Dža ko sadržaj

Dža ko sadržaj

ISKUSTVO

Ko me slabostija mothovđa pe e Devlesi snaga

Ko me slabostija mothovđa pe e Devlesi snaga

KED me romnjaja resljam ki Kolumbija ko 1985. berš, odothe hine baro nasilje. I vlada borinđa pe nekobor grupencar kola bikinđe droga ko dizja hem avere opasno manušencar ko planine. Ki diz Medeljin, kuri kasnije služinđam, ko svako ćoši hine bande ko kola hine terne ćhave pištoljencar. On bikinđe droga, ćerđe reket hem mudarđe e manušen parenđe. Niko olendar na živinđa but. Osetinđam amen ka phene hijam ko aver sveto.

Sar amen duj obična manuša andi Finska, jekh andi najseverno država ki phuv, resljam ki Južno Amerika? So sikljiljam sa akala berša uduri?

MO DETINJSTVO KI FINSKA

Bijandiljum ko 1955. berš hem hijum le najtikno ando trin ćhave. Bariljum ko južno deo andi Finska, ki diz koja tani avdije penđardi sar Vanta.

Mi daj krstinđa pe nekobor berš angleder so bijandiljum. Ama, mo dad protivinđa pe laće hem na mukhlja la te proučini amencar hem te lel amen ko sastankija. Oj sikavđa amen o osnovna ćaćipa andi Biblija ked mo dad na hine odothe.

Mangljum te ovav poslušno e Jehovase pana ked hine man efta berš

Ando tiknipe mangljum te ovav poslušno e Jehovase. Na primer, ked hine man efta berš, mi učiteljica but holjanđa upro mande sose na mangljum te hav o finska palačinke ko kola isi rat. Jekhe vasteja steginđa me ćhamja te bi phravela mo muj, a avereja silaja manglja te ćhivel maje odova ko muj. Ama, uspinđum te fordav i viljuška ando olako vas.

Ked hine man 12 berš mo dad mulo. Palo odova, šaj hine te đav ko sastankija. O phralja ki skupština brininđe pe mandar hem odova podstakninđa man duhovno te napredujinav. Počminđum svako dive te čitinav i Biblija hem hor te proučinav amare publikacije. Sebepi akala šukar navike šaj hine te krstinav man ko 8. avgust ko 1969. berš, ked hine man 14 berš.

Palo odova so završinđum i škola, počminđum te služinav sar stalno pioniri. Palo nekobor kurće selinđum man uduri kuri hine pobari potreba, ko Pijelavesi, ki centralno Finska.

Odothe upoznajinđum e Sirka, jekha ćhaja koja kasnije ulji mi manglji romni. Privucinđa man olaki skromnost hem odova so but manglja e Jehova. Oj na vazdinđa pe hem na manglja but materijalna buća. O solduj mangljam te služina e Jehovase najšukar so šaj hem hijam le spremna te prihvatina kova god zadatko te dobina. Venčinđam amen ko 23. mart ko 1974. berš. Umesto te đa ko medeni mesec, amen đeljam te služina ko than kuri isi pobari potreba, ki Kartula.

O ćher kova iznajminđam ki Kartula, ki Finska

O JEHOVA BRININI PE AMENDAR

O vorda kola mo phral dinđa amen

Pana ko početko ando amaro brak, o Jehova mothovđa so ka brinini pe aso amare materijalna potrebe ako ko prvo than ćhivaja oleso Kraljevstvo (Mat. 6:33). Na primer, ki Kartula na hine amen vorda. Ki početka putujinđam biciklaja. Ama, o jevend hine but šudro. Te šaj te propovedina ko sa o područja, valjanđe amenđe vorda. Ama, na hine amen pare te ćina.

Jekh puti, neočekivano, mo phral alo te posetini amen. Ov nudinđa amenđe pe vorda kola već hine len registracija. Amen samo valjanđam te ćhiva gorivo.

O Jehova mothovđa amenđe so brininđa pe aso amare materijalna potrebe. Odova so amen valjanđam te ćera tano te ćhiva o Kraljevstvo ko prvo than.

ŠKOLA GALAD

Ki Škola aso pionirija ko 1978. berš

Đi hijam le ki Škola aso pionirija ko 1978. berš, o Rajmo Kuokanen a, jekh ando amare instruktorija, podstakninđa amen te da i molba asi škola Galad. Odolese, počminđam te sikljova engleski sose odova hine o uslov asi odija škola. Ama, ko 1980. berš angleder so dinđam i molba, hijam le vićime te služina ko Betel, ki Finska. Ko odova vreme, o betelitija našti hine te den i molba aso Galad. Amen mangljam te služina uduri kaj o Jehova mislini soj tano najšukar, a na kaj amen mislinđam. Odolese, prihvatinđam odova poziv. Ipak, nastavinđam te sikljova engleski, ako jekh dive ka ovel amen prilika te da i molba aso Galad.

