„ДОБРОТА браће и сестара дирнула ме је више од свега“, рекла је Лиса * кад су је питали шта је највише привукло истини. Нешто слично је рекла и Ен: „На мене је више утицала доброта коју су Сведоци показивали него њихова учења.“ Оне сада воле да читају Библију и да размишљају о њој, али истини их је првенствено привукла доброта.

Како својом добротом можемо дирнути срца других? Размотрићемо два начина: својим речима и делима. Затим ћемо видети према коме треба да будемо добри.

У 31. поглављу Пословица описана је добра жена, за коју се каже: „На језику јој је закон доброте“ (Посл. 31:26). Тај „закон“ утиче на оно што она каже и како то каже. Тим „законом“ треба да се воде и очеви када се обраћају својој деци. Већина родитеља је свесна да грубе речи могу повредити децу. Ако им се обраћају оштрим и хладним тоном, мало је вероватно да ће им она бити послушна. Када се у речима родитеља огледа доброта, деци ће бити лакше да их послушају.

Без обзира на то да ли имаш децу или не, како доброта може доћи до изражаја у твојим речима? Одговор на то питање налази се у првом делу Пословица 31:26, где пише: „Кад говори, говори мудро.“ То значи да треба да пазимо на своје речи и тон гласа. Добро је да се питамо: „Да ли ће оно што желим да кажем умирити напету ситуацију или ће је још погоршати?“ (Посл. 15:1). Очигледно је да је добро да најпре размислимо па тек онда да нешто кажемо.

Једна друга пословица каже: „Непромишљене речи пробадају попут мача“ (Посл. 12:18). Кад размишљамо о томе како би наше речи и тон гласа могли утицати на друге, више ћемо пазити на оно што говоримо. Ако се водимо „законом доброте“, нећемо бити груби и нељубазни (Еф. 4:31, 32). Нећемо бити негативни већ ћемо говорити позитивно и бићемо срдачни. Јехова нам је оставио добар пример када је тешио пророка Илију, који је био уплашен. Глас анђела који је говорио у Јеховино име био је „тих и благ“ (1. Краљ. 19:12). Међутим, истинска доброта се не огледа само у речима већ и у делима.

Ми поступамо попут Јехове када и речима и делима показујемо доброту (Еф. 4:32; 5:1, 2). Лиса је испричала шта су Сведоци урадили за њу и њену породицу: „Када смо морали да се изненада иселимо из стана, два брачна пара Сведока узела су слободан дан да би нам помогла да се спакујемо. У то време ја чак нисам ни проучавала Библију.“ Управо је то подстакло Лису да мало боље упозна истину.

И на Ен је дубоко утицала доброта коју је запазила код Јеховиних сведока. Она је рекла: „Било ми је тешко да  верујем људима јер сам се много пута опекла. Када сам срела Сведоке, нисам ни њима веровала. Питала сам се због чега се занимају за мене. Али сестра која је проучавала Библију са мном једноставно ме је разоружала својом добротом.“ До чега је то довело? „Почела сам озбиљније да размишљам о ономе што сам учила.“

Вреди запазити да су Лису и Ен дубоко дирнуле љубав и доброта Сведока, и да су због тога пожелеле да боље упознају истину. Због доброте браће и сестара стекле су поверење у Јехову и његов народ.

Некима је лакше да са осмехом и љубазно разговарају с другима јер су одрасли у таквој култури. Други су такви по природи или су тако васпитани, што је за сваку похвалу. Али права доброта по угледу на Божју доброту обухвата много више од тога. (Упоредити с Делима апостолским 28:2.)

 Истинска доброта је плод Божјег светог духа (Гал. 5:22, 23). Дакле, да бисмо развијали такву доброту, свети дух треба да утиче на наше размишљање и поступке. То ће у нама пробудити још већу жељу да поступамо попут Јехове и Исуса. Будући да смо хришћани, искрено смо заинтересовани за друге људе. Према томе, доброту развијамо јер нас на то покреће љубав према Јехови и љубав према ближњима. Таква доброта снажно утиче на друге и доноси нам Божји благослов.

Вероватно нам није тешко да будемо добри према онима су нам блиски или су добри према нама (2. Сам. 2:6). Треба да им будемо захвални за оно што чине за нас (Кол. 3:15). Али шта ако сматрамо да неко не заслужује нашу доброту?

Размисли о следећем: Јехова је најбољи пример у показивању незаслужене доброте и у његовој Речи налазимо важну поуку о тој особини. Израз „незаслужена доброта“ се налази на многим местима у грчком делу Светог писма. Како Божја доброта долази до изражаја?

Размисли о милионима људи којима Јехова показује доброту тако што им пружа све што им је неопходно за живот (Мат. 5:45). Он не чека да га људи упознају да би био добар према њима (Еф. 2:4, 5, 8). На пример, дао је свог јединорођеног Сина за све нас. Апостол Павле је написао да смо откупнину добили „захваљујући Божјој неизмерној незаслуженој доброти“ (Еф. 1:7). Надаље, иако се дешава да погрешимо и разочарамо Јехову, он нас и даље води и поучава. Његове речи и поука нас нежно усмеравају, попут ситне кише која нежно пада на биљке и не слама их (Пон. зак. 32:2). Не постоји начин да у потпуности узвратимо Јехови за све добро што чини за нас. А чињеница је да од његове доброте зависи и наша будућност. (Упоредити с 1. Петровом 1:13.)

Нема сумње да још више волимо Јехову због његове доброте и да она дубоко утиче на нас. Зато по узору на њега желимо да будемо добри не само према неким људима већ према свима (1. Сол. 5:15). Ако увек показујемо доброту, бићемо попут топле ватре у хладном дану. Члановима наше породице, нашој браћи и сестрама, колегама на послу, школским друговима и другим људима биће пријатно у нашем друштву.

Размисли да ли би некоме из твоје породице или скупштине значила практична помоћ или лепа реч. Можда је неком из скупштине потребна помоћ око куће, баште, куповине или других послова. Осим тога, ако у служби проповедања наиђеш на некога коме је потребна помоћ, можеш ли да учиниш нешто за њега?

По угледу на Јехову, нека се из наших речи и дела увек види да нас води „закон доброте“.