1. Šta nam pričinjava veliko zadovoljstvo?

 JEHOVA želi da budemo srećni. To znamo jer je radost jedan od plodova njegovog svetog duha (Gal. 5:22). Pošto više usrećuje davanje nego primanje, veoma smo radosni kada marljivo služimo Bogu i pomažemo svojoj braći i sestrama na različite načine (Dela 20:35).

2-3. (a) Prema Galatima 6:4, šta će nam pomoći da radosno služimo Jehovi? (b) Šta ćemo razmotriti u ovom članku?

² Apostol Pavle u Galatima 6:4 navodi dve stvari koje će nam pomoći da radosno služimo Jehovi. (Pročitati.) Kao prvo, treba da nam bude cilj da mu služimo najbolje što možemo u okviru svojih mogućnosti. Sve dok tako činimo, možemo biti srećni (Mat. 22:36-38). Kao drugo, ne treba da se upoređujemo s drugima. Budimo zahvalni Jehovi za sve što možemo da postignemo zahvaljujući svom zdravlju, sposobnostima ili obuci koju smo dobili. Ne zaboravimo da je sve to dar od njega. S druge strane, ako drugi postižu više u nekim vidovima službe, budimo srećni što svoje sposobnosti koriste da bi slavili Jehovu, a ne da bi skretali pažnju na sebe ili radi neke lične koristi. Ako tako razmišljamo, nećemo se nadmetati s njima, nego ćemo učiti od njih.

³ U ovom članku ćemo videti šta će nam pomoći ukoliko nam je teško što zbog okolnosti ne možemo pružiti u službi onoliko koliko bismo želeli. Takođe ćemo razmotriti kako na najbolji način možemo koristiti svoje sposobnosti i šta možemo naučiti od drugih.

4. Šta bi nas moglo obeshrabriti? Navedi primer.

⁴ Nekima od nas je teško što zbog poodmaklih godina ili slabog zdravlja više ne mogu da čine koliko i ranije. Tako je bilo s našom sestrom Kerol. Ona je nekad služila na području gde je bilo potrebno više objavitelja. Vodila je 35 biblijskih kurseva i pomogla je nekima da predaju svoj život Jehovi i da se krste. Kerol je postizala veoma lepe rezultate u službi. Onda se ozbiljno razbolela i od tada je uglavnom vezana za kuću. Ona kaže: „Svesna sam da zbog svoje bolesti ne mogu da pružim isto koliko i drugi. Pa ipak, mislim da nisam tako dobar primer kao oni. Ponekad sam tužna jer se moje želje i mogućnosti ne poklapaju.“ Kerol želi da pruži Jehovi najviše što može. To je zaista za svaku pohvalu! Možemo biti sigurni da naš saosećajni Bog ceni sve što ona čini za njega.

5. (a) Šta treba da imamo na umu ako nam je teško zbog naših okolnosti? (b) Kao što je prikazano na slikama, kako je brat celog života davao Jehovi najbolje?

⁵ Ako ti teško pada što te okolnosti ograničavaju, pitaj se: „Šta Jehova očekuje od mene?“ Jednostavno rečeno, najbolje što možeš da mu pružiš u trenutnim okolnostima. Razmisli o ovom primeru: Sestra koja ima 80 godina obeshrabrena je jer ne može da ide u službu kao kad je imala 40 godina. Iako daje sve od sebe, ona misli da Jehova nije zadovoljan njenom službom. Ali da li je zaista tako? Pogledajmo to iz drugog ugla. Ako je ta sestra davala sve od sebe kada je imala 40 godina i to čini i sada sa 80, ona nikad nije prestala da pruža najbolje Jehovi. Ako pomislimo da Jehova nije zadovoljan onim što mu dajemo, treba da imamo na umu da on postavlja merila šta je za njega dovoljno dobro. Jehova je srećan kad činimo sve što možemo. (Uporediti s Matejem 25:20-23.)

6. Šta možemo naučiti od Marije?

