1. Zašto je godišnjica Isusove smrti najvažniji dan u godini? (Luka 22:19, 20).

 GODIŠNJICA Hristove smrti je za Jehovin narod najvažniji dan u godini. To je jedino što je Isus konkretno zapovedio svojim učenicima da obeležavaju. (Pročitati Luku 22:19, 20.) Ima više razloga što s radošću iščekujemo Spomen-svečanost. Hajde da razmotrimo neke od njih.

2. Zbog čega se sve radujemo Spomen-svečanosti?

² Spomen-svečanost nas podstiče da razmišljamo o tome koliko je otkupnina dragocena i o predivnim stvarima koje će ona omogućiti. Podseća nas na koje sve načine možemo pokazati da smo zahvalni za Isusovu žrtvu (2. Kor. 5:14, 15). Tada nam se takođe pruža prilika da se „uzajamno ohrabrimo“ s našom braćom i sestrama (Rimlj. 1:12). Svake godine na Spomen-svečanost dođu i mnogi koji su postali neaktivni. Neke od njih je duboko dirnula srdačna dobrodošlica suvernika i odlučili su da se vrate Jehovi. Na mnoge zainteresovane ljude je ono što su tom prilikom videli i čuli ostavilo tako snažan utisak da su odlučili da i oni krenu putem koji vodi u život. Sasvim je razumljivo što Spomen-svečanost ima posebno mesto u našem srcu.

3. Kako Spomen-svečanost ujedinjuje Božji narod širom sveta? (Videti i sliku.)

³ Osim toga, Spomen-svečanost nas ujedinjuje s braćom i sestrama iz celog sveta. Dok se bliži zalazak sunca,  mi se okupljamo na toj svečanosti. Gde god da živimo, svi slušamo govor u kom se ističe važnost Isusove otkupne žrtve. Pevamo dva hvalospeva, dodajemo jedni drugima hleb i vino, i celim srcem kažemo „amin“ nakon četiri molitve. U periodu od 24 sata, u svim skupštinama se dešava isto. Zamisli samo koliku radost osećaju Jehova i Isus kada vide kako im na toj svečanosti zajedno odajemo čast!

4. Šta ćemo razmotriti u ovom članku?

⁴ U ovom članku ćemo razmotriti sledeća pitanja: Kako se možemo pripremiti za Spomen-svečanost? Kako možemo pomoći drugima? Kako možemo pomoći neaktivnoj braći i sestrama? Odgovori na ova pitanja pomoći će nam da se pripremimo za tu posebnu priliku.

KAKO SE MOŽEMO PRIPREMITI ZA SPOMEN-SVEČANOST?

5. (a) Zbog čega treba da razmišljamo o vrednosti Isusove otkupne žrtve? (Psalam 49:7, 8). (b) Šta si naučio iz videa Zašto je Isus umro?

⁵ Da bismo se pripremili za Spomen-svečanost, veoma je važno da razmišljamo o tome koliko je dragocena otkupna žrtva Isusa Hrista. Mi nikada ne bismo mogli da otkupimo sami sebe od greha i smrti. (Pročitati Psalam 49:7, 8; pogledati i video Zašto je Isus umro?) a Zato je Jehova obezbedio otkupninu – poslao je Isusa da svoj život da za nas. Na taj način su i Jehova i Isus mnogo žrtvovali (Rimlj. 6:23). Što više razmišljamo o onome što su učinili za nas, više ćemo ceniti otkupninu. U nastavku ćemo osmotriti samo neke stvari koje su učinili za naše dobro. Ali najpre ćemo videti šta sve otkupnina obuhvata.

6. Šta je otkupnina i zašto je jedino Isus mogao da je obezbedi?

⁶ Otkupnina je cena koja se plaća da bi se nešto dobilo nazad. Prvi čovek Adam je stvoren savršen. Kada je zgrešio, prokockao je priliku da živi večno, a tu mogućnost je uskratio i svojim potomcima. Da bi otkupio ono što je Adam izgubio, Isus je prineo svoj savršen život kao otkupninu. Tokom čitavog svog života na zemlji, Isus „nije počinio nikakav greh niti se u njegovim ustima našla prevara“ (1. Petr. 2:22). On je do samog kraja bio savršen, kao što je Adam bio pre nego što je zgrešio. Zato je Isus svojim savršenim životom mogao da plati cenu za život koji je Adam izgubio (1. Kor. 15:45; 1. Tim. 2:6).

