Светски извештај

◼ АФРИКА

Број земаља: 56

Број становника: 770 301 093

Број објавитеља: 983 057

Број библијских студија: 1 769 182

Да ли си знао да се добра вест проповеда у Сахари? Седамнаестогодишња Нафисату живи у једном рударском граду у северном Нигеру. Када је разговор међу групом њених школских другова скренуо на тему порнографије, она се окренула и отишла. Једна другарица јој је пришла и питала шта није у реду. Нафисату је одговорила да она не воли ту врсту разговора. Другарица се испрва насмејала томе, и рекла да гледање порнографије не може бити штетно. Нафисату је одговорила да је то озбиљна ствар и да Створитељ то не одобрава.  Затим је из своје школске торбе извадила књигу Млади питају — практични одговори на њихова питања и показала девојци део који говори о опасностима од порнографије. Потом је извадила Библију и прочитала јој 2. Коринћанима 7:1. Девојка је признала да је гледање неморалних сцена у њој изазвало бујицу снажних осећања која није могла да објасни. Затражила је да добије књигу Млади питају. Нафисату јој је донела књигу и касније испричала: „Када сам је следећи пут срела, била је сама, па сам је питала где су јој пријатељи. Она је рекла: ’Ова књига је мој пријатељ.‘ Започела сам студиј с њом, и била је на Меморијалу.“

Пре више од 15 година, једна жена из Танзаније проучавала је Библију с једном мисионарком. Проучавање је трајало неколико година. Жена је оклевала да заузме став за истину због противљења породице и на крају је студиј прекинут. Међутим, док је она проучавала, њене две ћеркице су пажљиво слушале. Када је старија ћерка напунила 18 година и отишла од куће, одмах је посетила Дворану Краљевства и затражила студиј. Брзо је напредовала и крстила се. Њена млађа сестра такође је тражила библијски студиј, и касније се и она крстила. Њихова мајка, охрабрена тиме што су ћерке заузеле чврст став за истину, одлучила је да поново проучава Библију. Овог пута је савладала страх од људи који ју је раније кочио, и крстила се на покрајинском састанку у мају 2004.

Када је скупштина послушна заповести да се ’брине за сирочад и удовице у њиховој невољи‘, Јехова сигурно даје свој благослов (Јак. 1:27). То се показало истинитим у једној скупштини у Лесоту. Сестра по имену Маполо сама је подизала четири сина. Пошто је знала да има неизлечиву болест, учила је децу како да се сама брину о себи. Проучавала је Библију с њима, водила их  на састанке и научила их како да праве метле, које су затим продавали поред пута. Када је Маполо умрла 1998, бригу око дечака преузела је њена мајка. Мисионарка која је помогла Маполо да постане Сведок обратила се социјалној установи, тражила помоћ за децу и добила новац за њихову школарину. Други Сведоци су обезбедили одећу за дечаке. Затим је умрла и њихова бака. Један брат који је проучавао Библију с њима, плаћао им је станарину. Сви дечаци редовно долазе на састанке. Двојица су некрштени објавитељи, а најстарији, Рантсо, који сада има 20 година, крстио се на покрајинском састанку у марту 2004. Он је водио библијски студиј с Ритсилиситсве, братом од тетке, који се крстио истог дана. Рантсо је дубоко захвалан што хришћанска браћа већ годинама показују љубазну бригу према њему и његовој браћи.

Један мисионар из Камеруна извештава: „Сваке недеље, док сам проучавао Библију с једним младићем, чуо сам како неко у кући пева религиозне песме. Питао сам га: ’Ко је тај мистериозни певач?‘ То је био његов брат Стефан, који је слеп. Уз помоћ брошуре Шта Бог захтева од нас? на аудио-касети започео сам библијски студиј с њим. Наш циљ је био да запамти по један библијски стих из сваке лекције. Стефан има изванредно памћење и научио је многе библијске стихове. Такође посећује састанке и често коментарише. Недавно је имао свој први говор у Теократској школи службе. Било је то читање Библије, и пошто Стефан не зна Брајево писмо, стихове је морао да научи напамет. Радујем се што ћу ускоро узети Стефана под руку и заједно с њим ићи у службу. Један од његових омиљених библијских стихова је Исаија 35:5, где стоји: ’Тада ће се слепима очи отворити.‘ Стефан је радостан што су се његове духовне очи већ отвориле, и сада пева  хвалоспеве Јехови, захваљујући му што ће моћи у будућности и дословно да види.“

