Asandiljum ked mo amal phenđa odova, sose me mislinđum so nane religiozno manuš. Pućljum le: „Da li tu đaneja diso andi Biblija?“ Na odgovorinđa maje odmah. Ko krajo, phenđa maje so olesi daj tani e Jehovaso svedoko hem so disave buća sikljilo olatar. Mangljum te đanav diso pobuter hem odolese phenđum lese te vaćeri maje diso odolestar.

Odova razgovor trajinđa đi ekvaš i rat. Phenđa maje so ki Biblija pisini so o Beng vladini ko akava sveto (Jov. 14:30). Amenđe sar e Jehovase svedokija odova tano but poznato, ama tegani sa odova hine maje nevo hem zanimljivo. Uvek šunđum so o Devel kova tano but šukar bešela palo sa odova so ovela ko sveto. Ama, odova na hine logično sose dikhljum savo lošnipe isi ko sveto. Iako hine man samo 26 berš, dikhljum but buća ko sveto kola uznemirinđe man.

Mo dad hine piloti ki američko vojska. Odolese kotar tiknipe hijum le svesno so šaj te avel đi o nuklearno rat. I američko vojska hine spremno ko svako trenutko te fordel bombe. Đi hijum le ko fakulteti ki Kalifornija, ko Vijetnam hine maribe hem me učestvujinđum ko protestija kola ćerđe o studentija. I policija marđa amen hem amen našljam, ama na dikhljam šukar sose korjaćerđe amen o suzavcija. Tegani hine bare nemirija hem pobune. Hine politička atentatija, protestija hem neredija. Svako hine le averćhane mišljenje so valjani te ćerel pe. Sa odova but buninđa man.

Ko 1970. berš, arakhljum maje buti ki zapadno obala ki Aljaska hem šukar zaradinđum. Palo odova, avioneja đeljum ko London, ćinđum maje motori hem vozinđum ko jug bizo cilj. Masekoncar palo odova, resljum ki Afrika. Đi ađahar putujinđum, resljum razno manušen kola samo manglje te našen ando pe problemija.

Sebepi odova so dikhljum hem šunđum, hine maje logično odova so i Biblija vaćeri so jekh lošno duho kontrolišini celo sveto. Ama, ako o Devel na kontrolišini sa odova so ovela ko sveto, tegani so ćerela? Ćaće mangljum te đanav odova.

 Ko avera nekobor masekija, arakhljum o odgovor. Sar đelo o vreme, upoznajinđum bute phralen hem počminđum te mangav len sose mothovđe soj tane verna e pravo Devlese bizo obzir save problemija isi len.

Ked irinđum man ko London, vićinđum me dajake amalinja hem oj dinđa man jekh Biblija. Kasnije, đeljum ko Amsterdam, ki Holandija, odothe jekh Svedoko dikhlja man ki ulica sar čitinava i Biblija hem pomožinđa maje pana pobuter te sikljovav. Palo odova, đeljum ko Dablin, ki Irska, uduri arakhljum i podružnica ando Jehovase svedokija hem kucinđum ko udara. Ađahar penđarđum e phrale Artur Metjuz, kova hine but mudro hem iskusno. Pućljum le da li šaj te proučini mancar i Biblija hem ov phenđa so šaj.

Hijum le but oduševimo hem jedva ađićerđum te čitinav o knjige hem o časopisija. Naravno, uživinđum ko odova te čitinav e Devleso Lafi. Sa hine maje but uzbudljivo! Ko sastankija dikhljum so čak o tikne ćhave đanena o odgovorija ko pućiba kola o školujime manuša već beršencar pućena pe. Disave ando odola pućiba hine: Sose isi odobor lošnipe? Koj tano o Devel? So ovela okolencar so merena? Odolese so nikas na đanđum ki odija phuv, sa me amala hine e Jehovase svedokija. On pomožinđe man te zamangav e Jehova hem te ćerav odova so ov mangela.

Krstinđum man ko 1972. berš. Palo berš dive, počminđum te služinav sar pioniri hem služinđum ki jekh tikni skupština ki diz Njuri, ki severno Irska. Ki jekh planina ki kirija leljum jekh koliba. Ki njiva koja hine uzi odija koliba, hine duj gurumnja hem anglo lende vežbinđum me govorija. Dićhilje maje so samći pažljivo šunena man đi halje ćar. On našti hine te den man savet, ama pomožinđe maje te sikljovav te dikhav ki publika đi ićerava govor. Ko 1974. berš, počminđum te služinav sar specijalno pioniri hem odothe služinđum e phraleja Najdžel Pit kova kasnije ulo mo but šukar amal.