⁶ Bićemo srećni ako se usredsredimo na ono što možemo da učinimo, a ne na ono što ne možemo. Pogledajmo šta učimo od Marije, naše sestre koja zbog bolesti ne može da učestvuje u službi onoliko koliko bi želela. Ona je u početku bila potištena i osećala se beskorisno. Ali onda je razmišljala o jednoj sestri koja je bila vezana za postelju i odlučila je da joj pomogne. „Dogovorile smo se da svedočimo telefonom i da pišemo pisma“, kaže Marija. „Svaki put kada smo zajedno bile u službi, kući bih se vratila srećna i zadovoljna jer sam mogla da pomognem svojoj sestri.“ I mi ćemo biti srećniji ako razmišljamo o onome što možemo da radimo i ne vraćamo se na ono što ne možemo. Ali šta ako možemo da učinimo više ili smo naročito dobri u nekim vidovima naše službe?

7. Koji savet je apostol Petar dao hrišćanima?

⁷ Apostol Petar je u svojoj prvoj poslanici podstakao hrišćane da svoje darove i sposobnosti koriste da hrabre i jačaju suvernike. On je napisao: „Služite jedni drugima u skladu s darom koji je svako od vas primio, kao dobri nastojnici Božje nezaslužene dobrote“ (1. Petr. 4:10). Ne treba da se ustežemo da svoje  sposobnosti koristimo u punoj meri iz straha da će drugi postati ljubomorni ili se obeshrabriti. Ako bismo tako postupali, onda Jehovi ne bismo davali ono najbolje što možemo.

8. Prema 1. Korinćanima 4:6, 7, zašto nema razloga da se hvalimo zbog svojih sposobnosti?

⁸ Dobro je da u što većoj meri koristimo darove koje imamo, ali moramo paziti da ne počnemo da se hvalimo zbog njih. (Pročitati 1. Korinćanima 4:6, 7.) Primera radi, možda lako započinješ biblijske kurseve. To je lep dar i treba da ga koristiš. Ali jedno je koristiti svoj dar, a sasvim drugo hvaliti se zbog njega. Zamisli da si imao zanimljiv razgovor u službi i da si počeo biblijski kurs. Jedva čekaš da to ispričaš svojoj grupi za službu propovedanja. Ali kada se nađeš s grupom, jedna sestra priča kako je uručila časopis. Ona je uručila časopis, ti si započeo kurs. Šta ćeš uraditi? Iako znaš da će ostalima značiti da čuju ono što ti se desilo, možda ćeš sačekati neku drugu priliku da im to ispričaš da ne bi umanjio radost sestre koja je uručila časopis. To bi bilo obzirno. Ali u svakom slučaju, nemoj prestati da nudiš biblijske kurseve. Koristi dar koji imaš!

9. Kako treba da koristimo svoje darove?

⁹ Imajmo na umu da su sve naše sposobnosti darovi od Boga. Treba da ih koristimo da hrabrimo i jačamo druge u skupštini, a ne da ističemo sebe (Fil. 2:3). Trudimo se da svoju snagu i veštine koristimo da bismo činili ono što je po Jehovinoj volji. To će nam doneti veliku radost, ne zato što postižemo više od drugih ili što smo bolji od njih, već zato što tako slavimo svog nebeskog Oca.

10. Zašto nije dobro da se upoređujemo s drugima?

¹⁰ Ako ne pazimo, mogli bismo početi da upoređujemo ono u čemu smo dobri sa onim što drugima baš i ne ide od ruke. Na primer, neki brat drži odlične govore i to mu dobro ide. Međutim, mogao bi početi da s visine gleda na brata koji u tome baš i nije dobar. Ali možda taj drugi brat pruža izvrstan primer kad je reč o gostoljubivosti, poučavanju svoje dece ili revnosti u službi  propovedanja. Srećni smo što među nama ima mnogo braće i sestara koji svoje sposobnosti i darove koriste da bi služili Jehovi i pomagali drugima.

