Џа ко тексто

Џа ки содрежина

СТАТИЈА ПРОУЧИБАСКЕ 45

Ценин и предност те служине ко е Јеховаскоро духовно храми

Ценин и предност те служине ко е Јеховаскоро духовно храми

Обожавинен околе со керѓа о небо хем и пхув (ОТК. 14:7)

ГИЛИ 93 Де берекети ко амаре состанокија

БАШО СО КА КЕРА ЛАФИ a

1. Со вакерела јекх ангели хем со значинела адава аменге?

 СО АКО јекх ангели керела туја лафи? Дали би шунеа ле те дикхе со иси те вакерел туке? Авдиве јекх ангели вакерела секоле нацијаке, племеске, чхибјаке хем народоске: „Даран таро Девел хем ден леске слава... обожавинен околе со керѓа о небо хем и пхув“ (Отк. 14:6, 7). Само о Јехова тано чачутно Девел коле со секова јекх ваљани те обожавинел ле. Бут сием леске благодарна со денѓа амен и скапоцено прилика те служина леске ко лескоро баро духовно храми!

2. Сој тано е Јеховаскоро духовно храми? (Дикх хем и рамка „ Со нане о духовно храми“.)

2 Со точно тано о духовно храми хем коте шај те аракха повише информацие баши лесте? О духовно храми нане дословно објекти. Ов претставинела са адава со спреминѓа о Јехова те шај преку е Исусескири откупно жртва те служина леске ко исправно начин. О апостол Павле објаснинѓа нешто повише башо акава ко пло писмо џи ко Евреија со сине христијања таро прво веко а кола со живинена сине ки Јудеја. b

3-4. Соске о Павле сине секиримо е христијаненге тари Јудеја со сине Евреија, хем сар поможинѓа ленге?

3 Соске о Павле пишинѓа писмо е христијаненге со сине Евреија ки Јудеја? Веројатно таро дуј главна причине. Прво, те шај те охрабринел лен. Бут џене лендар англедер те овен христијања сине ки еврејско религија. О религиозна водачија тари ленгири пурани религија веројатно асана сине ленге со уле христијања. Соске? Адалеске со е христијанен на сине лен храми коте со ка џан те обожавинен е Девле, на сине лен жртвенико коте со ка ден сине жртве е Девлеске, a ни свештеникија. Акава шај сине те обесхрабринел е Христосескере ученикон хем те слабонкерел ленгири вера (Евр. 2:1; 3:12, 14). Несаве шај чак сине ко искушение те иранен пе ки пумари пурани религија.

4 Дујто, о Павле мангља те охрабринел е Евреен со сине христијања панда повише те трудинен пе те хаљовен о неве или о похор сикљојба, јавере лафенцар „и зорали храна“ која со аракхљола ко е Девлескоро Лафи (Евр. 5:11-14). Изгледа несаве лендар панда икерена пе сине ко е Мојсеескоро закони. Ама о Павле објаснинѓа кај о жртве со родена пе сине ко Закони нашти сине целосно те циден о грево. Адалеске е Мојсеескоро закони чхинавѓа те важинел. Пало адава, о Павле сикавѓа лен башо несаве похор чачипа. Ов сетинкерѓа е христијанен кај иси лен „пошужи надеж“ која со темелинела пе ки е Исусескири жртва хем која со чаче шај сине те поможинел ленге те овен „паше е Девлеа“ (Евр. 7:18, 19).

5. Со ваљани те хаљова таро библиско лил Евреија хем соске?

5 О Павле објаснинѓа е еврејска пхраленге соске о начин сар служинена е Јеховаске сар христијања тано бут пошукар таро начин сар служинѓе леске англедер. О начин сар о Евреија обожавинена сине е Девле сине само „сенка башо буќа со ваљани сине те авен, ама и реалност тано о Христос“ (Кол. 2:17). И сенка таро несаво предмети дела амен само претстава сар изглединела. Слично, о начин сар о Евреија служинена сине е Девлеске англедер, сине само сенка тари реалност со ваљани сине те авел. Амен ваљани те хаљова о нево христијанско начин обожавибаске кова со одрединѓа о Јехова. Ваљани те хаљова са адава о Јехова со керѓа те шај те овен простиме амаре гревија хем аѓаар те служина леске ко јекх прифатливо начин. Акана те споредина и „сенка“ (о начин сар о Евреија обожавинена сине е Јехова англедер) хем и „реалност“ (о начин сар обожавинаја е Јехова авдиве) сар сој објаснимо ко лил Евреија. Акава ка поможинел аменге пошукар те хаљова о духовно храми хем те дикха сар амен сием вклучиме ки лесте.