Samo nekobor berš kasnije, o Vodeće telo phenđa so hem o betelitija šaj te den i molba aso Galad. Amen odmah pherđam o molbe, ama na sose na hijam le bahtale ko Betel, nego sose mangljam te služina uduri kaj tani pobari potreba. Hijam le vićime ko 79. razred hem diplomirinđam ko septembar, ko 1985. berš. Palo odova hijam le bićhalde ki Kolumbija.

AMARO PRVO MISIONARSKO ZADATKO

Ki Kolumbija, prvo hijam le ko Betel. Trudinđum man te dav mo najšukar ko mo zadatko, ama palo berš dive osetinđum so valjani maje disavi promena. Prvo hem zadnjo puti ko mo životi kokri rodinđum te den man aver zadatko. Palo odova, hijam le bićhalde sar misionarija ki Neiva, ki Uila.

Uvek uživinđum ki služba. Angleder te ženinav man, sar pioniri ki Finska, podijekh puti propovedinđum ando sabalje đi kasno raćate. Sar nevo bračno par, i Sirka hem me, đeljam ki služba po celo dive. Ked propovedinđam ko dur thana, podijekh puti sućam ko vorda. Ađahar na našalđam vreme ko putovanje hem ando sabalje šaj hine te đa ki služba.

Sar misionarija, palem hine amen isto revnost ki služba sar angleder. Amari skupština barilji hem o phralja hem o phenja ki Kolumbija mothovđe baro mangipe, poštovanje hem zahvalnost.

I MOLITVA ISI LA SNAGA

Paše uzi amari diz i Neiva hine dizja ko kola na hine Svedokija. But brininđum man sar i šukar vest ka resel ko odola thana. Ama, sebepi o bande, odola thana na hine bezbedna e manušenđe kola na živinđe uduri. Odolese, molinđum man neko ando odola manuša uduri te ovel Svedoko. Mislinđum so odija osoba bi valjani te živini ki Neiva te bi sikljola o ćaćipe. Isto ađahar, molinđum man palo krštenje te ovel zrelo hem te irini pe uduri te propovedini. Ama, đanđum so o Jehova isi le but pošukar rešenje aso odova.

Sigate palo odova, počminđum te proučinav jekhe terne ćhaveja kova vićini pe Fernando Gonzales. Ov živinđa ko Alhesiras, ki diz ki koja na hine nijekh Svedoko. Ov putujinđa 50 kilometrija ki Nieva te ćerel buti. But šukar hine spremimo aso svako kurs hem odmah počminđa te avel ko sastankija. Ando prvo kurko ked počminđa te proučini, ov ćedinđa e manušen ki pi diz hem sikavđa len odova so sikljilo.

E Fernandoja ko 1993. berš

O Fernando krstinđa pe palo šov masek ko januar, ko 1990. berš. Kasnije ulo stalno pioniri. Akana ko Alhesiras hine samo jekh Svedoko hem odolese hine bezbedno i podružnica uduri te bićhali specijalna pioniren. Ko februar, ko 1992. berš, uduri hine jekh skupština.

Da li o Fernando propovedinđa samo ki pi diz? Na! Palo venčanje, ov hem olesi romni selinđe pe ko San Vinsente del Kaguen, ki diz kuri isto na hine Svedokija. On pomožinđe uduri te ćerel pe skupština. Ko 2002. berš, o Fernando ulo pokrajinsko nadgledniko hem đi avdije tane ki odija služba.

Ando akava iskustvo sikljiljum kobor tano bitno te molina amen aso konkretna buća ko amare zadatkija. O Jehova ćerela odova so amen našti. U stvari, akija tani olesi žetva, a na amari (Mat. 9:38).

O JEHOVA DELA AMEN „ŽELJA HEM SNAGA“

Ko 1990. berš, počminđam te služina ki putujućo služba. Amari prvo pokrajina hine ki glavno diz, ki Bogota. Darandiljam so na ka snađina amen ko akava zadatko. Me hem mi romni hijam obična manuša hem nane amen nisave posebna talentija. Isto ađahar, na hijam le siklje te živina ki but bari diz. Ama, o Jehova ispuninđa po obećanje ando Filipljanima 2:13: „O Devel tano okova kova odolese so mangela, dela tumen hem želja hem snaga te ćeren odova soj tano pali olesi volja.“

Kasnije, hine amen aver pokrajina ki koja hine hem i diz Medeljin, koja pominđum ko uvod. O manuša uduri sikljilje ko ulično nasilje hem odova ulo lenđe normalno. Na primer, jekh puti đi vodinđum jekh kurs, disave manuša počminđe te pucinen jekh jekhe anglo ćher kaj hijum le. Me mangljum te pašljovav ko pod, ama o manuš koleja proučinđum smireno nastavinđa te čitini o odlomko. Ked završinđa o čitibe, izvininđa pe hem ikljilo avri. Kasnije, alo pe duje ćhavencar hem phenđa: „Izvininava man, ama morandiljum te lav me ćhaven.“

Hine pana situacije ked hijam le ki opasnost. Jekh puti ked hijam le ando ćher ko ćher, mi romni prastandilji koro mande, a ko muj hine bledo. Phenđa maje so jekh manuš pucinđa ano late. Ked šunđum odova ikljiljum andi godi. Ama, kasnije haljiljam so odova manuš na manglja te pucini ano late, nego ano manuš kova nakhlja uzo late.

