1-2. (a) Ko hine i Evnikija hem kola pharipa hine la sar daj? (b) So dikhaja ki slika andi naslovno strana?

 IAKO i Biblija na vaćeri sar hine e Timotejeso krštenje, nane amenđe pharo te zamislina kobor olesi daj hine bahtali odova dive (Posl. 23:25). Zamislin sar olake jaćha sjajinena hem kobor tani ponosno đi o Timotej terđola ano pani. Oj asala đi e Timotejesi baba i Loida ićeri la kotar vas. Đi o Timotej tano talo pani, i Evnikija ko odova trenutko samći ni na dišini. Ked dikhela sar ov asandoj ikljola ando pani, oj počmini te rovel. Iako na hine laće lokho, oj sikavđa pe ćhave te mangel e Jehova hem e Isuse. Ama, kola pharipa hine la đi barjaćerđa pe ćhave?

² E Timotejese roditeljija na hine ki isto religija. Oleso dad hine Grko, a olesi daj hem olesi baba hine Jevrejke (Dela 16:1). O Timotej verovatno hine tinejdžer ked olesi daj hem olesi baba ulje hrišćanke. Ama, oleso dad na ulo hrišćanin. Kole drumoja ka đal o Timotej? Ov verovatno hine dovoljno baro te šaj kokri te odlučini so ka ćerel. Da li ka prihvatini pe dadesi religija? Da li ka ićeri pe ko jevrejska sikljoviba kolendar hine sikavdo kotar tiknipe? Ja ka ovel e Hristeso učenik?

3. Premalo Poslovice 1:8, 9, sar o Jehova dikhela ko odova so o daja ćerena te pomožinen pe ćhavenđe te oven olese amala?

³ Isto ađahar, hem o daja kola služinena e Jehovase  mangena pe porodica. Olenđe tano najvažno te pomožinen pe ćhavenđe te oven e Jehovase amala. Amaro Devel but cenini odova so on ćerena. (Čitin Poslovice 1:8, 9.) O Jehova pomožinđa bute dajenđe te sikaven pe ćhaven te mangen le hem te služinen olese.

4. Kola pharipa isi len o daja avdije?

⁴ Naravno, disavo puti o daja pućena pe da li hem olenge ćhave ka služinen e Jehovase sar o Timotej. O roditeljija but šukar đanena kobor tano pharo olenge ćhavenđe ko akava lošno sveto (1. Petr. 5:8). Bute dajenđe tano pharo te barjaćeren pe ćhaven sose tane kokri ja sose olengo rom na služini e Jehovase. Na primer, amari phen koja vićini pe Kristin, * phenela: „Mo rom hine but šukar dad hem manglja amare porodica. Ama, but protivinđa pe ked mangljum te sikavav amare ćhaven ando Jehova. Ćhorđum but asva hem pućljum man da li me ćhave jekh dive ka služinen e Jehovase.“

5. Sostar ka vaćera ko akava članko?

⁵ Ako služineja e Jehovase hem tu šaj te sikave te ćhaven te mangen e Jehova hem te služinen olese sar so i Evnikija ćerđa. Ko akava članko ka dikha sar šaj te oponašine olako primer ko odova te sikave te ćhaven odoleja so vaćereja hem so ćereja. Isto ađahar, ka dikha sar o Jehova šaj te pomožini tut.

6. Premali 2. Timoteju 3:14, 15, sar o Timotej ulo hrišćanin?

⁶ Ked o Timotej hine tikno, olesi daj dinđa sa pestar te sikavi le odova so đanđa ando hebrejska spisija. Ko odova vreme, oj đanđa so o Mesija ka avel, ama na đanđa so o Isus hine o Mesija. Odova so o Timotej sikljilo ando Mesija kasnije pomožinđa lese te haljol so o Isus hine o Mesija. Ama, da li ka ovel oleso učenik? Sar terno ćhavo, hine le pravo te odlučini da li ka ovel hrišćanin. Jekh razlog sose o Timotej prihvatinđa o ćaćipe ando Isus hine sose olesi daj but trudinđa pe te sikavi le. (Čitin 2. Timoteju 3:14, 15.) I Evnikija hine bahtali sose uspinđa o mangipe premalo Jehova te ćhivel ko pe ćhaveso vilo. Olako anav značini „pobednik“ hem oj ćaće uspinđa te nakhel sa o pharipa hem te pomožini e Timotejese te mangel e Jehova hem te služini olese.

