1. Po čemu se vidi da je neko pouzdan?

 POUZDANA osoba govori istinu i nastoji da ispuni svoja obećanja (Ps. 15:4). Ljudi znaju da se mogu osloniti na nju. Mi želimo da nas naša braća i sestre smatraju takvima. Šta će nam pomoći da zadobijemo njihovo poverenje?

2. Šta treba da radimo da bismo zadobili poverenje drugih?

² Ne možemo naterati druge da nam veruju. Poverenje se mora zaslužiti. Kaže se da je ono poput novca – teško se stiče, a lako se gubi. Nema ni najmanje sumnje da Jehova zaslužuje naše poverenje. Možemo mu uvek verovati zato što „sva njegova dela ulivaju poverenje“ (Ps. 33:4). On želi da se ugledamo na njega (Ef. 5:1). Pogledajmo kako su se neke Jehovine sluge iz prošlosti ugledale na svog nebeskog Oca i dokazale da su vredne poverenja. Videćemo i kojih pet osobina će nam pomoći da steknemo i zadržimo poverenje drugih.

3-4. Kako je prorok Danilo pokazao da je pouzdan i koja pitanja sebi treba da postavimo?

³ Prorok Danilo je bio veoma pouzdan. Iako je u Vavilon bio doveden kao zarobljenik, ubrzo je dospeo na glas kao čovek kom se može verovati. Ljudi su stekli još veće poverenje u njega nakon što je uz Jehovinu pomoć protumačio snove vavilonskog kralja Navuhodonosora.  Jednom prilikom, Danilo je morao da prenese kralju Jehovinu opomenu, što nije poruka koju bi neki vladar želeo da čuje. Za to je bila potrebna hrabrost, jer je Navuhodonosor imao preku narav (Dan. 2:12; 4:20-22, 25). Mnogo godina kasnije, Danilo je ponovo dokazao da je pouzdan kada je protumačio misterioznu poruku koja se pojavila na zidu palate u Vavilonu (Dan. 5:5, 25-29). Posle nekog vremena, Darije Međanin i njegovi velikaši takođe su zapazili da se Danilo ističe „svojim izuzetnim umom“. Oni su uvideli da je on pouzdan i da mu se ne može „naći nikakav propust niti išta nepošteno“ (Dan. 6:3, 4). Jasno je da su čak i paganski vladari uvideli da je ovaj Jehovin sluga vredan njihovog potpunog poverenja.

⁴ Dok razmišljamo o Danilu, dobro je da se svako od nas pita: „Na kakvom sam glasu među ljudima koji ne služe Jehovi? Da li sam poznat kao neko ko ispunjava svoje obaveze i kome se može verovati?“ Zašto je važno da odgovorimo na ova pitanja? Kada smo dostojni poverenja drugih, donosimo hvalu Jehovi.

5. Zašto su drugi smatrali Ananiju pouzdanim čovekom?

⁵ Godine 455. pre n. e., nakon što su jerusalimske zidine obnovljene, namesnik Nemija je potražio pouzdane ljude koji će se brinuti o tom gradu. Među onima koje je izabrao bio je i Ananija,  knez Tvrđave. On je u Bibliji opisan kao „veoma pouzdan čovek“ koji se „bojao [...] pravog Boga više od mnogih drugih“ (Nem. 7:2). Ananija je voleo Jehovu i nije želeo da ga razočara. Zato je ozbiljno gledao na svaki zadatak koji je dobio. Takav stav će pomoći i nama da budemo pouzdani dok služimo Bogu.

6. Kako znamo da je apostol Pavle mogao da se osloni na Tihika?

⁶ Vredi razmisliti i o Tihiku, koji je bio pouzdani saradnik apostola Pavla. Dok je bio u kućnom pritvoru, Pavle se oslanjao na Tihika, za koga je rekao da je „verni sluga“ (Ef. 6:21, 22). Poverio mu je ne samo da odnese pisma braći u Efesu i Kolosima već i da ih ohrabri i uteši. Tihik nas podseća na vernu, pouzdanu braću koja brinu o našim duhovnim potrebama (Kol. 4:7-9).

7. Šta možemo naučiti od naših starešina i slugu pomoćnika?

⁷ Srećni smo što u našim skupštinama imamo pouzdane starešine i sluge pomoćnike. Poput Danila, Ananije i Tihika, oni ozbiljno gledaju na svoje odgovornosti. Na primer, kada prisustvujemo sastanku radnim danom, nimalo ne sumnjamo da je svaki deo programa dodeljen nekome. S druge strane, starešine veoma cene kada svi učesnici u programu pripreme i održe zadatke koji su im dodeljeni. Takođe, kada pozivamo one s kojima proučavamo Bibliju na naše sastanke vikendom, sigurni smo da će neko održati javno predavanje. Ne sumnjamo ni da ćemo dobiti literaturu koja nam je potrebna za službu. Ta verna braća dobro brinu o nama i mi smo zahvalni Jehovi za njih. Ali kako mi možemo pokazati da smo vredni poverenja drugih?