У ратом разореној Либерији, жена по имену Ненси пришла је једној Сведокињи и затражила библијски студиј. Њен пастор јој је рекао да ће Бог послати Јеховине сведоке у пакао, јер су лажни хришћани. Међутим, она је живела у близини неких Сведока и видела је како су скупштинске старешине, кад год је било затишје, одлазиле до браће и проверавале да ли су добро. Такође је запазила да су Сведоци користили периоде примирја да би проповедали другима. Ненси и многи други суграђани били су задивљени када су видели да је једно возило из подружнице прво прешло борбене линије да би довезло хитно потребну хуманитарну помоћ, коју су послали Сведоци из Француске и Белгије. „Мислим да ви имате истину“, рекла је Ненси. Она сада проучава Библију и добро напредује.

Један младић из Уганде дошао је у једно село да би обавио неки зидарски посао у кући где су браћа одржавала састанке. Један од пионира је искористио прилику да сведочи том зидару. Допало му се то што је чуо, али је ускоро морао да се врати у своје село које се налази далеко у планинама. Будући да тамо није било Сведока, пионир му је објаснио где може пронаћи најближу Дворану Краљевства. Да би пронашао браћу, овај младић је возио бицикл око 30 километара низ узане прашњаве планинске путеве. Пошто у Дворани Краљевства није затекао никога, испод врата је оставио поруку у којој је написао да жели библијски студиј. Пионир који је касније отишао у то село да би га пронашао био је изненађен када је затекао око 200 људи који су чекали да чују библијску поруку! Многи од њих су били искрено заинтересовани за проучавање Библије. Сада се и у овом удаљеном месту одржавају састанци.

 Док се спуштала ноћ у једном сеоцету од око 600 становника у југоисточној Нигерији, сељани су видели јаку светлост на небу и њен одблесак на површини реке. Изгледало је као да им се та светлост све више приближава, па су сељани побегли тражећи заклон. Многи су мислили да је то уништење о којем проповедају Јеховини сведоци, па су отрчали у Дворану Краљевства, говорећи: „Армагедон неће уништити ову зграду.“ Коначно, око десет увече, открили су да је извор те светлости велики шумски пожар. Када су браћа питала мештане зашто нису побегли у оближње цркве, један човек је рекао: „То нису праве цркве. Ваш Армагедон ће их уништити, али Дворану Краљевства неће.“

Једна сестра која служи као општи пионир у избегличком логору у Гвинеји, прича: „Док сам проповедала од куће до куће, наишла сам на једну осмогодишњу девојчицу. Она је инвалид. Рекла ми је да је родитељи обично оставе саму код куће по цео дан и да закључају врата. Рекла сам да желим да се спријатељим с њом. Затим сам је питала шта би желела да Бог учини за њу. Рекла ми је да би волела да прохода. Отворила сам у Библији Исаију 35:5, 6 и показала јој да Јехова обећава да ће хроми проходати. Потом сам јој показала слику из брошуре Радуј се заувек животу на Земљи! на којој је приказано како је Исус лечио болесне. Такође сам јој рекла да и она може то доживети ако проучава Библију и чини оно што се допада Јехови. Сложила се да има кућни библијски студиј. Проучили смо брошуру Живот на земљи и ускоро ћемо обрадити брошуру И ти можеш бити Божји пријатељ! Након три седмице, рекла је да жели да долази на састанке. Пошто не може да хода, ја одлазим по њу и носим је на леђима до дворане. Толико воли састанке да, ако не одем по њу, наљути се на мене и чак се расплаче.“

