Dža ko sadržaj

Dža ko sadržaj

Šel berš angleder 1923.

Šel berš angleder 1923.

„AMEN očekujinaja o 1923. berš te ovel but zanimljivo“, pisinđa ki Stražarsko kula kotar 1. januar 1923. berš. Ki odija kula pana pisinđa: „Isi amen bari čast te phena e manušenđe kola isi len bare pharipa ko akava lošno sveto so pana hari ka avel jekh pošukar vreme.“ Ko odova berš, o Istraživačija andi Biblija ćerđe disave promene ko sastankija, kongresija hem ki služba. Sebepi odova, maškaro phralja hem phenja hine pobaro jekhipe.

O SASTANKIJA ZORJAĆERĐE O JEKHIPE

O kalendari ko kova hine o stihija andi Biblija hem o broj ando đilja

Ko 1923. berš, i organizacija ćerđa disave promene kola zorjaćerđe o jekhipe maškaro Istraživačija andi Biblija. Ki Stražarsko kula počminđe te ikljon o objašnjenja ando stihija kola razmotrinđe pe ko Sastanko ando molitve hem hvale e Jehovase. Uzo odova, o Istraživačija andi Biblija ćerđe jekh kalendari ko kova aso svako kurko hine stih kova razmotrinđa pe ko sastanko. Isto ađahar, hine hem pojekh đili koja šaj hine te đilaben ko lično ili porodično proučibe.

Ko pe sastankija, o Istraživačija andi Biblija bi vaćerena jekh iskustvo andi služba, bi phenena aso so tane zahvalna e Jehovase, đilabena bi jekh đili ili bi čak molinena pe. I Eva Barni, koja krstinđa pe ko 1923. berš ked hine la 15 berš, phenđa: „Ako neko manglja te vaćeri, šaj hine te uštel hem te phenel diso ađahar: ’Mangava te zahvalinav man e Devlese aso sa o šukar buća kola ćerđa maje.‘ “ Disave phralja baš manglje te vaćeren. I phen Barni pana phenela: „Amaro manglo phral, o Godvin, hine le but buća aso so manglja te zahvalini pe e Gospodese. Ama, ked olesi romni bi dikhela so o phral kova vodini o sastanak tano hari nestrpljivo, oj bi cidela pe rome kotar sako hem ov bi haljola so valjani te završini hem te bešel.“

Jekh puti ko masek, svako skupština bi ićeri jekh posebno Sastanko ando molitve hem hvale e Jehovase. Ki Stražarsko kula kotar 1. april 1923. berš, pisinđa sar valjani te izgledini odova sastanko. Othe pisinđa: „Ekvaš ando sastanak valjani te odvojinen te den komentarija hem te vaćeren iskustvija andi služba [. . .] Amen verujinaja so akala ohrabrujuća sastankija ka pomožinen e phralenđe te oven pana popaše jekh jekheja.“

O Čarls Martin ando Vankuver ki Kanada tegani hine le 19 berš hem služinđa sar objavitelj. Olese odola sastankija but pomožinđe. Ov kasnije phenđa: „Ko odola sastankija prvo puti sikljiljum sar te propovedinav kotar ćher ko ćher. But putija neko bi vaćeri disavo iskustvo andi služba. Sebepi odova, sikljiljum so te phenav hem sar te odgovorinav ko razna prigovorija.“

I SLUŽBA ZORJAĆERĐA O JEKHIPE

O Bilten kotar 1. maj 1923. berš.

O „dive asi služba“ isto pomožinđa e phralenđe te oven ko jekhipe. Ki Stražarsko kula kotar 1. april 1923. berš, pisinđa: „Sare amen hijam ujedinime ki jekh buti [. . .] utorak 1. maj tano dive kova tano odredimo asi služba. Palo odova, svako prvo utorak ko masek ka ovel dive asi služba [. . .] Svako objavitelj ki svako skupština valjani odova dive te učestvujini ki služba.“