7. Sar i Evnikija pomožinđa pe ćhavese hem palo odova so krstinđa pe?

⁷ Ked krstinđa pe, o Timotej ispuninđa jekh važno cilj ko po životi. Ama, olesi daj pana brininđa pe so ka ovel oleja palo krštenje. So ka ćerel ko po životi akana? Da li ka khuvel ko disavo lošno društvo? Da li ka đal ki škola ki Atina hem da li ka prihvatini o filozofska sikljoviba? Da li ka koristini po vreme, pi snaga hem po ternipe te barvaljol? Oj naštine te anel odluke ko oleso than, ama šaj hine te pomožini lese. Sar? Oj šaj hine hem ponodri te sikavi pe ćhave te mangel e Jehova hem te ovel zahvalno aso sa odova so o Jehova hem o Isus ćerđe asi olengi porodica. O roditeljija kaso bračno drug nane e Jehovaso svedoko nane jedina kolenđe tano pharo te sikaven pe ćhaven te mangen e Jehova. Čak ked o solduj roditeljija tane e Jehovase svedokija, but tano pharo o  mangipe premalo Jehova te ćhiven ko pe ćhavengo vilo. So šaj o roditeljija te sikljon andi Evnikija?

8. Sar šaj jekh daj kaso rom tano krstimo te pomožini lese te sikavi olenge ćhaven ando Jehova?

⁸ Proučin te ćhavencar e Devleso Lafi. Mi phen, ako tano to rom ko ćaćipe, o Jehova mangela te pomožine lese te sikavi tumare ćhaven ando Jehova. Jekh način sar šaj te ćere odova tano te pomožine te romese o porodično proučibe te ovel redovno. Vaćer tumare ćhavenđe kobor tano šukar te ovel tumen porodično proučibe hem trudin tut sarine te uživinen. Šaj te pomožine te romese te ćerel plan aso disavo projekat. Uzo odova, ako tane tumare ćhave dovoljno bare te šaj te proučinen i knjiga Ov bahtalo zauvek! šaj te pomožine te romese đi proučini olencar.

9. Kastar jekh daj, kaso rom nane e Jehovaso svedoko, šaj te rodel pomoć?

⁹ Disave daja valjani kokri te proučinen pe ćhavencar sose nane len rom ja olengo rom nane e Jehovaso svedoko. Ako tano ađahar hem ki ti porodica, ma brinin tut. O Jehova ka pomožini tut. Koristin sa odova so e Jehovasi organizacija dinđa amen te šaj te sikave te ćhaven. Šaj te puće avere roditeljen sar on koristinena odola publikacije aso po porodično proučibe * (Posl. 11:14). Isto ađahar, o Jehova šaj te pomožini tuće te vaćere te ćhavencar. Molin tut olese te pomožini tuće te haljove sar osetinena pe te ćhave hem sostar razmislinena (Posl. 20:5). Na primer, šaj te puće len: „Soj tano tuće najpharo ki škola?“ Odova pućibe šaj te pomožini te ćhavenđe te phraven pe, a tuće te dikhe sar šaj te pomožine lenđe.

10. Sar šaj pana te pomožine te ćhavenđe te sikljon ando Jehova?

¹⁰ Sikav te ćhaven ando Jehova ko razna načinija. Vaćer te ćhavenđe ando Jehova hem ando odova sar ov pomožinđa tuće (Pon. zak. 6:6, 7; Is. 63:7). Odova tano posebno važno ako našti ćhere te proučine te ćhavencar. I Kristin phenela: „Naštine te vaćerav ando Jehova me ćhavencar svako puti ked me mangljum. Odolese koristinđum svako trenutko kova hine man. Ked đeljam te phira ja te vozina amen čamcoja, vaćerđum lenđe ando šuže buća kola o Jehova ćerđa hem ando avera buća kola šaj te pomožinen lenđe te oven e Jehovase amala. Ked me ćhave hine dovoljno bare, ohrabrinđum len kokri te proučinen e Devleso Lafi.“ Isto ađahar, vaćer šukar buća andi Jehovasi organizacija hem ando avera phralja hem phenja. Ma vaćer lošno ando starešine sose odolestar zavisini da li te ćhave ka vaćeren olencar ked ka ovel len problemija.

