Дәрбази һондоре буйин

Дәрбази навәроке буйин

ГОТАРА БОНА ҺИНБУНЕ 19

КʹЬЛАМА 22 Бьра Пʹадшатийа Тә Бе!

Әм Дәрһәԛа Диԝанед Йаһоԝайә Ахьрийе Чь Заньн?

Әм Дәрһәԛа Диԝанед Йаһоԝайә Ахьрийе Чь Заньн?

«[Йаһоԝа, ДТʹ] . . . нахԝазә тʹӧ кәс ӧнда бә» (2 ПӘТРУС 3:9).

ВЕ ГОТАРЕДА

Әме бьвиньн кӧ чьрʹа әм дькарьн баԝәр бьн, ԝәки диԝана кӧ Йаһоԝа ԝе зутьрәке бькә, ԝе рʹаст у һәԛ бә.

1. Чьрʹа әм дькарьн бежьн, ԝәки әм рʹожед мәхсусда дьжин?

 ТЬШТЕД кӧ Кʹьтеба Пирозда һатьбун пʹехәмбәртикьрьне, иро бәр чʹәʹве мә тенә сери. Мәсәлә, әм дьвиньн ԝәки «Пʹадше Бакӧр» у «Пʹадше Башур» ча бона сәрԝертийа дьне һәврʹа дькʹәвьнә ләще (Данийел 11:40). Әм дьвиньн ԝәки мьзгинийа дәрһәԛа Пʹадшатийа Хԝәде сәр тʹәмамийа дьнйайе те бәлакьрьне у бь милйона мәрьв ԝе йәке ԛәбул дькьн (Ишайа 60:22; Мәтта 24:14). Ӧса жи, әм «ԝәʹдәда» тʹер у тʹьжә хԝарьна рʹӧһʹани дьстиньн (Мәтта 24:45-47).

2. Әм дькарьн чьда баԝәр бьн, ле әм гәрәке чь фәʹм бькьн?

2 Йаһоԝа али мә дькә, ԝәки әм тьштед кӧ ԝе зутьрәке бьԛәԝьмьн, гав бь гав дьһа баш фәʹм бькьн (Мәтʹәлок 4:18; Данийел 2:28). Әм дькарьн баԝәр бьн, кӧ гава тәнгасийа мәзьн дәстпебә, әме һәр тьшти бьзаньбьн, чь кӧ ԝе мәрʹа лазьм бә, ԝәки тәйах кьн, амьн бьминьн у йәктийе хԝәй кьн. Ле әм гәрәке фәʹм бькьн, кӧ әм дәрһәԛа ахьрийе һьнә тьшта ньзаньн. Ве готареда, пешийе әме бьвиньн, кӧ чьрʹа мә һьнә ньһерʹандьнед хԝә дәрһәԛа рʹожед ахьрийе гӧһастийә. Паше әме ван тьшта шеԝьр кьн, чь кӧ әм ида дәрһәԛа ахьрийе заньн у ӧса жи дәрһәԛа ве йәке кӧ Йаһоԝа ԝе чь бькә.

ТЬШТЕД КӦ ӘМ НЬЗАНЬН

3. Бәре мә дьгот, ԝәки кʹәнге ԝе ида мәщала тʹӧ кәси тʹӧнә бә, кӧ бьбә хьзмәткʹаре Йаһоԝа, у әм чьрʹа ӧса дьфькьрин?

3 Бәре мә дьгот, ԝәки паши дәстпека тәнгасийа мәзьн, мәрьвед кӧ Йаһоԝарʹа хьзмәт накьн, ԝе ида нькарьбьн бьбьнә хьзмәткʹаред Ԝи у Һармәгәдонеда сах бьминьн. Гәло чьрʹа? Мәʹни әв бу, кӧ әм дьфькьрин ԝәки һәр тьштед кӧ ԝәʹде Тофане ԛәԝьмин, ԝе рʹожед мәда жи һәма ӧса бә. Мәсәлә, әм дьшьрмиш дьбун, кӧ һәрге Йаһоԝа пешийа Тофане дәре гәмийе дада у ида изьн нәда, ԝәки кәсәк бькʹәвә һӧндӧрʹ, паши дәстпека тәнгасийа мәзьн жи тʹӧ кәс ԝе ида нькарьбә бьбә хьзмәткʹаре Йаһоԝа у хьлаз бә (Мәтта 24:37-39).

4. Әм чьрʹа ида набежьн, ԝәки тьштед кӧ ԝәʹде Нӧһда ԛәԝьмибун, сийа рʹожед ахьрийе нә?