8. Kako ćemo pokazati da smo razumni kada nam se drugi povere? (Poslovice 11:13).

⁸ Mi volimo našu braću i sestre i stalo nam je do njihove dobrobiti. Međutim, moramo biti razumni i poštovati njihovu privatnost. Neki hrišćani u prvom veku ogovarali su druge, mešali se u tuđe poslove i govorili su ono što ne bi smeli (1. Tim. 5:13). Mi nipošto ne želimo da budemo poput njih. Pretpostavimo da nam se neko poverio i zamolio nas da o tome ne govorimo drugima. Na primer, sestra bi mogla da nam kaže da je muči neki zdravstveni problem ili nešto drugo i da nas zamoli da to ostane među nama. Treba da poštujemo njenu želju. b (Pročitati Poslovice 11:13.) U nastavku ćemo osmotriti nekoliko situacija u kojima je veoma važno da ne otkrivamo poverljive informacije.

9. Šta svaki član porodice treba da radi?

⁹ U porodici. Svaki član porodice ima odgovornost da čuva poverljive porodične stvari. Na primer, supruga možda ima neku naviku koja je njenom mužu simpatična, ali ona ne bi želela da drugi znaju za to. Naravno, njen muž neće o tome govoriti pred drugima kako njoj ne bi bilo neprijatno. On voli svoju ženu i nipošto ne bi želeo da je povredi (Ef. 5:33). Roditelji treba da zadrže na umu da i tinejdžeri imaju potrebu da ih drugi  poštuju. Oni neće pred drugima govoriti o greškama svoje dece, zbog čega bi se ona mogla osećati postiđeno (Kol. 3:21). I deca moraju naučiti da budu pažljiva i da ne otkrivaju poverljive stvari zbog kojih bi ostalim članovima porodice bilo neprijatno (Pon. zak. 5:16). Porodica će se još više zbližiti ako se svi trude da ono što treba da ostane u kući zaista i ostane u kući.

10. Šta znači biti pravi prijatelj? (Poslovice 17:17).

¹⁰ S prijateljima. Svako od nas ponekad oseti potrebu da se poveri bliskom prijatelju. To nije uvek lako. Možda nismo navikli da o svojim najdubljim mislima i osećanjima govorimo drugima. Sigurno bismo bili strahovito povređeni ako bismo kasnije saznali da je naš prijatelj ispričao nekome ono što smo mu rekli. S druge strane, sigurno cenimo one koji znaju da čuvaju tajnu. To su pravi prijatelji. (Pročitati Poslovice 17:17.)

11. (a) Kako starešine i njihove supruge pokazuju da su dostojni poverenja? (b) Šta učimo iz toga što jedan starešina ne otkriva poverljive stvari svojoj porodici? (Videti sliku.)

¹¹ U skupštini. Starešine koje čuvaju tajne su kao „zaklon od vetra i utočište od oluje“ za svoju braću i sestre (Is. 32:2). Mi znamo da im se možemo slobodno obratiti, uvereni da neće drugima otkriti ono što im kažemo u poverenju. Mi ne vršimo pritisak na njih da nam otkriju stvari koje su poverljive. Takođe, cenimo i supruge naših starešina zato što ne pokušavaju da izvuku informacije od svojih muževa. Dobro je što im oni ne otkrivaju poverljive stvari o braći i sestrama. Supruga jednog starešine je rekla: „Cenim to što mi moj muž ništa ne govori o pastirskim posetama koje obavlja niti o onima kojima je potrebna pomoć u duhovnom pogledu. Čak mi ne govori ni kod koga je bio. Drago mi je što me ne opterećuje problemima koje ja ne mogu  da rešim. Zato mogu opušteno da razgovaram sa svima u skupštini. Sigurna sam da moj muž neće nikome otkriti ni ono što mu ja u poverenju kažem.“ Naravno, svi mi želimo da nas drugi smatraju pouzdanima. Kojih pet osobina će nam pomoći da budemo takvi? Hajde da vidimo.

12. Objasni zašto je ljubav osnova poverenja.

¹² Ljubav je osnova poverenja. Isus je rekao da su dve najveće zapovesti da volimo Jehovu i bližnje (Mat. 22:37-39). Ljubav prema Jehovi nas pokreće da budemo pouzdani poput njega. Primera radi, zbog ljubavi prema našoj braći i sestrama ne otkrivamo poverljive stvari o njima. Nikada ne bismo otkrili nešto što bi im naškodilo, osramotilo ih ili ih povredilo (Jov. 15:12).

