1. Kako znamo da je Isusu Sveto pismo bilo važno?

 ZAMISLI kako je bilo slušati Isusa dok poučava. On je često citirao iz Svetog pisma i to sve napamet! Neke od njegovih prvih zabeleženih reči nakon krštenja i neke od poslednjih pre smrti bile su zapravo citati iz Pisma b (Pon. zak. 8:3; Ps. 31:5; Luka 4:4; 23:46). A tokom tri i po godine između ta dva događaja često je u javnosti čitao, citirao i objašnjavao delove Svetog pisma (Mat. 5:17, 18, 21, 22, 27, 28; Luka 4:16-20).

2. Šta je pomoglo Isusu da još u detinjstvu dobro upozna Pismo? (Videti sliku na naslovnoj strani.)

² Pre nego što je započeo sa svojom službom, Isus je godinama redovno čitao Božju Reč i slušao dok su je drugi čitali. Nema sumnje da je slušao kako Marija i Josif citiraju stihove iz Pisma tokom razgovora u krugu porodice c (Pon. zak. 6:6, 7). Možemo biti sigurni da je Isus svakog sabata išao u sinagogu sa svojom porodicom (Luka 4:16). Tamo je pažljivo slušao čitanje svetih spisa. S vremenom je i on naučio da ih čita. Zahvaljujući tome,  dobro je upoznao Sveto pismo. I ne samo to – zavoleo je tu knjigu i ona je uticala na njegove postupke. Na primer, seti se šta se dogodilo u hramu kada je imao samo 12 godina. Učitelji koji su dobro poznavali Mojsijev zakon „divili su se njegovoj oštroumnosti i njegovim odgovorima“ (Luka 2:46, 47, 52).

3. Šta ćemo osmotriti u ovom članku?

³ I mi smo upoznali i zavoleli Božju Reč zahvaljujući tome što smo je redovno čitali. Međutim, kako možemo još više uživati u čitanju i još bolje razumeti pouke iz Pisma? To ćemo naučiti iz onoga što je Isus rekao ljudima koji su bili dobro upućeni u Zakon, među kojima su bili poznavaoci Zakona, fariseji i sadukeji. Te verske vođe su često čitale svete spise, ali nisu u potpunosti razumele i primenjivale pouke iz njih. Isus je istakao tri stvari koje je trebalo da rade. Ono što im je rekao pomoći će nam da (1) još bolje razumemo ono što čitamo, (2) pronađemo dragocene pouke i (3) dopustimo Božjoj Reči da nas oblikuje.

4. Šta iz Luke 10:25-29 učimo o čitanju Božje Reči?

⁴ Mi želimo da razumemo ono što čitamo u Božjoj Reči. U suprotnom, ne bismo imali mnogo koristi od čitanja. Primera radi, osmotrimo Isusov razgovor sa čovekom „koji je bio dobro upućen u Zakon“. (Pročitati Luku 10:25-29.) On je želeo da zna šta treba da radi da bi dobio večni život. Isus mu je skrenuo pažnju na ono što stoji u Božjoj Reči i pitao ga je: „Šta piše u Zakonu? Šta si tamo pročitao?“ Čovek je dao dobar odgovor na ova pitanja citirajući stihove koji govore o ljubavi prema Bogu i bližnjem (Lev. 19:18; Pon. zak. 6:5). Ali zanimljivo je šta je nakon toga rekao: „Ko je moj bližnji?“ Iz njegovih reči se videlo da nije razumeo smisao onoga što je čitao. Zbog toga nije znao kako da ispravno primeni načela iz tih stihova.

5. Zašto je dobro da se pre čitanja Biblije pomolimo i da čitamo laganim tempom?

⁵ Još bolje ćemo razumeti Božju Reč ako obratimo pažnju na to kako je čitamo. Evo nekih korisnih predloga. Pomoli se pre nego što počneš sa čitanjem. Bez Jehovine pomoći nije moguće razumeti Sveto pismo i zato ga moli za njegov sveti duh kako bi mogao da se koncentrišeš. Zatim čitaj laganim tempom. To će ti pomoći da razumeš ono što čitaš. Možda će ti značiti ako čitaš naglas ili ako pratiš čitanje audio-snimka Svetog pisma. Na taj način je uključeno više čula, pa Božja Reč može dublje uticati na tvoj um i srce (Is. Nav. 1:8). Kada završiš sa čitanjem, ponovo se pomoli Jehovi. Zahvali mu za njegovu Reč i moli ga da ti pomogne da primeniš ono što si pročitao.