4 Гәло һәр тьштед кӧ ԝәʹде Тофане ԛәԝьмин, ԝе ахьрийеда жи бьԛәԝьмьн? На. Кʹьтеба Пироз ӧса набежә a. Рʹаст ә Иса гот, кӧ ԝәʹде һазьрбуна ԝи, ԝе мина ‹рʹожед Нӧһ› бә, ле әԝи нәгот ԝәки һәр тьштед кӧ һьнге ԛәԝьмин, сийа рʹожед ахьрийе бу, бәʹса хәбәре чахе Йаһоԝа дәре гәмийе дада. Ле диса жи, әм дькарьн жь сәрһатийа Нӧһ у Тофане дәрса һин бьн.

5. (а) Пешийа Тофане Нӧһ чь кьр? (Ибрани 11:7; 1 Пәтрус 3:20) (б) Жь алийе бәлакьрьна Хәбәра Хԝәде, дәрәща мә чаԝа мина рʹожед Нӧһ йә?

5 Гава Нӧһ фәрмана Йаһоԝа бьһист, әԝи баԝәрийа хԝә Ԝи ани у дәстпекьр гәмийе чекә (Бьхунә Ибрани 11:7; 1 Пәтрус 3:20). Иро жи, кәсед кӧ мьзгинийа дәрһәԛа Пʹадшатийа Хԝәде дьбьһен, гәрәке баԝәрийа хԝә ве биньн у ль гора ве йәке бьжин (Кʹаред Шандийа 3:17-20). Пәтрусе шанди дәрһәԛа Нӧһ гот, ԝәки әԝи «рʹасти даннасин дькьр» (2 Пәтрус 2:5). Ле чаԝа мә готара пешийа веда шеԝьр кьр, әм ньзаньн Нӧһ фәрмана Хԝәде гиһандә һәр кәси, йан на. Иро әм жи хәбәра Хԝәде бь дьл у щан сәр тʹәмамийа дьне бәла дькьн. Ле әм чьԛас хирәт бькьн жи, әме нькарьбьн пешийа хьлазийа ве дьнйа хьраб, мьзгинийе бьгьһиньн һәр кәси. Гәло чьрʹа?

6-7. Пешийа хьлазийа ве дьнйа хьраб, гәло әме бькарьбьн мьзгинийе бьгьһиньн һәр кәси? Шьровәкә.

6 Ԝәрә әм дина хԝә бьдьне, кӧ Иса дәрһәԛа бәлакьрьна мьзгинийе чь готьбу. Әԝи пʹехәмбәрти кьр, ԝәки мьзгини ԝе «сәр тʹәмамийа дьнйайе бе бәлакьрьне, кӧ һʹәму мьләтарʹа бьбә шәʹдәти» (Мәтта 24:14). Рʹожед мәда, әв гьлийед Иса бь щурʹе мәхсус тенә сери. Мьзгинийа дәрһәԛа Пʹадшатийа Хԝәде сәр 1 000 зьмана зедәтьр те бәлакьрьне, у бь сайа малпәра jw.org, гәләк мәрьв сәр тʹәмамийа дьнйайе дькарьн мьзгинийе бьбьһен.

7 Ле Иса шагьртед хԝәрʹа готьбу, ԝәки һʹәта һатьна ԝи әԝана ԝе «перʹа нәгьһиньн» мьзгинийе бьгьһиньн һәр кәси (Мәтта 10:23; 25:31-33). Рʹожед мәда жи ԝе ӧса бә. Бәлакьрьна мьзгинийе һьнә ԝәлатада һатийә ԛәдәхәкьрьне, у бь милйона мәрьв хут ԝәлатед ӧсада дьжин. Сәрда жи, һәр дәԛә бь сәда зарʹ тенә буйине. Әм һәр тьшти дькьн, ԝәки мьзгинийе бьгьһиньн мәрьвед жь «һʹәму мьләта, бәрәка, зьмана у щьмәʹта» (Әʹйанти 14:6). Диса жи, пешийа хьлазийа ве дьнйа хьраб, әме нькарьбьн мьзгинийе бьгьһиньнә һәр кәси.

8. Кʹижан пьрс пешда тен дәрһәԛа ве йәке, кӧ ахьрийеда Йаһоԝа ԝе ча диԝана мәрьва бькә? (Бьньһерʹә ӧса жи шькьл.)

