindeye̱ biso̱ epolo o sesa Loba e?

⁸ Di mowe̱ Yehova ke̱ di masesa mo̱. (Mye. 34:2) Di masesa Yehova ke̱ di malangwea bape̱pe̱ ná di to̱ndi bede̱mo bao ba bwam, na bebolo bao ba betańsedi. Mulema mu londi na masoma nde mu matute̱le̱ biso̱ o sesa Yehova. Di no̱ngi te̱ ponda o dutea ońola bwam ba Yehova, nika ńe nde, mambo me̱se̱ a boledino̱ biso̱, di me̱nde̱ be̱ne̱ njo̱m jita o sesa mo̱. Ebol’a dikalo tobotobo e mabola biso̱ epolo o bola Loba “mabea ma sesa . . . nika ńe nde ná bepuma ba bepopo” basu. (Bon. 13:15) Ka nje te̱ jangame̱nno̱ se̱le̱ dutea obiana di makane̱ Yehova, mulemlem pe̱ nde jangame̱nno̱ se̱le̱ dutea nje di me̱nde̱no̱ langwea ba bena di mate̱-ye̱no̱ dikalo. Ńo̱ng’asu ńe nde ná “mabea [masu] ma sesa” ma be̱ mena ma peti bwam. Ońola nika nde di mate̱no̱ dikalo na bokenju.

9. Kapo̱ ka Bonaisrael ba kwaṅ, njika tombwane̱ ndongame̱n i mawaneano̱ biso̱ e? Langwa ne̱ni ndongame̱n i mongwane̱no̱ wa.

 ⁹ Di mowe̱ Yehova ke̱ di mukea o ndo-ngame̱n. Yehova a ta a langwea Bonaisrael ba kwaṅ ná: “Bome be̱se̱ be oteten ańu ba mapo̱ oboso ba Yehova, Loba lo̱ngo̱, mbu te̱ ngedi ilalo o epolo a po̱sino̱.” (Ndim. 16:16) Ná ba bole nika, ba ta nde ba dia milongi mabu na beyidi babu esibe̱ mutatedi. Nde Yehova Loba a ta a kakane̱ babo̱ ná: “To̱ moto a si me̱nde̱ ko̱no̱ne̱ ekombo ango̱, o ponda o mapo̱no̱ oboso ba Yehova, Loba lo̱ngo̱.” (Bbu. 34:24) Kana ba tano̱ ba be̱ne̱ye̱ Yehova lakisane̱ di bo̱le̱, ba Bonaisrael bena ba ta ba be̱ne̱ bo̱ngo̱ ba Loba, ba ta bukea o ma mako̱to̱ne̱ mbu te̱. Ba ta so̱ ba tombwane̱ jita; ba ta ba ńaka o so̱ṅtane̱ la Mbend’a Loba, ba dutea ońola bwam bao, ba bwa pe̱ muńe̱nge̱ o be̱ na bane̱ bonasango abu. (Ndim. 16:15) Mulemlem ma tombwane̱ nde biso̱ pe̱ di be̱nno̱ ke̱ di mabola me̱se̱ na me̱se̱ o jukea o ndongame̱n. Dutea pe̱ ne̱ni Yehova eno̱ muńe̱nge̱, ke̱ di boṅsane̱ o bola malabe̱ me isungu na mena ma malongisane̱.   