11. Premali Jakovljeva 3:18, sose tano važno te ćera te ovel mir ko ćher?

¹¹ De sa tutar te ovel mir ko ćher. Redovno vaćer te romese hem te ćhavenđe kobor mangeja len. Ked vaćereja ando to rom, mothov poštovanje hem sikav te ćhaven te ćeren isto odova. Ked ćereja odova, te ćhavenđe ka ovel polokho te sikljon ando Jehova. (Čitin Jakovljeva 3:18.) Te dikha o primer ando Džozef kova služini sar specijalno pioniri ki Rumunija. Oleso dad but protivinđa pe sarinenđe ko ćher. O Džozef phenela:  „Mi daj uvek dinđa sa pestar ko ćher te ovel mir. So pobuter ov hine grubo, oj hine pana pošukar premalo leste. Ked hine amenđe pharo te poštujina le hem te šuna le, oj vaćerđa amencar ando Efešanima 6:1-3. Palo odova vaćerđa amenđe kola šukar osobine isi le mo dad hem pomožinđa amenđe te haljova sose valjani te poštujina le. Ađahar, oj uvek ćerđa te ovel mir ko ćher.“

12. Premali 2. Timoteju 1:5, sar upro Timotej utičinđa olese dajako primer?

¹² Čitin 2. Timoteju 1:5. I Evnikija hine šukar primer e Timotejese. Oj sigurno sikavđa le so i pravo vera mothovi pe odoleja so ćeraja (Jak. 2:26). O Timotej dikhlja so sa odova so olesi daj ćerđa hine ando mangipe premalo Jehova. Isto ađahar, ov dikhlja kobor olesi daj hine bahtali sebepi so služini e Jehovase. Sar upro Timotej utičinđa olako primer? O Pavle phenđa so o Timotej hine le zorali vera sar pi daj. Odova na hine slučajno sose o Timotej dikhlja olako primer hem odlučinđa te ovel sar olate. Isto ađahar, but daja avdije „bizo lafi“ pomožinđe pe ćherutnenđe te služinen e Jehovase (1. Petr. 3:1, 2). Sar šaj hem tu te ćere odova?

13. Sose jekha dajaće olako amalipe e Jehovaja valjani te ovel najvažno?

¹³ Nek to amalipe e Jehovaja ovela tuće najvažno (Pon. zak. 6:5, 6). Sar but daja hem tu odreknineja tut ando but buća. Šaj na odvojineja vreme tuće, na ćineja odova so valjani tuće hem šaj na soveja dovoljno samo te ćhave te ovel len odova so valjani lenđe. Niked ma ov odobor zauzeto so nane tut vreme te zorjaćere to amalipe e Jehovaja. Odvojin vreme ked ka moline tut, ked ka proučine hem ov redovno ko sastankija. Ađahar ka ove pana popaše e Jehovaja hem ka ove šukar primer te porodicaće hem averenđe.

14-15. So sikljovaja andi Leana, Marija hem ando Žoao?

¹⁴ Te dikha sar disave terne ando pe daja sikljilje te mangen e Jehova hem te verujinen lese. E Kristinaki ćhaj i Leana, phenela: „Ked mo dad hine ćhere, amen naštine te proučina i Biblija. Ama, mi daj na ćhinavđa te đal ko sastankija. Iako na đanđam but andi Biblija, odova so oj ćerđa pomožinđa amenđe te ovel amen zorali vera. Amen đanđam so akava tano ćaćipe but vreme angleder te đa ko sastankija.“

¹⁵ I Marija, kaso dad maltretirinđa olake porodica sose đelje ko sastankija, phenela: „Mi daj tani but hrabro phen. Ked hijum le tikni, disavo puti na mangljum te ćerav diso sose darandiljum so ka phenen o manuša. Ama, ked dikhljum kobor tani oj hrabro hem sar uvek ćhivela e Jehova ko prvo than, odova pomožinđa maje te na darav ando manuša.“ O Žoao, kaso dad zabraninđa celona porodicaće te vaćeri andi Biblija hem ando Jehova, phenela: „Odova so najviše takinđa man ko vilo tano so mi daj hine spremno sa te mukhel samo mo dad te ovel zadovoljno. Ama, e Jehova niked na aćhavđa.“