8 Ләма жи пьрс пешда тен: Һʹале ԝан мәрьва ԝе чаԝа бә, мәщала кʹижана кӧ тʹӧнә бә, ԝәки пешийа тәнгасийа мәзьн мьзгинийе бьбьһен? Гәло Йаһоԝа Хԝәде у Кӧрʹе ԝи, йе кӧ Әԝи ча һʹакьм кʹьфш кьрийә, ԝе ча диԝана мәрьва бькьн? (Йуһʹәнна 5:19, 22, 27; Кʹаред Шандийа 17:31) Рʹеза сәрәкә йа ве готаре дьбежә, ԝәки Йаһоԝа «нахԝазә тʹӧ кәс ӧнда бә, ле дьхԝазә ԝәки һʹәму жь гӧнәкьрьне вәгәрʹьн» (2 Пәтрус 3:9; 1 Тимотʹейо 2:4). Ӧса жи Йаһоԝа һәла һе мәрʹа әшкәрә нәкьрийә, кӧ Әԝе ча диԝана ԝан мәрьва бькә, йед кӧ мьзгини нәбьһистьнә. Һәмьки әԝ борщдар нинә ԝәки һәр тьшти, чь кӧ әԝи кьрийә у ԝе бькә, мәрʹа бежә.

Гәло Йаһоԝа ԝе чь бинә сәре ԝан мәрьва, мәщала кʹижана кӧ тʹӧнә бу пешийа тәнгасийа мәзьн мьзгинийе бьбьһен? (Бьньһерʹә абзаса 8) c


9. Бь сайа Кʹьтеба Пироз Йаһоԝа чь мәрʹа әшкәрә кьрийә?

9 Бь сайа Кʹьтеба Пироз Йаһоԝа һьнә тьштед кӧ әԝе бькә, мәрʹа әшкәрә кьрийә. Мәсәлә, Кʹьтеба Пироз дьбежә, ԝәки Йаһоԝа ԝе мәрьвед «нәрʹаст» жь мьрьне рʹакә, мәщала кʹижана кӧ тʹӧнә бу, ԝәки мьзгинийе ԛәбул кьн у хԝә рʹаст кьн (Кʹаред Шандийа 24:15; Луԛа 23:42, 43). Әв йәк пьрсед дьн жи пешда тинә.

10. Диса кʹижан пьрс пешда тен?

10 Гәло һевийа ԝан мәрьва ԝе тʹӧнә бә, кӧ жь мьрьне бенә рʹакьрьне, йед кӧ ԝәʹде тәнгасийа мәзьн бьмьрьн? Кʹьтеба Пироз әшкәрә дьбежә, ԝәки әв дьжмьнед кӧ Йаһоԝа у ордийа ԝийә әʹзмани Һармәгәдонеда ԛьрʹ кьн, ԝе жь мьрьне рʹанәбьн (2 Тʹесалоники 1:6-10). Ле һʹале кәсед дьн ԝе ча бә? Мәсәлә, һәрге кәсәк жь бо нәхԝәши, калбун-пирбуне у ԛәзийа бьмьрә, йан жи жь дәсте мәрьвәки дьн бе кӧштьне, һʹале ԝан мәрьва ԝе чаԝа бә? (Ԝаиз 9:11; Зәкәрйа 14:13) Гәло дьнйа тʹәзәда әв мәрьв ԝе бенә һʹәсабе ча кәсед «нәрʹаст», йед кӧ ԝе жь мьрьне бенә рʹакьрьне? Әм ньзаньн.

ТЬШТЕД КӦ ӘМ ЗАНЬН

11. Һармәгәдонеда мәрьв ԝе сәр һʹиме чь бенә диԝанкьрьне?

11 Дәрһәԛа ахьрийе әм тʹәне һьнә тьшта заньн. Мәсәлә, әм заньн, ԝәки Һармәгәдонеда мәрьв ԝе ль гора ве йәке бенә диԝанкьрьне, кӧ ԝана бона бьред Иса чь кьрийә (Мәтта 25:40). Мәрьвед кӧ пьштгьрийа Иса у кәсед бь рʹӧһʹ кʹьфшкьри кьрьбун, ԝе ча бәрх бенә һʹәсабе. Әм ӧса жи заньн, кӧ паши дәстпека тәнгасийа мәзьн, һьнә бьред Мәсиһ ԝе һе сәр әʹрде бьн, у ԝе һʹәма пешийа Һармәгәдоне һәрʹьнә сәр әʹзмана. Һʹәта кӧ бьред Мәсиһ сәр әʹрде бьн, мәщала мәрьвед дьлсах ԝе һәбә, кӧ пьштгьрийа ԝан у шьхӧле ԝан бькьн (Мәтта 25:31, 32; Әʹйанти 12:17). Гәло әв йәк чь те һʹәсабе?