11. Zašto treba da se ugledamo na Isusa?

¹¹ Kao što smo rekli, ne treba da se upoređujemo s drugima, ali to ne znači da ne možemo učiti od njih. Dobro je da razmišljamo o primeru vernih Božjih slugu, među kojima se posebno ističe Isus. Iako nismo savršeni kao što je on bio, možemo puno naučiti razmišljajući o njegovim predivnim osobinama i o svemu što je radio (1. Petr. 2:21). Kada se trudimo da se što bolje ugledamo na Isusa, naša služba je kvalitetnija i više postižemo u njoj.

12-13. Šta učimo od kralja Davida?

¹² U Bibliji se nalaze mnogi primeri vernih Božjih slugu na koje se možemo ugledati iako nisu bili savršeni (Jevr. 6:12). Jedan od njih je kralj David, za koga je Jehova rekao da je čovek po njegovom srcu (Dela 13:22). David nije bio savršen. Štaviše, počinio je ozbiljne grehe. Zašto i pored svega toga kažemo da je on dobar primer za nas? Nije tražio izgovore za svoje greške. Spremno je prihvatio ukor i iskreno se pokajao za ono što je učinio. Zato mu je Jehova oprostio (Ps. 51:3, 4, 10-12).

¹³ Dok razmišljamo o Davidovom primeru, mogli bismo da se pitamo: „Kako ja reagujem na savet? Da li sam spreman da priznam svoje greške ili tražim izgovore? Da li prebacujem krivicu na druge? Da li se trudim da ne ponavljam greške?“ Slično možeš da se pitaš i dok čitaš o drugim Božjim vernim slugama. Da li su oni imali slične probleme kao i ti? Koje lepe osobine si zapazio kod njih? Dok razmišljaš o njima, pitaj se: „Kako bih mogao da im budem još sličniji?“

14. Zašto je dobro da učimo od naše braće i sestara?

¹⁴ Mnogo toga možemo naučiti i od naših suvernika, kako mladih tako i starih. Na primer, da li neko u tvojoj skupštini istrajno služi Jehovi uprkos pritisku vršnjaka, protivljenju u porodici ili slabom zdravlju? Da li si kod tog brata  ili sestre zapazio neku osobinu koju bi još više želeo da razviješ? Iz njihovog primera možeš naučiti kako da se još bolje nosiš sa svojim problemima. Radosni smo što među nama ima braće i sestara koji nam pružaju divan primer vere! (Jevr. 13:7; Jak. 1:2, 3).

15. Koji Pavlov savet će nam pomoći da i dalje radosno služimo Jehovi?

¹⁵ Svako od nas treba svesrdno da se trudi da u skupštini vladaju mir i jedinstvo. Pogledajmo primer prvih hrišćana. Oni su imali različite darove i zaduženja (1. Kor. 12:4, 7-11). Ali to nije bio razlog za nadmetanje i podele. U svojoj poslanici Efešanima, Pavle ih je podstakao da urade sve što je do njih kako bi „izgrađivali Hristovo telo“. Još im je napisao: „Kad svaki deo izvršava svoju ulogu, to doprinosi rastu tela, koje samo sebe izgrađuje u ljubavi“ (Ef. 4:1-3, 11, 12, 16). Oni koji su postupali u skladu s tim savetom doprinosili su miru i jedinstvu, koji i danas vladaju u našim skupštinama.

16. Šta i dalje treba da nam bude cilj? (Jevrejima 6:10).

¹⁶ Pazi da se ne upoređuješ s drugima. Uči od Isusa i trudi se da razvijaš osobine poput njegovih. Ugledaj se na verne Božje sluge, kako iz biblijskog tako i iz savremenog doba. I dalje pružaj Jehovi svoje najbolje i budi siguran da on „nije nepravedan pa da zaboravi [tvoja] dela“. (Pročitati Jevrejima 6:10.) Nastavi da mu radosno služiš i znaj da je on srećan kada vidi da se svim srcem trudiš da mu ugodiš.