1. Шта један анђео говори и како то треба да утиче на нас?

 АКО би неки анђео желео да ти каже нешто, да ли би га саслушао? У наше време, један анђео се обраћа „свим народима, племенима, језицима и народностима“. Шта им он говори? „Бојте се Бога и славите га [. . .] Поклоните се Створитељу неба и земље“ (Откр. 14:6, 7). Јехова је једини прави Бог и сви треба да му служе. Веома смо му захвални што нам је указао част да му служимо у његовом великом духовном храму!

2. Шта је Јеховин духовни храм? (Видети и оквир „ Шта духовни храм није“.)

² Шта тачно представља духовни храм и где можемо пронаћи више детаља о њему? То није дословна грађевина. Духовни храм представља све што је Јехова путем жртве Исуса Христа омогућио како би му људи служили на исправан начин. Апостол Павле је детаљније говорио о том храму у посланици коју је написао хришћанима јеврејског порекла који су живели у Јудеји. b

3-4. Због чега је Павле био забринут за хришћане јеврејског порекла у Јудеји и како им је помогао?

³ Због чега је Павле написао Посланицу Јеврејима? Вероватно из два разлога. Као прво, да би охрабрио браћу у Јудеји. Већина њих је од рођења поучавана јудаизму. Након што су постали хришћани, њихове некадашње верске вође су их можда исмевале. Због чега? Хришћани нису имали импозантан храм и олтар на ком би приносили жртве Богу, као ни свештенике који би служили у храму. То је могло да обесхрабри Христове  ученике и да им ослаби веру (Јевр. 2:1; 3:12, 14). Неки од њих су чак могли почети да размишљају о томе да се врате јудаизму.

⁴ Као друго, Павле је желео да им укаже на то да се нису довољно трудили да разумеју нова и дубља учења, чврсту храну која се налази у Божјој Речи (Јевр. 5:11-14). По свему судећи, неки од њих су се још увек држали Мојсијевог закона. Међутим, Павле им је објаснио да жртве које је Закон захтевао нису могле искоренити грех. Због тога Закон више није био на снази. Надаље, објаснио им је нека дубља учења. Подсетио је своје сувернике да се могу приближити Богу једино ако имају бољу наду, која се заснива на Исусовој откупној жртви (Јевр. 7:18, 19).

5. Шта треба да разумемо из Посланице Јеврејима и зашто?

⁵ Павле је објаснио браћи јеврејског порекла да је начин на који служе Богу као хришћани неупоредиво бољи од ранијег. Служење Јехови у складу са Законом било је само „сенка онога што долази, а стварност је Христ“ (Кол. 2:17). Сенка је само неодређени обрис неког предмета и није исто што и сам тај предмет. У складу с тим, начин на који су Јевреји служили Богу у прошлости био је само сенка нечег бољег што је требало да дође, то јест духовног храма. Треба да се добро упознамо с њим јер нам захваљујући њему греси могу бити опроштени и можемо служити Јехови у складу с његовом вољом. Хајде да на основу онога што стоји у Посланици Јеврејима упоредимо „сенку“ (служење Богу у прошлости) са „стварношћу“ (служењем Богу након Христа). На тај начин ћемо боље разумети духовни храм и нашу улогу у њему.

6. Која је била сврха светог шатора?

⁶ У прошлости. Павле је своја објашњења темељио на светом шатору, који је направио Мојсије 1512. пре н. е. (Видети графикон „У прошлости – након Христа“.) У почетку су Израелци тај шатор носили са собом током путовања кроз пустињу. Коришћен је готово 500 година, све док у Јерусалиму није  изграђен храм (Изл. 25:8, 9; Бр. 9:22). „Шатор састанка“ је био место на ком су се Израелци окупљали да би служили Богу и да би му приносили жртве (Изл. 29:43-46). Међутим, тај шатор је представљао и нешто много узвишеније, што ће имати посебно значење за хришћане.

7. Када је настао духовни храм?