12-13. Паши кʹӧтакьрьна «Бабилона Мәзьн», һьнә мәрьв дьбәкә чь бькьн? (Бьньһерʹә ӧса жи шькьл.)

12 Паши дәстпека тәнгасийа мәзьн жи, һьнә кәсед кӧ кʹӧтакьрьна «Бабилона Мәзьн» бьвиньн, дьбәкә биньн бира хԝә, кӧ Шәʹдед Йаһоԝа дәрһәԛа ве ԛәԝьмандьне дьготьн. Гәло дьбәкә һьнә мәрьвед кӧ ван ԛәԝьмандьна бьвиньн, ньһерʹандьна хԝә бьгӧһезьн у баԝәрийа хԝә Йаһоԝа биньн? (Әʹйанти 17:5; Һәзәԛел 33:33)

13 Тьштәки ӧса ԝәʹде Мусада жи ԛәԝьмибу. Гава щьмәʹта Исраеле жь Мьсьре дәркʹәт, «тʹәви ԝан әʹлаләтәкә гьран жь гәләк мьләта жи» чун. Дьбәкә гава ԝана дьдит, кӧ гьлийед Муса дәрһәԛа Дәһ Бәла чаԝа дьһатьнә сери, ԝана баԝәрийа хԝә Йаһоԝа ани (Дәркʹәтьн 12:38). Һәрге паши кʹӧтакьрьна Бабилона Мәзьн жи тьштәки ӧса бьԛәԝьмә, гәло әме хәмгин бьн, гава һьнә мәрьв ԝәʹдәки кьнда пешийа хьлазийа ве дьнйа хьраб тʹәви мә хьлаз бьн? Һәмьки на! Әм гәрәке чʹәʹв бьдьнә хәйсәт-һʹӧнӧред Баве хԝәйи әʹзмана. Кʹьтеба Пироз дәрһәԛа Ԝи дьбежә: «Хԝәдейе рʹәʹм у кʹәрәме, сәбьр-ськʹане, бь һʹӧб у амьнийеда хьнейо b» (Дәркʹәтьн 34:6).

Паши кʹӧтакьрьна «Бабилона Мәзьн», һьнә мәрьв ԝе биньн бира хԝә, кӧ Шәʹдед Йаһоԝа дәрһәԛа ве йәке дьготьн (Бьньһерʹә абзаса 12-13) d


14-15. Гәло ахьрийа һәрһәйи йа мәрьва ве йәкева гьредайи йә, кӧ әԝана кʹәнге дьмьрьн йан кʹидәре дьжин? Шьровәкә. (Зәбур 33:4, 5)

14 Щара, һьнә хушк-бьра ӧса дьбежьн: «Хԝәзи мәрьвед мьн пешийа тәнгасийа мәзьн бьмьрьн, ԝәки гӧмана ԝан һәбә, кӧ жь мьрьне бенә рʹакьрьне». Һәмьки нета ван хушк-бьра нәхьраб ә, ле бь рʹасти ахьрийа мәрьва ве йәкева гьредайи нинә, кӧ әԝана ԝе кʹәнге бьмьрьн. Йаһоԝа Һʹакьме кʹамьл ә, у сафикьрьнед ԝи рʹаст у һәԛ ьн (Бьхунә Зәбур 33:4, 5). Бәле, әм дькарьн баԝәр бьн, кӧ Һʹакьме тʹәмамийа дьнйайе ԝе йа рʹаст бькә (Дәстпебун 18:25).

15 Ӧса жи, ахьрийа мәрьва йа һәр-һәйи ве йәкева гьредайи нинә, кӧ әԝана кʹидәре дьжин. Һьнә ԝәлатада, бь милйона мәрьв мьзгини нәбьһистьнә. Әв йәк наԛәԝьмә, кӧ Йаһоԝа ван мәрьва дәрберʹа ча «бьзьна» һʹәсаб кә (Мәтта 25:46). Һʹакьме һәԛ йе тʹәмамийа дьнйайе, жь мә зедәтьр бона ԝан хәм дькә. Әм ньзаньн кӧ ԝәʹде тәнгасийа мәзьн, Йаһоԝа ԝе чь бькә. Дьбәкә гава Йаһоԝа бәр һʹәмуйа наве хԝә пироз кә, мәщала һьнә жь ԝан мәрьва һәбә, кӧ Йаһоԝа нас бькьн у баԝәрийа хԝә ԝи биньн (Һәзәԛел 38:16).