 ◼ АМЕРИКЕ

Број земаља: 56

Број становника: 868 871 739

Број објавитеља: 3 165 925

Број библијских студија: 3 089 453

Марија из Гвадалупа прича: „На плажи хотела где радим, неколико гостију ми је скренуло пажњу да нечија одећа и ципеле већ два дана стоје на стени. Покупила сам те ствари с намером да утврдим чије су. Међу њима сам нашла новчаник са 1 067 евра! Неколико посматрача наговарали су ме да задржим део новца, а остало поделим с њима. Одмах сам им рекла да сам Јеховин сведок и да ми савест налаже да будем поштена. Зато сам све однела на рецепцију хотела. Колеге су се такође чудиле што нисам задржала новац. Поново сам  објаснила свој став. Када сам се вратила на плажу, неки од тих људи су желели да сазнају више о нашим веровањима. Користећи Библију, сведочила сам им. Међу њима је била једна жена која је рекла: ’Узећу само Јеховине сведоке да раде за мене.‘“ Касније је пронађен власник ствари, а полиција је похвалила сестру због поштења.

Антонио служи као бетелски радник у Мексику и користи сваку прилику да с људима разговара о истини. Недавно, док је путовао аутобусом на скупштински састанак, уручио је трактат лепо обученом човеку и жени. Уследио је пријатан разговор. Антонио прича: „Кад је требало да сиђем, поздравио сам их, али на моје изненађење, и они су желели да сиђу како би наставили разговор, иако то није била њихова станица. Онда смо још мало причали, и опет сам хтео да се опростим од њих. Питали су ме: ’Где идете?‘ ’На скупштински састанак‘, одговорио сам. Погледали су се и затим упитали: ’Можемо ли и ми с вама?‘ Одговорио сам: ’Биће ми задовољство!‘ И млада жена, која је адвокат, и њен братанац, који је студент, чули су за поруку истине неколико година раније, али нису ништа предузели због противљења у породици. Док су са Антониом ишли према Дворани, изразили су наду да ће срести особу с којом су први пут разговарали о Библији. Како су се само пријатно изненадили када су видели ту сестру! Били су одушевљени што су присуствовали састанку и једва су чекали да почну да проучавају Библију. „Јехова нас је довео овде, и од сада ћемо редовно долазити“, рекла је млада жена. Потом је с њима започет студиј, који се одржава двапут седмично.

Док су Жаклин, жена покрајинског надгледника са Хаитија, и једна пионирка проповедале, угледале су  једну девојку која је седела поред пута и плакала. Пришле су јој и упитале је зашто је толико узнемирена. Испрва, девојка није хтела да одговори, али пошто су сестре биле љубазне и упорне, одговорила је: „Урадила сам оно што сам желела.“ Пошто јој је одмах било јасно да је девојка узела отров, Жаклин ју је питала да ли је то урадила, а она је потврдно климнула главом. Сестре су је брзо пребациле до болнице. Следеће недеље, пионирка ју је посетила и охрабрила. Започет је библијски студиј.

На каси у једном супермаркету у Парагвају, Лурдес се запрепастила када је сазнала да је рачун платила фалсификованим новцем. Касирка је одмах позвала обезбеђење. Лурдес и Ингрид, њена петогодишња ћерка, одведене су у једну малу просторију да би сачекале полицију. Шеф супермаркета и радник из обезбеђења захтевали су да им сестра каже где је набавила фалсификовани новац. Лурдес није могла да се сети где га је добила и рекла им је да није знала да је то лажни новац. Узнемирена, Ингрид је погледала у шефа и радника обезбеђења и рекла: „Ви мислите да смо ми лопови. Моја мама није лопов. Ми смо Јеховини сведоци и не лажемо људе.“ Шеф је питао Лурдес да ли је Сведок и она је потврдила. Након што су телефонирали подружници Јеховиних сведока коначно су се уверили да је Лурдес заиста Сведок. Затим су се извинили Лурдес и Ингрид због непријатности и дозволили им да оду. Мала Ингрид је касније рекла да је најгоре у свему томе било то што нису могли да купе кесицу кокица које је толико желела.