⁷ Након Христа. Свети шатор је био само „сенка онога што је на небу“ и предочавао је Јеховин велики духовни храм. Павле је рекао да „тај шатор представља оно што постоји у садашње време“ (Јевр. 8:5; 9:9). То значи да је духовни храм већ постојао када је Павле писао Јеврејима. Он је настао 29. године. Те године се Исус крстио, био је помазан светим духом и почео је да служи као Јеховин узвишени првосвештеник у духовном храму (Јевр. 4:14; Дела 10:37, 38). c

8-9. Према Јеврејима 7:23-27, која значајна разлика постоји између израелских првосвештеника и Исуса Христа као Првосвештеника?

⁸ У прошлости. Првосвештеник је заступао народ пред Богом. Јехова је помазао првог израелског првосвештеника Арона приликом посвећења светог шатора. Међутим, као што је Павле објаснио, „пошто је смрт спречавала свештенике да трајно остану у тој служби, њихову службу су морали да преузму други“. d (Прочитати Јеврејима 7:23-27.) Будући да су били несавршени, ти првосвештеници су морали да приносе жртве за своје грехе. У томе је значајна разлика између израелских првосвештеника и узвишеног Првосвештеника, Исуса Христа.

⁹ Након Христа. Наш Првосвештеник Исус Христ је „слуга [. . .] у правом шатору који је подигао Јехова, а не човек“ (Јевр. 8:1, 2). Павле је објаснио да Исус „заувек живи, па његову свештеничку службу неће нико преузети“. Затим је додао да је Исус „чист, одвојен од грешника“ и да, за разлику од првосвештеника у Израелу, „он не мора сваки дан да приноси жртве за [. . .] своје грехе“. Осмотримо сада разлике између олтара и жртава у некадашњем начину служења Богу и након Христа.

10. Шта су предочавале жртве које су приношене на бакарном олтару?

¹⁰ У прошлости. Пред улазом у свети шатор налазио се бакарни олтар, на ком су Јехови приношене животињске жртве (Изл. 27:1, 2; 40:29). Међутим, оне нису могле да омогуће трајно опроштење греха народу (Јевр. 10:1-4). Жртве које су редовно приношене у светом шатору указивале су на једну жртву, која ће човечанству омогућити трајно опроштење греха.

11. На ком олтару је Исус принео себе на жртву? (Јеврејима 10:5-7, 10).

¹¹ Након Христа. Исус је знао да га је Јехова послао на земљу да свој живот да као откупнину за човечанство (Мат. 20:28). Према томе, он је приликом крштења показао да је спреман да учини оно што Јехова жели (Јов. 6:38; Гал.  1:4). Исус је принео себе на симболичном олтару, који је представљао Божју вољу да он жртвује свој савршени живот. Дао је свој живот „једном за сва времена“ да би омогућио трајно опроштење греха свима који верују у њега. (Прочитати Јеврејима 10:5-7, 10.) У наставку ћемо осмотрити шта су предочавале просторије унутар светог шатора.

12. Ко је могао да уђе у просторије у светом шатору?

¹² У прошлости. Унутрашњост светог шатора и храмова који су касније изграђени у Јерусалиму била је слична. У њима су се налазиле две просторије – „Светиња“ и „Светиња над светињама“ – које су биле раздвојене завесом (Јевр. 9:2-5; Изл. 26:31-33). У Светињи је стајао златни свећњак, олтар за паљење ка̂да и сто за хлеб који се стављао пред Бога. У Светињу су смели да уђу само свештеници, који су били помазани за свету службу (Бр. 3:3, 7, 10). У Светињи над светињама се налазио златни ковчег савеза, који је представљао Јеховино присуство (Изл. 25:21, 22). Само је првосвештенику било дозвољено да прође иза завесе у Светињу над светињама и то једном годишње, на Дан очишћења (Лев. 16:2, 17). Годину за годином, он је улазио са животињском крвљу да би очистио своје грехе и грехе читавог  народа. Јехова је с временом путем светог духа појаснио шта су сва та обележја светог шатора заправо представљала (Јевр. 9:6-8). e

13. Шта су представљале Светиња и Светиња над светињама, које су се налазиле у светом шатору?