7. Sa čime se Isus suočavao dok je bio na zemlji?

⁷ Isus je u svemu bio poslušan svom nebeskom Ocu uprkos tome što je doživeo mnoge kušnje dok je bio na zemlji. Dok je bio dete, bio je poslušan roditeljima iako su oni bili nesavršeni, a on savršen (Luka 2:51). Dok je bio tinejdžer, verovatno se suočavao s pritiscima da bude neposlušan roditeljima i da uradi nešto što nije Jehovi po volji. A kao odrasla osoba, morao je da se odupre Satani Đavolu, koji je pokušavao da ga navede da bude neveran Bogu (Mat. 4:1-11). Satana je po svaku cenu želeo da navede Isusa da zgreši kako ne bi mogao da plati otkupninu.

8. S kojim se još ispitima vere Isus suočio?

⁸ Kada je započeo sa svojom službom, Isusa su čekali dodatni ispiti vere. Njegovi neprijatelji su ga progonili i pokušavali  su da ga ubiju (Luka 4:28, 29; 13:31). Osim toga, njegovi sledbenici su imali mane, zbog čega mu je bilo potrebno mnogo strpljenja (Mar. 9:33, 34). Kada je bio nepravedno optužen i dok mu se sudilo, mučili su ga i ismevali. Zatim je na surov način bio pogubljen kao zločinac (Jevr. 12:1-3). Te završne trenutke svog života na zemlji morao je da podnese sam, bez Jehovine zaštite (Mat. 27:46). b

9. Šta osećamo kada razmišljamo o Isusovoj otkupnoj žrtvi? (1. Petrova 1:8).

⁹ Očigledno je da je Isus mnogo propatio kako bi platio otkupninu. Kada razmišljamo o svim žrtvama koje je bio spreman da učini zbog nas, osećamo snažnu ljubav prema njemu. (Pročitati 1. Petrovu 1:8.)

10. Šta je Jehova podneo radi otkupnine?

¹⁰ Šta je Jehova žrtvovao da bi Isus mogao da plati otkupninu? Veza između njega i Isusa je najjača veza koja postoji između oca i sina (Posl. 8:30). Zamisli samo kako se Jehova osećao dok je gledao kako Isus podnosi mnoge ispite vere. Nema sumnje da ga je mnogo bolelo dok je gledao kako odbacuju njegovog Sina i muče ga.

11. Koji primer nam pomaže da razumemo kako se Jehova osećao kada je Isus bio pogubljen?

¹¹ Svaki roditelj koji je ostao bez deteta dobro zna da takav gubitak sa sobom nosi neopisiv bol. Iako imamo snažnu veru u uskrsenje, ona ne može izbrisati tugu koji osećamo kad umre neko koga volimo. Ovaj primer nam pomaže da razumemo kako se Jehova osećao u proleće 33. godine, kada je gledao kako njegov voljeni Sin pati i umire (Mat. 3:17). c

12. Šta možemo raditi u sedmicama koje prethode Spomen-svečanosti?

¹² Potrudi se da od sada pa do Spomen-svečanosti tokom ličnog ili porodičnog proučavanja temeljnije istražuješ o otkupnini. Koristi Vodič kroz publikacije Jehovinih svedoka i druga pomoćna sredstva za proučavanje Biblije kako bi saznao što više pojedinosti o otkupnini. d  Osim toga, u Radnoj svesci prati raspored za čitanje Biblije u periodu Spomen-svečanosti. Ne zaboravi da na taj dan pogledaš poseban Jutarnji biblijski program. Ako se pripremimo za Spomen-svečanost, moći ćemo da pomognemo i drugima da cene tu posebnu priliku (Jezd. 7:10).

POMOZIMO DRUGIMA

13. Šta najpre treba da uradimo da bi nam se drugi pridružili na Spomen-svečanosti?

¹³ Dok se bliži Spomen-svečanost, šta možemo učiniti za druge? Najpre treba da ih pozovemo da prisustvuju. Osim što ćemo pozivati ljude u službi propovedanja, možemo napraviti i spisak drugih koje bismo pozvali. Na njemu se mogu naći naši rođaci, kolege, školski drugovi i ostali. Čak i ako nemamo dovoljno odštampanih pozivnica, možemo im proslediti elektronsku verziju. Nikad se ne zna ko će se odazvati na naš poziv (Prop. 11:6).

14. Kako je na muža jedne sestre uticalo to što je dobio pozivnicu za Spomen-svečanost?

¹⁴ Pozivnica može pokrenuti nekoga da dođe na Spomen-svečanost. Jedna sestra, čiji muž nije Svedok, iznenadila se kada joj je on s ponosom rekao da planira da ide s njom na Spomen-svečanost. To ju je začudilo jer ga je ona godinama bezuspešno pozivala da ide s njom. Šta je ovog puta bilo drugačije? „Dobio sam pozivnicu“, rekao je i objasnio da ga je pozvao jedan starešina kog poznaje. Došao je na Spomen-svečanost te godine i mnogo puta nakon toga.