Док је проповедао, један брат из Костарике је одлучио да сведочи свом комшији који је католик. Брат је имао страх од тог човека, јер он није волео Сведоке и  чак је био насилан према њима. На његово изненађење, тај човек га је позвао да уђе и објаснио му како је променио став. Наиме, један његов пријатељ позвао га је да дође у једно удаљено место и посети евангелистичку цркву. Када је стигао, одмах су га замолили да каже нешто о свом „религиозном искуству“. Рекао је само да је католик. Присутнима се то није свидело и наредили су му да изађе из цркве, а његовом пријатељу су рекли да може бити одбачен због тога што се дружи с католиком. Изашао је из цркве, али пошто је био у непознатом месту далеко од куће, није знао где би могао да преноћи. Покуцао је на врата једне куће и објаснио шта му се десило. Био је позван да уђе. Добио је вечеру, и рекли су му да може да преноћи код њих. Власници те куће су му такође причали о Богу. Они су били Јеховини сведоци. То је оставило снажан утисак на овог човека, тако да се уверио да Сведоци заиста воле своје ближње! Сада он проучава Библију са Сведоцима.

Једна сестра са Тринидада пише: „Док сам сведочила на улици, једна жена ми је пришла и тражила најновије часописе. Дала сам јој неколико примерака и понудила бесплатан библијски студиј. Жена је рекла да је раније проучавала и да се скоро доселила у тај крај. Замолила сам је да ми да име и адресу, али она је одбила, рекавши да ако заиста служимо правом Богу, он ће нам показати где она живи. Следећег дана, док сам била у служби од куће до куће, покуцала сам на једна врата и отворила је та иста жена. Видевши сестру и мене на вратима, изненађена, жена се насмејала и рекла: ’Како сте ме тако брзо пронашли?‘ Питала сам је да ли се сећа шта ми је рекла претходног дана. Позвала нас је у кућу, и студиј је започет. Сада је она некрштени објавитељ.“

 ◼ АЗИЈА И БЛИСКИ ИСТОК

Број земаља: 47

Број становника: 3 971 703 969

Број објавитеља: 574 927

Број библијских студија: 444 717

Геншјам служи као општи пионир у Непалу. Он ради као таксиста. На свом радном месту среће људе различитог порекла и већина њих је увек у журби, чак и ноћу, и имају мало времена за разговор. Па ипак, он се савесно труди да започне разговор. Кад год је то могуће, путницима уручи одговарајући трактат и да им адресу најближе Дворане Краљевства. Многи су захвални. Петоро њих сада проучава Библију с Геншјамом.

Муж једне сестре са Тајвана, често је викао на њу и грдио је, нарочито када је требало да иде на хришћанске  састанке. Једног дана је доживео мождани удар. Пошто се паралисао, пребачен је у болницу. Сестра је стрпљиво бринула о њему и тактично користила период опоравка како би му помогла да разуме библијску истину. Рекла му је: „Мораш да вежбаш мозак, и зато ћу ти ја рећи неке информације, а ти покушај да их запамтиш, важи?“ Знао је да мора да размишља, те се сложио. Сестра је користила информације из различитих брошура да би га поучила неким основним истинама, као што су Божје име и особине и тема Библије. Поред тога, многа браћа су долазила да га посете и била су љубазна према њему. То га је толико задивило да се по повратку из болнице сложио да проучава Библију. Почео је да долази на састанке у инвалидским колицима, а свој снажан глас сада користи да би коментарисао на састанцима.

Рохана, специјални пионир који служи у сеоском подручју на Шри Ланки, доживљавао је прогонство од човека који трициклом с два седишта превози путнике. Кад год би видео Рохану у служби, тај човек би га обасипао погрдама. Једном је претио да ће га избости ножем ако не престане да проповеда. Рохана се на благ начин опходио према њему. Касније је тај човек доживео несрећу и због озбиљних повреда смештен је у болницу. Рохана га је посетио у болници и донео му поклон. Када је тај човек видео ко му је дошао у посету, заплакао се и замолио Рохану да му опрости за све увреде које му је упутио. Рекао је: „Господине, с обзиром на то како сам се понашао према вама, заслужио сам да ме истучете мотком, а не да пређете толики пут да бисте ме утешили.“ По изласку из болнице наставио је да ради свој посао. Сада редовно чита наше часописе.

Многи странци долазе у Хонгконг да би радили по кућама. Једна жена, која је на Филипинима почела да  проучава брошуру Шта Бог захтева од нас?, желела је да настави библијски студиј. Међутим, није знала како да пронађе Сведоке, па се зато молила за помоћ. Једном када је имала слободан дан, отишла је бродом до главног пословног подручја и централног парка где многи Филипинци одлазе преко викенда. Тражила је, али није видела никога ко би јој изгледао као Јеховин сведок, иако су викендима редовно сведочили у парку. Међутим, у корпи за отпатке је опазила бачену брошуру Захтеви. Узела је брошуру и видела да је на њој написан телефонски број. То је био број сестре која је уручила брошуру. Жена се јако изненадила и одушевила када је сазнала да та сестра ради у истом насељу као и она. Библијски студиј је настављен и она сада посећује састанке.