Ko odova vreme, ki severno Irska hine bare nemirija. Disave odova deo vićinđe „i phuv ando bombe hem metkija.“ Odothe hine normalno o manuša te maren pe ki ulica, te raninen jekh jekhe hem o vorda te eksplodirinen. But putija o problemija ćerđa i politika hem i religija. Ama, o protestantija hem o katolikija haljilje so o Svedokija tane neutralna hem odolese šaj hine slobodno hem bezbedno te propovedina. O manuša but putija  đanđe kaj hem ked ka oven o sukobija, odolese bi upozorinena amen kaj tani i opasnost.

Ama, ipak hine but opasna situacije. Jekh dive, o Denis Karigan, kova isto služinđa sar pioniri, hem me propovedinđam uzi jekh diz kuri na hine Svedokija hem kuri hijam le samo jekh puti. Jekh romni phenđa so hijam britanska tajna agentija, najverovatno sebepi so nijekh amendar na hine le irsko akcenat. Odolese hari darandiljam. Ako bi samo oveja ljubazno e vojnikonencar šaj hine te ove mudardo ja te pucinen ko te koćja. Đi ađićerđam o autobus ko šudro hem kokri, amen dikhljam sar jekh vorda terdilje anglo kafići kuri vaćerđam odola romnjaja. Oj ikljilji avri hem vaćerđa duje manušencar kola hine ko odola vorda hem vasteja mothovđa koro amende. Odola duj manuša pohari vordancar alje đi amende hem pućlje amen ked valjani te avel o autobus. Ked reslja o autobus, on vaćerđe diso e vozačeja, ama amen našti hine te šuna len so vaćerena. Na hine avera manuša, odolese hijam le uverime so mangena te ćeren amenđe diso. Ama, ko krajo ništa na hine. Ked ikljiljam ando autobus, pućljum e vozače: „Da li odola manuša pućlje tut diso amendar?“ Ov phenđa maje: „Me đanava ko hijen tumen hem odova phenđum lenđe. Ma brininen tumen sa tano šukar.“

Ko 1976. berš, ko regionalno kongres, ko Dablin, upoznajinđum e phenja Polin Lomaks. Oj služinđa sar specijalno pionir hem alji odothe kotar Engleska. I Polin hine jekh verno, skromno hem mangli phen. Oj hem olako phral, o Rej, kotar tiknipe đanđe aso ćaćipe. Berš dive palo odova, i Polin hem me leljam amen hem služinđam sar specijalna pionirija ki Balimin, ki severno Irska.

Disavo vreme služinđam ki pokrajinsko služba ko Belfast, ko Londonder hem ko avera opasna thana. Amare verna phralja hem phenja but ohrabrinđe amen. Ked upoznajinđe o ćaćipe, on mukhlje disave verovanja ko kola beršencar verujinđe, sikljilje te na ćeren razlike maškaro manuša hem te na mrzinen averen. O Jehova but blagoslovinđa len sebepi odova.

Ki Irska živinđam deš berš. Ko 1981. berš, hijam le vićime te đa ko 72. razred ki škola Galad. Ked završinđam i škola, dobinđam te đa ko Sijera Leone, ki zapadno Afrika.

Amen živinđam ko misionarsko ćher kuri hine pana 11 but šukar phralja hem phenja. Sare zajedno koristinđam jekh kuhinja, trin toaletija, duj tušija, jekh telefoni, jekh mašina kuri thovđe pe šeja hem jekh mašina kuri šućarđe pe o šeja. But putija na hine amen struja. Isto ađahar, o pacovija khuvđe amenđe ko krov, a ko podrum hine amen sapa.

Iako o than kaj živinđam na hine odobor šukar, amen uživinđam ki služba. O manuša hine len baro poštovanje premali Biblija hem pažljivo šunđe amen. But olendar proučinđe amencar i Biblija hem ulje e Jehovase svedokija. O manuša odothe vićinđe man „Gospodin Robert“, a e Polina „Gospođo Robert“. Palo odova, pobuter vreme ćerđum ki podružnica nego so đeljum ki služba hem o manuša počminđe e Polina te vićinen „Gospođo Polin“, a man „Gospodin Polin“. E Polinaće sviđinđa pe odova!

But amare phralja hine ćorore, ama o Jehova niked na aćhavđa len hem uvek brininđa pe olendar, disavo puti ko but zanimljivo način (Mat. 6:33). Setinava man sar jekh phen hine la pare aso odova dive te ćinel samo pese hem pe ćhavenđe diso hajbase, ama oj dinđa odola pare jekhe  phralese kova hine le malarija sose na hine le pare te ćinel lekija. Kasnije, ko odova isto dive, jekh romni iznenada alji koro late hem platinđa laće te namestini olake bala. Hine but asavke situacije.

Ki Sijera Leone hijam le enja berš. Palo odova, hijam le vićime te služina ko Betel, ki Nigerija. Akana hijam le ko jekh baro Betel. Tegani, me ćerđum isto buti savi ćerđum ki Sijera Leone. Ama, asi Polin odija hine bari promena hem na hine laće lokho. Angleder, oj valjanđa svako masek te đal 130 satija ki služba hem hine la kursija kola šukar napredujinđe. Ama, akana olako zadatko hine te sivel hem te namestini o šeja. Valjanđa laće vreme te sikljol ki odija promena. Ama sar đelo o vreme, oj haljilji kobor avera ceninena odova so ćerela hem dinđa sa pestar te ohrabrini e beteliten.