О СВЕТО ШАТОРИ

6. Сар о Израелција користинѓе о свето шатори?

6 Сенка. Те шај о Павле те објаснинел сој тано о духовно храми, ов користинѓа о свето шатори кова со сине чхивдо таро Мојсеј ко 1512 берш а.а.е. (Дикх и рамка „Сенка — реалност“.) О Израелција пхиравена сине пеа о свето шатори сегде коте со селинена пе сине. Ола користинѓе ле скоро 500 берш са џикоте на сине кердо о храми ко Ерусалим (2. Мој. 25:8, 9; 4. Мој. 9:22). Акава „шатори“ сине тхан коте со о Израелција кхедена пе сине те обожавинен е Девле хем те ден леске жртве (2. Мој. 29:43-46). Ама о шатори исто аѓаар претставинела сине нешто бут побаро со ваљани сине те авел е христијаненге.

7. Кеда о духовно храми уло реалност?

7 Реалност. О свето шатори сине сенка башо адава сој ко небо хем претставинела е Јеховаскоро баро духовно храми. О Павле вакерела кај „адава шатори тано слика башо време со ало“ (Евр. 8:5; 9:9). Значи, ко време кеда ов пишинѓа о писмо е Евреенге, о духовно храми више уло реалност е христијаненге. Почминѓа те постојнел таро 29 берш а.е. Адава берш о Исус крстинѓа пе, сине помазимо е Девлескере силаја хем почминѓа те служинел ко е Јеховаскоро духовно храми сар „баро првосвештенико“ c (Евр. 4:14; Апо. 10:37, 38).

О ПРВОСВЕШТЕНИКО

8-9. Спрема Евреија 7:23-27, сави важно разлика иси машкар о израелска првосвештеникија хем о баро првосвештенико о Исус Христос?

8 Сенка. О првосвештенико претставинела сине е народо англо Девел. О прво првосвештенико ко Израел, о Арон, сине чхивдо таро Јехова кеда о свето шатори сине посветимо. Ама сар со објаснинѓа о Павле „адалеске со о мерибе чхинавела сине е свештеникон трајно те ачховен ки адаја служба ко ленгоро тхан мора сине те авел некој јавер сар свештенико“. d (Читин Евреија 7:23-27.) Хем адалеске со сине несовршена, о првосвештеникија мора сине те ден жртве башо пле гревија. Акаја тани јекх важно разлика машкар о израелска првосвештеникија хем о баро првосвештенико, о Исус Христос.

9 Реалност. Сар амаро првосвештенико, о Исус Христос „тано слуга... кова со служинела е манушенге ко чачутно шатори со ваздинѓа ле о Јехова, а на мануш“ (Евр. 8:1, 2). О Павле исто аѓаар објаснинѓа кај „адалеске со [о Исус] живинела засекогаш, никој нане те лел лескири свештеничко служба“. О Павле понадари вакерѓа кај о Исус тано „чисто, одвојмо таро грешникија“ хем „на ваљани те дел секова диве жртве“ башо пле гревија, сар со керена сине о првосвештеникија ко Израел. Акана те дикха о разлике машкар о жртвеникија хем жртве ко пурано време хем авдиве.

О ЖРТВЕНИКИЈА ХЕМ О ЖРТВЕ

10. Со сикавена сине о жртве со жртвујнена пе сине ко бакарно жртвенико?

10 Сенка. Англо влези ко шатори сине јекх бакарно жртвенико колесте со дена пе сине животинска жртве е Јеховаске (2. Мој. 27:1, 2; 40:29). Ама, адале жртвенцар нашти сине целосно те простинен пе о гревија е манушенгере (Евр. 10:1-4). Адава со дена пе сине цело време животинска жртве ко свето шатори јасно сикавела сине кај ваљани те авел јекх жртва преку колате со целосно ка простинел пе о грево е манушенгоро.

11. Ко саво жртвенико жртвујнѓа пе о Исус? (Евреија 10:5-7, 10).