Покрајински надгледник и један старешина из Јужне Кореје отишли су у једну пастирску посету баш у правом тренутку. Посетили су сестру која је била неактивна десет година. Њен муж, који је био атеиста, после једне операције одлучио је да иде у цркву. Када су браћа стигла, упознала су њеног мужа и он је након пријатељског разговора прихватио брошуру Захтеви. Старешина је охрабрио сестру да проучава с њим брошуру. Муж је прихватио позив да дође на обласни конгрес, а затим је престао да иде у цркву и почео редовно да долази на састанке. Сестра је такође напредовала, и замолила је да неко посети њихово четворо деце која живе у другом граду. На крају су се крстили њен муж, најстарија ћерка са својим супругом и најмлађа ћерка. Касније су се њен најстарији син и његова жена такође крстили, што је укупно било шест нових Сведока.

Јуки, једна средњошколка из Јапана, имала је проблем да каже школским друговима да је Јеховин сведок. Знала је да би требало да сведочи и схватила је да она  треба да преузме иницијативу, пошто њени школски другови никада нису причали о религији. Одлучила је да се на паузи за ужину помоли пред свима. Цело јутро се усрдно молила за храброст. А онда, уместо да се на брзину помоли пре оброка како нико не би приметио, она је погнула главу и молила се мало дуже. Када је завршила, другови су је питали да ли се осећа добро. Међутим, Јуки није смогла храбрости да сведочи. Била је јако разочарана због тога и касније је молила Јехову да јој опрости и да јој поново да храбрости. Наредног дана, када се Јуки поново помолила пре оброка, другови су је опет питали да ли јој је добро, а она је помислила: ’Сада је време да сведочим!‘ Објаснила је да је Јеховин сведок. У први мах, њени другови су били изненађени, а онда су је засули питањима: за шта се молиш? које је Божје име? ко је био Исус? и тако даље. Јуки је била пресрећна.

Глен из Купанга у Индонезији био је познат као пијаница и наркоман. Људи су му плаћали да би запретио некоме или га претукао. Био је код својих родитеља када су их два Јеховина сведока посетила и разговарала с њима о Библији. Недуго после тога, Глен је прихватио библијски студиј и с великим трудом почео да се ослобађа погубних навика. Једног дана, власник једне радње дао му је велику суму новца тражећи од њега да претуче неког човека. Глен је размислио о понуди и одлучио да такве послове више не прихвата. Вратио је новац, одбивши да то учини. Касније, када се појавио у једној другој радњи, власник се уплашио јер је мислио да је дошао да га претуче. Али Глен му је објаснио да сада проучава Библију и води миран живот. Власник је прихватио библијски студиј и запослио га у радњи. На обласном конгресу прошле године, Глен се крстио, а томе је присуствовао и власник радње.

 ◼ ЕВРОПА

Број земаља: 46

Број становника: 728 373 014

Број објавитеља: 1 490 345

Број библијских студија: 733 728

Када је Јакоба, 88-годишња сестра из Холандије преминула, њени рођаци су примили једно писмо од локалне полиције. Јакоба им је годинама неуморно доносила часописе. У писму је, између осталог, стајало: „Она је била посебна особа. Редовно нас је посећивала у полицијској станици и волели смо да попијемо чај с њом. Дивили смо се њеној смелости — упркос поодмаклим годинама одлазила је на бициклу да би посетила људе и причала им о својој вери, без обзира на то да ли је падала киша или сијало сунце. Пуно ће нам недостајати.“