Чахе тәнгасийа мәзьн дәстпебә, һьнә мәрьв гава ве йәке бьвиньн, гәло ԝе ньһерʹандьна хԝә бьгӧһезьн?

16. Әм дәрһәԛа Йаһоԝа чь заньн? (Бьньһерʹә ӧса жи шькьл.)

16 Жь Кʹьтеба Пироз әм заньн, ԝәки Йаһоԝа чьԛас әʹмьре мәрьва ԛимәт дькә. Әԝи әʹмьре Кӧрʹе хԝә кьрә ԛӧрбан, ԝәки әм гӧмана әʹмьре һʹәта-һʹәтайе бьстиньн (Йуһʹәнна 3:16). Мә һʹәмуйа рʹәʹм у һʹәзкьрьна Йаһоԝа сәр хԝә тʹәхмин кьрийә (Ишайа 49:15). Әԝ һәр кәси жь мә рʹьнд нас дькә. Һәрге әм бьмьрьн жи, әԝ дькарә диса бь хәйсәт-һʹӧнӧред мәйә бәре, мә вәгәрʹинә жийине (Мәтта 10:29-31). Бәле, әм дькарьн баԝәр бьн, кӧ Баве мәйи әʹзмана ԝе диԝана һәр кәси бь рʹәʹмти, һәԛи у дьлшәԝатийе бькә (Аԛуб 2:13).

Әм дькарьн баԝәр бьн, кӧ Йаһоԝа ԝе диԝана һәр кәси бь һәԛи у рʹәʹма хԝәйә мәзьн бькә (Бьньһерʹә абзаса 16)


17. Готара дьнда әме чь шеԝьр кьн?

17 Әв фәʹмкьрьна тʹәзә һе зедә нишан дькә, ԝәки бәлакьрьна мьзгинийе шьхӧләки гәләк фәрз ә, йа кӧ гәрәке паш нәкʹәвә. Гәло чьрʹа? У чь мә һелан дькә, ԝәки әм жь бәлакьрьна мьзгинийе нәԝәстьн? Готара дьнда әме щаба ван пьрса бьстиньн.

КʹЬЛАМА 76 Гәло Тӧ Ша Наби?

a Шьровәкьрьна ве йәке, кӧ чьрʹа әв гӧһастьн һатийә кьрьне, бьньһерʹьн ве готареда «Аһа ль Тә Хԝәш Һат», жь Бьрща Ԛәрәԝьлийе, йа 1 Адаре, сала 2015, рʹупʹ. 7-11.

b Паши ԛьрʹкьрьна Бабилона Мәзьн, һʹәму хьзмәткʹаред Йаһоԝа ԝәʹде һʹьщумкьрьна Гог жь Магоге, ԝе бенә щерʹьбандьне. Мәрьвед кӧ паши ԛьрʹкьрьна Бабилона Мәзьн алийе хьзмәткʹаред Хԝәде бьгьрьн жи, ԝе бенә щерʹьбандьне.

c ШЬРОВӘКЬРЬНА ШЬКЬЛА: Әв се дәрәщә дьдьнә кʹьфше, кӧ мьзгини чьрʹа нагьһижә һьнә мәрьва: (1) Жьнькәк ԝәлатәки ӧсада дьжи, кʹидәре кӧ жь бо религийа ви ԝәлати бона Шәʹдед Йаһоԝа бехоф нинә мьзгинийе бәла кьн, (2) жьн-мерәк ԝәлатәки ӧсада дьжин, кʹидәре кӧ жь алийе политики бәлакьрьна мьзгинийе ԛәдәхәкьри йә у бона мьзгинвана хоф ә, (3) мерәк щики ӧса дур дьжи, кӧ мьзгинванарʹа чәтьн ә бьгьһижьнә ԝи щийи.

d ШЬРОВӘКЬРЬНА ШЬКЬЛА: Жьнькәкә щаһьл, йа кӧ жь рʹастийе дәркʹәтьбу, тинә бира хԝә, кӧ әԝ дәрһәԛа ԛьркьрьна «Бабилона Мәзьн» чь һин бьбу. Әԝ ньһерʹандьна хԝә дьгӧһезә у вәдьгәрʹә бал де-баве хԝә, йед кӧ Шәʹдед Йаһоԝа нә. Һәрге тьштед ӧса бьԛәԝьмьн, әм гәрәке чʹәʹв бьдьнә рʹәʹм у дьлованийа Баве хԝәйи әʹзмана у ша бьн кӧ гӧнәкʹарәк вәгәрʹийа.