НЕКИ од странаца у Давидовој војсци били су Селек Амонац, Урија Хетејин и Јетема Моавац (1. Лет. 11:39, 41, 46). a Ту су били и „Херетеји, Фелетеји и људи из Гата“ (2. Сам. 15:18). Људи из Гата су били Филистеји, а и за Херетеје и Фелетеје се сматра да су били блиско повезани са Филистејима (Ис. Нав. 13:2, 3; 1. Сам. 6:17, 18; Језек. 25:16).

Зашто је Давид дозволио да странци буду у његовој војсци? Био је сигуран да су му одани и, што је још важније, да су одани Јехови. На пример, што се тиче Херетеја и Фелетеја, у једном библијском речнику се каже да су „остали одани Давиду у најтежем периоду његове владавине“ (The New Interpreter’s Dic­tio­nary of the Bi­ble). На основу чега се то може рећи? Када су сви Израелци напустили Давида и кренули за поквареним човеком који се звао Сава, Херетеји и Фелетеји су остали верни Давиду и помогли су му да угуши Савину побуну (2. Сам. 20:1, 2, 7). Другом приликом, Давидов син Адонија је покушао да се домогне власти. Али Херетеји и Фелетеји су остали верни Давиду и пружили подршку устоличењу Соломона, кога је Јехова изабрао да наследи Давида (1. Краљ. 1:24-27, 38, 39).

Итај из Гата је још један странац који је био безрезервно одан Давиду. Итај и његових 600 ратника били су на његовој страни када се Авесалом побунио и окренуо Израелце против свог оца. Давид је најпре рекао Итају да не мора да иде у борбу с њим јер је странац. Али Итај је рекао: „Заклињем се пред Јеховом, живим Богом, и пред тобом, мој господару, краљу! Где год буде био краљ, мој господар, било да се ради о животу или смрти, ту ће бити и твој слуга!“ (2. Сам. 15:6, 18-21).

Истина је да су Херетеји, Фелетеји и људи из Гата били странци, али су прихватили Јехову као правог Бога, а Давида као владара кога је Јехова изабрао. Давиду је сигурно много значило што има тако одане људе уз себе.