 Следеће искуство долази из Швајцарске. Једна породица Јеховиних сведока која је кренула на одмор, оставила је кључеве од стана сину једне друге породице Сведока и замолила га да храни рибице у акваријуму док се они не врате. Када је младић први пут отишао до стана, није могао да откључа врата. Комшиница која је живела преко пута, чула је буку и кришом провирила кроз врата. Када је видела младића како покушава да отвори врата од стана, помислила је да је провалник и звала је полицију. Након што је младић обавио своје задужење, по изласку из стана налетео је на два наоружана полицајца! „Шта радиш овде?“, питали су. „Само сам нахранио рибице, као што сам био замољен“, рекао је. Полицајци му нису веровали. Он је објаснио: „Ја сам Јеховин сведок, као и породица која овде живи. Замолили су ме да храним рибице док су на одмору, и зато су ми дали кључеве од стана.“ Полицајци му нису веровали и хтели су да га одведу у полицијску станицу. „Сачекајте само мало“, рекао је младић. „Моји пријатељи су овде записали број свог мобилног телефона; можете их одмах позвати и питати да ли је истина оно што сам рекао.“ Полицајци су позвали тај број и уверили се у оно што им је младић рекао. Затим су се извинили и отишли. Када се породица вратила са одмора, посетили су жену из суседног стана, која се ту недавно доселила. Захвалили су јој за бригу коју је показала. Затим су јој објаснили да је тај младић, као и они, Јеховин сведок и да имају потпуно поверење у њега. Пошто жена није знала пуно о Јеховиним сведоцима, разговор је настављен и на крају је с њом успостављен библијски студиј.

Док је проповедала од куће до куће у Италији, једна сестра је имала прилику да разговара с младом женом која је мајка и врло заузета пословна жена. Пошто  је више пута безуспешно покушавала да је поново пронађе, сестра је одлучила да је позове телефоном. Када се јавила, жена је објаснила да заиста нема времена да разговара о Библији. Сестра је рекла: „Ако одвојите 10-15 минута, можете научити нешто ново, чак и преко телефона.“ „Па, ако ћемо разговарати преко телефона, онда у реду!“, одговорила је жена. Недавно јој је сестра оставила књигу Спознање које води до вечног живота и започела је студиј преко телефона. Студиј обично одржавају суботом ујутру, али уместо 10-15 минута разговор сада траје по 30 минута.

Анђела је један од све већег броја објавитеља у Британији који се труде да сведоче многим странцима који су се доселили. Једном када је сведочила у једној кинеској продавници брзе хране, један од запослених јој је одмахнуо руком да се удаљи. Међутим, док је Анђела одлазила, једна Кинескиња је истрчала за њом на задњи излаз продавнице, узвикујући Божје име на кинеском. Након тог првог разговора, Анђела јој је редовно доносила часописе. Иако су јој се свиделе наше публикације, Кинескиња је признала да јој је тешко да поверује да је Бог створио свемир. Она је мислила да је све настало пуким случајем.

У продавници у којој је радила, та жена је правила кифле. Анђела ју је питала  колико је састојака потребно да би се направила кифла. Одговорила је: „Пет.“ Затим јој је Анђела предложила да следећи пут кад буде правила кифле, баци свих пет састојака увис и види колико ће се кифли направити. Следеће седмице када је Анђела дошла у продавницу, Кинескиња ју је послужила са свеже направљеним кифлама и рекла да сада верује да је Бог створио свемир. Започет је библијски студиј, и она добро напредује док усваја истине из Божје Речи.

Када се радиоактивни отпад из нуклеарних централа у Немачкој транспортује железницом, припадници покрета за заштиту животне средине често организују протесте. Зато железничку пругу строго надгледа полиција, која мора обезбедити пролаз пре него што воз наиђе. Један такав случај десио се новембра 2003. у близини места где Гудрун служи као пионир. „Претпоставила сам да полицајци тамо сатима седе и чекају“, објаснила је она, „па сам одлучила да им приђем и понудим нешто за читање.“ Били су пријатељски расположени. Понела је плетену корпу пуну часописа Кула стражара и Пробудите се! и без проблема је добила одобрење да им сведочи. Једна група полицајаца из Баварске чак је фотографисала Гудрун како им нуди Пробудите се! док седе у возилу. За два дана је прешла преко 120 километара и разговарала са више од 100 полицајаца. Уручила је 184 часописа. „То је било искуство које никада нећу заборавити!“, рекла је одушевљено.