Čak hem o terne Istraživačija andi Biblija revno učestvujinđe. I Hejzel Berford koja tegani hine la samo 16 berš, phenela: „Ko Bilten a hine predlogija aso razgovor kola hine lokho te pamtina. Mo papo hem me zajedno đeljam ki služba hem propovedinđam.“ Ama, i phen Berford hine but iznenadimi so jekh phral mislinđa andi olaki služba. Oj phenđa: „Jekh phuro phral na složinđa pe odoleja so me valjani te vaćerav e manušencar. Ko odova vreme, disave phralja na haljilje so sa o Istraživačija andi Biblija, pa hem o terne, valjani te ’hvalinen e Devleso anav‘ “ (Ps. 148:12, 13). Ama, i phen Berford hem ponodri revno propovedinđa. Oj hine ko dujto razred ki škola Galad hem služinđa sar misionari ki Panama. Sar đelo o vreme, o phralja kola mislinđe so o terne na valjani te propovedinen morandilje te meninen po stav.

O KONGRESIJA ZORJAĆERĐE O JEKHIPE

O kongresija isto pomožinđe o phralja te oven ko jekhipe. Ko but ando akala kongresija, disave dive hine odvojime asi služba. Ađahar hine hem ko kongres ko Vinipeg, ki Kanada. Sa okola so alje ko kongres hine vićime ko 31. mart te propovedinen ki odija diz. Ko odova posebno dive asi služba o phralja šaj hine te vaćeren bute manušencar hem hine šukar rezultatija. Ko 5. avgust ko jekh aver kongres ko Vinipeg hine oko 7 000 manuša. Ko odova vreme, odova hine najbaro broj ando prisutna ko kongres ki Kanada.

Najvažno kongres aso Jehovaso narodo ko 1923. berš hine ićerdo ko Los Anđeles, ki Kalifornija kotar 18-26. avgust. Nekobor kurće angleder o kongres, o novine pisinđe ando akava događaj hem o Istraživačija andi Biblija podelinđe prekalo 500 000 pozivnice. Uzo odova, o reklame kola najavinđe o kongres hine ćhivde ko javna prevozija hem ko phralenge vorda.

O kongres kotar Istraživačija andi Biblija ko 1923. berš ko Los Anđeles

Ki subota 25. avgust, o phral o Raterford ićerđa jekh govor e temaja „O bakre hem o jarcija“. Ko odova govor istakninđa so o „bakre“ tane o šukar hem o pravedna manuša kola ka živinen ko raj ki phuv. Isto ađahar, ko jekh govor čitinđa jekh rezolucija koja vićinđa pe „Upozorenje“. Ki odija rezolucije hine osudime o hrišćanska crkve hem o iskreno manuša hine podstaknime te ikljon ando Baro Vavilon (Otkr. 18:2, 4). Palo odova, o revna Istraživačija andi Biblija ki celo phuv podelinđe milionija traktatija ko kola hine akija rezolucija.

„Akala sastankija pana pobuter ka pomožinen e phralen te oven paše jekh jekheja“

Ko poslednjo dive ando kongres, prekalo 30 000 manuša šunđe sar o phral Raterford ićeri o govor e temaja „Sa o narodija đana premalo Armagedon, ama milionija kola akana živinena niked na ka meren.“ Te šaj te resen sa akala manuša ko jekh than, o phralja iznajminđe jekh nevo stadion ko Los Anđeles. Isto ađahar, te šaj te oven sigurna so sare šaj te šunen o program, o phralja koristinđe o zvučnikija ando stadion, tegani odova hine nevi tehnologija. But manuša šunđe o kongres prekalo radio.

I ŠUKAR VEST ŠIRINI PE KO CELO SVETO

Ko 1923. berš hine jekh bari akcija ki Afrika, ki Evropa, ki Indija hem ki Južno Amerika. Ki Indija, o Adavimanatu Džozef, kova hine le romni hem šov ćhave, pomožinđa te ikljol i literatura ki ćhib hindi, tamil, telugu hem urdu.