13. Kako nam poniznost pomaže da budemo pouzdani?

¹³ Poniznost će nam pomoći da budemo pouzdani. Hrišćanin koji je ponizan ne pokušava da impresionira druge tako što bi prvi otkrio neku novu informaciju (Fil. 2:3). On se ne pravi važan pred drugima tako što sugeriše da zna nešto što ne može da im prenese. Ako smo ponizni, nećemo širiti ni pretpostavke o stvarima o kojima Biblija i naše publikacije ne govore.

14. Kako nam razboritost pomaže da budemo pouzdani?

¹⁴ Razboritost će nam pomoći da utvrdimo kada je vreme da se ćuti, a kada vreme da se govori (Prop. 3:7). Jedna poznata izreka glasi: „Ćutanje je zlato.“ Drugim rečima, ponekad je bolje ćutati nego govoriti. U Poslovicama 11:12 nalazi se slično načelo: „Istinski razborit čovek ćuti.“ To dobro pokazuje sledeći primer. Jedan starešina koji ima puno iskustva često pomaže drugim skupštinama kada se suočavaju s problemima koje je teško rešiti. Drugi starešina je za njega rekao: „On uvek pazi da ne otkrije poverljive informacije o drugim skupštinama.“ Starešine iz njegove skupštine ga mnogo cene zbog njegove razboritosti. Oni su sigurni da on nikada neće otkriti nešto poverljivo.

15. Navedi primer koji pokazuje kako zahvaljujući iskrenosti možemo steći poverenje drugih.

¹⁵ Iskrenost je još jedna važna osobina koju moramo razvijati ako želimo da budemo pouzdani. Mi verujemo nekome ko je iskren zato što znamo da će uvek govoriti istinu (Ef. 4:25; Jevr. 13:18). Na primer, možda želiš da postaneš bolji govornik i učitelj. Zato moliš nekog da te sluša dok iznosiš tačku na sastanku i da ti kaže u čemu možeš da se poboljšaš. Od koga bi pre očekivao iskren savet? Od nekoga ko ti govori ono što želiš da čuješ ili od nekoga ko ti obzirno govori istinu? Odgovor je očigledan. U Bibliji piše: „Bolji je otvoren ukor nego skrivena ljubav. Udarci prijatelja izraz su njegove vernosti“ (Posl. 27:5, 6). Iako nam istina možda u početku ne prija, iskren savet prijatelja će nam koristiti na duge staze.

16. Kako se iz Poslovica 10:19 vidi koliko je samosavladavanje važno?

¹⁶ Samosavladavanje je neophodno ako želimo da nam drugi veruju. Ta osobina će nam pomoći da držimo jezik za zubima kada smo u iskušenju da  otkrijemo nešto što nam je neko rekao u poverenju. (Pročitati Poslovice 10:19.) Možda nam je to naročito teško dok koristimo društvene mreže. Ako nismo pažljivi, mogli bismo velikom broju ljudi slučajno otkriti neke poverljive stvari. A kada jednom nešto postavimo na društvene mreže, više nemamo kontrolu nad tim kako će tu informaciju neko koristiti ni koliko će problema ona prouzrokovati. Nadalje, ako živimo u zemlji u kojoj su naše aktivnosti zabranjene ili ograničene, samosavladavanje će nam pomoći da protivnicima ne otkrijemo nešto što će naškoditi našoj braći i sestrama. Na primer, policija bi tokom saslušanja mogla pokušati da na prevaru izvuče neke informacije od nas. U tim i drugim situacijama treba da se vodimo rečima: „Zauzdaću svoja usta“ (Ps. 39:1). Moramo pokazati da smo dostojni poverenja svih, bilo da su to članovi naše porodice, prijatelji, braća i sestre ili drugi ljudi. Da bismo bili takvi, moramo pokazivati samosavladavanje.

17. Kako možemo ojačati poverenje među braćom u skupštini?

¹⁷ Mnogo smo zahvalni Jehovi za to što smo deo bratstva u kom vladaju ljubav i poverenje! Svako od nas treba da daje sve od sebe kako bi zadobio poverenje drugih. Ako se svi trudimo da volimo jedni druge, da budemo ponizni, razboriti, iskreni i da pokazujemo samosavladavanje, u našoj skupštini će vladati poverenje. Ali nije dovoljno samo steći poverenje – treba da uložimo trud i da ga zadržimo. Ugledajmo se na Jehovu i neka se iz naših dela vidi da smo vredni poverenja drugih.