6. Zašto je korisno da postavljaš pitanja i vodiš kratke beleške dok čitaš? (Videti i sliku.)

⁶ Evo još dva predloga koja ti mogu pomoći da bolje razumeš Bibliju. Postavljaj sebi pitanja o onome što čitaš. Kada razmatraš određeni biblijski zapis,  pitaj se: „Ko su glavni likovi? Ko govori? Kome se obraća i zašto? Gde i kada se radnja dešava?“ Ovakva pitanja će ti pomoći da razmišljaš o glavnim mislima i da ih lakše ispratiš u materijalu. Pored toga, tokom čitanja pravi kratke beleške. Kad pišeš, stavljaš misli na papir, što ti pomaže da još bolje razumeš ono što čitaš. Pisanje ti pomaže i da to zapamtiš. Zabeleži pitanja i ono što si pronašao dok si istraživao, osvrni se na glavne misli, napiši kako to možeš da primeniš ili zabeleži kako na tvoja osećanja deluje to što čitaš. Verovatno ćeš primetiti da ti beleške pomažu da na pouke iz Božje Reči gledaš kao na nešto što Jehova tebi lično poručuje.

7. Koja osobina nam je potrebna dok čitamo Sveto pismo i zašto? (Matej 24:15).

⁷ Isus je ukazao na važnu osobinu koja nam je potrebna da bismo razumeli ono što čitamo u Božjoj Reči. To je razboritost. (Pročitati Mateja 24:15.) Šta ona podrazumeva? Razboritost je sposobnost da se razume kako su ideje međusobno povezane i po čemu se razlikuju jedna od druge, kao i da se vidi ono što nije očigledno na prvi pogled. Osim toga, kao što je Isus ukazao, razboritost nam je potrebna i da bismo prepoznali događaje koji predstavljaju ispunjenje biblijskih proročanstava. Ta osobina nam je neophodna i da bismo u potpunosti razumeli i usvojili ono što čitamo u Bibliji.

8. Šta treba da radimo da bi nam Jehova dao razboritost?

⁸ Jehova daje razboritost svojim slugama. Zato ga moli da ti pomogne da razviješ tu osobinu (Posl. 2:6). Zatim postupaj u skladu sa svojom molitvom. Pažljivo analiziraj ono što čitaš i zapažaj  kako je to povezano s drugim stvarima koje već znaš. U tome ti mogu pomoći naše alatke za proučavanje, kao što je Vodič kroz publikacije Jehovinih svedoka. Pomoću njih ćeš lakše razumeti značenje nekog dela Biblije i videćeš kako možeš primeniti ono što si saznao (Jevr. 5:14). Zahvaljujući razboritosti, sve bolje ćeš razumeti Pismo.

9. Koje su važno učenje iz Svetog pisma sadukeji prevideli?

⁹ Sadukeji su dobro poznavali prvih pet knjiga hebrejskog dela Svetog pisma, ali su im promakla važna učenja koja su se nalazila u njima. Primera radi, osmotrimo kako je Isus odgovorio na njihovo pitanje u vezi sa uskrsenjem. On ih je upitao: „Zar niste čitali u Mojsijevoj knjizi, u zapisu o grmu, kako mu je Bog rekao: ’Ja sam Bog Avrahamov, Bog Isakov i Bog Jakovljev‘?“ (Mar. 12:18, 26). Sadukeji su sigurno mnogo puta čitali taj deo iz Pisma, ali Isusovo pitanje je otkrilo da su prevideli činjenicu da se tu govori o uskrsenju (Mar. 12:27; Luka 20:38). d

10. Na šta bi trebalo da obratimo pažnju dok čitamo?

¹⁰ Šta možemo naučiti iz ovog primera? Dok čitamo neki biblijski zapis ili stih, obratimo pažnju na svaki detalj koji prenosi važne pouke. Cilj nam je da razumemo ne samo osnovna učenja već i dublje istine i načela koja se kriju ispod površine.