11 Реалност. О Исус џанља кај о Јехова бичхалѓа ле ки пхув те шај те дел пло живото сар откупнина е манушенге (Мат. 20:28). Кеда крстинѓа пе, о Исус сикавѓа кај тано спремно те керел е Девлескири волја (Јован 6:38; Гал. 1:4). Ов жртвујнѓа пе коркори пес ко јекх симболично жртвенико кова со претставинела е Девлескири „волја“. А е Јеховаскири волја сине лескоро Чхаво те жртвујнел пло совршено манушикано живото. О Исус денѓа пло живото сар жртва „јекх пути хем засекогаш“ те шај трајно те чистинел или те учхарел о гревија секаскере со ка сикавел вера ки лесте. (Читин Евреија 10:5-7, 10.) Акана те дикха со претставинена о буќа со сине андре ко свето шатори.

И СВЕТО ПРОСТОРИЈА ХЕМ И НАЈСВЕТО ПРОСТОРИЈА

12. Кој шај сине те кхувел ко просторие таро свето шатори?

12 Сенка. О свето шатори хем о храмија кола со покасно сине градиме ко Ерусалим сине бут слична андрал. Андре сине само дуј просторие — „и Свето просторија“ хем „и Најсвето просторија“ — кола со сине одвојме јекхе завесаја (Евр. 9:2-5; 2. Мој. 26:31-33). Ки Свето просторија сине златно светилнико, жртвенико коте со тхарела пе сине темјан хем астали коте со сине маре. Само околенге со сине „помазиме свештеникија“ сине дозволимо те кхувен ки Свето просторија хем те керен пумари свето служба (4. Мој. 3:3, 7, 10). Ки Најсвето просторија сине о златно ковчег е сојузескоро колеа со сине претставими е Јеховаскири присутност (2. Мој. 25:21, 22). Само о првосвештенико шај сине те кхувел пали завеса ки Најсвето просторија јекх пути ко берш, ко Диве простибаске о гревија (3. Мој. 16:2, 17). Секова берш, ов кхувела сине е животненгере ратеа те шај те овен чистиме лескере гревија хем о гревија е цело народоскере. Сар со накхела сине о време, о Јехова преку пло свети дух откринѓа со чаче претставинела сине секова дело таро свето шатори (Евр. 9:6-8).

13. Со претставинена и Свето просторија хем и Најсвето просторија таро шатори?

13 Реалност. Само ограничимо број таро е Исусескере ученикија тане помазиме е Девлескере силаја хем иси лен посебно однос е Јеховаја. Акала 144.000 ка служинен сар свештеникија ко небо е Исусеа (Отк. 1:6; 14:1). Џикоте ола тане панда ки пхув, о Девел помазинела лен пле силаја хем посвојнела лен сар пле духовна чхаве. И Свето просторија ко свето шатори претставинела акава посебно однос со иси лен е Девлеа џикоте тане панда ки пхув (Рим. 8:15-17). А и Најсвето просторија ко свето шатори претставинела о небо, о тхан коте сој о Јехова. И „завеса“ која со одвојнела и Свето просторија тари Најсвето просторија претставинела е Исусескоро манушикано тело. Са џикоте е Исусе сине ле манушикано тело, ов нашти сине те кхувел ко небо ко духовно храми сар баро првосвештенико. Адалеске со о Исус сине спремно те откажинел пе таро пло манушикано тело хем денѓа ле сар жртва е манушенге, са о помазиме христијања добинѓе прилика те живинен упре ко небо. Ола да мора те откажинен пе таро пумаро манушикано тело те шај те добинен и небесно награда (Евр. 10:19, 20; 1. Кор. 15:50). Откеда воскреснинѓа, о Исус кхувѓа ки Најсвето просторија таро духовно храми коте со сар со накхела о време ка кхувен хем са о помазаникија.

14. Спрема Евреија 9:12, 24-26, соске о начин сар обожавинаја е Јехова ко лескоро духовно храми тано бут пошукар?

14 Таро акава јасно дикхела пе кобор тано бут пошукар о нево начин обожавибаске кова со керѓа ле о Јехова преку и откупно жртва хем и свештеничко служба е Исус Христосескири. О првосвештенико ко Израел кхувела сине ки Најсвето просторија, која со сине керди таро мануш, е ратеа таро животинска жртве. Ама о Исус кхувѓа ко небо, ко најсвето тхан, те шај те појавинел пе англо Јехова. Адатхе ов денѓа пло право те живинел сар совршено мануш ки пхув сар откупнина аменге „те шај те цидел о грево пле жртваја“. (Читин Евреија 9:12, 24-26.) Е Исусескири жртва дела прилика целосно хем трајно те цидел пе о грево. Сар со ка дикха, бизи разлика дали иси амен надеж те живина ко небо или теле ки пхув, сарине амен шај те обожавина е Јехова ко лескоро духовно храми.