¹³ Након Христа. Неки Христови ученици су помазани светим духом и имају посебан однос с Јеховом. Тих 144 000 ће служити као свештеници на небу са Исусом (Откр. 1:6; 14:1). Светиња у светом шатору указује на то да су помазани хришћани усвојени као Божји синови док су још на земљи (Римљ. 8:15-17). Светиња над светињама представља небо, где се налази Божји престо. Шта представља „завеса“ која је раздвајала Светињу од Светиње над светињама? Она представља Исусово физичко тело, које га је спречавало да уђе на небо као узвишени Првосвештеник духовног храма. Тиме што је своје тело принео као жртву за човечанство, Исус је свим помазаним хришћанима отворио пут у небески живот. Да би добили своју награду на небу, и они се морају одрећи живота на земљи (Јевр. 10:19, 20; 1. Кор. 15:50). Након свог ускрсења, Исус је ушао у Светињу над светињама у духовном храму, где ће му се с временом придружити сви помазаници.

14. Према Јеврејима 9:12, 24-26, зашто је служење Јехови у његовом духовном храму много узвишеније од начина на који су Израелци служили Богу?

¹⁴ Очигледно је да се ништа не може мерити са служењем Јехови у његовом духовном храму на темељу Исусове жртве и његове свештеничке службе. Првосвештеник у Израелу је с крвљу животињских жртава улазио у Светињу над светињама, која је направљена људском руком. С друге стране, Исус је ушао „у само небо“, најсветије место које постоји, како би се појавио пред Јеховом. Тамо је понудио Јехови да његов живот, који је жртвовао као савршен човек, прихвати као откупнину за људски род. Исус је то учинио да би својом жртвом уклонио грех. (Прочитати Јеврејима 9:12, 24-26.) Исусова жртва нас је за сва времена очистила од греха. Као што ћемо видети у наредним одломцима, сви можемо служити Јехови у његовом духовном храму, без обзира на то да ли се надамо животу на небу или на земљи.

15. Ко је служио у дворишту светог шатора?

¹⁵ У прошлости. Свети шатор је имао велико ограђено двориште, у ком су свештеници обављали своју службу. У том дворишту се налазио велики бакарни олтар за жртве паљенице, као и умиваоник од бакра, који су свештеници користили да би се очистили пре свете службе (Изл. 30:17-20; 40:6-8). Међутим, у храмовима који су изграђени касније постојало је и спољашње двориште, у које су могли да дођу и други људи како би се поклонили Богу.

16. Ко служи у двориштима духовног храма?

¹⁶ Након Христа. Пре него што оду на небо да би са Исусом служили као свештеници, помазаници на земљи верно служе Јехови у унутрашњем дворишту духовног храма. Велики  умиваоник с водом, који се некад налазио код светог шатора, подсећа и њих и остале хришћане да морају остати морално и духовно чисти. Где онда „велико мноштво“, које верно подупире Христову помазану браћу, служи Јехови? Апостол Јован их је видео како стоје „пред престолом“ и служе Богу „дан и ноћ у његовом храму“. Велико мноштво то чини на земљи, у спољашњем дворишту духовног храма (Откр. 7:9, 13-15). Веома смо захвални Јехови што нам је указао част да му служимо у његовом великом духовном храму!

17. Које жртве ми данас приносимо Јехови?

¹⁷ Данас сви хришћани имају част да, симболично говорећи, приносе жртве Јехови тако што користе своје време, снагу и средства да би му служили. Као што је апостол Павле рекао хришћанима јеврејског порекла, ми можемо увек приносити Богу „жртву хвале, то јест плод усана које објављују његово име“ (Јевр. 13:15). Захвалност за част која нам је указана можемо показати тако што се трудимо да своју службу обављамо најбоље што можемо.

18. Према Јеврејима 10:22-25, шта никада не треба да запоставимо и шта никада не треба да заборавимо?

¹⁸ Прочитати Јеврејима 10:22-25. Пред крај Посланице Јеврејима, Павле је говорио о разним видовима наше свете службе које никад не треба да запоставимо. Треба да се молимо Јехови, проповедамо људима, састајемо се са скупштином и „храбримо једни друге, тим више што видимо да се приближава [Јеховин] дан“. Да би нагласио колико је то важно, Јеховин анђео је пред крај Откривења два пута рекао: „Бога обожавај!“ (Откр. 19:10, фусн.; 22:9, фусн.). Немојмо никада заборавити ове снажне поуке о Јеховином великом духовном храму и немојмо изгубити из вида колика је част служити нашем величанственом Богу!