10. Ońola nje lo̱ngo̱ leno̱ eboled’a mweńa ewo̱ ya jowe̱ lasu e?

¹⁰ Di mowe̱ Yehova ke̱ di malo̱ngo̱ mwemba na bane̱. (Mye. 28:7) Bonaisrael ba ta nde be̱ne̱ lo̱ngo̱ la myenge k’eboled’a mweńa ewo̱ ya jowe̱. Kiṅe̱ David a ta a te̱se̱ 288 Bonalevi o be̱ balo̱-ngedi o tempe̱l. (1 Myan. 25:1, 6-8) O nin we̱nge̱, je ná di lee̱le̱ Yehova ná di to̱ndi mo̱ ke̱ di malo̱ngo̱ myenge m’ese-se. Di titi eto̱m o be̱ne̱ doi la bwam ná di bole nika. Jombweye te̱ nin kobisan: Biso̱ be̱se̱ “di mawusa o jita la mambo” ke̱ di mato̱po̱, nde nika e si meka biso̱ ná di to̱pe o mwemba na o dikalo. (Yak. 3:2) Ońola nika, je te̱ nde ná di lo̱ngea Yehova myenge m’esese to̱ e be̱ nde ná di mo̱-nge̱le̱ ná di si be̱n doi la bwam.

11. Bupisane̱ Myenge 48:14, ońola nje jangame̱nno̱ te̱se̱ ponda ońola jokwa la Bibe̱l la mbia e?

¹¹ Di mowe̱ Yehova ke̱ di mokwa Eyal’ao na jokwe̱le̱ pe̱ bana basu nja eno̱. Bonaisrael ba si ta ba bola ebolo o buńa ba wumse̱. Ba ta nde ba bolane̱ bo buńa o jouse̱ mulatako mabu na Yehova. (Bbu. 31:16, 17) Bajemea bena ba ta oteten abu ba ta bokwe̱le̱ bana babu nja ńe Yehova na bwam bao. Biso̱ pe̱ jangame̱n te̱se̱ ponda o langa na jokwa Eyal’a Loba. Nika ńe nde eboled’a jowe̱ ewo̱, e mongwane̱ pe̱ biso̱ o bata sisea Yehova be̱be̱. (Mye. 73:28) Niponda pe̱ mbia mwe̱se̱ mu ko̱to̱me̱no̱ o jokwa, je ná jongwane̱ ńo̱ṅo̱n a peńa, nika ńe nde bana basu, o longa mulatako ma bo̱ibo̱i na Tet’asu ńa ndolo ńe o mo̱ń.—Langa Myenge 48:14.

12. Ne̱ni Yehova a tano̱ e̱ne̱ ebol’a ba bena ba lo-ngi muno̱ko̱ e, nje pe̱ nika e mokwe̱le̱no̱ biso̱ e?

¹² Di mowe̱ Yehova ke̱ di malonga na sabangane̱ bepolo ba jowe̱. Bibe̱l e ma-kwala ná ebol’a longa la muno̱ko̱ na nje ye̱se̱ e ta oten e ta nde ‘ebol’a bosangi.’ (Bbu. 36:1, 4) O nin we̱nge̱ pe̱, Yehova a me̱ne̱ nde ebol’a longa la Mandabo ma Janea na mine̱ milongi ma bebokedi k’ebol’a bosangi. Bonasango na bona-ńango bō̱ ba matombise̱ ponda jita o bola ben bebolo. Mo̱ e si te̱nge̱n ná ba sesabe̱ ońola ntu ba mabolano̱ o sue̱le̱ ebol’a Janea e? Nde ba mano̱ngo̱ pe̱ do-ngo o ebol’a dikalo. Bō̱ babu ba mapula na mo̱me̱ne̱ be̱ paonia. Ná ba lee̱le̱ ná ba masue̱le̱ ebol’a longa, batudu bangame̱n  pomane̱ kasane̱ babo̱ mu mpuli yete̱na be ka ni ndongame̱n o bola nika. E be̱ ná di bi ebol’a longa to̱ ke̱m, biso̱ be̱se̱ je ná di no̱ngo̱ ndutu o sangise̱ mi milongi na kombe̱ pe̱ mo̱ bwam.