О ДВОРИЈА

15. Кој служинела сине ко дворо ко свето шатори?

15 Сенка. Ко свето шатори сине јекх дворо — баро тхан кова со сине заградимо хем коте со о свештеникија керена сине пумаре задаче. О баро бакарно жртвенико коте со тхарена пе сине о жртве аракхљола сине ко дворо заедно е мијалникоја кова со исто аѓаар сине таро бакри. Акава мијалнико користинена сине о свештеникија те шај те чистинен пе англедер те почминен те керен пумари свето служба (2. Мој. 30:17-20; 40:6-8). Ама о храмија кола со покасно сине градиме сине лен хем авруно дворо, коте со окола со на сине свештеникија шај сине те терѓон хем те обожавинен е Девле.

16. Кој служинела ко дворија таро духовно храми?

16 Реалност. Англедер те џан ко небо те служинен сар свештеникија заедно е Исусеа, о помазаникија сој панда ки пхув верно служинена ко андруно дворо таро духовно храми. О баро мијалнико пањеа сетинкерела лен хем са е христијанен кај ваљани те ачховен чиста ко морално хем ко духовно поглед. Тегани коте служинела о баро мноштво кова со верно поддржинела е Христосескере помазиме пхрален? О апостол Јован дикхља лен „сар терѓовена англо престол“, јавере лафенцар ки пхув ко авруно дворо, коте со „служинена [е Девлеске] диве хем рат ко лескоро храми“ (Отк. 7:9, 13-15). Бут сием благодарна со о Јехова денѓа амен скапоцено прилика те служина леске ко лескоро баро духовно храми.

АМАРИ ПРЕДНОСТ ТЕ СЛУЖИНА Е ЈЕХОВАСКЕ

17. Саве жртве иси амен предност те да е Јеховаске?

17 Авдиве са е христијанен иси лен предност те ден жртве е Јеховаске аѓаар со користинена пумаро време, сила хем материјална средствија те шај те служинен леске. Сар со о апостол Павле вакерѓа е христијаненге со сине Евреија, амен да шај секогаш „те да е Девлеске жртва адалеа со ка фалина ле, јавере лафенцар плоди таро амаро муј кова со објавинела лескоро анав“ (Евр. 13:15). Шај те сикава е Јеховаске кобор сием леске благодарна баши предност со денѓа амен те служина леске аѓаар со ка да леске амаре најшукар жртве.

18. Спрема Евреија 10:22-25, со мора секогаш те кера хем со на смејнаја никогаш те бистра?

18 Читин Евреија 10:22-25. Ко крајо таро пло писмо џи ко Евреија, о Павле пишинѓа кола буќа мора секогаш те кера лен те шај те обожавина е Јехова. Ки ленде тано вклучимо те молина амен е Јеховаске, те проповедина, те џа ко амаре состанокија хем те охрабрина амен јекх јекхеа „со повише кобор со дикхаја кај авела попаше е Јеховаскоро диве“. Ко крајо таро лил Откровение е Јеховаскоро ангели вакерела: „Обожавин е Девле!“ (Отк. 19:10; 22:9, фус.). Акава вакерѓа ле дуј пути те шај те сикавел кобор тано адава важно. Никогаш ма те бистра акала хор духовна чачипа башо е Јеховаскоро баро духовно храми хем и бари предност со иси амен те служина амаре најбаре Девлеске.

ГИЛИ 88 Сикав ман тло дром

a Јекх таро похор теме ко е Девлескоро Лафи тано о сикљојбе башо е Јеховаскоро баро духовно храми. Сој тано адава храми? Ки акаја статија ка дикха некобор деталија башо акава храми кола со аракхљона ко библиско лил Евреија. Исто аѓаар, акаја статија ка поможинел аменге панда повише те ценина и предност со иси амен те служина е Јеховаске.

b Кратко преглед башо лил Евреија шај те аракхе ки jw.org ко видеоклипи Увод башо лил Евреите.

c О лил Евреија тано о единствено лил таро христијанска грчка списија коте со пишинела кај о Исус тано првосвештенико.

d Спрема јекх лил, ко Израел шај сине околу 84 првосвештеникија ко време кеда сине уништимо о храми ко Ерусалим ко 70 берш а.е.

f Дикх и рамка „Како духот го откри значењето на духовниот храм“ која со иклили ки Стражарско кула таро 15 јули 2010 берш, страна 22.