Након што је завршила посао, Ана Марија из Шпаније отишла је на аутобуску станицу и док је тамо чекала, почела је да чита поруке које су биле изложене на табли. Једна јој је одмах привукла пажњу. Писало је: „Хитно морам да пронађем Јеховине сведоке како бих наставила библијски студиј.“ Ана Марија је одмах  позвала тај број и договорила се да се нађе с том женом, чије је име Фелиситас. Она се недавно доселила из Еквадора, где је две године проучавала Библију. Студиј је брзо био обновљен и Фелиситас и њен син отада долазе на све састанке. Они су захвални што њихов духовни напредак није прекинут на дуже време.

Једна жена из Бугарске придружила се свом унуку када је проучавао Библију са Сведоцима. Била је одушевљена када је сазнала да се Бог зове Јехова. Пошто се у њеној Библији не спомиње Божје име, одлучила је да оде у радњу и купи Библију са Божјим именом. Продавац ју је упитао шта жели. Када му је рекла, почео је да виче на њу: „Ви припадате оној секти!“ У том тренутку, у продавницу је ушао свештеник. Продавац је њега упитао које је Божје име, а свештеник је одговорио: „Јехова, наравно. И престаните да вичете на ову жену.“ Продавац је био запрепашћен. Та жена и три члана њене породице одлично духовно напредују.

Једна породица из Русије доживела је трагедију — родитељи су изгубили свог вољеног сина. Вече уочи сахране, мајка је телефонирала свим друговима свог сина, користећи бројеве из његовог телефонског именика. У именику је пронашла телефонски број једне породице Јеховиних сведока и позвала њихову мајку да дође на сахрану. Породица Сведока није лично познавала родитеље, али су одлучили да им с обзиром на околности пруже утеху. Брат је разговарао са оцем о нади у ускрсење и оставио му брошуру Кад неко кога волите умре. После два дана, брат их је посетио. Човек је рекао: „Ова брошура је оставила снажан утисак на нас. Одлучили смо да одвојимо време за проучавање Библије.“ Његова жена сада учествује у Теократској школи службе и припрема се да постане некрштени објавитељ.

 ◼ ОКЕАНИЈА

Број земаља: 30

Број становника: 34 820 382

Број објавитеља: 94 087

Број библијских студија: 48 307

Олина са Хаваја имала је свега 12 година када се крстила у децембру 2003. За разлику од вршњака који су заокупљени забавом, Олина има конкретне духовне циљеве. Она каже: „Била сам веома срећна што сам била помоћни пионир у марту и мају, и веома сам уживала док сам ишла у службу с пионирима и старијима. На пример, суботом по подне имала сам предност да заједно с једном сестром која је раније била мисионар идем у посете код Кинеза и на библијске студије. Тај језик ми је баш интересантан. Мој циљ је да будем општи  пионир и да служим у скупштини на страном језику. Да бих постигла тај циљ, сваке среде, суботе и недеље проповедам после школе. Такође планирам да будем помоћни пионир кад год то могу.“ Шта још Олина мисли да ће јој помоћи да достигне свој циљ? „Ако желим да чувам своје срце, онда треба својим делима да покажем да ми је важно да угодим Богу“, рекла је она. „Дружење са онима који такође воле Јехову помаже ми да останем на путу праведности. Проводити више времена у служби за Јехову значи бити мање у контакту са особама које имају светске ставове. То ми пружа заштиту како не бих почела гледати на материјалне ствари и неморалну забаву као на нешто што доноси срећу.“

На Соломоновим острвима је сасвим уобичајено да родитељи дају једно или двоје деце рођацима да их одгоје. Када је сазнао шта Јехова очекује од родитеља, један брачни пар је желео да врати кући своју ћерку Дебору, која је тада већ била тинејџерка. Шта ће се десити када одједном сазна да је део породице Сведока, чије је време испуњено састанцима, сведочењем и породичним студијем Библије? Дебора се присећа: „Већ на првом састанку на ком сам присуствовала, осетила сам да је свима било заиста драго што сам дошла. Очекивала сам да ћу видети свештенике у посебној одори, али њих тамо није било. Приметила сам да сви учествују на састанцима, чак и деца.“ Недуго после тога и сама Дебора је учествовала на њима. Оно што је такође одушевљава јесте начин на који њен отац поучава њу и њену браћу и сестре. Она каже: „Тата нам помаже да дубоко размишљамо о примерима које су нам пружиле библијске личности. То ми заиста помаже кад имам проблем.“ Дебора, која је сада некрштени објавитељ,  каже да је срећна што је истина из Божје Речи покренула њене родитеље да је врате кући и доведу на пут живота.