13. Ne̱ni jangame̱nno̱ je̱ne̱ mabea di mabolano̱ o sue̱le̱ ebol’a Janea e?

¹³ Di mowe̱ Yehova ke̱ di masue̱le̱ ebol’a Janea na mabea masu ma wonja. Bo-naisrael ba si ta bangame̱n po̱ oboso ba Yehova mā tete. (Ndim. 16:16) Ba ta ba-ngame̱n wana jabea bupisane̱ ngud’abu. Na nika nde ba tano̱ ba timbise̱le̱ Yehova masoma ońola nje ye̱se̱ a tano̱ a bolea babo̱. Ne̱ni biso̱ pe̱ jeno̱ ná di lee̱le̱ ná di to̱ndi Yehova, di matimbise̱le̱ pe̱ mo̱ masoma ońola nje ye̱se̱ a maboleano̱ biso̱ e? Mbadi po̱ ńe nde tongwea na mabea ma wonja di mabolano̱ o sue̱le̱ mwemba masu n’ebola dikalo o wase ńe̱se̱ bupisane̱ ngud’asu. Ńamuloloma Paulo mo̱ ná: “Jemea la bwam le te̱, ke̱ nika e mado̱lisane̱ Loba kaponda ngudi moto a be̱nno̱, seto̱ kaponda a si be̱nno̱.” (2 Kor. 8:4, 12) Yehova a mabwane̱ to̱ njika jabea di mabolano̱ na mulema mwe̱se̱ muńe̱nge̱, to̱ di sala nde.—Marko 12:42-44; 2 Kor. 9:7.

14. Bupisane̱ Minia 19:17, ne̱ni Yehova a me̱ne̱no̱ jongwane̱ di mawaneano̱ bonasango asu e?

¹⁴ Di mowe̱ Yehova ke̱ di masue̱le̱ bonasango asu ba be̱n ńo̱ng’a jongwane̱. Yehova a ta a kakane̱ ná a me̱nde̱ namse̱ Bonaisrael ba si makakeye̱ mutued’a moto dia. (Ndim. 15:7, 10) Ponda te̱ di mongwane̱no̱ munasango asu nu be̱n mitakisan, Yehova a me̱ne̱ nde nika ka jabea di bolino̱ mo̱ Yehova. (Langa Minia 19:17.) K’eyembilan, ponda kriste̱n a Filipi i lomedino̱ Paulo jabea ke̱ e o beboa, a langi nde mo̱ ka “jabea la bwam lena di mado̱lisane̱ Loba.” (Fil. 4:18) Baise̱ na wame̱ne̱ ná, ‘Mo̱ moto e o mwemba mam neno̱ ná nongwane̱ e?’ Yehova e muńe̱nge̱ ke̱ a me̱ne̱ biso̱ di mabolane̱ pond’asu, ngud’asu, bia lasu la bola, na mabe̱ne̱ masu o sue̱le̱ ba bena ba be̱n ńo̱ng’a jongwane̱. A malanga nde nika k’eboledi ewo̱ ya jowe̱ lasu.—Yak. 1:27.

15. Jowe̱ la mbale̱ di mabaise̱ ponda na ngudi, nde ońola nje di titino̱ bwambi e?

¹⁵ Jowe̱ la mbale̱ di mabaise̱ ponda na ngudi. Nde di titi bwambi. (1 Yohane 5:3) Ońola nje e? Ońolana di mowe̱ nde Yehova ońolana di to̱ndi mo̱. Dutea te̱ ná muna nusadi a mapula bola sango lambo. E ná a tombise̱ hawa jita o dutea mo̱ duta. Nu muna a si mombwe̱ ponda a tombise̱no̱ o po̱ngo̱ di duta. A to̱ndi sa-ngo, e pe̱ muńe̱nge̱ o bola mo̱ di jabea. Kana biso̱ pe̱ di to̱ndino̱ Yehova, je muńe̱nge̱ o bolane̱ pond’asu na ngud’asu o jowe̱ mo̱.