11. U skladu s 2. Timoteju 3:16, 17, kako možeš pronaći dragocene pouke dok čitaš Bibliju?

¹¹ Kako možeš pronaći dragocene pouke dok čitaš Bibliju? Pogledajmo šta stoji u 2. Timoteju 3:16, 17. (Pročitati.) Zapazi da se tu kaže da je „celo Pismo“ korisno za (1) poučavanje, (2) ukoravanje, (3) popravljanje i (4) vaspitavanje. Čak i biblijske knjige koje ređe koristiš mogu ti pomoći na svakom od tih područja. Analiziraj ono što čitaš da bi video šta iz toga učiš o Jehovi, njegovoj nameri ili njegovim načelima. Razmisli kako je to korisno za ukoravanje. Zapažaj kako ti stihovi koje čitaš pomažu da prepoznaš i odbaciš pogrešne sklonosti ili stavove i da ostaneš veran Jehovi. Razmisli o tome kako bi neki deo iz Biblije mogao koristiti za popravljanje, to jest ispravljanje pogrešnog gledišta na koje možda naiđeš dok si u službi propovedanja. Potrudi se da zapaziš i  kako su neki stihovi korisni za vaspitavanje, to jest kako ti mogu pomoći da usvojiš Jehovino gledište o određenoj stvari. Ako obratiš pažnju na ova četiri područja dok čitaš Bibliju, više ćeš uživati u proučavanju i pronaći ćeš dragocene pouke.

12. Zašto je Isus upitao fariseje: „Zar niste čitali“?

¹² Isus je upitao fariseje: „Zar niste čitali“ i da bi razotkrio njihov pogrešan stav o Pismu (Mat. 12:1-7). e Oni su tom prilikom tvrdili da su Isusovi učenici prekršili sabat. Isus je u odgovoru ukazao na dva primera iz Pisma i citirao stih iz Osije kako bi pokazao da fariseji nisu u potpunosti razumeli zakon o sabatu i da nisu pokazali milosrđe. Kako je moguće da čitanje Božje Reči nije pozitivno uticalo na ove ljude? Oni su bili ponosni i čitali su Pismo s namerom da pronađu greške kod drugih. Zbog svog stava, nisu razumeli smisao onoga što čitaju (Mat. 23:23; Jov. 5:39, 40).

13. S kakvim stavom treba da čitamo Bibliju i zašto?

¹³ Iz Isusovih reči učimo da treba da čitamo Bibliju sa ispravnim stavom. Za razliku od fariseja, moramo biti ponizni i spremni da učimo. Moramo s blagošću prihvatiti da se u nas usađuje Božja Reč (Jak. 1:21). Ako smo blagi, ona će uhvatiti koren u našem srcu. Važno je da se klonimo ponosa i kritičnog stava, jer će tek onda pouke o milosrđu, saosećanju i ljubavi ostaviti dubok trag u našem srcu.

14. Kako možemo znati da li Biblija utiče na naše misli, osećanja i postupke? (Videti i slike.)

 ¹⁴ Naše ophođenje prema drugima pokazaće u kojoj meri Božja Reč utiče na nas. Farisejima njene pouke nisu bile u srcu i zbog toga je Isus rekao da su „osudili nedužne“ (Mat. 12:7). Slično tome, naš stav i postupanje prema drugima otkrivaju da li nas Božja Reč oblikuje. Primera radi, kad govorimo o drugima, da li obično ukazujemo na njihove lepe osobine ili ističemo njihove mane? Da li smo milosrdni i spremni da oprostimo ili smo kritični i gajimo ljutnju? Takvo preispitivanje će pokazati da li ono što čitamo u Bibliji utiče na naše misli, osećanja i postupke (1. Tim. 4:12, 15; Jevr. 4:12).

15. Kako je Isus gledao na Sveto pismo?

¹⁵ Isus je voleo Sveto pismo. Njegova osećanja su proročanski izražena u rečima iz Psalma 40:8: „Bože moj, ja uživam da činim ono što je po tvojoj volji i tvoj zakon je duboko u meni.“ Zahvaljujući tome, on je bio srećan i verno je služio Jehovi. I mi ćemo biti srećni i istrajaćemo u svojoj službi ako se trudimo da Božja Reč prodre duboko u naše srce (Ps. 1:1-3).

16. Šta planiraš da preduzmeš da bi ti čitanje Biblije još više koristilo? (Videti okvir „ Isusove reči nam pomažu da razumemo ono što čitamo“.)

¹⁶ Isusove reči i primer nam pomažu da se poboljšamo u čitanju Svetog pisma. Bolje ćemo razumeti Bibliju ako se molimo, čitamo laganim tempom, postavljamo pitanja i vodimo kratke beleške. Razboritost nam pomaže da pomoću naših publikacija pažljivo analiziramo ono što čitamo. Veštije ćemo koristiti Sveto pismo, čak i one delove koji nam nisu toliko poznati, ako tragamo za dragocenim poukama koje se nalaze u njima. Božja Reč će uticati na nas ako je čitamo sa ispravnim stavom. Ako budemo primenjivali ove pouke, više ćemo uživati u čitanju Biblije i bićemo bliskiji s Jehovom (Ps. 119:17, 18; Jak. 4:8).