Један део Папуа Нове Гвинеје је планинско подручје, и до многих села не постоји пут. Савремена цивилизација још увек није стигла до неких од тих села. Међутим, добра вест о Краљевству стиже чак и до таквих подручја. Човек по имену Лиана дошао је на скупштински састанак у главни град, Порт Морсби. Браћа су се изненадила када су сазнала да је он поглавица села које се налазило далеко у планинама, где мештани живе изоловано од свих савремених погодности. Лиани је било потребно пет дана пешачења кроз грмље да би дошао до главног пута. Одатле се камионом пребацио до главног града. Он је рекао да је пре четири године био у граду и да је на улици срео једног нашег брата који му је уручио Кулу стражару. Лиана је понео часопис у село, и кад га је прочитао, почео је томе да поучава мештане. То је радио сваке недеље, неколико година, а часопис је брижно чувао у пластичној фасцикли да би га заштитио. На крају су га сељани послали да иде и пронађе људе који издају тај часопис. Отпутовао је у град и пронашао браћу, а затим су направљене припреме за студиј с њим. Лиана је остао око две седмице код једне породице Сведока и завршио је студиј с брошуром Захтеви. Када су му објаснили да постоји скупштина у граду који није далеко од његовог села, он се веома обрадовао и узвикнуо: „То је лако! До тамо има само два дана хода од села!“ С торбом пуном литературе и већим разумевањем истине из Божје Речи, кренуо је на дугачак пут до куће. Убудуће ће браћа посећивати мештане тог села како би их тачно поучили Библији.

 Једна сестра са острва Кирибати, која ради у преводилачком одељењу Јеховиних сведока, испричала је своје искуство: „Једног јутра, у ташну сам ставила Кулу стражару која је говорила о паклу и одлучила да је некоме уручим, иако је то било старије издање. Мој партнер и ја смо срели једног човека. Представили смо се, кратко објаснили шта Библија каже о паклу и понудили му часопис. Он је погнуо главу и једно време ћутао, па сам га упитала да ли је све у реду. Када је подигао главу, приметила сам да је уплакан. Рекао је да га је тема часописа дубоко дирнула. Син му је умро пре неколико седмица, тако да су он и његова жена још увек били веома жалосни. Непрестано су се молили Богу да им пружи утеху, јер су веровали да њихов син гори у паклу. Када је чуо шта Библија заправо каже о стању мртвих, човек се изненадио и обрадовао. На накнадној посети је започет студиј. Он често прича да се молио Богу да му покаже шта је истина и да је желео да пронађе религију која заиста поучава о Библији. Почео је да долази на састанке, добро се припрема и даје искрене одговоре на Студију Куле стражаре.

У децембру 2003, више од 60 000 особа присуствовало је највећем конгресу који су Јеховини сведоци икада одржали у Аустралији. По повратку с конгреса у Сиднеју, шестогодишња Алисја је једва чекала да својим школским друговима покаже нову књигу, Учи од Великог Учитеља. Када је тог поподнева Алисјина мајка дошла по њу, изненадила се када је на школској табли видела крупно исписане речи „Дај славу Богу“. Тог јутра, Алисја је пред три учитељице и 24 ђака изнела своја запажања с конгреса. Сви су били одушевљени новом књигом и њеним одушевљеним изношењем неких истакнутих мисли из програма. Речи „Дај славу Богу“ стајале су цео дан на табли.

[Слика на 43. страни]

Нафисату из Нигера

[Слика на 43. страни]

Рантсо (други здесна) са својим рођаком и браћом, Лесото

[Слика на 48. страни]

Марија из Гвадалупа

[Слика на 48. страни]

Антонио из Мексика

[Слика на 52. страни]

Геншјам из Непала

[Слика на 56. страни]

Јакоба из Холандије

[Слика на 58. страни]

Анђела из Британије

[Слика на 61. страни]

Олина са Хаваја