16. Sar jekhe dajako primer šaj te utičini upro avera?

¹⁶ Dajalen, ma bistren so tumaro primer šaj te utičini upro avera. Sar odova? Te dikha sar o primer andi Evnikija  utičinđa upro apostol Pavle. I nelicemerno vera savi hine le o Timotej, o Pavle najangleder dikhlja ki Evnikija (2. Tim. 1:5). Ked o Pavle dikhlja odova? Verovatno ko po prvo misionarsko putovanje, ki Listra upoznajinđa e Loida hem e Evnikija hem šaj pomožinđa lenđe te oven e Hristese učenikija (Dela 14:4-18). Ked palo 15 berš, o Pavle pisinđa lil e Timotejese, ov pana na bisterđa kobor bari vera hine la i Evnikija hem phenđa soj tani but šukar primer averenđe. Olako primer but ohrabrinđa e Pavle hem averen kola živinđe ko odova vreme. Ako kokri barjaćereja te ćhaven sose nane tut rom ja ako to rom nane e Jehovaso svedoko, tegani ov sigurno so to primer zorjaćeri averen.

17. So valjani te ćere ako to ćhavo na mangela te služini e Jehovase, iako tu dinđan sa tutar te sikave le?

¹⁷ So ako to ćhavo na mangela te služini e Jehovase, iako dinđan sa tutar te sikave le? Ma bistri, te šaj te ćhave te oven e Jehovase amala valjani vreme. Sar so dikhaja ki slika, ked sadinaja disavo seme, šaj pućaja amen da li odova seme ka barjol hem da li ka anel plod. Iako na đanaja so ka ovel oleja, amen hem ponodri ćhoraja lese pani te šaj te barjol (Mar. 4:26-29). Podijekh puti, šaj pućeja tut da li uspinđan o mangipe premalo Jehova te ćhive ko te ćhaveso vilo. Ama, ma bistri so tu na đaneja so ka ovel ko krajo hem koja odluka te ćhave ka anen. Ako hem ponodri deja sa tutar te  sikave len, tu ađahar pomožineja lenđe jekh dive te oven e Devlese amala (Posl. 22:6).

18. Sar šaj o Jehova te pomožini te ćhavenđe te oven paše oleja?

¹⁸ Pana ko purano vreme, o Jehova pomožinđa bute ternenđe te oven olese amala (Ps. 22:9, 10). Ov mangela hem te ćhavenđe te pomožini te oven olese amala ako on odova mangena (1. Kor. 3:6, 7). Čak iako te ćhave na služinena olese celone vileja, ov hem ponodri mangela len (Ps. 11:4). Ako on samo hari mothovena so mangena te služinen olese, o Jehova ka ovel spremno te pomožini lenđe te oven paše oleja (Dela 13:48; 2. Let. 16:9). Ov šaj te pomožini tuće te phene odova so valjani ko pravo vreme – tegani ked te ćhavenđe odova najviše valjani (Posl. 15:23). Isto ađahar, šaj te podstaknini dijekhe phrale ja phenja te pomožini te ćhavenđe. Čak ked te ćhave ka barjon, o Jehova šaj te setinćeri len ko odova so tu sikavđan len angleder (Jov. 14:26). O Jehova ka ovel le razlog te blagoslovini tut, ako hem ponodri sikaveja te ćhaven odoleja so vaćereja hem so ćereja.

19. Sose šaj te ove sigurno so o Jehova ka blagoslovini tut?

¹⁹ Da li o Jehova ka mangel tut, na zavisini odolestar da li te ćhave služinena olese. Ov mangela tut sose tu mangeja ole. Ako kokri barjaćereja te ćhaven, o Jehova dela tut po lafi so ka ovel Dad te ćhavenđe hem so ka brinini pe tutar (Ps. 68:5). Da li te ćhave ka služinen e Jehovase ja na, na zavisini samo tutar. Ama, ako hem ponodri oslonineja tut upro Jehova hem deja to najšukar te sikave te ćhaven, ov ka blagoslovini tut.