I kultura ki Nigerija hine amenđe diso nevo hem morandiljam but buća te sikljova. Jekhvar, jekh phral alo ki mi kancelarija te upoznajini man jekha phenjaja koja samo so počminđa te ćerel buti ko Betel. Ked mangljum te pozdravinav man olaja, oj pelji ko koćija anglo mande. Me hijum le but iznenadimo. Ki godi alje maje duj stihija: Dela 10:25, 26 hem Otkrivenje 19:10. Pućljum man: „Da li valjani te phenav laće so na valjani te ćerel odova?“ Ama ki aver strana, razmislinđum so oj sigurno đanela so i Biblija sikavi, inače ne bi avela ko Betel.

Osetinđum bari lađ đi vaćerđum olaja, ama palo odova hari istražinđum te dikhav sose ćerđa odova. Arakhljum so odija phen ćerđa odova sebepi jekh običaj kova hine ki olengi kultura hem so tegani o manuša pana ićerđe pe ko odova. O manuša bi isto sar olate perena ko koćija, sose ađahar mothovđe poštovanje. Odova na hine čin ando obožavanje. Ki Biblija isi nekobor asavke primerija (1. Sam. 24:8). Hijum le but bahtalo so ništa na phenđum odole phenjaće, sose ađahar bi samo lađaćerava la.

Ki Nigerija resljam bute manušen kola, sar đelje o berša, mothovđe bari vera. Te dikha o primer ando Isaija Adagbona. a Ked hine tikno, ov počminđa te sikljol o ćaćipe. Ama, kasnije hine le  guba hem đelo te živini ko than kaj živinena samo o manuša kola isi len guba. Odothe, ov hine jedino Svedoko. Iako o manuša protivinđe pe lese, ov pomožinđa 30 manušenđe te prihvatinen o ćaćipe hem pomožinđa te osnujini pe jekh skupština ko odova than.

Ko 1996. berš, hijam le vićime ko Betel, ki Kenija. Tegani, prvo puti palem irinđum man ki phuv andi koja vaćerđum ki početka. Ko than kaj hine o Betel hine but majmunija. On uvek ćorđe o voće ando phenja. Jekhvar, jekh phen mukhlja po prozori phravdo. Ked alji ćhere, koro late hine nekobor majmunija kola halje sa olaki hrana. Ked dikhlja len, oj pištinđa hem prastandoj našlja, ama hem o majmunija pištinđe hem našlje kotar prozori.

I Polin hem me hijam le ki skupština ki ćhib svahili. Ama, na nakhlo but, dobinđum te ićerav o Studij knjige (akana odova vićini pe E skupštinako proučibe andi Biblija). Na đanđum šukar i ćhib hem odolese but angleder pripreminava hine o materijali te šaj te čitinav o pućiba ko sastanko. Ama, ako bi neko komentarišini diso so nane ko materijali, me ništa na haljiljum le. Odova hine but čudno! Hine maje but žao e phralenđe hem e phenjenđe. Ama, đi ićerđum o sastanko, hijum le oduševimo kobor tane ponizna hem strpljiva.

Ki Kenija hijam le pohari ando jekh berš. Ko 1997. berš hijam le vićime te služina ko Betel, ki Amerika. Aljam ki phuv kuri o manuša isi len but materijalna buća hem sebepi odova šaj hine te ovel len problemija (Posl. 30:8, 9). Ama, iako o phralja živinđe ki asavki phuv, on mothovđe so isi len bari vera. Amare phralja koristinđe po vreme hem pe materijalna buća, na te oven pana pobuter barvale, već te podržinen e Jehovasi organizacija.

Sar đelje o berša hine amen prilika te dikha sar amare phralja hem phenja mothovena bari vera ko razna okolnostija. Ki Irska, dikhljam sar amare phralja istrajinena iako hine baro nasilje. Ki Afrika, o phralja verno istrajinena, iako tano baro ćororipe hem živinena ko but dur thana. Ki Amerika, o phralja iako isi len but buća, on koristinena len te šaj i šukar vest pana pobuter te propovedini pe. O Jehova tano but bahtalo ked dikhela sar odola phralja mothovena po mangipe olese, iako tane olenge okolnostija averćhane.

O berša đelje but sigate (Jov 7:6). Akana služinaja ko amaro glavno sedište ko Vorvik, ko Njujork hem bahtale hijam so šaj te služina e manušencar kola ćaće mangena jekh jekhe. Isto ađahar, bahtale hijam so šaj te podržina amare Kralje, e Isuse kova pana hari ka nagradini sa e manušen kola tane verna (Mat. 25:34).