15. Šta treba da zadržimo na umu kada pozivamo ljude na Spomen-svečanost?

¹⁵ Imaj na umu da će oni koje pozoveš možda imati neka pitanja, naročito ako nikada nisu bili na nekom od naših sastanaka. Dobro je da unapred razmislimo šta bi mogli da nas pitaju i da pripremimo odgovore (Kol. 4:6). Na primer, neki se mogu pitati: „Šta se dešava na toj svečanosti?“ „Koliko traje?“ „Kako treba da  se obučem?“ „Da li se plaća ulaz?“ „Da li se skupljaju prilozi?“ Kada pozivamo nekoga na Spomen-svečanost, mogli bismo jednostavno da ga pitamo: „Da li imate neko pitanje?“, a zatim da mu objasnimo sve što ga zanima. Možemo mu pustiti i video Sećanje na Isusovu smrt i Kako izgledaju sastanci u Dvorani Kraljevstva? Osim toga, mogli bismo da mu pokažemo još neke pojedinosti o Spomen-svečanosti, koje se nalaze u 28. lekciji knjige Budi srećan zauvek!

16. Koja još pitanja mogu imati oni koji dođu na Spomen-svečanost?

¹⁶ Možda će nakon Spomen-svečanosti novi imati još neka pitanja. Na primer, zašto su samo neki uzeli hleb i vino (ili niko nije uzeo)? Koliko često treba održavati Spomen-svečanost? Da li se svi sastanci Jehovinih svedoka održavaju na isti način? Iako se dosta toga objašnjava tokom govora na Spomen-svečanosti, novima verovatno trebaju dodatna objašnjenja. Da bismo odgovorili na neka od njihovih pitanja mogli bismo da koristimo članak „Zašto Jehovini svedoci obeležavaju Gospodovu večeru drugačije od drugih religija?“, koji se nalazi na veb-sajtu jw.org. Cilj nam je da uradimo sve što možemo – pre, tokom i nakon Spomen-svečanosti – da pomognemo onima koji su prisustvovali (Dela 13:48).

POMOZI NEAKTIVNIMA

17. Kako starešine mogu pomoći neaktivnima? (Jezekilj 34:12, 16).

¹⁷ Kako u periodu Spomen-svečanosti starešine mogu pomoći neaktivnima? Pokažite im da vam je stalo do njih. (Pročitati Jezekilja 34:12, 16.) Potrudite se da pre Spomen-svečanosti kontaktirate sa što više njih. Uverite ih u to da ih volite i da ste tu za njih. Pozovite ih na Spomen-svečanost. Ako dođu, srdačno ih dočekajte. Nakon Spomen-svečanosti ostanite u kontaktu s tom dragom  braćom i sestrama i pružite im pomoć koja im je neophodna da se vrate Jehovi (1. Petr. 2:25).

18. Kako svi mi možemo pomoći neaktivnima? (Rimljanima 12:10).

¹⁸ Kako svi u skupštini mogu pomoći neaktivnima koji dođu na Spomen-svečanost? Tako što će se ophoditi prema njima s ljubavlju, obzirno i s poštovanjem. (Pročitati Rimljanima 12:10.) Imaj na umu da im možda nije lako da počnu ponovo da dolaze na sastanke. Možda se plaše da ih nećemo lepo dočekati. e Zato nemoj postavljati pitanja zbog kojih bi im moglo biti neprijatno i pazi da ne kažeš nešto što bi ih moglo povrediti (1. Sol. 5:11). Ta draga braća i sestre su naši suvernici. Drago nam je što opet žele da služe Jehovi zajedno s nama (Ps. 119:176; Dela 20:35).

19. Šta se postiže time što obeležavamo godišnjicu Isusove smrti?

¹⁹ Nimalo nas ne čudi što je Isus zapovedio da obeležavamo godišnjicu njegove smrti. To i nama i drugima mnogo koristi (Is. 48:17, 18). Tako jačamo svoju ljubav prema Jehovi i Isusu. Pokazujemo im koliko cenimo sve što su učinili za nas. Zbližavamo se i s našim suvernicima. Pomažemo i drugim ljudima da saznaju koliko im dobra može doneti Isusova otkupna žrtva. Zato dajmo sve od sebe da budemo spremni za godišnjicu Isusove smrti – najvažniji dan u godini.