16. Bupisane̱ Bonahebe̱r 6:10, ne̱ni Yehova a me̱ne̱no̱ miwe̱n di mapo̱ngo̱no̱ o do̱lisane̱ mo̱ e?

¹⁶ Bayedi be ndolo ba si mengane̱ mun’abu te̱ mulemlem ma jabea. Ba bi ná muna te̱ e diwengisan, babo̱ be̱se̱ pe̱ ba si be̱n mulemlem ma ngudi. Tet’asu ńe o mo̱ń pe̱ a bi nje mō̱ ńasu te̱ eno̱ ná a bola. Yen ebe ngud’ango̱ e madie̱le̱ wa o bola jita buka bō̱ bena o bino̱, o to̱-ndino̱ pe̱. To̱so̱ ná o titi ná o we̱le̱ bola ka bane̱, yen ebe ońola mimbu mo̱ngo̱, diboa, to̱ m’bē̱ ma ndabo a mbia. O si bo̱bo̱. (Gal. 6:4) Yehova a si me̱nde̱ dimbea ebol’ango̱. Etum te̱ weno̱ o bola na ngud’ango̱ ńe̱se̱ na mo̱nge̱le̱ ma bwam pe̱,  e muńe̱nge̱. (Langa Bonahebe̱r 6:10.) Yehova a me̱ne̱ mulema mo̱ngo̱, a bi ńo̱ngi o be̱nno̱ o bola. A mapula ná o bwane̱ nje weno̱ ná o we̱le̱ bola mo̱ muńe̱nge̱.

17. (a) Yete̱na ye biso̱ ndutu o bola beboledi bō̱ ba jowe̱ lasu, nje jeno̱ ná di bola e? (b) Njik’eboled’a jowe̱ ewo̱ ye o edinge̱le̱ “Bata bwa muńe̱nge̱” yo-ngwane̱ wa e?

¹⁷ Nje jeno̱ ná di bola yete̱na ye biso̱ ndutu o bola beboledi bō̱ ba jowe̱ lasu, k’eyembilan, jokwa la moto mo̱me̱ne̱ to̱ dikalo e? Di we̱ te̱ o bola nika ponda na ponda te̱, di me̱nde̱ sukan bata bwane̱ mo̱ muńe̱nge̱ di busane̱ pe̱ tombwane̱ oten. Je ná di kobisane̱ beboledi ba jowe̱ lasu na mambo mō̱, k’eyembilan pat’a tuna la ńolo po̱ jeno̱ o pula bia bwam, to̱ elongisan a musiki ewo̱ jeno̱ o jokwa bolane̱. Di titi ná di ńaka tobotobo yete̱na di si matuna ńolo to̱ joka y’elongisan ponda ye̱se̱. Nde dutea ná di no̱ngi bedomsedi o bola nika buńa te̱. Je ná di botea na ponda ni wuto, nde di bata ko̱ko̱ mo̱ son na son. Niponda di me̱nde̱no̱ je̱ne̱ bepuma ba bwam ba miwe̱n masu, di me̱nde̱ kumwa bola nika ponda ye̱se̱ di bwa pe̱ muńe̱nge̱. Mulemlem pe̱ nde yeno̱ na jowe̱ lasu.

18. Ná longe̱ lasu di be̱ne̱ janda nje jangame̱nno̱ bola e, nje pe̱ di matombwane̱no̱ e?

¹⁸ Longe̱ lasu di be̱n nde janda ke̱ di mowe̱ Yehova na mulema mwe̱se̱. Nika e mawanea biso̱ muńe̱nge̱ na bonam, na dipita la jowe̱ Yehova o bwindea. (Min. 10:22) Je musango tatan nika di bino̱ ná Yehova a mongwane̱ ba bena ba mowe̱ mo̱ ke̱ ba be̱n mitakisan. (Yes. 41:9, 10) Di be̱n njo̱m a bwam o bwa muńe̱nge̱ ke̱ di mowe̱ Tet’asu ńa ndolo, ńena nu “dongame̱n” o kusane̱ bewekedi bao be̱se̱ “sesa n’edube!”—Bbī. 4:11.