Sar nakhlja o vreme hem amen sikljiljam ko odova ulično nasilje. But ohrabrinđa amen o primer ando Svedokija kola živinđe odothe hem hine ko slična, pa čak hem ko pološna situacije. Đanđam so ako o Jehova pomožinđa olen, ka pomožini hem amen. Uvek šunđam o savetija kola dinđe amen o lokalna starešine, pazinđam kobor šaj, a sa aver mukhljam ko Jehovase vasta.

Naravno, disave situacije na hine odobor opasna kobor amen mislinđam. Jekh puti, đi posetinđum jekhe manuše, šunđum sar duj romnja pištinena hem uvredinena jekh jekha. Na mangljum te đav te dikhav olengi rasprava, ama o manuš ko kova hijum le ubedinđa man te ikljovav ko dvoro. Ko krajo, u stvari i „rasprava“ hine maškaro duj papagaja kola imitirinđe e komšijen.

NEVE ZADATKIJA HEM PHARIPA

Ko 1997. berš hijum le naimenujimo te ovav instruktor ki Škola aso obučavanje ando naimenujime phralja. b Uvek ceninđum o teokratska škole. Ama, ni ki godi na pelo maje so jekh dive ka ovav instruktor ki disavi škola.

Kasnije, služinđum sar oblasno nadgledniko. Palo odova, palem služinđum sar pokrajinsko nadgledniko. Prekalo 30 berš uživinđum đi služinđum sar instruktor hem pokrajinsko nadgledniko. Odova anđa maje bare blagoslovija. Ama, na hine uvek lokho. Akana ka objasninav sose.

Me isi man zoralo karakter. Odova pomožinđa man ko phare okolnostija. Ama, podijekh puti preterinđum ki mi revnost sose mangljum te ispravinav but buća ki skupština. Jekh puti, podstakninđum disaven te oven ljubazna hem razumna averencar. Ama, soj tano najstrašno, ko odola momentija me na mothovđum odola osobine (Rimlj. 7:21-23).

Sebepi me greške, podijekh puti hijum le but obeshrabrimo (Rimlj. 7:24). Jekh puti, phenđum e Jehovase ki molitva so bi ovela najšukar te mukhav i misionarsko služba hem te irinav man ki Finska. Kasnije, odija rat đeljum ko sastanak. Odova so šunđum ko sastanak uverinđa man so valjani te aćhovav hem te trudinav man te popravinav man. But ohrabrinđa man odova sar o Jehova tegani odgovorinđa ki mi molitva. Isto ađahar, but ceninava odova sar ov pomožinđa man te pobedinav me slabostija.

DIKHAVA KI SIGURNO BUDUĆNOST

I Sirka hem me, hijam but zahvalna e Jehovase so dinđa amen prednost te ova pobaro deo ando amaro životi ki punovremeno služba. Isto ađahar, hijum lese zahvalno so dinđa man asavka romnja, koja verno služini lese sa akala berša.

Pana hari ka pherav 70 berš hem više na ka služinav sar instruktor hem pokrajinsko nadgledniko. Ama, odova na obeshrabrini man. Sose? Odolese so đanava so o Jehova mangela đi služinaja lese te mothova skromnost, mangipe, zahvalnost hem te hvalina le ando vilo (Mih. 6:8; Mar. 12:32-34). Te bi hvalinaja e Jehova, na valjani te oven amen disave posebna zaduženja.

Ked razmislinava ando me zadatkija, haljovava so na dobinđum len sose hijum le pošukar ando avera niti sose hine man disavi posebno sposobnost. Dur odolestar! Odova hine man sose o Jehova mothovđa maje po bizaslužimo šukaripe. Ov dinđa man akala zadatkija, iako hine man slabostija. Me uspinđum samo uzi Jehovasi pomoć. Ko odova način, ko me slabostija mothovđa pe e Devlesi snaga (2. Kor. 12:9).

a O iskustvo ando Rajmo Kuokanen tano ki Stražarsko kula ando 1. april, 2006. berš hem isi le naslov „Odlučni da služimo Jehovi“.

b Akija škola akana vićini pe Škola aso objaviteljija ando Kraljevstvo.