O Vilijam Braun pe porodicaja

Ko Sijera Leone, o phralja o Alfred Džozef hem o Leonard Blekman pisinđe lil aso glavno sedište ko Bruklin so valjani lenđe pomoć asi služba. Ko 14. april 1923. berš hine odgovorimo ko olengo lil. O Alfred vaćerđa: „Ki subota uveče dobinđum jekh neočekivano poziv.“ Šunđa jekhe manuše sar glasno vaćeri: „Da li tu pisinđan lil aso glavno sedište hem rodinđan pomoć asi služba?“ „Ja, me hijum“, phenđa o Alfred. „Pa, on bićhalđe man“. Odova glaso hine ando phral Vilijam Braun. Ov odova dive reslja ando Karipska ostrvija pe romnjaja, e Antonijaja hem pe duje tikne ćhajencar, i Luiza hem i Lusi. O phralja na valjanđe te ađićeren but te šaj te upoznajinen e phrale hem olese romnja.

O Alfred pana phenela: „Tajsato dive, đi o Leonard hem me proučinđam i Biblija, ko udara alo jekh ućo manuš. Odova hine o phral Braun. Ov so posig manglja te počmini te propovedini hem odobor hine revno so manglja odmah tajsa te ićeri govor.“ Aso pohari ando jekh masek, ov podelinđa sa o publikacije kola anđa. Na nakhlja but vreme, dobinđa pana 5 000 knjige hem odola podelinđa. Ama, amaro phral o Braun na hine penđardo sar neko ko biknela knjige. Ko celo po životi sar e Jehovaso revno sluga, ov ko pe govorija odobor koristinđa e biblijake stihija so o manuša vićinđe le Biblija Braun.

O Betel ki diz Magdeburg ko 1920-ta berša

Ko odova vreme, o phralja ki Nemačka odlučinđe te selinen i podružnica kotar diz Barmen odolese so hine tikni. Isto ađahar, šunđe so i francusko vojska pana hari ka zauzmini odija diz. O Istraživačija andi Biblija arakhlje jekh zgrada ki diz Magdeburg koja dićhilji soj tani savršeno aso odova te štampinen pe amare publikacije. Ko 19. jun, o phralja preselinđe i oprema aso štampanje hem avera buća ko nevo Betel ki diz Magdeburg. Tajsato dive, ked javinđe e phralenđe ko glavno sedište so preselinđe pe, o novine objavinđe so i Francuska zauzminđa i diz Barmen. O phralja ko odova dikhlje sar dokaz ando Jehovaso blagoslov hem zaštita.

O Džordž Jang e Saraja Ferguson (desno) hem olake phenjaja

Ko Brazil, o phral Džordž Jang, kova ko but phuvja propovedinđa i šukar vest, počminđa te objavini i Stražarsko kula ki portugalsko ćhib. Aso samo nekobor masek, ov podelinđa 7 000 časopisija hem brošurice. I Sara Ferguson hine but bahtali ked o phral Jang posetinđa olake porodica. Oj čitinđa i Stražarsko kula pana kotar 1899. berš, ama niked našti hine te krstini pe. Nekobor masek palo odova, i phen Ferguson hem olake štar ćhave krstinđe pe.

„SLUŽINAJA E DEVLESE REVNO HEM RADOSNO“

Ko krajo ando odova berš, ki Stražarsko kula kotar 15. decembar ko 1923. berš pisinđa sar o promene kola hine ćerde ko sastankija, ki služba hem ko kongresija utičinđe upro Istraživačija andi Biblija. Odothe pisinđa: „Dikhaja so o skupštine isi len zorali vera. Hajde te pripremina amen asi pobari buti hem revno hem radosno te služina e Devlese hem ko 1924. berš.“

O 1924. berš isto hine but važno aso Istraživačija andi Biblija. O phralja ando Betel masekoncar gradinđe o objektija ko Staten Ajland, kova na hine but dur ando amaro glavno sedište ko Bruklin. Odola objektija hine završime ko početko ando 1924. berš. On pomožinđe te ovel pana pobaro jekhipe maškaro phralja hem pana pobuter te propovedini pe i šukar vest.

O phralja kola gradinđe o objektija ko Staten Ajland

a Akana Hrišćansko đivdipe hem služba – radno sveska.